јул 2013 - Матица српска

Зборник Матице српске за друштвене науке објављује научне чланке и расправе из области социологије и демографије. Радови су разврстани у следеће категорије: монографска студија, оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, научна библиографија и хроника. Поред тога, часопис објављује прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва. Часопис је покренут 1950. године. Укључујући 10. свеску (1955) излазио је под називом Научни зборник: серија друштвених наука; од 11. свеске (1956) излази под називом Зборник за друштвене науке, а од 76. свеске (1984) под данашњим називом – Зборник Матице српске за друштвене науке. Досадашњи главни уредници: др Милош Јовановић (1950), Живојин Бошков (1951–1952), Рајко Николић (1953–1965), академик Славко Гавриловић (1966–1969), др Александар Магарашевић (1970–1973), др Младен Стојанов (1974–1999), др Милован Митровић (2000–2004), академик Часлав Оцић (2005–2016), др Рајко Буквић (2017–2019), др Миломир Степић (2020–2022), др Милош Ковић (2023–). Уредништво часописа састављено је од домаћих и иностраних чланова. У оквиру часопис делује и Савет..

Часопис излази четири пута годишње. У 2020. години, у оквиру научних часописа чији је издавач из Републике Србије, а реферисан у Web of Science и у Journal Citation Report-у (JCR), категорисан је као часопис М51 категорије. Зборник Матице српске за друштвене науке доступан је у режиму отвореног приступа на сајту часописа: https://www.maticasrpska.org.rs/category/katalog-izdanja/naucni-casopisi/zbornik-matitse-srpske-za-drushtvene-na-2/. ISSN број [0352-5732]; еISSN број [2406-0836]; Електронски приступ библиотекама у Србији: http://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/3360258#full

Уредништво:

Главни уредник
Др Душан ДОСТАНИЋ, научни сарадник, Институт за политичке студије, Београд;
Е-адреса: dusan.dostanic@ips.ac.rs

Одговорни уредник
Проф. др Милош КОВИЋ, Универзитет у Београду, Филозофски факултет
Е-адреса: mkovic@f.bg.ac.rs

Чланови Уредништва
Проф. др Даниела АРСЕНОВИЋ, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Нови Сад;
Проф. др Бошко И. БОЈОВИЋ, Универзитет друштвених наука, Париз (Француска);
Проф. др Милан БРДАР, научни саветник, Београд;
Проф. др Костас ДУЗИНАС, Универзитет „Биркбек”, Факултет за уметност и хуманистичке науке, Лондон (Велика Британија); Универзитет у Атини (Грчка);
Др Миша ЂУРКОВИЋ, научни саветник, Институт за европске студије, Београд;
Проф. др Ђорђе ИГЊАТОВИЋ, Универзитет у Београду, Правни факултет, Београд;
Академик Милица КОСТИЋ, Црногорска академија наука и умјетности, Подгорица (Црна Гора);
Проф. др Митко КОТОВЧЕВСКИ, Универзитет „Св. Кирил и Методиј”, Филозофски факултет, Скопље (Северна Македонија);
Проф. др Јована МИЛУТИНОВИЋ, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад;
Проф. др Ђорђе МИТРОВИЋ, Универзитет у Београду, Економски факултет, Београд;
Проф. др Милован МИТРОВИЋ, Матица српска, Нови Сад; Београд;
Проф. др Дејан МИХАИЛОВИЋ, Институт за технологију, Мексико Сити (Мексико);
Др Драго ЊЕГОВАН, музејски саветник, Нови Сад;
Др Александра ПАВИЋЕВИЋ, научни саветник, Етнографски институт САНУ, Београд;
Проф. др Јасмина ПЕКИЋ, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад;
Проф. др Ранка ПЕРИЋ РОМИЋ, Универзитет у Бањој Луци, Факултет политичких наука, Бања Лука (Р. Српска, БиХ);
Проф. др ХУАНГ Пинг, Институт за америчке студије; Центар за светску политику (Кинеска академија друштвених наука), Пекинг (Кина);
Проф. др Бранислав РИСТИВОЈЕВИЋ, Универзитет у Новом Саду, Правни факултет, Нови Сад;
Проф. др Срђан ШЉУКИЋ, Матица српска; Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад.

Стручни сарадник Одељења за друштвене науке:
Мср Љиљана ДРАЖИЋ
Е-адреса: ljdrazic@maticasrpska.org.rs

Савет:

Председник Савета
Академик Часлав ОЦИЋ, Српска академија наука и уметности, Београд

Чланови Савета
Проф. др Масајуки ИВАТА, Српска академија наука и уметности (инострани члан), Токио (Јапан);
Проф. др Александар ЈОКИЋ, Портланд државни универзитет, Катедра за филозофију, Портланд (САД);
Проф. др Љубомирка КРКЉУШ, Матица српска, Нови Сад;
Проф. др Миломир СТЕПИЋ, научни саветник, Институт за политичке студије, Београд
Проф. др Питер РАДАН, Сиднеј (Аустралија);
Проф. др Богољуб ШИЈАКОВИЋ, Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд.

