Покренут у време када је српска филолошка периодика била мање разноврсна него што је данас, Зборник Матице српске за славистику (до 1984. године – Зборник за славистику) од почетка је био часопис за словенску филологију, док су друге области славистике биле у њему заступљене ређе, углавном кроз хронику научног живота и научну критику. У оквиру славистичке филолошке проблематике у Зборнику Матице српске за славистику посебна пажња посвећује се словенским књижевностима и њиховом проучавању у светлу књижевне историје, теорије, интерпретације, компаратистике, рецепције, али и словенским језицима, узетим понаособ или у различитим облицима упоредних, типолошких и контрастивних проучавања. Исто тако, у Зборнику Матице српске за славистику подстичу се проучавања словенских књижевности и језика у контексту словенских и свих других култура уз коришћење разноврсних савремених мултидисциплинарних и методолошких приступа.

Поступно ширење концепцијског профила Зборника Матице српске за славистику одвијало се паралелно са променама у саставу Уредништва, које је од 1970. до 1993. године водио академик Милорад Живанчевић, од 1993. до 1998. године проф. др Миодраг Сибиновић, а од 1998. до 2012. године академик Предраг Пипер. Проширивање састава Уредништва славистима са комплементарним истраживачким интересовањима треба да буде залог још потпуније заступљености различитих грана словенске филологије у часопису Зборник Матице српске за славистику.

Зборник Матице српске за славистику је од 25. aприла 2016. године индексиран на ERIH PLUS листи часописа (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences), која својим високим системом вредновања и строгим критеријумима окупља најугледније европске часописе из области друштвено-хуманистичких наука.

Главни уредници:

Од 1. до 43. књиге др Милорад Живанчевић,
од 44. до 53. књиге др Миодраг Сибиновић,
од 54. до 82. књиге др Предраг Пипер,
од 83. књиге др Корнелија Ичин.

Стручни сарадник: Јулка Ђукић e-mail: jdjukic@maticasrpska.org.rs
Телефон/факс 021 622-726, тел. 021 420-199, локал 132
Адреса Уредништва: Матица српска Зборник Матице српске за славистику
21000 Нови Сад Матице српске 1
e-mail  zmss@maticasrpska.org.rs

Уредништво Зборника Матице српске за славистику

др Марта Бјелетић, научни саветник Института за српски језик САНУ
др Дојчил Војводић, професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду
др Зоран Ђерић, професор Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, управник Српског народног позоришта у Новом Саду
др Корнелија Ичин, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Јаромир Линда, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Људмила Поповић,  професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Тања Поповић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Љубинко Раденковић, дописни члан САНУ, научни саветник Балканолошког института САНУ

Савет уредништва

др Николај Алексејевич Богомолов, професор Факултета журналистике Московског државног универзитета (Москва, Русија)
др Џон Елис Болт, професор емеритус Универзитета Јужне Калифорније, директор Института модерне руске културе (Лос Анђелес, САД)
др Михаил Јаковљевич Вајскопф, професор Јеврејског универзитета (Јерусалим, Израел)
др Вилем Вестстејн, професор Факултета хуманистичких наука Универзитета у Амстердаму (Амстердам, Холандија)
др Роналд Врун, професор Департмана словенских језика и књижевности Калифорнијског универзитета (Лос Анђелес, САД)
др Ханс Гинтер, професор емеритус Катедре за славистику Универзитета у Билефелду (Билефелд, Немачка)
академик Наталија Васиљевна Корнијенко, научни саветник Института за светску књижевност РАН (Москва, Русија)
др Синити Мурата, професор Факултета за стране студије Универзитета „Софија“ (Токио, Јапан)
др Игор Павлович Смирнов, професор Универзитета у Констанцу (Констанц, Немачка)
академик Андреј Дмитријевич Топорков, научни саветник Института за светску књижевност РАН (Москва, Русија)
академик Борис Андрејевич Успенски, професор Напуљског универзитета за источне студије и директор лабораторије лингвосемиотичких истаживања на Филолошком факултету Научно-истраживачког универзитета Висока школа економије (Напуљ, Италија – Москва, Русија)

