| ОДАБЕРИТЕ ЈЕЗИК - CHOOSE A LANGUAGE | |||||||||||||||||||
| E-mail: ms@maticasrpska.org.rs | |
|
|
|
|
|
|
||||||||||||
|
11. фебруара 2011. године, у Галерији Српске академије наука и уметности одржана је конференција за медије којом је најављена манифестација Матица српска – 185 година у служби српске културе. Новинарима су се обратили председник Матице српске академик Чедомир Попов, управник Библиотеке Матице српске и главни уредник Издавачког центра Матице српске, дописни члан САНУ Миро Вуксановић и управница Галерије Матице српске мр Тијана Палковљевић говорима о самој Матици српској и њеним установама, о јубилеју, о програмима у којима ће бити представљене активности Матице српске, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и Издавачког центра Матице српске и о изложби Портрети часника и добротвора Матице српске. 15. фебруара 2011. године,у 19 сати отворeна је манифестација Дани Матице српске у Београду и изложба Портрети часника и добротвора Матице српске. Поздравним речима присутнима су се обратили председник Српске академије наука и уметности академик Никола Хајдин и председник Матице српске академик Чедомир Попов. О концепцији изложбе говорила је управница Галерије Матице српске и аутор изложбе мр Тијана Палковљевић. Изложбу је отворио министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић. Овом догађају присуствовао је велики број званица. 18. фебруара 2011. године, у 12 часова, у Галерији САНУ одржан је програм Матица српска јуче, данас, сутра. Том приликом о Матици српској, о њеној историји, савременим активностима и плановима за будућност, говорили су председник Матице српске академик Чедомир Попов, потпредседник проф. др Слободан Ћурчић и генерални секретар проф. др Душан Николић.
22. фебруара 2011. године, у 12 часова, у Галерији САНУ одржан је програм Летопис Матице српске и почетна књижевна издања. О најстаријем живом књижевном часопису говорили су главни и одговорни уредник Летописа Матице српске проф. др Драган Станић, чланови Уредништва проф. др Михајло Пантић и проф. др Јован Попов, сарадници Летописа академик Љубомир Симовић, Мирослав Јосић Вишњић и Рајко Петров Ного. 23. фебруара 2011. године, у 12 часова, у Галерији САНУ одржан је програм Научна одељења Матице српске. О историјату и активностима научних одељења Матице српске говорили су секретар Одељења за друштвене науке проф. др Љубомирка Кркљуш, секретар Одељења за природне науке и главни уредник Зборника Матице српске за природне науке академик Рудолф Кастори, главни уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик проф. др Јован Делић и секретар Одељења за ликовне уметности и главни уредник Зборника Матице српске за ликовне уметности проф. др Александар Кадијевић.
25. фебруара 2011. године, у 12 часова, у Галерији САНУ одржан је програм Правописна и филолошка издања. О дугогодишњем ангажовању Матице српске на неговању српског језика говорили су сeкретар Одељења за књижевност и језик, један од аутора Правописа српскога језика, руководилац више научноистраживачких пројеката у овој области проф. др Мато Пижурица и главни уредник Зборника Матице српске за славистику проф. др Предраг Пипер. 1. марта 2011. године, у 12 часова, у Галерији САНУ одржан је програм Лексикографска издања Матице српске. О научноистраживачким пројектима и издањима из области енциклопедистике говорили су академик Чедомир Попов, главни уредник Српског биографског речника, проф. др Драган Станић, главни уредник Српске енциклопедије и проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, главни уредник Лексикона писаца. 4. марта 2011. године, у 12 часова, у Галерији САНУ одржан је програм Дан Рукописног одељења Матице српске. О богатој рукописној збирци и другим фондовима који се чувају у Рукописном одељењу Матице српске говорили су проф. др Бранко Бешлин, претходни и Павле Станојевић, садашњи управник Рукописног одељења. 