(CIP 78+792(082), ISSN 0352-9738, COBISS.SR-ID 16339202) покренут је 1987. године као часопис оријентисан претежно ка историјским, естетским и теоретским проучавањима позоришне и музичке уметности. Oбјављују се искључиво оригинални научни радови – из театрологије, музикологије и етномyзикологије. Посебнa пажња посвећена је питањима развоја ових уметности на простору Југоисточне и Средње Европе, претежно унутар културе Срба и других културом повезаних народа у региону. Све радове који стигну у редакцију оцењују два стручна рецензента, а по потреби и више њих. Зборник се штампа на српском језику ћириличким писмом, са резимеом на енглеском. Рукописи које аутори пошаљу на једном од светских језика штампају се у оригиналу, са већим резимеом на српском. Садржаји часописа компонују се у три рубрике: 1. научнe студије, 2. нова архивска грађа, мемоарски прилози, 3. прикази и некролози. Прве две рубрике Зборника имају сажетке, кључне речи, резимеа на страним језицима по избору аутора, а сви објављени текстови УДК број по међународној библиотечкој класификацији. Зборник излази редовно, два пута годишње у обиму од око 25 ауторских табака. Сваки број садржи именски регистар, а доспева разменом у око 100 библиотека у свету.

Редакција Зборника Матице српске за сценске уметности и музику:

др Живко ПОПОВИЋ, главни и одговорни уредник
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

др Мирјана ВЕСЕЛИНОВИЋ ХОФМАН
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

др Зоран ЂЕРИЋ
(Српско народно позориште / Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности)

др Каталин КАИЧ
(Професор емеритус Универзитета у Новом Саду)

др Зоран МАКСИМОВИЋ
(Позоришни музеј Војводине)

др Ивана ПЕРКОВИЋ
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

др Ира ПРОДАНОВ КРАЈИШНИК
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

др Катарина ТОМАШЕВИЋ
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

др Јернеј ВАЈС (Словенија)
(Универзитет у Љубљани, Филозофски факултет)

др Јадвига СОПЧАК (Пољска)
(Универзитет у Лођу, Катедра за славистику)

Архива:

број 69, година 2023.
број 68, година 2023.
број 67, година 2022.
број 66, година 2022.
број 65, година 2021.
број 64, година 2021.
број 63, година 2020.
број 62, година 2020.
број 61, година 2019.
број 60, година 2019.
број 59, година 2018.
број 58, година 2018.
број 57, година 2017.
број 56, година 2017.
број 55, година 2016.
број 54, година 2016.
број 53, година 2015.
број 52, година 2015.
број 51, година 2014.
број 50, година 2014.
број 49, година 2013.
број 48, година 2013.
број 47, година 2012.
број 46, година 2012.
број 45, година 2011.
број 44, година 2011.
број 43, година 2010.
број 42, година 2010.
број 41, година 2009.
број 40, година 2009.
број 39, година 2008.
број 38, година 2008.
број 37, година 2007.
број 36, година 2007.
број 34-35, година 2007.
број 32-33, година 2005.
број 30-31, година 2004.
број 28-29, година 2003.