Пословник о раду часописa
Упутство за ауторе
Ауторска изјава
Коауторство
Правилник о категоризацији часописа
Категоризација научних часописа
Упутство за рецензенте

Архива:

свеска 188, година 2023.
свеска 187, година 2023.
свеска 186, година 2023.
свеска 185, година 2023.
свеска 184, година 2022.
свеска 183, година 2022.
свеска 182, година 2022.
свеска 181, година 2022.
свеска 180, година 2021.
свеска 179, година 2021.
свеска 178, година 2021.
свеска 177, година 2021.
свеска 176, година 2020.
свеска 175, година 2020.
свеска 174, година 2020.
свеска 173, година 2020.
свеска 172, година 2019.
свеска 171, година 2019.
свеска 170, година 2019.
свеска 169, година 2019.
свеска 168, година 2018.
свеска 167, година 2018.
свеска 166, година 2018.
свеска 165, година 2018.
свеска 164, година 2017.
свеска 163, година 2017.
свеска 162, година 2017.
свеска 161, година 2017.
свеска 159-160, година 2016.
свеска 157-158, година 2016.
свеска 155-156, година 2016.
свеска 154, година 2016.
свеска 153, година 2015.
свеска 152, година 2015.
свеска 151, година 2015.
свеска 150, година 2015.
свеска 149, година 2014.
свеска 148, година 2014.
свеска 147, година 2014.
свеска 146, година 2014.
свеска 145, година 2013.
свеска 144, година 2013.
свеска 143, година 2013.
свеска 142, година 2013.
свеска 141, година 2012.
свеска 140, година 2012.
свеска 139, година 2012.
свеска 138, година 2012.
свеска 137, година 2011.
свеска 136, година 2011.
свеска 135, година 2011.
свеска 134, година 2011.
свеска 133, година 2010.
свеска 132, година 2010.
свеска 131, година 2010.
свеска 130, година 2010.
свеска 129, година 2009.
свеска 128, година 2009.
свеска 127, година 2009.
свеска 126, година 2009.
свеска 125, година 2008.
свеска 124, година 2008.
свеска 122, година 2006.
свеска 121, година 2006.
свеска 120, година 2006.
свеска 118-119, година 2005.
свеска 116-117, година 2004.
свеска 114-115, година 2003.
свеска 112-113, година 2002.
свеска 110-111, година 2001.
свеска 109, година 2000.
свеска 108, година 2000.
свеска 106-107, година 1999.
свеска 104-105, година 1998.
свеска 102-103, година 1997.
свеска 100, година 1996.
свеска 99, година 1995.
свеска 98, година 1995.
свеска 97, година 1994.
свеска 96, година 1994.
свеска 95, година 1993.
свеска 94, година 1993.
свеска 92-93, година 1992.
свеска 91, година 1992.
свеска 90, година 1991.
свеска 89, година 1990.
свеска 88, година 1990.
свеска 86-87, година 1989.
свеска 80, година 1986.
свеска 85, година 1988.
свеска 84, година 1988.
свеска 83, година 1987.
свеска 82, година 1987.
свеска 81, година 1986.
свеска 79, година 1985.
свеска 78, година 1985.
свеска 77, година 1984.
свеска 76, година 1984.
свеска 75, година 1983.
свеска 74, година 1983.
свеска 73, година 1983.
свеска 72, година 1982.
свеска 71, година 1981.
свеска 70, година 1981.
свеска 69, година 1980.
свеска 68, година 1980.
свеска 67, година 1979.
свеска 66, година 1979.
свеска 65, година 1978.
свеска 64, година 1978.
свеска 63, година 1977.
свеска 62, година 1977.
свеска 61, година 1976.
свеска 60, година 1975.
свеска 59, година 1974.
свеска 58, година 1973.
свеска 57, година 1972.
свеска 56, година 1971.
свеска 55, година 1970.
свеска 54, година 1969.
свеска 53, година 1969.
свеска 52, година 1969.
свеска 51, година 1968.
свеска 50, година 1968.
свеска 49, година 1968.
свеска 48, година 1967.
свеска 47, година 1967.
свеска 46, година 1967.
свеска 45, година 1966.
свеска 44, година 1966.
свеска 43, година 1966.
свеска 42, година 1965.
свеска 41, година 1965.
свеска 40, година 1965.
свеска 39, година 1964.
свеска 38, година 1964.
свеска 37, година 1964.
свеска 36, година 1963.
свеска 35, година 1963.
свеска 34, година 1963.
свеска 32-33, година 1962.
свеска 31, година 1962.
свеска 30, година 1961.
свеска 29, година 1961.
свеска 28, година 1961.
свеска 27, година 1960.
свеска 26, година 1960.
свеска 25, година 1960.
свеска 24, година 1959.
свеска 23, година 1959.
свеска 22, година 1959.
свеска 21, година 1958.
свеска 20, година 1958.
свеска 19, година 1958.
свеска 18, година 1957.
свеска 17, година 1957.
свеска 16, година 1957.
свеска 15, година 1956.
свеска 13-14, година 1956.
свеска 12, година 1956.
свеска 11, година 1955.
свеска 10, година 1955.
свеска 9, година 1955.
свеска 8, година 1954.
свеска 7, година 1954.
свеска 6, година 1954.
свеска 5, година 1953.
свеска 4, година 1952.
свеска 3, година 1952.
свеска 2, година 1951.
свеска 1, година 1950.
свеска 1, година 1950.