8. марта 2011. године, , у 12 часова, у Галерији САНУ одржан је програм Дан Библиотеке Матице српске. О најстаријој српској националној библиотеци и првој јавној научној библиотеци у Срба говорили су проф. др Марија Клеут, председница Управног одбора, дописни члан САНУ Миро Вуксановић, управник, Новка Шокица Шуваковић, заменик управника и мр Душица Грбић и Марија Јованцаи, руководиоци одељења Библиотеке. 9. марта 2011. године, , у 12 часова, у Галерији САНУ одржан је програм Дан Галерије Матице српске. О богатим фондовима Галерије, њеној историји и савременим активностима говорили су проф. др Мирослав Тимотијевић, председник Управног одбора, проф. др Лидија Мереник, председница Надзорног одбора, мр Тијана Палковљевић, управница и Даниела Королија Црквењаков, помоћник управнице Галерије Матице српске. 11. марта 2011. године, у 11 сати, у Галерији САНУ одржан је програм Дан Издавачког центра Матице српске. О програмској оријентацији и значајним издавачким подухватима говорили су аутори ИЦМС академици Предраг Палавестра и Матија Бећковић, проф. др Славко Гордић, потпредседник Матице српске и дописни члан САНУ Миро Вуксановић, главни и одговорни уредник. 15. марта 2011. године, у 19 сати одржана је свечаност којом је затворена манифестација Дани Матице српске у Београду. О сарадњи Матице српске и САНУ и значају одржане манифестације говорили су академик Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ, потпредседник Матице српске и академик Ђорђе Злоковић, председник Савета Галерије САНУ и Јелена Межински Миловановић, в. д. управника Галерије САНУ. Свечаност је настављена концертом у којем су учествовали Душан Tрбојевић, клавир, Маја Рајковић, клавир, Анета Илић, сопран и Лидија Станковић, клавир. Изведена су дела Корнелија Станковића, Исидора Бајића, Александра Морфидис Нисиса, Душана Радића, Дејана Деспића, Петра Коњовића, Милоја Милојевића и Станојла Рајичића. Организација Чланови Одбора за припрему манифестације Матица српска – 185 година у служби српске културе били су академик Чедомир Попов, председник Матице српске, мр Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске и дописни члан САНУ Миро Вуксановић, управник Библиотеке Матице српске. Аутор концепције изложбе Портрети часника и добротвора Матице српске и селектор експоната била је мр Тијана Палковљевић. На изложби је приказано 85 уметничких дела (82 слике и 3 скулптуре). Уз портрете часника и добротвора изложене су биографије на српском и енглеском језику, припремљене у оквиру развојног пројекта Пантеон Матице српске (руководилац проф. др Душан Николић), који је реализован под покровитељством Града Новог Сада. Аутор биографија је Драгана Белеслијин а текстове је на енглески превео Андреj Калмар. Изложба је употпуњена копијама рукописа из Рукописног одељења Матице српске, које су приредиле Александра Јовановић и Вукица Туцаков, као и одликовањима чији су носиоци били часници Матице српске. Посетиоцима је омогућено да путем три компјутерска терминала (touch screen) приступе електронским базама података Пантеон Матице српске (са краћим биографијама часника и добротвора, на српском и енглеском језику) и Српски биографски речник (са опширнијим биографијама појединих личности). У склопу манифестације премијерно је приказан филм Тако, а не иначе! (Прича о Матици српској). Филм је снимљен уз подршку Јавног медијског сервиса Војводине, по сценарију Исидоре Поповић, у продукцији Панорама групе из Новог Сада, а режирао га је Александар Каришик. О Матици српској у филму говоре академик Чедомир Попов, председник, проф. др Душан Николић, генерални секретар, дописни члан САНУ Миро Вуксановић, управник Библиотеке Матице српске и главни уредник Издавачког центра Матице српске, мр Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске и проф. др Драган Станић, уредник Летописа Матице српске. Библиотека Матице српске је имала своју видео презентацију За ову прилику штампан је серијал промотивних