Посебна издања

1. Др Нице Фрациле, ВОКАЛНИ МУЗИЧКИ ФОЛКЛОР СРБА И РУМУНА У ВОЈВОДИНИ, 1987, 616.
2. Др Божидар Ковачек, др Петар Марјановић, др Душан Михаиловић, Др Душан Рњак, О ТЕАТАРСКОМ ДЕЛУ ЈОАКИМА ВУЈИЋА, 1988, 152.
3. Др Миленко Мисаиловић, ТРАГЕДИЈА ВЛАСТИ И ВЛАДАЊА, Значења Софоклове трагедије ЦАР ЕДИП, 1988, 368.
4. Зборник радова, АНТИЧКИ ТЕАТАР НА ТЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 1989, 188.
5. Др Мирјана Веселиновић, УМЕТНОСТ И ИЗВАН ЊЕ, Поетика и стваралаштво Владана Радовановића, 1991. 224.
6. Корнелије Станковић, СРПСКО НАРОДНО ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ (Три књиге, 1,2,3, фототипско издаwе. Приредила др Даница Петровић) суиздавач: Српска академије наука и уметности, 1994, 150.
7. Др Зоран Т. Јовановић, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ, суиздавач: Музеј позоришне уметности Србије, 1996, 588.
8. Др Софија Кошничар, РАДИО ТЕАТАР ПРОЗЕ АНДРИЋА, ЦРЊАНСКОГ И КРЛЕЖЕ, 1996, 328.
9. Др Мирјана Веселиновић, ФРАГМЕНТИ О МУЗИЧКОЈ ПОСТМОДЕРНИ, 1997, 188.
10. Др Петар Марјановић, СРПСКИ ДРАМСКИ ПИСЦИ XX СТОЛЕЋА, суиздавачи: Факултет драмских уметности, Београд, Академија уметности, Нови Сад, 1997, 356.
11. Мр Ана Матовић, БЕЋАРАЦ У ВОЈВОДИНИ, 1998, 164.
12. Др Јадвига Сопчак (Јаdwiga Sоbczak), ПОЉСКА АВАНГАРДНА ДРАМА У ЈУГОСЛАВИЈИ (1945-1990), 2001, 462.
13. Др Душан Рњак, РЕДИТЕЉСКЕ КЊИГЕ ЈОЦЕ САВИЋА, 2001, 230.
14. Драгољуб ─ Драган Шобајић, ДУШАН ТРБОЈЕВИЋ, портрет уметника, 2003, 137.
15. Др Зоран Јовановић, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ КРАЉ АЛЕКСАНДАР 1 У СКОПЉУ (1913-1941), 2005, Мирослав Мики Радоњић, СТЕРИЈА У ОГЛЕДАЛУ 20. ВЕКА , суиздавач: Позоришни музеј Војводине, 2006, 142 стр.
16. Др Живко Поповић, СТЕРИЈИН ТВРДИЦА У ПОРЕЂЕЊУ СА ПЛАУТОВИМ, ДРЖИЋЕВИМ, МОЛИЈЕРОВИМ И ПУШКИНОВИМ, 2006
17. Сава Илић (Јелена Јовановић, приредила) МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ СРБА, ШОКАЦА И КАРАШЕВАЦА У РУМУНИИЈИ. 2006.
18. Мр Драгана Јеремић Молнар,  СРПСКА КЛАВИРСКА МУЗИКА У ДОБА РОМАНТИЗМА (1841- 1914) , 2007
19. Др Нице Фрациле, МУЗИЧКА ТРАДИЦИЈА СРБА У ВОЈВОДИНИ, Антологија, Избор 1., 2007
20. Зборник радова ВАГНЕРОВ СПИС ОПЕРА И ДРАМА ДАНАС, 2007
21. Др Весна Крчмар, ПОЗОРИШНЕ ДРАМАТИЗАЦИЈЕ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА, 2007
22. Др Весна Крчмар, ПОЗОРИШНЕ ДРАМАТИЗАЦИЈЕ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА, други том (ДРАМАТИYАЦИЈЕ У ВРЕМЕНУ), 2008.
23. Проф. др Соња Маринковић, МЕТОДОЛОГИЈА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА У МУЗИКОЛОГИЈИ, 2009.
24. Биљана Миланковић (приредила): Миленко Пауновић, ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА СИМФОНИЈА – НА ЛИПАРУ, партитура, 2009.
25. Др Катарина Томашевић: СРПСКА МУЗИКА НА РАСКРШЋУ ИСТОКА И ЗАПАДА? О ДИЈАЛОГУ  ТРАДИЦИОНАЛНОГ И МОДЕРНОГ У СРПСКОЈ МУЗИЦИ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА, 2009.
26. Марко Бабац, БОШКО ТОКИН, (1894-1953), (ПРВИ СРПСКИ ЕСТЕТИЧАР И КРИТИЧАР ФИЛМА) 2009.
27. Миодраг А. Васиљевић, НАРОДНЕ ПЕСМЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ. Приредио проф. др Драгослав Девић. 2009.
28.  Др Даница Петровић, (приређивач), Православно српско црквено пјеније по старом карловачком начину удесио Тихомир Остојић.. Издавач је Матица српска у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ, 2010
29.  Др Весна О. Марковић, Плетенице стилских фигура у омилијама Св. Јована Златоустог. 2010
30.  Мр Маријана Кокановић (приредила) Из новосадских салона – Албум салонских композиција за клавир, 2010.
31. Др Зоран Т. Јовановић, Позоришно дело Милана Грола, 2011
32. Ивана Игњатов Поповић, Интуитивни Свет Ранка Младеновића (Драматичарски и критичарски рад Ранка Младеновића), 2011
33. Др Нада Савковић, Театрољубље, Суиздавач Академија уметности Нови Сад, 2012.

Одељење за сценске уметности и музику Матице српске основано је 28. фебруара 1983. године. Први секретар Одељења био је Душан Михалек до 1991. године. Од 1991. до 2004. године, секретар Одељења био је академик Димитрије Стефановић, а од средине 2004. до 2012. др Зоран Т. Јовановић. На седници Управног одбора одржаној 24. септембра 2012. године за секретара Одељења именована је, за наредни четворогодишњи период, проф. др Мирјана Веселиновић Хофман. На седници Управног одбора одржаној 27. јуна 2016. године за секретара Одељења именована је, за наредни четворогодишњи период, проф. др Мирјана Веселиновић Хофман. По правилу, секретари Одељења су и уредници књига посебних издања.

Рад Одељења за сценске уметности и музику одвија се у неколико праваца: научноистраживачка и издавачка делатност, одржавање научних скупова, теренски рад на снимању народних мелодија, културно-просветни рад и концертна делатност у Матици српској.

Радом Одељења за сценске и музичке уметности руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 05. октобра 2020. године.

Секретар Одељења

Др Зоран Максимовић (Позоришни музеј Војводине)

Стручни сарадник Одељења за сценске уметности и музику:
мср Весна Гајић
Телефони: 021 6615-038
е-mail: vgajic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења за сценске уметности и музику:

Др Александар Васић, научни сарадник
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

Проф. др Мирјана Веселиновић Хофман
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

Проф. др Горан Гаврић
(Универзоитет у Београду, Факултет драмских уметности)

Проф. др Богдан Ђаковић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Зоран Ђерић
(Српско народно позориште, Нови Сад / Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности)

Гордана Ђурђевић, драмска уметница
(Српско народно позориште, Нови Сад)

Проф. др Драгана Јеремић Молнар
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

Др Јелена Јовановић, виши научни сарадник, дописни члан САНУ
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

Проф. др Каталин Каич
(Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет)

Проф. др Маријана Кокановић Марковић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Софија Кошничар
(Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет)

Проф. др Весна Крчмар
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Др Данка Лајић Михајловић, научни саветник
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

Др Милена Лесковац
(Српско народно позориште, Нови Сад)

Проф. др Соња Маринковић
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

Др Биљана Милановић, научни сарадник
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

