LekariPrecaniBLU_06У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата проф. др Јован Максимовић одржао је 23. Априла у 12 часова предавање „Лекари пречани у српском цивилном и војном санитету“. Присутне је поздравио проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске. Лекари-пречани су учествовали и у српским ослободилачким ратовима: Првом и Другом српско-турском рату, Српско-бугарском рату, Балканским ратовима и Првом светском рату. Било да су их ратна дешавања затекла у Србији или да су у Србију дошли као добровољци, многи од њих су погинули или умрли вршећи своју хуману и родољубиву мисију.

Снимак предавања можете погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

KoncertTMarkovic_BLU-01523. априла приређен је концерт мецосопранисткиње Тамаре Марковић уз клавирску сарадњу Филипа Милисављевића. Гости концерта били су вишеструко награђивани ученици из Тамарине класе, Бригита Месарош, сопран и Виктор  Јускан, гитара.  Изведена су дела Ђ. Бонончинија, М. Ђулијанија, А. Калдаре, Р. Штрауса, Р. Шумана, С. Рахмањинова, П. И. Чајковског, М. Милојевића, С. Христића, П. Коњовића…

Снимак концерта можете погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

PredavanjeOJosifuPancicu-BLU_03Матица српска и Научно-истраживачко друштво студената биологије „Јосиф Панчић“ обележили су  два века од рођења Јосифа Панчића предавањем „Јосиф Панчић – живот и мисија“, које је одржао доц. др Горан Аначков. Присутне чланове Друштва, Матице српске и поштоваоце дела Јосифа Панчића поздравили су проф др Драган Станић, председник Матице српске и Јелена Гаврилов, председница Друштва „Јосиф Панчић“. Сагледавајући научни, наставни и лекарски опус, професор Аначков  је истакао и  мисионарску улогу Јосифа Панчића.

Снимак предавања можете погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

SrbijaUvelikomRatuProm-BLU_002У Свечаној сали Матице српске у четвртак, 17. априла у 18 часова одржана је промоција књиге „Србија у Великом рату 1914 -1918“, аутора проф. др Мире Радојевић и проф. др Љубодрага Димића, дописног члана САНУ. О књизи су говорили академик Василије Ђ. Крестић, академик  Михаило Војводић и аутори. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Промоција ове значајне књиге је и део програма обележавања годишњице Првог светског рата.

KoncertIUgicicTDimitrijevic_BLU004aКонцерт флаутисткиње Иване Угричић приређен је 3. априла у Матици српској. Уз клавирску сарадњу Тее Димитријевић, изведена су дела Жила Мукеа, Жорж Хиа, Пола Тафанела, Хенрија Дитијеа, Жила Демерсмана и др. Концерт је снимио  фотограф Бранко Лучић.

Управни одбор Матице српске, на својој седници од 14. априла 2014. године, донео је одлуку да свесрдно подржи иницијативу Друштва за српски језик и књижевност којом се изражава протест и забринутост због смањивања недељног фонда часова српског језика и књижевности у средњим стручним школама. Уз то напомињемо да се то чини у времену када смо веровали да се наша свеукупна културна јавност определила за битно побољшање статуса српског језика.

Председник Матице српске
проф. др Драган Станић

У Новом Саду, 14. априла 2014. године

Управни одбор Матице српске, на својој седници од 14. априла 2014. године, усвојио је закључак да треба подсетити државне органе Републике Србије, а пре свега надлежна министарства, да је Одбор за стандардизацију српског језика правовремено усвојио социолингвистички засновану одлуку да је за српску културу једино прихватљив термин бошњачки, а не босански језик.

Председник Матице српске
проф. др Драган Станић

У Новом Саду, 14. априла 2014. године

Matica150PreseljBLU_19Поводом прославе јубилеја 150 година од пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад у четвртак, 3. априла 2014. године у Свечаној сали Матице српске. одржано је предавање академика Василија Ђ. Крестића Уједињена омладина српска, који је и отворио изложбу Пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад (1864–2014). Поздравним речима присутнима су се обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић и помоћник за културу градоначелника Новог Сада господин Вања Вученовић. Аутори изложбе Соња Боб и Александра Јовановић, виши архивисти Рукописног одељења Матице српске су рукописима, преписком и фотографијама који припадају Рукописном одељењу, али и експонатима који припадају Матичиним установама као и установама у чијем је оснивању учествовала, документовали историјат настанка Матице српске у Пешти, као и наставак њеног деловања и просперитета у Новом Саду. Изложбом се указује на оне личности и догађаје који су обележили најзначајније етапе из прошлости и будућности Матице српске, као и на стваралачки рад који је протекао у знаку очувања континуитета и традиционалне мисије коју су баштинили њени далековиди и мудри оснивачи и утемељивачи.