летака (флајера) за свако представљање Матице српске, њених институција и активности, понаособ. Тај промотивни материјал припремила је мр Тијана Палковљевић у сарадњи са Дизајн студиом 3 Oranges Design. Посетиоцима су дељени и раније припремљени флајери о Матици српској (на српском, енглеском, руском, француском и немачком језику), флајери о Пантеону Матице српске (на српском и енглеском) и Гласници Матице српске. У реализацији изложбе Портрети часника и добротвора Матице српске учествовао је стручни тим Галерије Матице српске: мр Тијана Палковљевић, мр Данило Вуксановић, Дарко Деспотовић, Дарко Ђорђевић и Александра Стефанов. Концерт на свечаном затварању манифестације организовала је Марта Тишма, стручни сарадник Одељења Матице српске за сценске уметности и музику. За протокол и односе са јавношћу била је задужена Добрила Мартинов У Галерији Српске академије наука и уметности свакодневно су били присутни запослени из Матице српске, Библиотеке Матице српске и Галерије Матице српске: Соња Боб, Александар Деветак, Гордана Ђилас, Јулкица Ђукић, Мирјана Зрнић, Александра Јовановић, Бранислав Карановић, Огњен Карановић, Добрила Мартинов, Владимир Николић, Драган Тубић, Вукица Туцаков, Бранислав Поповић и Владимир Шовљански. Програму одржаном 8. марта присуствовало је педесет библиотекара БМС, а програму 11. марта њих педесетак. Манифестација је реализована средствима Министарства културе Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу Аутономне Покрајине Војводине и Града Новог Сада. Део трошкова осигурања спонзорисао је ДДОР Но¬ви Сад. _____________ Изложбу и пратеће програме видело је 24.680 посетилаца. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈА САВЕ ТЕКЕЛИЈЕ Званице су поздравили Њ.Е. господин Дејан Шаховић, амбасадор Републике Србије, академик Чедомир Попов, председник Матице српске и господин Љубомир Алексов, председник Самоуправе Срба у Мађарској. О Сави Текелији говорио је проф. др Душан Николић, генерални секретар Матице српске. У музичком делу свечаности наступио је гудачки квартет ТАЈЈ (Александра Крчмар Ћулибрк, виолина; Јованка Мазалица, виолина; Јелена Филиповић, виола и Тимеа Калмар, виолончело) из Новог Сада, са следећим програмом: Александра Вребалов: Скица бр. 2, Дмитрий Шостакович: Гудачки квартет бр. 3. оp. 73, Дејан Деспић: Почасница Стевану Мокрањцу, Александра Вребалов: Pannonia Boundless _____________ Сава Поповић Текелија потиче из чувене српске племићке породице. Његов прадеда Јован је предводећи граничарске војне јединице 1697. године значајно допринео победи принца Еугена Савојског (Eugen Franz Prinz von Savoyen) у бици са Турцима код Сенте. Као заслужном војсковођи, 1706. године, додељена му је наследна племићка титула. У породици је било и других знаменитих личности. Међу њима се посебно истицао Савин стриц Петар Текелија, генерал-аншаф у војсци руске царице Катарине Велике (Екатарина Алексеевна). Сава Текелија се школовао у српској а касније и у латинској школи у Араду. Похађао је Вишу гимназију у Будиму. У међувремену је слушао часове реторике. Студирао је право на бечком универзитету и учио француски, италијански и шпански језик. Похађао је и наставу из природних наука, учећи анатомију, хемију, ботанику и математику. У то време је стекао и музичко образовање. Студије права је завршио на Универзитету у Пешти 1785. Већ наредне године, на истој високој школи, одбранио је докторску дисертацију De causa et fine civitatis (О узроку и циљу постојања државе) и тако постао први српски доктор правних наука. Дисертација је написана у духу француске правне енциклoпедистике и просветитељства, под утицајем филозофије Жан Жак Русоа (Jean Jacques Rousseau). Сава Текелија је на различите начине подржавао устанике у Србији који су се борили за ослобођење од вишевековне турске окупације. Године 1805. превео је Вотсонову књигу Римљани у Шпанијии у предговору изложио програм за обнову српске државе.