Предраг Момчиловић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности/Српско народно позориште, Нови Сад)

Проф. др Вера Обрадовић Љубинковић,
(Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Факултет уметности)

Проф. мр Ненад Остојић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Ивана Перковић
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

Проф. др Даница Петровић, научни саветник
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

Проф. др Живко Поповић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Тијана Поповић Млађеновић
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

Проф. др Ира Проданов Крајишник
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Maриjaнa Прпa Финк
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Др Мирослав Мики Радоњић
(Стеријино позорје, Нови Сад)

Доц. др Љубица Ристовски
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Душан Рњак
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Небојша Ромчевић
(Универзитет у Београду, Факултет драмских уметности)

Доц. др Немања Совтић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Ана Стефановић,
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)

Проф. др Милица Стојадиновић
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Др Катарина Томашевић, научни саветник, директор
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)

Проф. др Нице Фрациле
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)

Проф. др Драгана Чолић Биљановски
(Универзитет у Београду, Факултет драмских уметности)

САВЕТ МАТИЦЕ СРПДСКЕ

Др Зоран Т. Јовановић
Проф. др Петар Марјановић
Мр Мирослав Радоњић

О часопису

ISSN (Штампано изд.) 0543-1247 (бр. 1–21); 0352-6844 (бр. 22–)
ISSN (Online) 2787-3099
УДК: 7
Први пут објављен: 1965.
Учесталост излажења: годишње
Област: историја ликовних уметности; историја, археологија, етнологија

ЗБОРНИК ЗА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ МАТИЦЕ СРПСКЕ покренут је 1965. године као научни часопис Одељења за ликовне уметности Матице српске у Новом Саду. У њему се објављују радови из историје српске и европске уметности од раног средњег века до модерног доба. Отворен је за расправе из историје и теорије ликовних и примењених уметности, историје архитектуре, музеологије, херитологије и студија визуелне културе. Часопис прихвата искључиво чланке који се први пут објављују, и који подлежу двострукој слепој рецензији. Индексиран је на следећим листама међународних научних часописа: ERIH PLUS и WOS ESCI (Emerging Sources Citation Index). Одлуком Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије о категоризацији научних часописа Зборник је сврстан у категорију М23. Зборник Матице српске за ликовне уметности је часопис отвореног приступа (Open Access Journal) и доступан је на интернет страници издавача (www.maticasrpska.org.rs).

Уредници:

Академик Дејан Медаковић (бр. 1–30),
Академик Динко Давидов (бр. 32–35),
Проф. др Александар Кадијевић (бр. 36–48),
Проф. др Владимир Симић (бр. 49–)

Уредништво:

Проф. др ВЛАДИМИР СИМИЋ, главни и одговорни уредник (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Проф. др ТИЛАЈ АРТАН (Универзитет Сабанџи, Истанбул, Турска)
Проф. др ИГОР БОРОЗАН (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Проф. др ДРАГАН ДАМЈАНОВИЋ (Универзитет у Загребу, Хрватска)
Проф. др ИВАН ДРПИЋ (Универзитет Пенсилваније, Филаделфија, САД)
Проф. др АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Академик МИОДРАГ МАРКОВИЋ (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Проф. др ЛИДИЈА МЕРЕНИК (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Проф. др АЛИНА ПЕЈН (Универзитет Харвард, Кембриџ, САД)
Проф. др БИСЕРА ПЕНТЧЕВА (Универзитет Стенфорд, САД)
Др ФРИДРИХ ПОЛЕРОС (Универзитет у Бечу, Аустрија)
Др ДАНИЦА ПОПОВИЋ (Балканолошки институт САНУ, Београд)
Проф. др ИВАН САНТО (Универзитет Етвеш Лоранд, Будимпешта, Мађарска)
Проф. др БРАНИСЛАВ ТОДИЋ (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Др AНA ШВЕРКО (Институт за повијест умјетности, Сплит, Хрватска)

Секретар уредништва:
Мср Весна Гајић
Телефон: 021 6615-038 и 021 420-199, локал 129, факс 021 528-901
е-mail: vgajic@maticasrpska.org.rs

Редакција прима рукописе најкасније до 1. фебруара за број који излази до краја те године. Након тога се одржава састанак Редакције на којем се одређују рецензенти и започиње процес припреме за објављивање новог броја Зборника Матице српске за ликовне уметности.

Уређивачка политика
Упутство за ауторе

Библиографија радова Зборника Матица српске за ликовне уметности 1-50

Актуелни број:

Архива:

број 50, година 2022.
број 49, година 2021.
број 48, година 2020.
број 47, година 2019.
број 46, година 2018.
број 45, година 2017.
број 44, година 2016.
број 43, година 2015.
број 42, година 2014.
број 41, година 2013.
број 40, година 2012.
број 39, година 2011.
број 38, година 2010.
број 37, година 2009.
број 36, година 2008.
број 34_35, година 2003.
број 29_30, годинe 1993_1994.
број 27_28, годинe 1991_1992.
број 26, година 1990.
број 25, година 1989.
број 23, година 1987.
број 22, година 1986.
број 21, година 1985.
број 20, година 1984.
број 19, година 1983.
број 18, година 1982.
број 17, година 1981.
број 16, година 1980.
број 15, година 1979.
број 14, година 1978.
број 13, година 1977.
број 12, година 1976.
број 11, година 1975.
број 10, година 1974.
број 9, година 1973.
број 8, година 1972.
број 7, година 1971.
број 6, година 1970.
број 5, година 1969.
број 4, година 1968.
број 3, година 1967.
број 2, година 1966.
број 1, година 1965.

