Управни одбор Матице српске је на својој седници од 29. јуна 2015. године поново разматрао финансијску ситуацију установе. Чланови Управног одбора су запрепашћени чињеницом да је Министарство културе и информисања Републике Србије неоправдано и неправедно смањило средства за редовно функционисање Матице за преко 30%: у 2014. години та средства добијена од Министарства културе износила су 46 милиона, а сада у 2015. предвиђен је уговор на свега 35 милиона динара. Од тих средстава Матица још Министарству финансија враћа око 3 милиона динара на основу Закона о уштеди на платама и зарадама, тако да је укупни прилив средстава од Министарства културе сведен на свега 32 милиона. Таквим смањењем, којим могу да се исплате зараде запослених и мањи део материјалних трошкова, у Матици српској је угрожен систем као целина. Угрожен је елементарни опстанак установе, њени програми за јавност и деловање у региону и свету, па и такве тековине српске културе као што је Летопис Матице српске, најстарији српски и светски часопис који континуирано излази готово два пуна века. Најодлучније протестујући против таквог поступка, искрено се надамо да ће надлежно Министарство културе и информисања учинити оно што је једино оправдано, те да ће исправити овако кардиналну грешку. Неопходно је још једном са крајњом озбиљношћу сагледати финансијске околности под којима функционише Матица српска и умањење средстава свести на меру коју намећу законска решења. Уколико та грешка не буде исправљена, па Летопис и Матица српска буду принуђени да знатно редукују своју делатност, Министарство културе и информисања целој културној и друштвеној јавности јасно ставља до знања да свој посао не обавља са неопходним минимумом компетенција, знања и одговорности.

У Новом Саду,
29. јуна 2015. године

 2.2.2015-6У Матици српској, 29. јуна, свечано су уручене Награде из задужбинских фондова Матице српске најбољим ђацима и студентима завршних година школа и факултета. Уз присуство бројних званица и представника медија, награђене ученике и студенте с неколико пробраних речи поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и том приликом им уручио пригодне поклоне. Професор Станић у обраћању овим паметним и вредним младим људима, између осталог, истакао је значај задужбинарства за историју и развој Матице српске, а посебно је акцентовао и њихов не мали допринос афирмисању и подстицају младих ученика и студената за успешан наставак школовања, односно стручног и научног усавршавања.

Добитници Награда задужбинских фондова Матице српске за 2015. годину су:

1. Оливера Огњеновић, „Карловачка гимназија” у Сремским Карловцима
2. Димитрије Ердељан, Гимназија „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду
3. Јована Николетић, Гимназија „Исидора Секулић“ у Новом Саду
4. Никола Радновић, Гимназија „Исидора Секулић“ у Новом Саду
5. Јована Амиџић, Гимназија „Исидора Секулић“ у Новом Саду
6. Виола Ковачић, Гимназија „Светозар Марковић“ у Новом Саду
7. Флориан Ковачић, Гимназија „Светозар Марковић“ у Новом Саду
8. Александар Ивковић, Гимназија „Светозар Марковић“ у Новом Саду
9. Петар Јанковић, Гимназија „Лаза Костић“ у Новом Саду
10. Александар Спасић, „Гимназија Бечеј“ у Бечеју
11. Богдан Окиљевић, Медицински факултет УНС
12. Вукашин Јовановић, Економски факултет у Суботици
13. Бојана Ристић, Правни факултет УНС
14. Николина Тутуш, Филозофски факултет УНС
15. Сања Павловић, Филозофски факултет УНС
16. Свјетлана Комленовић, Филозофски факултет УНС
17. Јелена Гајић, Филозофски факултет УНС
18. Светозар Матејашев, Филозофски факултет УНС
19. Маја Королија, Филозофски факултет УНС
20. Александар Ристески, Филозофски факултет УНС
21. Александра Гурјанов, Економско-трговинска школа у Бечеју

 2.2.2015-6У Матици српској, 25. јуна, свечано је уручена награда Матице српске за историју „Иларион Руварац”. Награда је додељена први пут, а овогодишњи лауерати су проф. др Мира Радојевић и академик Љубодраг Димић, који су захваљујући књизи „Србија у Великом рату: 1914–1918: кратка историја” отпочели један, верујемо, дуг и плодоносан традицијски низ добитника овог престижног признања. Свечаност је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је лауератима и уручио награде, а о добитницима и њиховој књизи бедесили су академик Љубомир Максимовић, председник Жирија, и доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Установљењем овог признања, Матица српска, пре свега жели да нас подсети на значај имена Иларион Руварац, како за домаћу, тако и за европску и светску историографију. Наиме, како је у својој беседи истакао и доц. др Ђорђе Ђурић: „Иларион Руварац, једнако патриотски настројен, по узору на своју епоху и принципе Леополда Ранкеа увео је у српску историографију доследно примењен критички метод. Прикупљање и строга критика извора и борба против прихватања мита као историјске чињенице, били су по њему најважнији послови који су стајали пред историчарем. Нису сви савременици (ни последници) са задовољством и одобравањем прихватили ове принципе (чему је, поштено речено, допринео и начин на који је Руварац заступао своје идеје). У сваком случају несумњиво је да је дело Илариона Руварца означило прекретницу у увођењу Критичког метода у српску историографију”.

Према томе, Мира Радојевић и Љубодраг Димић дали су у години обележавања стогодишњице почетка Великог рата, на поузданим изворима засновано, критички проверено, модерно инерпретирано, језгровито и стилски савршено написано српско виђење историје Србије у великом рату. Тиме су испунили своје позвање да нашој и страној јавности предоче резултате српске научне историографије.