Следећи идеје француских просветитеља, активно је радио на просвећивању народа. Сматрао је да треба формирати снажну интелектуалну елиту која ће допринети да се српски народ поново укључи у европске токове. Његова просветитељска мисија и добротворни рад су се у великој мери подударали са циљевима Матице српске коју су 1826. године у Пешти основали млади докторанд Јован Хаџић (потоњи сенатор новосадског Магистрата, писац Српског грађанског законика из 1844. године) и богати пословни људи: Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић. Сава Текелија је 1838. године изабран за председника Матице. То је био један од значајних догађаја у историји српског народа. Он се залагао да Матица српска прерасте у научно друштво. Захваљујући томе Матица данас има седам научних одељења. Пресудно је утицао на формирање богатог књижног фонда из којег је настала Библиотека Матице српске. Створио је услове за обликовање српског Пантеона чији су фондови касније послужили за формирање Галерије Матице српске и Музеја Војводине. У свему томе, посебну улогу је имала задужбина – Текелијанум, коју је основао 1838. године. „У Пешти као средини наука основати желим, на који конац купио сам дом близ цркве и Университета, гди да дванаест ученика приходјашти у Пешту учити се добију обиталиште и сто ф.а.в. за пропитаније, засад а после ће се даље уредити. То метем под надзираније Матице србске којој тоже дајем за надзиратеља обиталиште три собе: једну за библиотеку, једну за Пантеон или за држање заседанија, једну за ученике...” Иако је надзор над задужбином званично предао Матици, оснивач је сâм надгледао и водио послове. Лично се старао о задужбинском здању и питомцима, све док га болест и дубока старост нису приморале да се врати у родни Арад. Он је то чинио са пуно бриге и посвећености. О томе сведоче речи једног од његових савременика: „Ту је фондацију с таквом вољом основао и њоме управљао, да је све сам набављао, што је за питомце требало; сам је и сламњаче питомачке сламом пунио и прошивао.” О Текелијануму су се касније старали професионални надзорници. Први је био секретар Матице српске Теодор Павловић. Касније је на тој дужности био Јован Јовановић Змај, један од најпознатијих српских песника. Питомци задужбине (текелијанци) били су: Богдан Гавриловић (ректор Универзитета у Београду и председник Српске краљевске академије наука), Радивој Кашанин (математичар), Тихомир Остојић (уредник Летописа и секретар Матице), Марко Малетин (уредник Летописа и секретар Матице), Јован Павловић (публициста), Вељко Петровић (књижевник и председник Матице), Лазо Томановић (публициста и председник Владе Црне Горе) као и више стотина других српских интелектуалаца.
Имовина Текелијанума је национализована 1952. године. Задужбина је тада привремено престала са радом. Мађарске власти су 1996, у поступку денационализације, вратиле Будимској епархији Српске православне цркве половину палате Текелијанум. Седиште Текелијанума је од оснивања 1838. године било у елитном делу центра Пеште (данас улица Вереш Палне 17–19), који је од краја XVII века настањен српским живљем. Патронат задужбине Саве Текелије донео је 1906. године одлуку о рушењу старе двоспратне зграде. На истом месту је 1907. године отпочела градња нове палате (површине 8.600 м2), по пројекту архитекте Шандора Фелнера (Sandor Fellner). Извођење радова поверено је инжењеру Ахилу Дуки. Владимир Вуковић био је задужен за столарски посао, Никола Бранчић за браварски, а декоративни молерај извео је сликар Никола Станковић. Многобројне партије здања обложене су керамиком произведеном у фабрици Жолнаи (Zsolnay) у Печују. Главна фасада овог монументалног четвороспратног здања симетрично је организована промишљеним ритмом архитектонских елемената. Вертикална подела наглашена је са по два доминантна полукружна улаза над којима су плитки, заобљени еркери и забати над кровним венцем. У средишту фасаде другог спрата налази се дугачки балкон и још по један краћи на трећем спрату бочних крила. Сви балкони су зидани и постављени на масивне профилисане конзоле. Живописности фасада доприноси примена разноврсних типова прозора, од архитравних до полукружних монофора, бифора и трифора, као и веома богата пластична нетипична орнаментика изведена на