Matica150PreseljBLU_24Избором грађе тежило се ка томе да се на што јаснији, упечатљивији и атрактивнији начин представе доминантне вредности Матице српске кроз време, од њенога постанка до новијег периода. На изложби је приказано око 60 архивалија из Рукописног одељења, које представљају део изложбе распоређене у осам тематских целина (уз портрете часника и добротвора који су изложени у салонима Матице српске). Девета и последња целина посвећена је Библиотеци Матице српске, Галерији Матице српске, Музеју Војводине и Српском народном позоришту, установама на чији настанак и развој је Матица српска имала значајан утицај. Избором експоната, на најбољи начин,  представљена је њихова делатност. Та целина садржи оригиналне експонате због чега је њихово излагање ограничено на три недеље, почев од дана отварања изложбе. Овом догађају присуствовао је велики број званица.

drMilosKovicBLU_13

У Свечаној сали Матице српске 4. априла у 12 часова доц. др Милош Ковић одржао прво предавања из програма обележавања годишњице Првог светског рата под насловом „Први светски рат у историографији: порекло ревизије“. Доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске поздравио је присутне и представио оквирни програм будућих предавања из овога циклуса.

На 177 страна, из штампе је изашла 88 (2/2013) свеска Зборника Матице српске за историју. У Одељку ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ објављено је 5 оригиналних научних радова: Небојша Шулетић, ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ „ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ“ У ВРЕМЕ ПАТРИЈАРХА КАЛИНИКА I (1691–1710); Јелена Илић, „ЦРКВА ЗВАНА МАНАСТИР“ ДЕЈАНОВАЦ И ПИТАЊЕ ШКОЛОВАЊА ПРАВОСЛАВНЕ ДЕЦЕ У ГРАДИШКОЈ РЕГИМЕНТИ ПОЛОВИНОМ 18. ВЕКА; Милош Пантић, МИЛАН ЋУРЧИН О НАЦИОНАЛНОМ ПИТАЊУ У ЈУГОСЛАВИЈИ (1929–1939) Милан Терзић, ДЕЛАТНОСТ РАДИО-СТАНИЦЕ ,,КАРАЂОРЂЕ“ У ЈЕРУСАЛИМУ (20. новембар 1942 – 27. март 1943); Душан Бојковић, СТАВОВИ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ КОМУНИСТА О „НАРОДНОМ СПОРАЗУМУ“ И БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ 1939–1941. У Одељку ГРАЂА И ПРИЛОЗИ објављена су два рада: Срђан Рудић и Јелена Тодоровић, ТЕСТАМЕНТ КЛАРЕ, СУПРУГЕ ВОЈВОДЕ  ПЕТРА ПАВЛОВИЋА; Милош Јагодић, БИБИЛИОТЕКА ЛИЦЕЈА 1846. ГОДИНЕ. У Одељку ИСТОРИОГРАФИЈА и МЕТОДОЛОГИЈА објављен је рад Софије Божић, ИСТОРИЈА СРБИЈЕ ОД 19. ДО 21. ВЕКА ХОЛМА ЗУНДХАУСЕНА И СРПСКА НАУЧНА ЗАЈЕДНИЦА – ОДЈЕЦИ И РЕАГОВАЊА. У Одељку ПРИКАЗИ и БЕЛЕШКЕ објављен је приказ Ненада Урића, Е. П. КУДРЯВЦЕВА, РООСИЯ И СТАНОВЛЕНИЕ СЕРБСКОЙ ГОСУДАРСТВЕННОСТИ  (1812–1856), МОСКВА 2009. У Одељку АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ објављене су кратке биобиблиографске белешке аутора.