Објављен је тринаести број нове серије Језика данас, гласила Матице српске за културу усмене и писане речи.
Ауторски радови објављени су у рубрикама Норма, Преиспитивања, Осветљавања, Пратимо новости, Поводом. Сталну рубрику Мали савети уређује и пише проф. др Рада Стијовић, главни и одговорни уредника гласила. Рубрику Писци о језику уређује академик Милосав Тешић, члан Уредништва Језика данас. Објављене су и одлуке Одбора за стандардизацију српскога језика као и речи са доделе Повеље Матице српске за неговање језичке културе за 2017. годину

Електронска верзија Језика данас бр. 13 налази се на овде.

 

 2.2.2015-6Сваке године око дана рођења наше велике добротворке Марије Трандафил, а уочи празника у којима се упућују жеље за мир, заједништво и захвалност, Матица српска организује Дан добротвора. Награде су овогодишњим добротворима, у понедељак 30. децембра 2019. године, доделили председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов. Поздравну реч одржао је председник Матице српске проф. др Драган Станић, а у уметничком програму учествовали су проф. Марина Милић Радовић (клавир) и клавирски дуо, Тијана Церовић и Јелена Јерковић (у класи проф. Марине Милић Радовић). Доброчинство је кроз историју Матице српске имало значајну улогу у њеном настајању, периодима финансијских тешкоћа али и у временима стабилне материјалне ситуације, када је доприносило унапређењу рада најстарије научне и културне институције у Срба.

Овогодишњи добитници Повеља захвалности Матице српске: Привредна комора Војводине, Пољопривредни факултет Нови Сад, Новосадски сајам, Дубравка Ђукановић (Д’ АРТ), Горан Савковић, Drina Coop, Радомир Ињац (Сајнос), Перица Милутин, Атила Капитањ, Владимир Ватић (ГРАФИТ), Јавор Рашајски, Роберт Калмаревић, академик Кајетан Гантар, Гречић Владимир, Иван Карафиловски, Бојана Поповић, Сава Халугин, Драгана Вулић (MIREX), Finvest, Батинић Ђуро, Миодраг Ђукић и Мирослав Гвозденовић.

 

Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 61/2019, обима 19 штампарских табака. Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента. Садржај свеске бр. 61 чине: студије, чланци, расправе (11 радова); сећања, грађа, прилози (3 радa); прикази (4 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.

Електронско издање Зборника можете погледати овде.

 

 2.2.2015-6У наставку ходочасничког путовања српска група је у понедељак и уторак 23-24. децембра боравила у манастиру Свете Катарине на Синају и, између осталог, посетила Библиотеку манастира. Председник Матице српске проф. др Драган Станић је разговарао са управником манастирске библиотеке оцем Јустином о могућности сарадње са Матицом српском и Библиотеком Матице српске, а тај предлог је са задовољством прихваћен. Закључено је да би у даљим контактима требало проценити шта би било најцелисходније у оквиру сарадње урадити. Библиотека манастира Свете Катарине је, после Ватиканске библиотеке, најбогатија у погледу древних рукописа и кодекса, а садржи и значајан словенски корпус.

 2.2.2015-6Председник Матице српске проф. др Драган Станић, члан Одбора одељења за књижевност и језик проф. др Александар Петровић и редовни члан и добротвор Перица Милутин су на ходочасничком путовању у Јерусалиму и Светој Земљи. Групу српских ходочасника, којy предводе игуман манастира Дечани отац Сава и монаси Андреј Дечанац, Кирило Дечанац и Митрофан Хиландарац, примио је у петак 20. децембра патријарх јерусалимски Теофил. Том приликом је председник Станић поздравио патријарха Теофила и предао му књигу „Косово на крају историје/ Kosovo at the end of History “ у издању наше установе. Патријарх се срдачно захвалио изражавајући своје занимање за тему књиге.

 

 2.2.2015-6У петак, 13. децембра, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значења“ проф. др Младена Јаковљевића. Поред аутора, о књизи су говорили проф. др Владислава Гордић Петковић и доц. др Наташа Половина. Књига је објављена у издању Матице српске и Филозофског факултета из Косовске Митровице. Уз превод 2530 стихова „Сер Гавејна и Зеленог витеза“ датих упоредо са изворним текстом на средњоенглеском језику и праћених илустрацијама проф. др Младена Јаковљевића, књига читаоцима предочава низ тема значајних за читање и тумачење овог дела: од настанка, ауторства и жанровског одређења, узора, језика и формалних обележја дела спеваног у алитеративном стиху, преко друштвено-историјског и културног контекста у којем је настало, позиционирања у оквирима витешке културе, хришћанских идеала и паганских веровања и традиције, до значења, симбола и мотива, као и савремене рецепције и значаја за савремену крижевност.

Ово дело, иако уврштено у програме студија англистике у Србији, до сада је остало недоречено и критички готово занемарено у нашој земљи, што потврђује одсуство превода у стиху, али и новијих текстова о њој на српском језику.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада. Промоција књиге је снимљена и може се погледати у архиви сајта Матице српске.