парапетима прозора, капителима пиластера, кордонским и кровним венцима. На палати Текелијанум заступљени су елементи српске средњовековне архитектуре и сецесијског стила, веома актуелног у време пројектовања објекта. OБЕЛЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈA СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА МАТИЦА СРПСКА И СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ Матица српска и Светозар Милетић су вршњаци. На свету су се појавили истог месеца (фебруара) исте године (1826). Током читаве 2011. Матица на прикладан начин обележава свој 185. рођендан. Природно је да се у тим јубиларним данима и месецима једном, макар и скромном, свечаношћу присети свог исписника, који је у њеној историји, а историји целог српског народа у веку његовог националног препорода одиграо прворазредну улогу. Као револуционар из превратничких година 1848–1849, као национални идеолог, политички лидер и незаменљиви борац за грађанска, за национална права, слободе и равноправности људи и народа, као највећи народни трибун у српској историји 19. века, као предводник у настојањима да се изгради и учврсти културно и духовно јединство свих Срба, као оснивач и вођа политичке партије (Српске народне слободоумне странке) која је у свом програму имала војевање за аутономију Срба у Хабзбуршкој монархији, те као покретач и прворазредни активиста за подизање, неговање и унапређивање културних институција српског народа, Светозар Милетић је својим делом нашој будућности оставио неколико порука непролазне вредности. Прва је да Срби морају бити „и Срби и грађани“, дакле борци за демократију, људска и национална права и слободе. Друга je да Срби морају имати своју самосталну и независну државу, која ће моћи да се равноправно удружује и односи и са суседима и са другим државама и народима. Трећа је да би обезбедили свој национални идентитет, своје народно биће, Срби у Хабзбуршком царству и његовој угарској половини морају стећи духовну, културну и политичку аутономију у оквиру своје Војводовине(Војводине). Четврта је способност и снагу да раде на остваривању овако великих историјских циљева, Србима, као и свим другим народима света, обезбедиће само њихов стални културни развој и напредак. Матица српска је од оснивања до данас вршила своју културну, научну и националну мисију држећи се управо истих намера и начела. То је та непрекинута нит која повезује најстарију институцију културе и највећег трибуна српског народа већ скоро два века. Светозар Милетић Правник, адвокат, политичар, новинар. Један је од најзначајнијих српских политичких вођа. Основао је Уједињену омладину српску 1866. и уређивао лист Застава 1866–1884. Био је градоначелник Новог Сада (1861–1862, 1867–1868), редовни и почасни члан Матице од 1861, члан њеног Уставног одбора и први председник Књижевног одељења. Његов утицај на рад Матице и на њене чланове био је изузетно јак.
Четвртак, 23. децембар 2010, 19 сати, Свечана сала Матице српске ВЕЧЕ ТАНГА
Belanima Trio Четвртак, 9. децембар 2010, 19 сати, Свечана сала Матице српске Музичко поетско вече ЛАЗА КОСТИЋ И МУЗИКА ПЕТАР КРАЉ, драмски уметник Петак, 3. децембар 2010. године, 18 сати,
Барокна сала Oпштине Зрењанин ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ МАТИЦЕ СРПСКЕ У 2010. ГОДИНИ СРПСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Уторак, 23. новембар 2010. године, 12 сати, Свечана сала Матице српске Представљање капиталног издања СРПСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Говоре: У уметничком програму учествује Хор Гимназије „Јован Јовановић Змај”, диригент Јасмина Нешковић Четвртак, 18. новембар 2010. године, 19 сати, Свечана сала Општине Кикинда ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ МАТИЦЕ СРПСКЕ У 2010. ГОДИНИ Представљање књиге Четврти међународни научни скуп
