2.2.2015-6Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 504, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Рајка Петрова Нога, Јована Радуловића, Миодрага Матицког, Радомира Д. Митрића, Дејане Николић, Тијане Сладоје, Антонија Симића и Гунвора Хофмоа. У овом броју у посебном тематском блоку објављени су есеји Примо Левија уз пропратне текстове приређивача Александра Костића. Рубрика „Есеји” доноси текст Јована Делића о поезији Ђорђа Сладоја. Рубрика „Сведочанства” посвећена је првој српској песникињи Јефимији кроз текст Гордане Ђилас и Великој базјашкој повељи о којој пише Стеван Тонтић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Зоран Ђерић, Миливој Ненин, Милутин Лујо Данојлић, Сања Перић, Валентина Чизмар и Андреј Радуловић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

 

 2.2.2015-6Матица српска и Архив Војводине, уз подршку Министарства спољних послова, Министарства културе и информисања, Покрајинске владе и Градске управе за културу, организовали су представљање књиге „Јасеновац: Auschwitz of the Balkans – усташка империја окрутности ”, проф. др Гидеона Грајфа из Јерусалима (Израел). Догађај је уприличен у уторак, 27. августа 2019. године у Свечаној сали Матице српске. Због велике заинтересованости публике, отворена је и читаоница Библиотеке Матице српске, где је организован стриминг догађаја.

Бројну публику и уважене госте поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, захваливши се проф. Грајфу што је својом потресном, али објективном и аргументованом студијом, допринео разговору на међународном нивоу о дуго неизговораним странама српске историје. Присутнима се, потом, обратио градоначелник Новог Сада, господин Милош Вучевић позивајући на сећање злочина извршеним над Србима, Јеврејима и Ромима, уз неговање мира и очувања људске слободе. Др Алона Фишер-Кам, амбасадорка Израела указала је на значај односа Србије и Израела, те неопходности сарадње на овом историјском подухвату и истраживању. Посебно се осврнула на логоре смрти Јасеновац и Аушвиц, страдале и преживеле који заслужују да се чују и не буду заборављени, како се такви злочини никада више не би догодили. Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, уз напомену да књига проф. Грајфа има епохални значај, саопштио је да ће Архив допринети очувању сећања на жртве Јасеновца објављивањем оригиналних немачких докумената о Јасеновцу, похрањених у Архиву, а све то биће учињено у већ припремљеној наредној књизи проф. Грајфа. (даље…)

Председник Матице српске проф. др Драган Станић присуствовао је 10. августа 2019. године Скупштини Матице словачке у Србији која је одржана поводом 87. годишњице оснивања Матице словачке у Југославији и стогодишњице оснивања словачких народних свечаности Гимназије „Јан Колар“ и штампарије у Бачком Петровцу.

Том приликом Матици српској је додељена диплома „Pamätný list“ за активну сарадњу са Матицом словачком у консолидацији националне и духовне свести и културног идентитета Словака у Србији. Председник Матице српске се захвалио пригодном речју и истакао важност сарадње двеју установа и двеју култура, те изградњи заједништва народа, како у Србији тако и на међународном плану.

 2.2.2015-6У издању ИК „Прометеј“ и Косовскометохијског одбора Матице српске публикована је књига „Дахијска времена на Косову и Метохији (1878-1899)“ проф. др Славише Недељковића. Уредник је господин Зоран Колунџија а рецензенти проф. др Душко Ковачевић, проф. др Дејан Микавица и др Недељко Радосављевић, научни саветник. Аутор је књигу посветио косовскометохијским Србима, чуварима вере и традиције.

Хронолошки оквир књиге обухвата време од Берлинског конгреса 1878, до Хашке конференције 1899. У књизи је реч о животу Срба на Косову и Метохији и њиховој борби за опстанак. Храброст и страдања која су пратила ту борбу аутор је представио кроз обиље историјских извора, што рукопису даје пуни научни кредибилитет. Исламизоване Арбанасе османске власти су истурале на браник очувања територијалног интегритета Османског царства а њихови одреди борили су се у редовима турске војске или су као нерегуларна војска учествовали у гушењу буна и устанака хришћана у Турској кроз читав 19. век. Семе зла посејано између два народа у раном 19. веку, клијало је и расло је брзо, крећући се ка истребљењу Срба са простора Османског царства, које су османске власти подстицале тежећи ка верској хомогенизацији становништва. Док су султан и Порта користили Арбанасе као ударну силу против српског народа на Косову и Метохији, Аустро-Угарска је настојала да Призренску лигу и арбанашки национални покрет окрене против Србије и Црне Горе које су по мишљењима бечких политичара били главна препрека германском продору ка Солуну. Оснивањем Призренске а потом и Пећке лиге верска и етничка нетрпељивост Арбанаса према Србима добила је нов политички задатак – систематско истребљивање Срба које је на простору Косова и Метохије добило апокалиптичне размере. (даље…)

