2.2.2015-6Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Живорада Недељковића, Дивне Вуксановић, Радивоја Шајтинца, Бошка Томашевића, Владане Перлић, Ивана Џепароског и Естер Сингер Крејтман. Рубрика „Есеји” кроз текстове Горана Коруновића, Виолете Митровић, Зденке Валент Белић и Милице Лазовић бави се позном поезијом Оскара Давича, есејима о српским и немачким писцима Анице Савић Ребац, сликом Срба у путописном роману „Дунав у Америци” Михала Хворецког и темом списатељске блокаде у романима Давида Албахарија и Томаса Бернхарда. Рубрика „Сведочанства” кроз текстове Ивана Негришорца и Ненада Крстића евоцира успомене на професора Миодрага Радовића (1945–2018). Тема рубрике „Разговор” је критички став Тахара Бена Желуна са којим је разговарао Велимир Младеновић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Драган Хамовић, Јана Алексић, Марко Паовица, Драгана В. Тодоресков и Дајана Лазаревић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са странице Летописа.

 

 2.2.2015-6У петак, 2. новембра 2018. године, у Матици српској, у оквиру програма обележавања 100-годишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији и 170-годишњице Мајске скупштине, одржан је научни скуп „Срби у Угарској 1848‒1918: од Мајске до Велике народне скупштине”. Програм је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај интердисциплинарног разматрања стања српске политичке и културне свести која је водила ка значајним историјским променама. Присутне је поздравио и Владика бачки др Иринеј Буловић и истакао неопходност обележавања значајних историјских догађаја за развој једне културе. Председник Покрајинске владе, господин Игор Мировић, захвалио се Матици српској на активном учешћу у богатом програму обележавања стогодишњице који се одржава на покрајинском и градском нивоу, док је господин Здравко Јелушић, председник Скупштине Града Новог Сада, истакао да Град Нови Сад активно подржава програме који доприносе афирмацији богате историје Новог Сада и Војводине.

Радни део Скупа састојао се од две сесије у оквиру којих су представљени радови из разних научних дисциплина, од политичке, војне, државноправне, па до књижевне, уметничке, музичке и културне историје, са циљем да се јасније сагледају сложени процеси у временском распону од 1848. до 1918. године.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 

 2.2.2015-6У Матици српској, у петак, 26. октобра 2018. године, одржано је предавање „Космополитска дистопија: Како је либерални интервенционизам подрио либерални међународни поредак”. Присутне је поздравио др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био др Филип Канлиф, професор међународних односа на Универзитету у Кенту, Великој Британији. Проф. Канлиф је током предавања, кроз анализу тренутних међународних односа, указао на транформацију либерализма и ревизионизма. Након предавања, бројна публика имала је додатна питања која су продубила дискусију.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

 

 2.2.2015-631. октобра у Свечаној сали Матице српске уручена је Награда „Младен Лесковац“ др Марку Недићу. Матица српска ову награду додељује сваке три године за најбоље научно дело из области историје српске књижевности. Досадашњи добитници Награде „Младен Лесковац“ су проф. др Драгиша Живковић, академик Нада Милошевић Ђорђевић, академик Новица Петковић, проф. др Радмила Маринковић, проф. др Божидар Ковачек, проф. др Душан Иванић, проф. др Јован Делић и проф. др Иво Тартаља. (даље…)

 2.2.2015-6Матица српска је објавила књигу Паља Бохуша „Пет година без таме“ у обиму од 409 стана (рецензенти: Бошко Ивков, проф. др Славко Гордић, проф. др Михал Харпањ).

Мемоаре Паља Бохуша објављене у наставцима у Летиопису Матице српске приредио и својим предговором пропратио је проф. др Михал Харпањ, данас водећи познавалац словачке књижевности и српско-словачких књижевних веза и културних прожимања.

Десетине потрета махом недужних робијаша, жртва монтираних процеса и вишегодишњег „монтираног ремонтаˮ, као и аутопортрет аутора – невиног и наивног идеалисте а потом жртве сведока стравичних физичких и психичких страдања –дају овим сећањима потресну упечатљивост, упоредиву са разглашеним документарним и белетристичким творевинама А. Кестлера, К. Штајнера, А. Солжењицина, В. Шаламова и Д. Киша.

 

 2.2.2015-6Косовскометохијски одбор Матице српске, који је основан фебруара 2018. године, објавио је прву књигу „Од Косовске битке до косовске легенде“ аутора проф. др Ненада Љубинковића. Уредник књиге је др Бранко Златковић, виши научни сарадник а главни и одговорни уредник је проф. др Валентина Питулић, председник Косовскометохијског одбора. Рецензенти ове књиге су академик Нада Милошевић Ђорђевић и проф. др Снежана Самарџија. Књига има 182 стране и садржи резимеа на руском и енглеском језику као и именски регистар. Књига је илустрована а илустрације су из руског летописног свода. (даље…)

 2.2.2015-629. октобра у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Говори и обраћања˝ проф. др Божидара Ковачека, у издању Матице српске. Књигу чини око стотину беседа, поздравних речиу писама и огледа насталих током његовог шестогодишњег руковођења најстаријом српском културном, књижевном и научном иституцијом.

Том приликом Матица српска је обележила десетогодишњицу смрти свог председника. Његово дело и деловање исписује не само Матичину историју, већ и историју Новосадског универзитета и Академије уметности.

 2.2.2015-6У програму су учествали: проф. др Славко Гордић, проф. др Марија Клеут, проф. мр Ненад Остојић, др Исидора Поповић и проф. др Драган Станић.

 

Због велике заинтересованости публике изложба фотографија „Од Метохије до Васкрсења“ ауторке Оливере Радић у фоајеу Матице српске се продужава до 2. новембра 2018. године.

 

 2.2.2015-6У Матици српској, 24. октобра 2018. године, приређен је концерт гудачког квартета Камелеон, којег чине Катарина Тешењи Ковачевски, виолина, Корнелија Стаменковић, виолина, Ивана Мандић, виола и Дејан Митровић, виолончело. Изведена су дела Станка Шепића, Иване Стефановић, ЉубомирА НиколићА и Милоја Милојевића.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.