 2.2.2015-6Промоција нове серије гласила Матице српске за културу усмене и писане речи Језик данас одржана је 26. јуна 2015. године. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О новој серији и првом броју (двоброју) говорили су проф. др Вера Васић, проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Рада Стијовић, главни и одговорни уредник.

Гласило је покренуто 1997. године на иницијативу тадашњег председника Матице српске академика Бошка Петровића уз помоћ најугледнијих лингвиста. Жеља Уредништва била је да се на стручан и научно утемељен, али разумљив и широком читалачком кругу диступан начин, поговори о актуелним језичким проблемима. Стицајем околности гласило је престало да излази 2005. године. Потреба за њим је, међутим, остала. Због нових језичких огрешења, а и многих старих која нису престала да постоје, Матица српска је одлучила да поново покрене гласило за културу усмене и писане речи. Овим бројем почиње његова нова серија, али заснована на старим темељима.

Пре промоције одржан је састанак Уредништва и закључен нови број.

мср Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, учествовала је 18. јуна у Привредној комори Војводине, а у организацији Министарства правде, на јавној расправи о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу. У току расправе изречено је низ сугестија у циљу побољшања законског текста. Управница послова указала је на чињеницу да је удружењима, установама и другим организацијама које су биле носиоци права својине на одузетој имовини по основу даровних уговора, задужбинарства, градње сопственим средствима и сл, а којима је имовина одузимана по основу прописа наведених у члану 2. овог Закона, ускраћено право да учествују у поступку реституције. На овај начин повређене су одредбе Устава Републике Србије, као и међународних конвенција којима се гарантује право својине као једно од основних људских права, као и забрана дискриминације. Управница послова указала је да је изостављањем удружења и установа из круга лица којима је дато право да потражују одузету имовину учињена дискриминација која се не односи само на Матицу српску, већ и на САНУ, Универзитет, Соколско друштво, Црвени крст и друга удружења и установе којима је одузета имовина, односно њиховим правним следбеницима. Том приликом изнела је и предлог да се и удружењима и устновама призна ово право, те предложила допуну члана 5. Закона који наводи лица која имају право на враћање имовине и обештећење.

 

8. јуна 2015. одржан је други састанак Уређивачког одбора Зборника о српско-мађарским књижевним и културним везама. Проф. др Марија Циндори Шинковић је сачинила предлог позивног писма су чланови Одбора размотрили, допуњавали и уз ситније измене усвојили. Надајући се да ће потенцијални учесници препознати оправданост научних настојања Одбор предлаже да се радови за зборник и саопштења на научном скупу дефинишу у оквиру 18 тематских кругова. Намера Матице српске и Одбора јесте да се са емпиријског и теоријског становишта осветле и размотре односи српске и мађарске културе и књижевности у периоду 1900−1930, уочи, током и после Првог светског рата. Усаглашен је списак сарадника којима треба упутити позив с молбом да до 1. септембра пријаве наслов саопштења.

Састанку су присуствовали чланови Одбора꞉ проф. др Јанош Бањаи, дописни члан САНУ, председник Одбора, проф. др Корнелија Фараго, проф. др Марија Циндори Шинковић, доц. др Марко Чудић, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Јулка Ђукић, стручни сарадник.

 

У просторијама Филолошког факултета у Београду 4. јуна. 2015. године одржан је састанак Уређивачког одбора српско-чешких књижевних и културних веза.

Састанку су присуствовали: проф. др Драган Станић (председник Матице српске), дописни члан САНУ Љубодраг Димић (Филозофски факултет Београд) проф. др Мира Радојевић (Филозофски факултет Београд), Миладин Милошевић (Архив Југославије), доц. др Ђорђе Ђурић (генерални секретар Матице српске), проф. др Верица Копривица (Филолошки факултет Београд) и проф. др Александра Корда-Петровић (Филолошки факултет Београд).

Председник Матице српске проф. др Драган Станић известио је присутне да је прошле године, заједно са доц. др Ђорђем Ђурићем, био у Брну и са члановима Матице моравске разговарао о изради трећег Зборника, који овога пута приређује чешка страна. Том приликом је договорена оквирна тематика зборника која би се односила на стоту годишњицу од почетка и краја Првог светског рата. Тематика радова у зборнику би обухватала теме у вези са периодом пре, за време и после Првог светског рата у односима чешке и српске историје, културе и уметности. Са српске стране се за зборник предвиђа 10 до 15 радова обима до једног табака. Радови би требало да буду предати до краја 2015. године.

Договорено је да ће се на следећем састанак Одбора сачинити листа потенцијалних аутора који ће бити званично позвани да напишу радове у трећем зборнику Од Мораве до Мораве. Биће позвани историчари, књижевни историчари, лингвисти, као и историчари уметности и музиколози.

 

 2.2.2015-611. јуна 2015. године у сали за седнице уручена је Награда Младен Лесковац проф. др Иви Тартаљи за целокупно научно дело из области историје српске књижевности издвајајући као повод књигу Песма о песми, широм књижевности, објављену у СКЗ, 2013.

На почетку свечаности о Младену Лесковцу говорио је члан Жирија проф. др Јован Делић, а о добитнику награде председник Жирија проф. др Душан Иванић. Захваљујући се на награди проф. др Иво Тартаља је рекао да књига Песма о песми, широм књижевности на непосреднији је начин везана за живо и многострано деловање Младена Лесковца чињеницом да је тај пажљиви приређивач Змајевих Одабраних дела из 1949. године замислио и организовао научни скуп у Српској академнији наука и уметности поводом 150 година од рођења Јована Јовановића Змаја. Као учесниk тог скупа говорио је о поеми Змаја Песма о песми, а реферат са тог скупа нашао се као подстицај и инспирација његове књиге Песма о песми, широм књижевности.