 2.2.2015-6Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 195, књ. 504, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Зорана Костића, Бориса Лазића, Горана Коруновића, Маје Белегишанин, Соње Атанасијевић, Николе Живановића и Ласла Блашковића. Рубрика „Есеји” доноси текстове Валентине Аврамовне Маслове о поетској молитви посматраној са становишта синтезе религије, науке и културе, Алине Гадомски Тодоровић о оптици у уметности и Панајотиса Кондилиса о Хајдегеровој филозофији. Рубрика „Сведочанства” посвећена је Змајевој награди Матице српске кроз текстове Ђорђа Сладоја и Зорана Костића, овогодишњег лауерата, те Антологијској едицији „Десет векова српске књижевности” о којој пишу Миро Вуксановић, главни уредник, Матија Бећковић, Марија Клеут, Зорица Несторовић, Славко Гордић, Јован Делић и Марко Недић. У овом броју можете прочитати и текст Дејана Петровића о дванаестом међународном фестивалу документарног филма „Bel Docs”. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Душко Певуља, Владан Бајчета, Јелена Марићевић Балаћ, Милуника Митровић, Љиљана Бањанин и Мила Медиговић Стефановић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

 

 2.2.2015-6У издању Лексикографског одељења Матице српске публикована је књига „Српска стваралачка интелигенција у расејању“ , нужност сарадње матичне државе и дијаспоре, проф. др Владимира Гречића. Главни уредник издања је проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић а рецензенти проф. др Благоје Бабић, проф. др Млађен Ковачевић и др Драгомир Раденковић. Публиковање књиге финансијски је подржао Милош Радовић, привредник и активни члан српске заједнице из Чикага.

Рад на студији „Српска стваралачка интелигенција у расејању” је почео управо у време обележавања два јубилеја – 220. годишњице рођења и 200. годишњице усељења Ђорђа Шагића у Америку, који је у историји сеоба Срба у прекоокеанске земље, познат као први Србин који се доселио у САД и остао на тлу Америке до краја живота, као родоначелник српске заједнице на америчком географском простору. Књига пружа кратак увид у историју српских сеоба, посебно од деведесетих година 19. века до данас, уз нагласак на главне миграционе таласе. Један од најзначајнијих таласа одвијао се у последњој деценији 20. века, а ни данас не губи на актуелности. Актуелност теме долази до изражаја и ако се има у виду да је све више младих и образованих људи у Србији који траже могућности исељења и боље услове за рад и живот негде другде у свету. Књига је, у погледу степена анализе, компаративног карактера. Сви ставови су јасни и документовани. Дати су и неки предлози за доградњу стратегије и политике Србије према стваралачкој дијаспори. Учињен је попис од око 240 личности српске стваралачке дијаспоре. Књига је намењена пре свега научној и стручној јавности – свима онима који желе да изађу из оквира конвенционалног, стекну нека сазнања која ће им помоћи да креативније обављају неку функцију везану за тржиште рада, да раде, размишљају, ефикасније користе ресурсе креативног потенцијала из ресејања, али и широј јавности. Аутор др Владимир Гречић је редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду. Био је експерт УН за миграције. Поље његовог интересовања биле су међународне миграције становништва, укључујући „одлив мозгова”, особито сеобе Срба, питања избеглица и сличне теме.

 

Уредништво едиције Прва књига Матице српске у саставу: др Соња Веселиновић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић и Иван Радосављевић, на седници од 30. јула 2019. године усвојило је Издавачки план за 2019. годину:

278. Дајана Милованов, Женске фигуре и културно памћење у поезији Силвије Плат, есеји
279. Страхиња Млађеновић, LOCUS AMOENUS или Прича о дечкоњи и девојчурку, роман
280. Катарина Пантовић, Просечан дан, поезија

 

 2.2.2015-6Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary links of Matica srpska” (год. 2, бр. 2-3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Иве Андрића, Милоша Црњанског, Раска Петровића, Рајка Петрова Нога, Владимира Пиштала и Вулета Журића. Рубрика „Есеји” доноси текстове Михајла Пантића и Славка Гордића о стваралаштву Иве Андрића, те Светозара Кољевића и Слободана Владушића о поетици Милоша Црњанског. Рубрика „Сведочанства” посвећена је значајним писцима и њиховој улози у Првом светском рату, преведеним делима Милоша Црњанског, стваралаштву Драгана Стојановића и сећању на недавно преминулог компаратисту Миодрага Радовића, а аутори прилога су: Јован Делић, Жанета Ђукић Перишић, Мило Ломпар, Александар Петров, Ала Татаренко, Саша Радојчић и Иван Негришорац. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Коста Чавошки, Зоран Пауновић, Драган Хамовић, Светлана Милашиновић, Владан Бајчета, Јана Алексић, Александар Б. Лаковић, Весна Тријић и Миливој Ненин.
Часопис за књижевност на енглеском језику треба, пре свега, да популарише српску књижевност и да је прикаже као богат и пажње вредан корпус дела и стваралаца. Вредна дела српске књижевности треба што разноврсније приказати, а при том ваља препознавати посебне типове иностраних читалаца којима се часопис обраћа као својој циљној групи. Таквим читаоцима и њиховим очекивањима не би требало „подилазити” него са њима остварити истински креативни дијалог, заснован на снажном критичком дискурсу. Према томе, у првом плану овог часописа треба да буде истакнута способност сагледавања разноврсности српске књижевности.
Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (Чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва)
Преводиоци: Персида Бошковић, Јованка Калаба, Ангелина Чанковић Поповић, Драган Пурешић, Љубица Јанков, Слободан Косановић, Новица Петровић, Јелена Трајковић и Милена Тргић.
Лектор и коректор: Rendall A. Major
Технички уредник: Вукица Туцаков
Дизајн корица: Атила Капитањи

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са овде.