Одељење Матице српске за природне науке организује Четврти међународни научни скуп Микологија, микотоксикологија и микозе, који ће се одржати 20–22. априла 2011. године у седишту Матице српске у Новом Саду. И овај, као и претходна три (2005, 2007, 2009) је интердисциплинарног карактера и на њему ће бити презентирани научни резултати бројних домаћих и страних истраживача који се баве микологијом и микотоксикологијом хране људи и животиња, животним намирницама у свим фазама производње, складиштења и транспорта, па све до обољења која ови токсични метаболити изазивају код људи и животиња. Део радова биће посвећен еколошком аспекту, микозама људи, животиња и биљака, али и корисним гљивама које се као стартер културе користе у ферментационим технологијама. Према истраживањима која се обављају у нашој земљи и према литературним подацима из домаћих и светских извора уочава се стално присуство микотоксина као секундарних метаболита плесни у сточној храни и намирницама биљног и животињског порекла које се користе у људској исхрани. 11-12. новембра 2010. године Влада АП Војводине, организују Нови Сад, Велика сала Скупштине АП Војводине, Бановински пролаз бб СРБИЈА – КУЛТУРНА СПОНА ИСТОКА И ЗАПАДА
___________ Сматра се да је природу и правце развоја српске културе одредио још средњовековни просветитељ и утемељивач аутокефалности Српске православне цркве, Растко Немањић – свети Сава (1175–1235), који је Србију, у својим беседама и записима, видео као мост који повезује источни и западни део света. Време је потврдило основаност његових мисли. У периоду дугом неколико векова, у којем су се смењивали утицаји Византије, Турске, Русије и земаља Средње и Западне Европе, настајала је једна специфична култура која представља спону Истока и Запада. Међутим, она није обичан спој различитих сsтраних традиција, већ једна нова духовна вредност препознатљива по светосављу (српском православљу), српском градитељском стилу, посебном писму које је познато као српска ћирилица, богатој књижевности, нарочитој животној филозофији у којој се преплићу елементи источњачког колективизма и западњачког индивидуализма, по богатој традицији задужбинарства, значајном доприносу светској науци и др. ____________ У пет просторија Дом музеја приказано је пет епоха: Брижљиво одабрани експонати високе историјске и уметничке вредности, у комбинацији са савременим мултимедијалним презентацијама, сведоче о прожимању култура Истока и Запада у српској традицији и визуелној култури. У СУСРЕТ МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ Овогодишњи, 55. Међународни сајам књига у Београду, одржаће се од 25. до 31. октобра, под слоганом Памет у главу. На препознатљивом и савремено опремљеном штанду Матице српске, који се традиционално налази у једној од најпосећенијих сајамских улица, биће изложена издања Научних одељења Матице српске, Издавачког центра Матице српске, Галерије Матице српске и Библиотеке Матице српске. За ту прилику припремљен је Каталог новијих издања који је доступан у штампаном и електронском облику на Интернет сајтовима: www.maticasrpska.org.rs и www.maticasrpska–publikacije.com. Најрепрезентативније публикације ће бити представљене и путем видео презентације. Четвртог сајамског дана, 28. октобра 2010. године, који је по традицији посвећен организованим посетама ученика, наставника, студената и професора, Матица ће, у сали Борислав Пекић (хала 2Б), у времену од 11 до 12 сати, представити капитална и друга новија репрезентативна издања. У суботу, 30. октобра, на штанду Матице српске одржаће се промоција књига из Едиције Прва књига. ГРАЂА ЗА ЛЕКСИКОН ПИСАЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ |
 |
|
 |
Хронологија догађаја 
Матица српска, Амбасада Републике Србије у Будимпешти и Самоуправа Срба у Мађарској организовали су свечани скуп поводом 250. годишњице рођења Саве Поповића Текелије, великог добротвора, првог српског доктора правних наука и председника Матице српске. Свечаност је одржана у амбасади Републике Србије у Будимпешти у четвртак 19. маја 2011. године, са почетком у 19 сати. 
Беседом о Светозару Милетићу 16. јуна 2011. године обележено је 185 година од његовог рођења. Том прилико уводну реч изговорио је академик Чедомир Попов, а потом је проф. др Љубомирка Кркљуш говорила О идејама и делу Светозара Милетића. У уметничком програму учествовали су Предраг Момчиловић, драмски уметник и Милица Стојадиновић, сопран, уз клавирску сарадњу Маје Грујић
Пројекат Лексикон писаца Југославије покренут је 1960. године. Огледна свеска објављена је 1962. године, а у периоду од 1972. до 1997. године изашле су четири свеске (1972, А–Џ; 1979, Ђ–Ј; 1987, К–Љ; 1997, М–Њ) које је уредио Живојин Бошков.