Ауторска одговорност

Часопис Зборник Матице српске за славистику об­јављује оригиналне научне радове о словенским језицима, књижевностима и културама. Зборник Матице српске за славистику објављује студије и расправе, прилоге и грађу, научну критику, приказе, хронику и библиографију. Радови који су већ објављени или понуђени за објављивање некој другој публикацији не могу бити објављени у Зборнику Матице српске за славистику. Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се аутоматски искључује из даљег разматрања. Аутори такође гарантују да након објављивања у часопису Зборнику Матице српске за славистику, рукопис неће бити објављен у другој публикацији на било ком језику без сагласности редакције.  Ако је рад био изложен на научном скупу или је део научноистарживачког пројекта, податак о томе треба да буде наведен у напомени на дну прве странице чланка.

Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантију да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза као својих, представља грубо кршење научне  етике. Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени, а ауторима неће више бити дозвољено да објављују у часопису. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

Упутство за припрему рукописа за штампу

Часопис Зборник Матице српске за славистику об­јављује оригиналне научне радове о словенским језицима, књижевностима и културама. Зборник Матице српске за славистику објављује студије и расправе, прилоге и грађу, научну критику, приказе, хронику и библиографију. Радови који су већ објављени или понуђени за објављивање некој другој публикацији не могу бити објављени у Зборнику Матице српске за славистику. Ако је рад био изложен на научном скупу, податак о томе треба да буде наведен у напомени на дну прве странице чланка.

Радови се објављују на свим словенским језицима, енглеском, немачком, француском и италијанском. За радове на српском језику примењује се Правопис српскога језика М. Пешикана, Ј. Јерковића и М. Пижурице (Нови Сад: Матица српска, 2010).

Радови обима до 16 страница (32.000 словних места) шаљу се електронски у Word формату и, уколико је неопходно, у PDF-у на адресу: jdjukic@maticasrpska.org.rs или kornelijaicin@gmail.com. Радове рецензирају два компетентна рецензента. Рецензирање је анонимно у оба смера. Аутори ће бити обавештени о томе да ли је рад прихваћен за објављивање у року од два месеца од пријема рукописа.

Елементи рада по редоследу:
а) име и презиме аутора, установа у којој је запослен, електронска адреса (у приказима се наводе испод текста) на језику текста и на енглеском језику;
б) наслов рада верзалом (назив и број пројекта у оквиру којег је настао чланак навести у белешци на дну странице, везаној звездицом за наслов рада) на језику текста и на енглеском језику;
в) сажетак (до 10 редака) на језику текста и на енглеском језику;
г) кључне речи (до 5) на језику текста и на енглеском језику;
д) основни текст;
ђ) литература (одвојено ћирилична и латинична; за рад написан ћирилицом прво дати литературу на ћирилици по азбучном реду презимена аутора, а затим литературу на латиници по абецедном реду презимена аутора; за рад написан латиницом редослед је обрнут; дела истог аутора навести хронолошки; дела истог аутора објављена у истој години навести по азбучном/абецедном реду наслова; ако извор доноси само иницајале, а не пуно име аутора, у литератури могу остати иницијали);
е) резиме: име и презиме аутора, наслов рада (испод наслова написати Резиме), текст резимеа, кључне речи; уколико је рад на српском језику, резиме може бити на енглеском, руском, немачком, француском или италијанском језику; уколико је рад на страном језику, резиме је на српском (страним ауторима Уредништво обезбеђује превод).
ж) прилози (фотографије, слике, табеле, факсимили и сл.): означити их бројем, а у основном тексту назначити место прилога (прилог 1, прилог 2 итд.).