Покренут у време када је српска филолошка периодика била мање разноврсна него што је данас, Зборник Матице српске за славистику (до 1984. године – Зборник за славистику) од почетка је био часопис за словенску филологију, док су друге области славистике биле у њему заступљене ређе, углавном кроз хронику научног живота и научну критику. У оквиру славистичке филолошке проблематике у Зборнику Матице српске за славистику посебна пажња посвећује се словенским књижевностима и њиховом проучавању у светлу књижевне историје, теорије, интерпретације, компаратистике, рецепције, али и словенским језицима, узетим понаособ или у различитим облицима упоредних, типолошких и контрастивних проучавања. Исто тако, у Зборнику Матице српске за славистику подстичу се проучавања словенских књижевности и језика у контексту словенских и свих других култура уз коришћење разноврсних савремених мултидисциплинарних и методолошких приступа.

Поступно ширење концепцијског профила Зборника Матице српске за славистику одвијало се паралелно са променама у саставу Уредништва, које је од 1970. до 1993. године водио академик Милорад Живанчевић, од 1993. до 1998. године проф. др Миодраг Сибиновић, а од 1998. до 2012. године академик Предраг Пипер. Проширивање састава Уредништва славистима са комплементарним истраживачким интересовањима треба да буде залог још потпуније заступљености различитих грана словенске филологије у часопису Зборник Матице српске за славистику.

Од 2016. године Зборник Матице српске за славистику индексиран је на ERIH PLUS листи часописа (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences), од 2017. на листи ESCI (Web of Science), а од 2019. године на SCOPUS листи часописа, које својим високим системом вредновања и строгим критеријумима окупљају најугледнију научну периодику у свету.

Главни уредници:

Од 1. до 43. књиге др Милорад Живанчевић,
од 44. до 53. књиге др Миодраг Сибиновић,
од 54. до 82. књиге др Предраг Пипер,
од 83. књиге др Корнелија Ичин.

Стручни сарадник: мср Милена Кулић e-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs
Телефон/факс 021 622-726, тел. 021 420-199, локал 132
Адреса Уредништва: Матица српска Зборник Матице српске за славистику
21000 Нови Сад Матице српске 1
e-mail mkulic@maticasrpska.org.rs

Уредништво Зборника Матице српске за славистику

др Марта Бјелетић, научни саветник Института за српски језик САНУ
др Дојчил Војводић, професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду
др Зоран Ђерић, професор Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, управник Српског народног позоришта у Новом Саду
др Корнелија Ичин, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Александра Корда Петровић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Људмила Поповић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду
др Љубинко Раденковић, дописни члан САНУ, научни саветник Балканолошког института САНУ

Савет уредништва

др Џон Елис Болт, професор емеритус Универзитета Јужне Калифорније, директор Института модерне руске културе (Лос Анђелес, САД)
др Михаил Јаковљевич Вајскопф, професор Јеврејског универзитета (Јерусалим, Израел)
др Вилем Вестстејн, професор Факултета хуманистичких наука Универзитета у Амстердаму (Амстердам, Холандија)
др Роналд Врoн, професор Департмана словенских језика и књижевности Калифорнијског универзитета (Лос Анђелес, САД)
др Ханс Гинтер, професор емеритус Катедре за славистику Универзитета у Билефелду (Билефелд, Немачка)
академик Наталија Васиљевна Корнијенко, научни саветник Института за светску књижевност РАН (Москва, Русија)
академик Луиђи Магарото, професор Универзитета «Ка Фоскари» (Венеција, Италија)
др Синити Мурата, професор Факултета за стране студије Универзитета „Софија“ (Токио, Јапан)
др Игор Павлович Смирнов, професор Универзитета у Констанцу (Констанц, Немачка)
академик Андреј Лавович Топорков, научни саветник Института за светску књижевност РАН (Москва, Русија)
академик Анатолиј Турилов, научни саветник Института за славистику РАН (Москва, Русија)
академик Борис Андрејевич Успенски, професор Напуљског универзитета за источне студије и директор лабораторије лингвосемиотичких истаживања на Филолошком факултету Научно-истраживачког универзитета Висока школа економије (Напуљ, Италија – Москва, Русија)
академик Роберт Ходел, професор Института за славистику Универзитета у Хамбургу (Хамбург, Немачка)