Делатност у области природних наука у Матици српској започет је врло рано. Прве књиге из области ратарства, воћарства, виноградарства, сточарства, пчеларства итд. објављиване су у другој половини 19. и првој половини 20. века, и имале су, пре свега, за циљ просвећивање народа (Едиције: Књиге за народ и Књиге Матице српске).

Потреба да се у Матици српској организује научно-истраживачки рад резултирао је формирањем Научног одсека који је установљен Матичиним уставом од септембра 1920. а чије је конституисање одржано априла 1922. године. За прочелника Одсека изабран је председник Српске Краљевске Академије Јован Цвијић. Нацртом Устава Матице српске из 1948. предложено је оснивање Научног одељења Матице српске. Доношењем Правилника Научног одељења, у члану 8, утврђени су задаци Секције за природне науке, који су се састојали у проучавању биљног и животињског света, геолошких и географских појава у Војводини те помагању развоја свих наука о природи у Војводини. Секција за природне науке имала је две групе: Биолошку и Географску. Интензивирањем научно-истраживачке делатности у овој области појавила се потреба да се оформи самостално одељење па је маја 1965. на Редовној скупштини Матице српске формирано Одељење за природне науке Матице српске.

Од осамостаљења до данас, Одељење се бави научним истраживањима из свих области природних наука. Основна делатност усмерена је на научно-истраживачке пројекте, организацију научних скупова, објављивање књига односно посебних издања, издавање часописа и зборника са научних скупова  и доделу награда.

Радом Одељења за природне науке руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 5. октобра 2020. године.

Секретар Одељења:
академик Рудолф Кастори
21 000 Нови Сад, Ул. Матице Српске 1
е-mail: kastori@polj.uns.ac.rs

Стручни сарадник за издавачку делатност:
Љиља Дражић
Телефон: 021 6615-798 и 021 420-199, локал 117
е-mail: ljdrazic@maticasrpska.org.rs

Стручни сарадник за научно-истраживачку делатност:
др Јована Трбојевић Јоцић
Телефон 021/6615-798; 021/420-199, локал 118
е-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења за природне науке:

Проф. др Горан Аначков
Проф. др Ференц Баги
Проф. др Пал Божа
Проф. др Милан Вапа
Проф. др Анте Вујић
Проф. др Јелена Вукојевић
Мср Милена Даничић
Проф. др Симонида Ђурић
Проф. др Ружица Игић
Др Ана Јеромела Марјановић
Др Млађен Јовановић
Академик Рудолф Кастори (секретар Одељења)
Проф. др Владимир Катић
Доц. др Сунчица Коцић Танацков
Проф. др Марија Краљевић Балалић
Проф. др Боривој Крстић
Проф. др Богосав Лажетић
Проф. др Ивана Максимовић
Проф. др Јован Максимовић
Академик Војислав Марић
Проф. др Слободан Марковић
Проф. др Милан Матавуљ
Проф. др Стеван Маширевић
Проф. др Нада Милошевић
Проф. др Марина Путник Делић
Проф. др Чедомир Раденовић
Проф. др Душан Сурла
Др Мирјана Ћук
Проф. др Слободан Ћурчић
Проф. др Смиљка Шимић

Последњих деценија, рад на научно-истраживачким пројектима био је усмерен на истраживању у области медицине и здравља, биљног и животињског света, геологије, геоморфологије, хидрологије и климатологије Војводине. Посебно су значајна изучавања становништва, флоре и фауне Фрушке горе и Вршачких планина. Посебна пажња посвећена је истраживањима у области микробиологије, микологије, биофизике и биохемије.

Резултати рада са научно-истраживачких пројеката објављују се научним монографијама, периодичним и посебним публикацијама и саопштавају на домаћим и међународним научним скуповима.

Посебна издања

Група.аутора, Invertebrates (Invertebarta) of the Fruska Gora Mountain (I), ed. S. Šimić (2008)
Група.аутора, Invertebrates (Invertebarta) of the Fruska Gora Mountain (II), ed. S. Šimić (2009)
Јавор Рашајски, Птице свете горе – birds of mount athos (2012)
Драгиша Т. Поповић и сар. Патолошка анатомија и судска медицина у Војводини (2012)
Група аутора, Invertebrates (Invertebarta) of the Fruska Gora Mountain (III), ed. S. Šimić (2013)
Ч. Раденовић, М. Филиповић, М. Бабић, Међузависност процеса закаснеле флуоресценције хлорофила, фотосинтезе и оплемењивања кукуруза (2013)
Група аутора, Invertebrates (Invertebrata) of the Fruška Gora Mountain (IV) ed. S. Šimić (2017)
Група аутора, Invertebrates (Invertebrata) of the Fruška Gora Mountain (V) ed. S. Šimić (2017)
Јован Максимовић, Лекари пречани у српском цивилном и војном санитету у XIX и почетком XX века (2017)
Бранислава Буторац, Флора петроварадинског рита: јуче–данас–сутра (2018)
Рудолф Кастори, Ивана Максимовић, Марина Путник-Делић, Бор у исхрани биљака (2018)

 

Награда професора Лазара Стојковића

Матица српска је, у складу са завештањем професора Лазара Стојковића (*1904–†1977), установила награду која носи његово име и додељује се сваке треће године млађим научним радницима на дан његовог рођења 23. марта. Према жељи великог добротвора награда је намењена млађим научним радницима који се баве првенствено питањима из области агроекологије и агроекосистема. Награда се додељује од 1990. године. Жири награде изабран је на седници Управног одбора од 14. новембра 2016.

