26. марта 2014. године, у 12 сати, у Свечаној сали и Матице српске публици је представљен зборник Acqua alta Медитерански пејзажи у модерној српској и италијанској књижевности (Институт за књижевност и уметност и Универзитет у Пескари, Београд 2013). На почетку промоције присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. О зборнику су говорили: проф. др Бојана Стојановић Пантовић, доц. др Владимир Гвозден, Марио Лигуори и др Светлана Шеатовић Димитријевић. Зборник су уредиле: др Светлана Шеатовић Димитријевић, др Марија Рита Лето и др Персида Лазаревић ди Ђакомо.

У Свечаној сали Матице српске 27. марта свечано је уручена Пупинова награда Матице српске. Присутне су поздравили председник Матице српске проф. др Драган Станић и заменик генералног директора НИС господин Андреј Шибанов. О Михајлу Пупину говорио је академик Миљко Сатарић, члан Жирија, а о раду Жирија, добитницима и њиховим радовима говорио је проф. др Владимир Катић. Награђенима су честитали и дипломе уручили проф. др Драган Станић, Андреј Шибанов и проф. др Владимир Катић. Реализацију Пупинове награде Матице српске за 2014. годину новчаним средствима помогла је компанија НИС. Након свечаности доделе диплома у салонима Матице српске приређен је коктел.

Матица српска, Новосадски клуб и Друштво пријатеља цвећа и зеленила организовали су у Свечаној сали Матице српске 26. марта 2014, у присуству великог броја гостију пројекцију  документарног филма „Коњи Крчединске аде“, аутора мр Оливера Фојкара. Након пројекције о филму и заштити мочварних предела у Војводини говорили су др Слободан Пузовић, покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине и др Биљана Пањковић, директорка Покрајинског завода за заштиту природе. Госте је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

20. марта приређен је концерт пијанистe Богданa Ђорђевићa. Изведена су дела Ј. Брамса, С. Рахмањинова и Ф. Листа. Концерт је снимио фотограф Бранко Лучић.

У уторак 18. марта 2014. година у 19 часова у Свечаној сали Матице српске представљена је нова књига др Јелене Гускове „Косово и Метохија: рат и услови мира“. Присутне су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Урош Шуваковић. О књизи су говорили проф. др Сава Живанов, проф. др Александар Растовић и ауторка. Након завршеног официјелног дела разговори су настављени у салонима Матице српске.

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио овај научник, под именом Пупинова награда Матице српске. Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године  из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду. Ове године, Наградом обележавамо и 160 година од рођења Михајла Пупина. Реализацију Пупинове награде Матице српске за 2014. годину новчаним средствима ће помоћи Нафтна индустрија Србије А.Д. Нови Сад.

За Пупинову награду Матице српске за 2014. годину пријављенa су 33 студентска рада од 30 аутора са универзитета у Бања Луци, Београду, Крагујевцу и Новом Саду. После првог круга елиминација у конкуренцији је остало 25 радова, који су оцењивани по 10 различитих критеријума са могућношћу добијања максималних 100 поена. У другом кругу елиминисани су слабије оцењени радови. У трећем кругу разматрани су само они са оценом већом од 85 поена. Ови радови су посебно продискутовани и додатно вредновани. С обзиром на висок квалитет радова, донета је одлука да се ове године доделе једна прва, две друге и три треће награде. Награда ће бити уручена на свечаности у четвртак 27. 03. 2014. године у 12 часова у Свечаној сали Матице српске.

(даље…) →

У Свечаној сали Матице српске, 12. марта 2014. године, представљена је књига академика Љубомира Симовића Титаник у акваријуму (Издавачки центар Матице српске, 2013). Књига припада Едицији Матица. На промоцији поздравну реч присутнима упутили су проф. др Мато Пижурица, председник Скупштине Издавачког центра, и дописни члан САНУ Миро Вуксановић, главни и одговорни уредник Издавачког центра,  а о књизи  су говорили проф. др Славко Гордић, проф. др Миливој Ненин и аутор.

12. марта приређен је концерт под називом  DESDE el ALMA. Овим концертом  гитариста УРОШ ДОЈЧИНОВИЋ обележио је 40 година концертне делатности. На концерту су се придружили гудачки квартет ROCHER, Марија Нинковић, гитара, и Ружица Аранитовић, удараљке. Изведене су композиције Х. Родрига, Д. Кнежевића, Р.  Мело,  Н. Паганинија,  Л. Бокеринија,  Ј. Ферера, А. Пијацоле идр. Све композиције пратиле су илустрације са видео-бима.

Концерт је репортерски снимала Радио-телевизија Војводине и узела је изјаве уметника.

Олена Пушкаш, новинарка Радија Новог Сада, снимила  је разговор са Урошем Дојчиновићем за разне емисије из области уметничке музике.

Концерт је снимио  и фотограф Бранко Лучић.

Сваки народ би требало да зна не само шта никако не би смео да учини него и шта би све морао да учини. Кад је реч о великом, генијалном научнику Николи Тесли и о обавезама нас Срба према њему, онда би требало знати бар две ствари. Прво, да кључну обавезу бриге о имену и делу Николе Тесле не смемо никако препустити некоме другоме него да то мора бити у превасходној надлежности српског народа, његове науке и културе. Друго, Теслина генијалност, његови изуми и стваралачке идеје несумњиво припадају целом свету, свим људима и целокупном универзуму, али бисмо ми, припадници српског народа морали што чвршће и дубље да вежемо сопствену науку и културу за овог генијалног ствараоца како би се тиме непрестано подстицао интелектуални, стваралачки развој свакога од нас..

Неопходно је, дакле, на све начине утврдити оно што наш народ веже за Теслу, за његово научно и духовно наслеђе. То истовремено значи да бисмо морали знати да је право место за починак праха великог Николе Тесле управо Београд, и то Врачар, на којем се уздиже Храм Светог Саве. Зато на том месту и треба, уз споменике Карађорђу и Светом Сави, да се нађе и споменик Николи Тесли. Врачарски плато би, осим тога, могао постати место на којем би се формирао најстрожи Пантеон оних који су за духовно-историјску судбину српског народа најзаслужнији.

Ваља изразити најдубљу захвалност Српској православној цркви на, пре више година исказаној иницијативи да Никола Тесла нађе свој покој баш уз Храм Светог Саве. Исто тако треба захвалити Влади Републике Србије и Граду Београду што су се, најзад, договорили око онога што бисмо, мање због Тесле а више због нас самих, морали да учинимо. Овим договором као да стичемо додатне разлоге за оптимизам у погледу будућности српског народа. Та будућност у великој мери почива на стваралачком уму Николе Тесле, па ћемо са учвршћењем веза са тим умом свакако имати више права и на саму будућност

Проф. др Драган Станић,
Председник Матице српске

 У четвртак, 6. марта са почетком у 12 сати, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге проф. др Славка Гордића Огледи о Иви Андрићу (Академска књига, Нови Сад, 2013),  на којој су говорили др Марко Недић, дописни члан САНУ Миро Вуксановић и аутор.

На почетку промоције присутне је поздравио председник Матице српске др Драган Станић.