Ауторска одговорност
Упутство за припрему рукописа за штампу
Правила рецензирања рукописа
Разрешење спорних ситуација

Архива:

књига 104, година 2023.
књига 103, година 2023.
књига 102, година 2022.
књига 101, година 2022.
књига 100, година 2021.
књига 99, година 2021.
књига 98, година 2020.
књига 97, година 2020.
књига 96, година 2019.
књига 95, година 2019.
књига 94, година 2018.
књига 93, година 2018.
књига 92, година 2017.
књига 91, година 2017.
књига 90, година 2016.
књига 89, година 2016.
књига 88, година 2015.
књига 87, година 2015.
књига 86, година 2014.
књига 85, година 2014.
књига 84, година 2013.
књига 83, година 2013.
књига 82, година 2012.
књига 81, година 2012.
књига 80, година 2011.
књига 79, година 2011.
књига 78, година 2010.
књига 77, година 2010.
књига 76, година 2009.
књига 75, година 2009.
књига 74, година 2008.
књига 73, година 2008.
књига 71-72, година 2007.
књига 70, година 2006.
књига 69, година 2006.
књига 68, година 2005.
књига 67, година 2005.

Зборник Матице српске за књижевност и језик најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

Иако у средишту пажње има проучавање националне српске књижевности, часопис је отворен и за књижевнотеоријска, односно компаративна истраживања.

Зборник Матице српске за књижевност и језик излази у три свеске годишње.

Главни уредници:

Академик Младен Лесковац (1953–1978),
проф. др Драгиша Живковић (1979–1994),
проф. др Томислав Бекић (1995–1999),
проф. др Јован Делић (2000– ).

Уредништво Зборника Матице српске за књижевност и језик:

проф. др Јован Делић, главни и одговорни уредник
проф. др Исидора Бјелаковић, секретар
проф. др Сања Бошковић Данојлић,
проф. др Слободан Владушић
проф. др Бојан Ђорђевић
проф. др Пер Јакопсен
проф. др Марија Клеут
проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо
проф. др Жана Левшина
проф. др Горан Максимовић
проф. др Дејвид Норис
проф. др Предраг Петровић
проф. др Горана Раичевић
проф. др Светлана Томин
проф. др Роберт Ходел
проф. др Вида Џонсон Тарановски
проф. др Саша Шмуља

Стручни сарадник мср Милена Кулић e-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs

Адреса Уредништва:
Матица српска
Зборник Матице српске за књижевност и језик
21000 Нови Сад Матице српске 1
Телефон/факс 021 622-726,
тел. 021 420-199, локал 132
е-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs

Ауторска одговорност
Ауторска права
Упутство за припрему рукописа за штампу
Правила рецензирања рукописа
Разрешење спорних ситуација

Архива:

Уредништво:

проф. др Рада Стијовић, главни и одговорни уредник
др Наташа Вуловић Емонтс
проф. др Рајна Драгићевић
птоф. др Радојица Јовићевић
проф. др Душка Кликовац
др Александра Марковић
проф. др Весна Ломпар
проф. др Мато Пижурица
мр Олга Сабо
академик Милосав Тешић

Архива:

број 21, година 2023.
број 20, година 2022.
број 19, година 2022.
број 18, година 2021.
број 17, година 2021.
број 16, година 2020.
број 15, година 2020.
број 14, година 2019.
број 13, година 2019.
број 12, година 2018.
број 11, година 2018.
број 10, година 2017.
број 9, година 2017.
број 7-8, година 2016.
број 5-6, година 2015.
број 3-4, година 2015.
број 1-2, година 2014.
број 21-22, година 2005.
број 19-20, година 2004.

Часопис Зборник Матице српске за филологију и лингвистику основан је 1957. године. До 1984. излазио је под називом Зборник за филологију и лингвистику. Објављује изворне и прегледне научне радове, научну критику, те хронику и библиографију из области филолошких и лингвистичких проучавања. У тематском и дисциплинарном погледу отворен, Зборник публикује радове из опште лингвистике, историјске, типолошке и компаративне лингвистике, етимологије, дијалектологије, контактне и контрастивне лингвистике, ономастике итд., са фокусом пажње на славистичким питањима и, посебно, на српском језику у синхроној и дијахроној перспективи, како на стандардном језику и књижевним идиомима у прошлости, тако и на дијалектима српског језика.