Жири Награде Лазара Стојковића:
Проф. др Марија Краљевић Балалић председник жирија
Академик Рудолф Кастори
Проф. др Ивана Максимовић
Др Нада Милошевић
Академик Драган Шкорић

Пупинова награда

Пупинова награда додељује се за студентске радове који представљају допринос техничким и природно-математичким дисциплинама којима се бавио Михајло Пупин. Установљена је 1995. године и додељује се сваке треће године. Жири Пупинове награде изабран је на седници Управног одбора од 14. новембра 2016. године.

Жири Пупинове награде:
Проф. др Владимир Катић председник жирија
Проф. др Бранислав Боровац
Проф. др Маријана Војновић Милорадов
Проф. др Миљко Сатарић
Проф. др Владимир Вујичић
Проф. др Душан Сурла

Научни скупови

Одељење је у прошлости организовало већи број научних скупова посвећених еколошким, здравственим и другим проблемима. Одељење је 2003. године установило Међународни научни симпозијум: Микологија, микотоксикологија и микозе (Micology, Micotoxicology and Mycoses) који се одржава сваке друге/треће године. Радови са овог скупа публикују се у Матичином часопису Зборник Матице српске за природне науке.

Тежња да се у Матици српској организује научни рад резултирала је још 1912. године формирањем пет стручних зборова, а дозвољено је и да зборови, ако се укаже потреба, оснивају и секције са нарочитим задацима. Збор за друштвено просвећивање и књиге за народ претеча је данашњег Одељења за друштвене науке.

Одељење за друштвене науке у савременом облику формирано је после Другог светског рата. Децембра 1948. године на основу члана 25 Статута Матице српске из 1948. године основано је Научно одељење Матице српске. На седници Научног одељења 16. јануара 1965. године предложено је да се Одељење раздвоји у Одељење за природне и Одељење за друштвене науке. Овај предлог прихватио је Управни одбор Матице српске на седници одржаној 6. априла 1965. године, а Скупштина Матице српске усвојила 30. маја 1965. године.

Радом Одељења за друштвене науке руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 5. октобра 2020. године.

Секретар Одељења:
проф. др Милован Митровић
Телефон 021/6615-798

Стручни сарадник за издавачку делатност:
Љиља Дражић
Телефон: 021 6615-798 и 021 420-199, локал 117
е-mail: ljdrazic@maticasrpska.org.rs

Стручни сарадник за научно-истраживачку делатност:
др Јована Трбојевић Јоцић
Телефон 021/527-622; 021/6615-798, локал 118
е-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења за друштвене науке:

Проф. др Михаел Антоловић
Проф. др Слободан Антонић
Проф. др Бранко Бешлин
Др Софија Божић
Др Мила Босић
Проф. др Владимир Вукашиновић
Проф. др Владан Гавриловић
Др Жарко Димић
Проф. др Бранислав Ђурђев
Проф. др Ђорђе Ђурић
Др Миша Ђурковић
Проф. др Гордана Ковачек Станић
Проф. др Милош Ковић
Проф. др Часлав Копривица
Др Петар Крестић
Проф. др Љубомирка Кркљуш
Др Весна Марјановић
Проф. др Милован Митровић (секретар Одељења)
Др Милан Мицић
Академик Часлав Оцић
Доц. др Мирослав Павловић
Проф. др Драган Проле
Проф. др Александар Растовић
Проф. др Мирјана Рашевић
Проф. др Миломир Степић
Проф. др Бојан Тубић
Проф. др  Дејан Шабић
Проф. др Богољуб Шијаковић
Проф. др Срђан Шљукић

Основна делатност Одељења одвија се кроз рад на научноистраживачким пројектима, чији се ретултати рада  саопштавају на научним скуповима и публикују у периодичним публикацијама и посебним издањима.

Посебна издања

Никола Ф. Павковић, Банатско село. Друштвене и културне промене. Гај, Дубовац (2009)
Славко Гавриловић, Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније од краја 17. до средине 19 века, књига друга (2009)
Љубомирка Кркљуш, Извештај француских дипломата из Београда у време Револуције 1848/49. године (2009)
Гојко Маловић, Сеоба у Матицу I,II (2010)
Слободан Ћурчић, Насеља Војводине -Географска синтеза (2010)
Радмила Милентијевић, Милева Марић Ајнштајн (2010)
Ненад Дошлић, Историја Матице српске (1941-1951) (2011)
Владо Стругар, Докторат у Москви (2011)
Љубомирка Кркљуш, Средишњи органи власти у Српској војводовини 1848-1849. године (2012)
Слободан Ћурчић, Млађен Јовановић, Тивадар Гаудењи, Александар Илић, Атлас Војводине, Срем (2012)
Академик Василије Крестић Запамћења (2016)
Група аутора, Споменица академику Чедомиру Попову (2016)
Мирослав Павловић, Смедеревски Санџак 1739–1788 (2017)
Гордана Вуксановић и Имре Нађ, Природне катастрофе у свести становништва и спремност за суочавање с њима (2017)
Љубица Ивановић Бибић, Становништво Шајкашке (2017)
Љубомирка Кркљуш, Константнин Богдановић (1811–1854) (2018)
Слободан Ћурчић, Атлас насеља Војводине: Бачка I–II (2018)
Далибор Денда, Шлем и шајкача: Војни фактор и југословенско-немачки односи 1918–1941 (2019)

ТЕМИШВАРСКИ ОДБОР

Дипл. инж. Стеван Бугарски (Темишвар)
Г. Божидар Панић (Арад)
Др Зоран Марков (Темишвар)
Др Душан Попов (Темишвар)
Дејан Попов (Темишвар)
Др Снежана Мишић (Нови Сад)
Др Дејан Јакшић (Нови Сад)
Мср Јована Касаш (Нови Сад)
Др Весна Марјановић (Београд)

Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац“

Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац“ је установљена 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Жири награде изабран је на седници Управног одбора од 11. фебруара 2019.