Приликом припреме рукописа треба поштовати следеће:
а) наслови засебних публикација (сабраних дела, романа, драма, збирки или циклуса поезије и приповедака, монографија, зборника, часописа, новина, речника, енциклопедија и сл.) у раду се пишу курзивом;
б) наслови појединачних публикација (песама, приповедака, чланака, написа и сл.), а такође називи појединачних уметничких дела (слика, скулптура, композиција, опера, балета, позоришних комада, филмова) у раду се дају под знацима навода;
в) у раду на српском језику страна имена пишу се транскрибовано према правилима Правописа српскога језика, а када се страно име први пут наведе, у загради се даје изворно писање, осим ако је име широко познато (нпр. Ноам Чомски) или се изворно пише као у српском (нпр. Владимир Топоров); у парантезама се презиме аутора наводи у изворном облику (Белић 1941), (Barthes 1953), (Якобсон 1987);
г) у раду на српском језику цитати се дају у наводима („…“), а цитат унутар цитата у полунаводима (‘…’); у радовима на другим језицима приликом цитирања се поштује одговарајући правопис.

Цитирање референци у тексту:
а) упућивање на монографију у целини (Gurianova 2012) или студију у целини (Bowlt 2012);
б) упућивање на одређену страницу или више суседних и несуседних страница (Лотман 2012: 139, 143–144), (Strada 1985: 96, 101);
в) упућивање на студије истог аутора из исте године (Эткинд 1982а), (Эткинд 1982б); упућивање на студије истог аутора из различитих година – хронолошким редом (Lachmann 1994; 2002);
г) упућивање на студију два аутора (Гамкрелидзе – Иванов 1984: 320–364); при упућивању на студију више аутора наводи се само презиме првог уз употребу скраћенице и др./et al. (Жолковский и др. 1984: 101), (Hennig et al. 2006: 7–15); упућивање на радове два или више аутора (Зализняк 2008; Иванов 1983; Chyzhevsky 1971; Moskovich 1990);
д) ако је из контекста јасно који је аутор цитиран или парафразиран, у текстуалној библиографској напомени није потребно наводити презиме аутора, нпр.: „Према Марфијевом истраживању (1974: 207), први сачувани трактат из те области срочио је бенедиктинац Алберик из Монте Касина у другој половини XI века“;
ђ) рукописи се цитирају према фолијацији (нпр. 2а–3б), а не према пагинацији, осим ако је рукопис пагиниран.

Цитирана литература се даје у засебном одељку насловљеном ЛИТЕРАТУРА. Литература се наводи на следећи начин:

а) књига (један аутор):
Белић Александар. О језичкој природи и језичком развитку: лингвистичка испитивања. Т. 1. – 2. изд. Београд: Нолит, 1958.Достоевский Федор. Записки из подполья. Полное собрание сочинений. Т. 5. Ленинград: Наука, 1973.
Маклюэн Маршалл. Понимание Медиа: Внешние расширения человека. Москва: КАНОН-пресс-Ц; Жуковский: Кучково поле, 2003.
Чајкановић Веселин. Сабрана дела из српске религије и митологије. Т. 2. Београд: Српска књижевна задруга – БИГЗ – Партенон М. А. М., 1994.
б) књига (више аутора):
Лотман Юрий, Цивьян Юрий. Диалог с экраном. Таллинн: Александра, 1994.
Etkind Efim, Nivat Georges, Serman Ilya, Strada Vittorio. Histoire de la littérature russe. Le XX siècle. T. 1. L’Age d’argent. Paris: Fayard, 1987.
в) зборник радова:
Flier Michael, Hughes Robert (ed.). For SK: In Celebration of the Life and Career of Simon Karlinsky. Oakland, Calif.: Berkeley Slavic Specialties, 1994.
г) рад у часопису:
Krupiński Piotr. “About the Revolutions of ‘Planet Auschwitz’. Marian Pankowski’s lecture on anti-martyrological literature”. Russian literature LXX/IV (2011): 553–571.
д) рад у зборнику радова:
Зубова Людмила. «Глагольная валентность в поэтическом познании мира». Фатеева Наталья (ред.). Язык как медиатор между знанием и искусством. Москва: Издательский центр «Азбуковник», 2009: 39–55.
ђ) публикација у новинама:
Кљакић Сло­бо­дан. „Чер­чи­лов рат зве­зда про­тив Хи­тле­ра“. По­ли­ти­ка 21. 12. 2004: 5.
е) речник:
ESJS:  Etymologický slovnik jazyka staroslovĕnského (red. Eva Havlová). T. 1–. Praha: Academia, 1989–.
ж) фототипско издање:
Соларић Па­вле. По­ми­нак књи­же­ски. Ве­не­ци­ја, 1810. Ин­ђи­ја: На­род­на би­бли­о­те­ка „Др Ђор­ђе На­то­ше­вић“, 2003.
з) рукописна грађа:
Николић Јован. Песмарица. Темишвар, 1780–1783: Архив САНУ у Београду, сигн. 8552/264/5.
и) публикација доступна on-­li­ne:
Veltman K. H. Aug­men­ted Bo­oks, Know­led­ge and Cul­tu­re. <http://www.isoc.org/inet2000/cdproceedings/6d/6d.> 02.02.2002.