Циљ часописа је да промовише истраживања заснована на темељној анализи релевантног корпуса, са теоријским увидима у проблематику, чиме се залаже за плодотворан спој традиционалне филологије и лингвистике. Поред тога, Зборник подстиче дијалог између различитих теоријско-методолошких приступа у истраживању језика, као и између лингвистичке и филолошке традиције и савремених теорија.

Зборник се налази на референтној европској ERIH листи часописа (European Reference Index for the Humanities) и у Српском цитатном индексу, а одабрани апстракти публикују се у Linguistic Abstracts (Wiley-Blackwell, Oxford). Излази у две свеске годишње. Радови се објављују на српском и другим словенским језицима, затим на енглеском, немачком и француском.

Главни уредници

Проф. др Миливој Павловић (1957-1969)
Проф. др Рудолф Коларич (1961-1962)
Академик Павле Ивић (1963-2000)
Академик Александар Младеновић (2000-2009)
Академик Јасмина Грковић-Мејџор (2010-)

Уредништво Зборника Матице српске за филологију и лингвистику

Академик Јасмина Грковић-Мејџор, Универзитет у Новом Саду, Србија, главни и одговорни уредник
Проф. др Миливој Алановић, Универзитет у Новом Саду, Србија
Проф. др Нада Арсенијевић, Универзитет у Новом Саду, Србија
Проф. др Жарко Бошњаковић, Универзитет у Новом Саду, Србија
Проф. др Драга Зец, Универзитет Корнел, САД
Проф. др Марина Курешевић, Универзитет у Новом Саду, секретар
Академик Герхард Невекловски, Аустријска академија наука, Аустрија
Проф. др Мотоки Номаћи, Универзитет Хокаидо, Јапан
Проф. др Слободан Павловић, Универзитет у Новом Саду, Србија
Проф. др Драгољуб Петровић, Универзитет у Новом Саду, Србија
Проф. др Мато Пижурица, Универзитет у Новом Саду, Србија
Проф. др Владислава Ружић, Универзитет у Новом Саду, Србија
Академик Светлана М. Толстој, Руска академија наука, Русија
Академик Зузана Тополињска, Македонска академија наука, Македонија
Проф. др Бјорн Хансен, Универзитет у Регензбургу, Немачка

Стручни сарадник Милена Кулић, e-mail mkulic@maticasrpska.org.rs
Телефони: 021 622-726 и 021 420-199 локал 132

Адреса Уредништва:
Матица српска
Уредништво Зборника Матице српске за филологију и лингвистику
21000 Нови Сад Матице српске 1
e-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs

Упутство за ауторе
Упутство за рецензенте

Архива:

Зборник Матице српске за историју (ЗМСИ) објављујe научне радовe из области историје, помоћних историјских наука и сродних хуманистичких и друштвених дисциплина. Радови који се објављују у часопису разврстани су према следећим категоријама: оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, научна библиографија. Поред тога, часопис објављује и прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва. ЗМСИ је покренут 1970. године. До 28. свеске (1983) носио је назив Зборник за историју. Досадашњи главни уредници били су: академик Славко Гавриловић (1970–2004), академик Милош Благојевић (2005–2012), проф др Војин Дабић (2013–2017), др Петар В. Крестић (2018–). На челу часописа је Уредништво које је састављено од домаћих и иностраних чланова. Часопис је у 2022. години у оквиру научних часописа чији је издавач из Републике Србије (реферисан у Web of Science и у Journal Citation Report – JCR), категорисан као часопис М24.

Зборник Матице српске за историју доступан је у режиму отвореног приступа на сајту часописа: [http://www.maticasrpska.org.rs/category/katalog-izdanja/naucni-casopisi/zbornik-matice-srpske-za-istoriju/]. ISSN број 0352-5716; Електронски приступ библиотекама у Србији: [http://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/7793410#full].

Уредништво 2021–2024:

Главни и одговорни уредник часописа:

Др Петар В. КРЕСТИЋ, научни саветник, Историјски институт, Београд
petar.krestic@iib.ac.rs

Чланови Уредништва:

Проф. др Ђорђе БУБАЛО, заменик главног уредника, Одељење историје, Филозофски факултет, Универзитет у Београду;
Др Александра НОВАКОВ, научни сарадник, Матица српска, Нови Сад;
Проф. др Мира РАДОЈЕВИЋ, дописни члан САНУ, Одељење историје, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд;
Др Срђан РУДИЋ, научни саветник, Историјски институт, Београд;
Др Александар ФОТИЋ, стручни саветник, Одељење историје, Филозофски факултет, Универзитет у Београдy;
Проф. др Ђура ХАРДИ, Одсек за историју, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду;
Др Небојша ШУЛЕТИЋ, научни сарадник, Балканолошки институт САНУ, Београд.

Инострани чланови Уредништва:

Проф. др Габор АГОШТОН, Џорџтаун универзитет, Вашингтон, Сједињене Америчке Државе;
Др Максим АНИСИМОВ, виши истраживач, Институт за историју Русије, Руска академија наука, Москва, Русија;
Проф. др Росица ГРАДЕВА, Амерички универзитет, Софија; Институт за балканске студије Бугарске академије наука, Софија, Бугарска;
Др Иван ЛАКОВИЋ, научни сарадник, Одељење за општу историју, Универзитет Црне Горе, Подгорица, Црна Гора

Стручни сарадник Одељења:

Мср Љиљана Дражић
ljdrazic@maticasrpska.org.rs

Упутство за ауторе 2022.
Пословник о раду ЗМСИ
Рецензирање рукописа ЗМСИ
Изјава ЗМСИ
Формулар за рецензирање рукописа ЗМСИ
Правилник о категоризацији научних часописа 2020.
Категоризација научних часописа 2022.

Архива:

број 108, година 2023.
број 107, година 2023.
број 106, година 2022.
број 105, година 2022.
број 104, година 2021.
број 103, година 2021.
број 102, година 2020.
број 101, година 2020.
број 100, година 2019.
број 99, година 2019.
број 98, година 2018.
број 97, година 2018.
број 96, година 2017.
број 95, година 2017.
број 94, година 2016.
број 93, година 2016.
број 92, година 2015.
број 91, година 2015.
број 90, година 2014.
број 89, година 2014.
број 88, година 2013.
број 87, година 2013,
број 86, година 2012.
број 85, година 2012.
број 84, година 2012.
број 83, година 2011.
број 81, година 2010.
број 79-80, година 2009.
број 77-78, година 2008.
број 75-76, година 2007.
број 74, година 2006.
број 71-72, година 2005.
број 69-70, година 2004.

Управни одбор Матице српске на својој 4. седници од 11. 3. 1996. донео је Одлуку о издавању Зборника Матице српске за класичне студије (Journal of Classical Studies Matica Srpska).

Часопис се бави изучавањем антике у свим њеним аспектима. Антика чини основу европске цивилизације и културе, а наша земља и српски народ су саставни део културне области античке. Антички Балкан је задужио све касније европске и друге народе многим достигнућима у култури, философији и науци, језицима, књижевности, историји, уметности и материјалној култури. Балкански Словени и сви становници некадашње Југославије су многим везама били везани за античку културу, за њен простор и за њене носиоце, како је наглашавао наш највећи ауторитет за антички Балкан академик Милан Будимир.

„Тај антички утицај и класична баштина, као и наслеђе и рецепција антике код Срба, у свету се најмање помињу, те је превасходни задатак часописа да допринесе промоцији наше класичне науке у иностранству. У ту сврху служе и прилози сарадника из Европе, Русије, САД, Канаде и Индије који се објављују у нашем часопису.“

Часопис ће се бавити и критичким вредновањем и презентирањем радова наших научника и писаца са класичном тематиком. Стога ће рецепција хеленске философије, књижевности, уметности и културе, како грчке тако и римске, у српској традицији бити једна од главних тема у часопису. Компаративна испитивања религије и мита и теоријско одређење ове сфере су даљи интерес наших и страних сарадника, као и право и природне науке у антици.

Поред оригиналних истраживачких Студија и чланака о класичним темама, часопис објављује и радове са научних скупова посвећених антици код нас и у свету, везама с Оријентом, античкој баштини у Византији, прожимању са словенским светом и српским језиком и културом.

Часопис има и сталне рубрике као што су Хроника научног живота, Пројекти и Вести из света, Некролози и др.

Посебан значај у часопису придајемо научној критици и приказима нових књига и студија објављиваних код нас и у свету, у коју сврху смо обезбедили публикације великих издавача.

Истичемо да је ово једини часопис те врсте код нас, који се касно појавио, будући да је некадашњи југословенски часопис за античку проблематику изгубљен с отцепљеним републикама. Драгоцену подршку нашем Зборнику пружио је и централни светски форум за класичне студије FIEC на својој Генералној скупштини 20. 8. 1999. у Кавали (Грчка), када је лично председник FIEC, академик Карл Јоахим Класен (Carl Joachim Classen), члан Матице српске, јавно поздравио појаву Зборника за класичне студије у Србији и позвао колеге на међународну сарадњу са часописом. Наглашавамо да је FIEC једна од тринаест Унескових асоцијација у друштвеним наукама. Радови из нашег Зборника улазе у главну библиографску публикацију на свету за ове области L’Année philologique.

Часопис уређује међународна редакција састављена од најистакнутијих научника код нас и у свету.

Чланови Уредништва Зборника Матице српске за класичне студије:

Проф. др Ксенија Марицки Гађански (Београд), главни и одговорни уредник
проф. др Сима Аврамовић (Београд)
проф. др Растко Васић (Београд)
проф. др Бхарат Гупт (Делхи)
проф. др Милан С. Димитријевић (Београд)
проф. др Виктор Кастелани (Денвер)
проф. др Марк Ниволт (Отава)
проф. др Мирко Обрадовић (Београд)
проф. др Курт Рафлауб (Провиденс)
проф. др Ливио Росети (Перуђа)
проф. др Данијела Стефановић (Београд)
проф. др Мирјана Д. Стефановић (Нови Сад)
проф. др Снежана Ферјанчић (Београд), секретар
проф. др Бојана Шијачки Маневић (Београд)

Стручни сарадник:
мср Милена Кулић, e-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs
Телефони: 021 622-726 и 021 420-199 локал 132

Адреса Уредништва:
Матица српска
Уредништво Зборника Матице српске за класичне студије
21000 Нови Сад
Матице српске 1
E-mail zmsks@maticasrpska.org.rs

Архива:

књига 25, година 2023.
књига 24, година 2022.
књига 23, година 2021.
књига 21-22, година 2020.
књига 20, година 2018.
књига 19, година 2017.
књига 18, година 2016.
књига 17, година 2015.
књига 16, година 2014.
књига 15, година 2013.
књига 14, година 2012.
књига 13, година 2011.
књига 12, година 2010.
књига 12, година 2010.
књига 11, година 2009.
књига 10, година 2008.
књига 9, година 2007.
књига 8, година 2006.
књига 7, година 2005.

Први број Зборника Матице српске за класичне студије објављен је 1998. године, а до 7. броја не располажемо електронским форматом.

Архива:

број 14, година 2022.
број 13, година 2021.
број 12, година 2020.
број 11, година 2019.
број 10, година 2018.
број 9, година 2017.
број 8, година 2015.
број 7, година 2014.
број 6, година 2011.
број 5, година 2008.
број 4, година 2006.
број 3, година 2001.

Банатски културни центар и Црквена општина Драгутиново из Новог Милошева, у сарадњи са Матицом српском организивали су културну манифестацију „Дани Теодора Павловића”, која је 14. пут одржанa у Новом Милошеву, родном месту Теодора Павловића од 25. до 28. јула 2013. године у Храму Св. архангела Гаврила, под покровитељством Општине Нови Бечеј и Месне заједнице Ново Милошево.

На овом скупу, 25. јула, Матицу српску је представљала проф. др Љубомирка Кркљуш, секретар Одељења за друштвене науке Матице српске. Том приликом, положила је венац на гроб Теодора Павловића у знак поштовања и захвалности првом секретару Матице српске, уреднику Летописа Матице српске и оснивачу Галерије Матице српске.

У Храму Св. архангела Гаврила, након вечерњег богослужења, проф. др Љубомирка Кркљуш говорила је о Теодору Павловићу уз остале званичнике који су својим излагањима отворили манифестацију.

(1953) АНТОНИЈЕ ИСАКОВИЋ (Велика деца)
(1954) ВЕЛИБОР ГЛИГОРИЋ (Српски реалисти)
(1956) ВАСКО ПОПА (Непочин-поље) и
БОШКО ПЕТРОВИЋ (Лагано промичу облаци)
(1957) ВЛАДАН ДЕСНИЦА (Прољећа Ивана Галеба)
(1958) ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ (Мирис земље)
(1959) ОСКАР ДАВИЧО (за целокупно песничко дело)
(1960) ДОБРИША ЦЕСАРИЋ (Изабране пјесме)
(1961) ИВАН В. ЛАЛИЋ (Време, ватре, вртови)
(1962) ГУСТАВ КРКЛЕЦ (Изабране пјесме)
(1963) ДРАГУТИН ТАДИЈАНОВИЋ (Прстен) и
СТЕВАН РАИЧКОВИЋ (Камена успаванка)
(1964) МИЛАН ДЕДИНАЦ (Песме из дневника заробљеника бр. 60211)
(1965) ДУШАН МАТИЋ (за целокупно песничко дело)
(1966) МАК ДИЗДАР (Камени спавач)
(1967) БОРИСЛАВ РАДОВИЋ (Братство по несаници)
(1968) БОГДАН ЧИПЛИЋ (Слатко православље)
(1969) МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ (Велика Скитија)
(1970) ДЕСИМИР БЛАГОЈЕВИЋ (Недоходу у походе)
(1971) ВЕСНА ПАРУН (Карпатско умиљеније – Трагом Магде Исанос)
(1972) ЉУБОМИР СИМОВИЋ (Уочи трећих петлова)
(1973) ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ (Немам више времена)
(1974) СКЕНДЕР КУЛЕНОВИЋ (Сонети II)
(1975) СЛОБОДАН МАРКОВИЋ (Лука)
(1976) МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ (Пут и сјај)
(1977) ДРАГО ИВАНИШЕВИЋ (Љубав)
(1978) РАЈКО ПЕТРОВ НОГО (Планина и почело)
(1979) ДУШАН КОСТИЋ (Постојбина маслина)
(1980) ЈУРЕ КАШТЕЛАН (Црвени коњ и пијетао на крову)
(1981) ДАНИЈЕЛ ДРАГОЈЕВИЋ (Раздобље карбона)
(1982) АЛЕКСАНДАР РИСТОВИЋ (Нигде никог)
(1983) ИВАН ГАЂАНСКИ (Балканском улицом)
(1984) ИЗЕТ САРАЈЛИЋ (Изабране песме)
(1985) СЛАВКО МИХАЛИЋ (Тихе ломаче) и
ВУК КРЊЕВИЋ (Устук)
(1986) БОЖИДАР ТИМОТИЈЕВИЋ (Минуше птице светом) и
ЗВОНИМИР МРКОЊИЋ (Мјеште хљеба)
(1987) АБДУЛАХ СИДРАН (Сарајевска збирка и нове пјесме)
(1988) МАТИЈА БЕЋКОВИЋ (Кажа)
(1989) МИЛАН НЕНАДИЋ (Изабране песме)
(1990) БРАНИСЛАВ ПЕТРОВИЋ (Да видиш чуда)
(1991) МИЛОСАВ ТЕШИЋ (Кључ од куће)
(1992) ЂОРЂО СЛАДОЈЕ (Трепетник)
(1993) СТЕВАН ТОНТИЋ (Сарајевски рукопис)
(1994) НОВИЦА ТАДИЋ (Напаст)
(1995) АЛЕК ВУКАДИНОВИЋ (Тамни там и Беле басме)
(1996) ЈОВАН ХРИСТИЋ (Сабране песме)
(1997) ДАРА СЕКУЛИЋ (Изабране песме)
(1998) ДУШКО НОВАКОВИЋ (Стационарије)
(1999) СРБА МИТРОВИЋ (Узмицање)
(2000) МИРОСЛАВ МАКСИМОВИЋ (Изабране песме)
(2001) ЖИВОРАД НЕДЕЉКОВИЋ (Тачни стихови)
(2002) НИКОЛА ВУЈЧИЋ (Препознавање)
(2003) ЗЛАТА КОЦИЋ (Лазареве лестве)
(2004) МИРОСЛАВ ЦЕРА МИХАИЛОВИЋ (Сол на рану)
(2005) ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ (Гнездо над понором)
(2006) БРАТИСЛАВ Р. МИЛАНОВИЋ (Мале лампе у тамнини)
(2007) ИВАН НЕГРИШОРАЦ (Потајник)
(2008) НЕБОЈША ДЕВЕТАК (Узалуд тражећи)
(2009) СЛОБОДАН ЗУБАНОВИЋ (Сонети са села)

Матица српска

Најстарија српска књижевна, културна и научна институција

Месечна архива:

Уредништво:

Савет:

Главни уредници:

Архива:

Главни уредници:

Уредништво Зборника Матице српске за књижевност и језик:

Архива:

Уредништво:

Архива:

Главни уредници

Уредништво Зборника Матице српске за филологију и лингвистику

Архива:

Уредништво 2021–2024:

Главни и одговорни уредник часописа:

Чланови Уредништва:

Инострани чланови Уредништва:

Стручни сарадник Одељења:

Архива:

Чланови Уредништва Зборника Матице српске за класичне студије:

Архива:

Архива:

„Дани Теодора Павловића” у Новом Милошеву

Добитници Змајеве награде Матице српске

Адреса

Архива

Уредништво:

Савет:

Главни уредници:

Архива:

Главни уредници:

Уредништво Зборника Матице српске за књижевност и језик:

Архива:

Уредништво:

Архива:

Главни уредници

Уредништво Зборника Матице српске за филологију и лингвистику

Архива:

Уредништво 2021–2024:

Главни и одговорни уредник часописа:

Чланови Уредништва:

Инострани чланови Уредништва:

Стручни сарадник Одељења:

Архива:

Чланови Уредништва Зборника Матице српске за класичне студије:

Архива:

Архива:

Адреса

Ознаке

Архива