Жири Награде Матице српске за историју „Иларион Руварац”
Проф. др Мира Радојевић, председник
Др Драган Богетић
Проф. др Ђорђе Бубало
Др Радомир Поповић
Проф. др Александар Фотић

Научни скупови

Међународни симпозијум „Академик Берислав Бета Берић”

Традиционални циљ симпозијума је да упореди популационе проблеме у Војводини са савременим популационим трендовима у другим деловима републике, али и у региону. Први Симпозијум је одржан 2000. године и одржава се сваке треће године. Позитивно рецензирани радови се објављују у Зборнику радова Матице српске за друштвене науке.

Књижевно одељење Матице српске основано је на конститутивној скупштини Одељења 1864, по преласку Матице у Нови Сад, а прву седницу одржало је 29. и 30. августа исте године. У октобру је конституисан Књижевни одбор Одељења. Чланови Књижевног одељења, међутим, активно су деловали у Матици од самог њеног оснивања. Њихов рад био је усмерен на представљање српске културе у Европи и на просвећивање српског народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио „Летопис“, покренут 1824. године, а с временом су настајале многе Матичине едиције.

Одељење за књижевност и језик у савременом облику формирано је после Другог светског рата. Његов задатак је да организује, подстиче и популарише научноистраживачки рад у области књижевности и језика, да подстиче развој савремене књижевности и књижевног језика, да негује и унапређује књижевност и језик српског народа и његове везе с културама других народа, као и да развија сарадњу са одговарајућим научним и културним институцијама у нашој земљи и свету.

Радом Одељења за књижевност и језик руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора 2020. године.

Секретар Одељења:

Проф. др Исидора Бјелаковић
e-mail: isidora.bjelakovic@gmail.com

Стручни сарадник:
мср Mилена Кулић
Телефон: 021/6622-726
е-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења:

проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења
проф. др Слободан Владушић
академик Миро Вуксановић
проф. емеритус др Славко Гордић
проф. др Владислава Гордић Петковић
др Драгана Грбић
академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ
проф. др Рајна Драгићевић
проф. др Јасмина Дражић
проф. др Радослав Ераковић
проф. емеритус др Душан Иванић
проф. др Милина Ивановић Баришић
проф. др Корнелија Ичин
проф. др Младен Јаковљевић
проф. др Војислав Јелић
проф. др Александар Јовановић
мр Мирјана Јоцић
проф. др Александра Корда Петровић
академик Александар Лома
проф. др Горан Максимовић
проф. др Ксенија Марицки-Гађански
проф. др Александар Милановић
мр Дејан Милорадов
проф. др Софија Милорадовић
Иван Негришорац
др Марко Недић
проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ
проф. др Јелена Новаковић
мр Васа Павковић
проф. др Слободан Павловић
проф. др Михајло Пантић
проф. др Зоран Пауновић
проф. др Александар Петровић
проф. емеритус Љиљана Пешикан Љуштановић
проф. др Мато Пижурица
проф. др Петар Пијановић
проф. др Валентина Питулић
проф. др Јован Попов
проф. др Драгана Радовановић
проф. др Саша Радојчић
књижевник Селимир Радуловић
проф. др Горана Раичевић
академик Слободан Реметић
проф. др Ненад Ристовић
проф. др Владислава Ружић
проф. др Виктор Савић
књижевник Ђорђо Сладоје
проф. др Рада Стијовић
проф. др Бојана Стојановић Пантовић
проф. др Бошко Сувајџић
проф. др Срето Танасић
проф. др Корнелија Фараго
проф. др Михал Харпањ
др Драган Хамовић
проф. др Зорица Хаџић
проф. др Младен Шукало

Едиција „ПРВА КЊИГА”

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено више од 290 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Књиге се штампају у симболичном тиражу од 300 нумерисаних примерака, и системом размене доспевају у све релевантне националне библиотеке у земљи и иностранству.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

„Прву књигу“ су уређивали Иван В. Лалић, Давид Албахари, Мирослав Антић, Флорика Штефан, Васа Павковић, и многи други признати ствараоци с наших простора. Објављивање сваког новог кола Прве књиге Матице српске пада у време Београдског Сајма књига, где се аутори први пут представљају књижевној јавности.

Услови конкурса

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу.

Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига”, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Рукописи се не враћају.

Уредништво Едиција Прва књига:

Фрањо Петриновић
Јана Алексић
Мирослав Алексић
Виолета Митровић
Весна Капор

ЕДИЦИЈА СТУДИЈЕ О СРБИМА

Са много разлога, научници из разних земаља посвећују пажњу нашем језику и књижевности, нашој култури и историји. Дошли су до значајних резултата, написали драгоцене књиге. Њихови доприноси допуњују оно што су остварили домаћи истраживачи.

Циљ је едиције „Студије о Србима“ да нашој јавности приближи достигнућа страних слависта и да помогне нашој науци да их уврсти у фонд својих знања. Уједно се тиме ова средина одужује ауторима, нашим пријатељима и амбасадорима разумевања.