Правила рецензирања рукописа

1. Сви радови који су послати редакцији рецензирају се. Рецензенти су еминентни стручњаци из земље и иностранства за научну област и тематику којом се баве тестови пристигли у редакцију.
2. Чланци који не одговарају профилу или научним критеријумима часописа не рецензирају се. У том случају се се даје аутору негативни одговор.
3. Рецензирање је обострано тајно, аутори не знају ко је рецензент, рецензенти не знају ко је аутор текста. Рецензенти су упознати с чињеницом да су рукописи, који су им послати на рецензирање, интелектуална својина аутора, те да се њима не може располагати нити се могу износити у јавност.
4. Рецензенту се доставља образац часописа Зборник Матице српске за славистику за рецензују. Рецензија мора да пружи објективну оцену чланка, да садржи анализу његових врлина и мана. Рецензент треба да изнесе примедбе и сугестије, уколико их има, те да препоручи рад за објављивање у изворном облику или након дораде, односно да не препоручи рад за објављивање.
5. Рок за рецензирање рада је 60 дана од дана доспећа у редакцију.
6. Копија рецензије се шаље аутору и саопштава се рок за објављивање.
7. У случају мотивисане несагласности аутора с мишљењем рецензента о објављивању чланка одлучује уредништво. Ауторима, чији је рад одбијен за штампу, упућује се образложење.

Разрешавање спорних ситуација

Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне доказе.

Провера изнесених навода и доказа
1. Главни уредник ће у договору са редакцијом одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.
2. Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
3. Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на оптужбе изнесене против њих.
4. Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати ако мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.

Мањи прекршај

Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуницкацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:

1. обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;
2. писмо упозорења аутору/рецензенту који је учинио мањи прекршај.

Грубо кршење етичких стандарда

Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни уредник у сарадњи са редакцијом и, уколико је потребно, са групом стручњака. Мере које ће предузети могу бити следеће:

1. објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда;
2. слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента;
3. повлачење објављеног рада (у електронској верзији чланка који се повлачи успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о повлачењу; повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен);
4. ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу радове у часопис;
5. упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.

Приликом разрешавања спорних ситуација редакција часописа се руководи смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE): http://publicationethics.org/resources/.

Архива:

књига 94, година 2018.
књига 93, година 2018.
књига 92, година 2017.
књига 91, година 2017.
књига 90, година 2016.
књига 89, година 2016.
књига 88, година 2015.
књига 87, година 2015.
књига 86, година 2014.
књига 85, година 2014.
књига 84, година 2013.
књига 83, година 2013.
књига 82, година 2012.
књига 81, година 2012.
књига 80, година 2011.
књига 79, година 2011.
књига 78, година 2010.
књига 77, година 2010.
књига 76, година 2009.
књига 75, година 2009.
књига 74, година 2008.
књига 73, година 2008.
књига 71-72, година 2007.
књига 70, година 2006.
књига 69, година 2006.
књига 68, година 2005.
књига 67, година 2005.

Comments are closed.