У Београду је отворен 58. Међународни сајам књига под мотом „Простори слободе”. Традиционалну културну манифестацију отворио песник Љубивоје Ршумовић, а посетиоцима се у име земље почасног госта Пољске обратила Олга Токарчук, позната пољска списатељица, овогодишња кандидаткиња Пољске за Нобелову награду. (даље…) →

Током 2013. године различитим манифестацијама обележавана је 250-та годишњица од оснивања Шајкашког батаљона. У то је, под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, било укључено више установа. Матица српска је свој главни допринос дала  19. октобра, када је у њеним просторијама, у организацији Одељења за друштвене науке одржан међународни научни скуп Шајкашка, простор становништво прошлост. Имајући у виду чињеницу да значај Шајкашког батаљона далеко превазилази оквире војне историје, односно да су његово оснивање и постојање усмеравали  целокупан развој једне области у Бачкој, на скупу су учествовали, демографи, етнолози, социолози и историчари различитих стручних усмерења. На тај начин је из перспективе нашег времена и нових научних резултата, указано на различите феномене везане за Шајкашку.

Матица српске ће представити своја нова издања на 58. Међународном сајму књига у Београду, који ће бити одржан од 20. до 27. октобра.

На штанду најстарије издавачке куће у нашем народу биће изложена издања Научних одељења Матице српске, Издавачког центра Матице српске, Галерије Матице српске и Библиотеке Матице српске. (даље…) →

У четвртак. 17. октобра у организаци ИК „Прометеј” у Матици српској представљена је књига Милана Ивановића „Метохија”, која је објављена у издању Службеног гласника и ИК „Прометеј”. О књизи су говорили: председник Матице српске проф. др Драган Станић, главни и одговорни уредник ИК „Прометеј” и уредник у Службеном гласнику Борислав Челиковић. Текстове из књиге казивао је драмски уметник Миодраг Петровић.

У сарадњи Матице српске и Радио-телевије Србије у Едицији Едицији „Рара” изашло је поновљено издање књиге Радослава М. Грујића „Српске школе 1718-1739”. Поред тога што је био врстан богослов и теолог, Радослав М. Грујић је српској култури дао велики допринос пре свега на пољу историографије. Централна тема ове књиге је утемељење школа и просветног система код Срба у време митрополита Мојсија Петровића и Вићентија Јовановића и довођење руских учитеља у српску средину. По далекосежности значаја за српску историју XVIII века, из данашње перспективе посматрано, овај долазак руских учитеља, а са њима и руског утицаја на српску просвету и културу, могао би се сравњивати са значајем Вукове језичке реформе за српску историју XIX века. Ретке су личности у нашој историји које су као Грујић цео живот посветиле стварању и заштити културних добара од највећег значаја за цркву и народ. Као одговор на историјски увод оптужнице против Срба на Велеиздајничком процесу у Загребу, Грујић је написао своје чувено дело Апологија српског народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја, а у време другог светског рата успео је да спаси мошти најзначајнијих српских светитеља од усташког уништења. Књигу је приредио и поговор написао др Ђорђе Ђурић.

У среду, 16. октобра 2013. године, у Свечаној сали Матице српске представљене су књиге чији је аутор проф. др Петар Пијановић Српски културни круг 1900–1918 (Институт за књижевност и уметност, Београд) и Модерна традиција, огледи из српске књижевности (Службени гласник, Београд). Уводно слово одржао је председник Матице српске проф. др Драган Станић. О књигама су говорили проф. др Александар Јовановић, др Марко Недић, проф. др Слободан Владушић и аутор.