Наша публика наћи ће у књигама ове едиције изванредно привлачно штиво, чију драж повећава несвакидашња визура: наши људи и наше прилике појављују се ту виђени очима других.

Едицију заједнички објављују Матица српска из Новог Сада и Вукова задужбина из Београда, а до сада је изашло 20 књига.

Уређивачки одбор едиције Студије о Србима:

академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Слободан Владушић
проф. др Александар Милановић
проф. др Бошко Сувајџић
др Бранко Златковић
Младен Весковић

Награде Одељења

Жири Бранкове награде Матице српске

Проф. др Војислав Јелић, председник
Проф. др Драгана Вукићевић
Проф. др Владимир Гвозден
Доц. др Наташа Половина
Проф. др Сања Париповић Крчмар

Жири Награде Младен Лесковац

Проф. др Душан Иванић, председник
Проф. др Драгољуб Перић
Проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ
Проф. др Наташа Половина
Др Марко Недић

Жири Змајеве награде

др Јован Делић, председник
Селимир Радуловић
Иван Негришорац
Саша Радојчић
Желидраг Никчевић

Жири за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе

Проф. др Исидора Бјелаковић
Проф. др Вељко Брборић
Проф. др Мато Пижурица
Проф. др Драган Станић
Проф. др Рада Стијовић

Уредници едиције Библиотека Змајева награда:

Иван Негришорац
доц. др Јелена Марићевић Балаћ

Жири за доделу награде Бескрајни плави круг

Др Небојша Лазић
Проф. др Мина Ђурић
Др Јелена Марићевић Балаћ
Проф. др Горан Радоњић
Проф. др Младен Шукало

Жири за доделу награде Љубомир Стојановић

проф. др Исидора Бјелаковић
проф. др Јасмина Дражић
проф. др Наташа Киш
проф. др Весна Ломпар
проф. др Александар Милановић
проф. др Вања Станишић

Награђени радови за 2020/2021. годину:

Прва награда (Лука Николић)
Друга награда (Соња Трајковић)
Трећа награда (Аљоша Миленковић)
Трећа награда (Данијела Радовановић)

Чланови Његошевог одбора Матице српске од 2020. године:

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић), председник Одбора
Академик Матија Бећковић, потпредседник Одбора
Академик Миро Вуксановић, потпредседник Одбора
Академик Јасмина Грковић-Мејџор, секретар Одбора
Епископ бачки Иринеј
Проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ
Проф. др Горан Максимовић
Проф. др Радмило Маројевић
Проф. др Мато Пижурица
Проф. др Драган Станић, председник Матице српске
Проф. др Јелица Стојановић
Академик Милосав Тешић
Др Срђа Трифковић
Проф. др Богољуб Шијаковић

Стручни сарадник: мср Милена Кулић

Чланови Крајишког одбора Матице српске:

проф. емеритус Душан Иванић, предсједник
др Милан Мицић, потпредсједник
др Софија Божић
Чедомир Вишњић
проф. др Славица Гароња Радованац
др Данка Лајић Михајловић
проф. др Драган Станић
др Љиљана Стошић
Боривој Чалић
др Бранко Чоловић
др Светлана Шеатовић

Прикупљање и чување драгоцене архивске грађе у Рукописном одељењу почиње самим чином оснивања Матице Српске 1826. године. Од Основа, првог статута којим је регулисана Матичина делатност, списа насталих њеним вишедеценијским радом у Пешти и Новом Саду, рукописа који су слати ради објављивања у Летопису и на књижевне конкурсе МС, записника са седница управних тела, преписке најзначајнијих делатника у српској књижевности и културно политичкој историји 19. и 20. века, откупима и бројним поклонима, настало је језгро Рукописног одељења. Уочљиво је неколико фаза његовог развоја: Од 1826. – 1847. није постојао посебан вид организационог деловања; од 1847. до 1945. ради као Србско – народна сбирка, која је поред осталих старина прикупљала и “ писма – књиге и рукописе славних Србаља “. Од 1945. до 1958. делује као Одсек за грађу и рукописе у оквиру БМС, а од 1958. до 1961. Рукописно одељење ради под надзором Књижевног одељења МС. Као посебна радна јединица Матице Српске издвојено је 1961. године. Шездесетих година Одељење добија посебне просторије, већи депо, читаоницу за рад са истраживачима и запошљава у стални радни однос неколико архивиста, што омогућава почетак систематске архивистичке обраде грађе.

Рукописно одељење је данас специфична архивска установа, једини прави архивски фонд је Архив Матице Српске. Та архивска грађа настала је током богате и разноврсне Матичине историје, ту се чувају записници Управног одбора, Књижевног одељења и Одбора, као и записници са годишњих скупштина МС од 1826. до 1945. године. Поред 284 кутије, са више од 100000 докумената, сачувано је и 158 књига матичиних записника и деловодних протокола.

Остала грађа је разврстана у три збирке – Збирку рукописа, Збирку писама и Збирку фотографија. Збирка рукописа садржи 20.000 до сада обрађених списа и више хиљада копија важне архивске грађе. Та грађа настала је у распону од 18 – 20 века. Писана је углавном на српском, немачком, латинском и црквенословенском језику. Збирка писама садржи изузетно вредна писма најзначајнијих личности у Срба. До сада је обрађено 62.000 писама, од поклона и откупа набављено је још неколико десетина хиљада писама који чекају на обраду. Збирка фотографија поседује близу 25000 снимака, негатива и албума, од дагеротипија до снимака начињених савременом дигиталном опремом. Од 1967. – 2001. у оквиру РОМС је радило и Уредништво за библиографска издања МС. У обради архивалија данас се користе рачунарски програми, а најважнија грађа се ради заштите скенира и похрањује на одговарајуће носаче информација.

Рукописно одељење је незаобилазни извор драгоцене архивске грађе без чијег коришћења се не могу упознати најважније личности и кључни догађаји у културно – политичкој историји Срба од 18. века до данас.

Одељење обавља своју делатност под руководством управника Одељења и Одбора Рукописног одељења. Од оснивања, управници су били Живојин Бошков (1963–1983), академик Чедомир Попов (1983–1991), проф. др Никола Гаћеша (1991–1999), мр Бранко Бешлин (1999–2008), Павле Станојевић (2008-2011), Соња Боб (2011-2012), проф. др Миливој Ненин (2012-2013), проф. др Александра Вранеш (2013-2020).

Радом Рукописног одељења руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је управник Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 05. октобра  2020. године.

Управник Рукописног одељења:
проф. др Зорица Хаџић Радовић
е-mail: zorica_hadzic@ff.uns.ac.rs
Телефон: 064/195 17 84

Стручни сарадник Одељења:
мср Александра Јовановић, архивски саветник
е-mail: ajovanovic@maticasrpska.org.rs
Телефони: 021 420 199, локал 133 и 021 528 917

ОДБОР РУКОПИСНОГ ОДЕЉЕЊА

Управник РОМС:
Проф. др Зорица ХАЏИЋ РАДОВИЋ, Филозофски факултет, Нови Сад

Чланови Одбора:

Др Зоја Бојић, Институт за књижевност и уметности, Београд
Југослав Вељковски, Архив града, Нови Сад
Проф. др Душан Иванић, Филолошки факултет, Београд
Мр Дејан Јакшић, Архив Војводине, Нови Сад
Мср Александра Јовановић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Љиљана Лазић, Музеј Града Новог Сада, Нови Сад
Проф. др Дејан Микавица, Филозофски факултет, Нови Сад
Проф. др Миливој Ненин, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Драго Његован, Музеј Војводине, Нови Сад
Др Срђан Орсић, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Гордана Петковић, Музеј Града Новог Сада, Нови Сад
Др Исидора Поповић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Радован Поповић, новинар, публициста, Београд
Др Радомир Поповић, Историјски институт, Београд
Проф. др Горана Раичевић, Филозофски факултет, Нови Сад
Доц. др Ивана Б. Спасовић, Архив САНУ, Београд
Миле Станић, Архив САНУ, Београд
Др Урош Станковић, Правни факултет, Нови Сад

Главни уредник едиције Документ:

Проф. др Зорица ХАЏИЋ РАДОВИЋ, Филозофски факултет, Нови Сад

Чланови Уредништва:

Мср Александра Јовановић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Проф. др Миливој Ненин, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Срђан Орсић, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Исидора Поповић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Миле Станић, Архив САНУ, Београд

Издавачка делатност

О Црњанском: архивалије, поводом стогодишњице пишчевог рођења, приредили Стојан Трећаков и Владимир Шовљански , Нови Сад, Матица српска, 1993.

Вељко Петровић, Писма: 1904–1967, приредили, Соња Боб, Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, Нови Сад, Матица српска, 1997.

Портрети према живим моделима, приредили, Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, 1998, а потом и Стоимировићев Дневник 1936–1941, Нови Сад, Матица српска, 2000.

Лаза Костић, Преписка I, приредили, проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас 2005.

Књига Стеријиних рукописа, приредила др Исидора Поповић 2008.

ла времена аутора Миленка Никитовића, приредио Владимир Давидовић 2014.

Аристократ духа (Документарна биографија Милана Кашанина), аутор Радован Поповић, Нови Сад, Матица српска, 2016;

Васа Стајић. Аутобиографија 1847–1943. Фрагменти из дневника, приређивач, аутор предговора и коментара проф. др Зорица Хаџић, Нови Сад, Матица српска, 2017;

Лаза Костић, Преписка II, приређивачи, аутори поговора и коментара Младен Лесковац, проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас, Нови Сад, Матица српска, 2017;

Велики господин Младен Лесковац – њим самим, аутор Радован Поповић, Нови Сад, Матица српска, 2017;

Благодат новог јутра Бошко Петровић ‒ њим самим, аутор Радован Поповић, Нови Сад, Матица српска, 2018;

Милан Лазаревић – суботе и недеље, приређивач мр Гордана Ђилас, библиотекар саветник, Нови Сад, Матица српска, 2018;

Крвава окупација Бачке – дневник једног посматрача (1941–1944), приређивачи др Драго Његован и др Александар Хорва, Нови Сад, Матица српска, 2018.

Окупацијски дневник Милана Јовановића Стоимировића (јун-децембар1941), приређивачи проф. др Александра Вранеш и проф. др Бојан Ђорђевић, Нови Сад, Матица српска, 2019.

Парче пишчеве душе, Тишма – њим самим, аутор Радован Поповић, Нови Сад, Матица српска, 2019.

Лаза Костић, Преписка III, приређивачи, аутори поговора и коментара Младен Лесковац, проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас, Нови Сад, Матица српска, 2020;

Милан Кашанин, Писма, сусрети, трагови I-III, приређивач проф. др Зорица Хаџић, Нови Сад, Матица српска, 2020.

Sredisnji organi vlasti u srpskoj Vojvodini 1848-1849Љубомирка Кркљуш
Средишњи органи власти у српској Војводини 1848-1849
2013, 414 стр.
ISBN 978-86-7946-0
цена: 1000,00 дин.


Образац за поручивање: