2.2.2015-6У оквиру Одељења за књижевност и језик, објављена је књига др Александре Стевановић „Тајнопис Речника технологије“, као резултат пројекта „Језик и култура нових технологија“ проф. др Александра Петровића. Књига „Тајнопис Речника технологије“ отвара могућност преиспитивања историјске хеуристичке вредности дела које је тридесет и три године провело у интелектуалном забораву. После вишедеценијског прећуткивања, „Речник технологије“ је постао актуелна тема не само домаће већ и иностране академске заједнице, али до сада није урађена целовита студија о овом значајном делу на крају 20. века које хеуристички преиспитује смер цивилизацијског кретања. Већ та чињеница препоручује ову књигу као коренито преиспитивање ретког рукописа чија антрополошка мисао о технологији постаје све важнија за нашу научну и ширу јавност.

Рецензенти књиге су проф. др Татјана Паунеску и проф. др Слободан Самарџић. Штампање ове публикације омогућили су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

 2.2.2015-6Из штампе је изашао јубиларни 100. број „Зборника Матице српске за славистику” за 2021. годину. У овом броју, на 942 стране, у рубрикама „Студије и расправе” – „Филологија и лингвистика” и „Књижевност и уметност”, „Око Велимира Хлебњикова”, „Контексти Андреја Платонова”, „Verbum iuro”, „Из успомена слависта”, „Хроника”, „In memoriam”, објављено је 50 радова. Памтећи прегалаштво, пожртвованост и истрајност претходних уређивачких колегијума, које су предводили академик Милорад Живанчевић, професор Миодраг Сибиновић и академик Предраг Пипер, Уредништво им је овом приликом одало признање и најдубљу захвалност за посвећени вишедеценијски рад на обликовању часописа. Током педесет година постојања часопис се развијао у више праваца, ширећи своја интересовања из домена науке о књижевности и науке о језику ка блиским дисциплинама попут уметности, филозофије, историје, социологије, психологије, статистике. Осврћући се на полувековни живот часописа, Уредништво је изразило наду да ће овај број дати мали допринос у истраживању словенског језичког, књижевног и културног наслеђа, а самим тим и очувању нашег духовног бића.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

 2.2.2015-6Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXIV–2 за 2021. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Владимира Поломца, Тамаре Лутовац Казновац, Радмила Маројевића, Маје Марковић, Дејана Средојевића, Миливоја Алановића, Душке Кликовац, Гордане Штасни, Милана Ајџановића, Нине Илић, Сабине Халупка-Решетар, Мирјане Петровић-Савић, Бојане Вељовић Поповић, Душанке Звекић-Душановић, Јелене Ајџановић, Томаша Квоке, Милане Додиг, Тијане Ашић. У рубрици „Критике и прикази“ објављени су текстови Марине Курешевић, Сање Петровић, Јасмине Грковић-Мејџор, Јелене Редли, Драгане Ратковић, Анђеле Васиљевић, Ане Халас Поповић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за ликовне уметности Матице српске, објављена је књига др Александре Человски, Визуелна репрезентација племства у српској култури XVIII века у Хабзбуршкој монархији.

Током XVIII века српска култура изнедрила је најмање тридесет за сада познатих портрета који се могу довести у везу са племством. Њима се прикључују и грађевине сакралне и профане намене подизане средствима и за потребе племићких породица, као и група предмета из домена примењене уметности који су се првобитно налазили управо у овим здањима.

Питања везана за племство XVIII века нису до сада, у проучавањима историје српске културе, сагледавана нити проблематизована са позиција савремених методолошких приступа историје уметности.

Проблем којим се Александра Человски бави у књизи представља веома важан, али недовољно истражен сегмент историје новије српске уметности и културе. Књига доприноси бољем разумевању вербално-визуелних облика комуникације у сталешки уређеном српском друштву унутар средње Европе, али и отвора бројна нова питања у вези са историјом српске уметности и културе 18. и 19. века. Због јасног језика којим је написана прихватљива је не само у стручној, него и у широј читалачкој јавности. Појава једног дела са оваквом тематиком попуњава постојећу празнину у вези са овим феноменом.

 2.2.2015-6Јелена Јурјевна Гускова је научни саветник Института за словенске студије Руске академије наука и инострани члан САНУ и АНУРС. Нашој јавности позната је по објављивању значајног броја књига, расправа и чланака из периода разбијања југословенске државе и последицама које су из тог чина проистекле. Књига која је пред нама резултат је вишегодишњег истраживања ауторке, као и њених личних сведочанстава из овога периода. Ауторка је посебно пажљиво анализирала однос совјетске и руске државе према југословенској кризи и улогу појединих личности које су биле у служби западних притисака на Србе и њихово руководство у Србији и Босни и Херцеговини. Књига представља незнатно измењен превод књиге на руском језику која је објављена у Санкт Петербургу. Преводилац рукописа са руског језика је Сузана Стојковић, виши лектор. Рецензенти рукописа су академик Славенко Терзић, др Виктор Иванович Косик (Москва) и др Јелена Георгијевна Пономарјова (Москва). Објављивање књиге помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Публикација има 394 странице, те поседује именски и географски регистар. Тираж: 500 примерака.

 2.2.2015-6Матица српска је у оквиру рада Едиције Документ објавила књигу „Последњи барокни Србин, Стојан Д. Вујичић – њим самим” аутора Радована Поповића. Радован Поповић, тај „Штефан Цвајг српске књижевне биографије“, аутор запажених, помало романсираних, но темељно документованих биографских књига о Иви Андрићу, Милошу Црњанском, Мирославу Крлежи, Јовану Дучићу, Исидори Секулић, Меши Селимовићу, Васку Попи, Милораду Павићу, Милану Кашанину и многим другим значајним југословенским и српским писцима и интелектуалцима, написао је нову, интригантну књигу посвећену овога пута управо Стојану Д. Вујичићу, човеку, условно речено, „из сенке“, кога је наш познати преводилац Арпад Вицко назвао „човеком-мостом“, живим спојем између српске и мађарске, не само књижевности, већ и културе у најширем смислу. Поповићева књига одиста је важна за очување нашег колективног памћења, како људи-мостови попут Стојана Д. Вујичића не би пали у заборав, и како би надахнули и новије генерације да наставе њиховим племенитим стопама.

Књига садржи 206 страна, опремљена је Регистром имена као и избором фотографија из живота Стојана Вујичића.

 2.2.2015-6Професорка др Љубомирка Кркљуш објавила је до сада неколико значајних књига и више вредних студија и расправа о историји Српског народног покрета 1848–1849. године. Овог пута пред нама је нова монографија која носи наслов Лист Der Serbe о Српском народном покрету 1848‒1849. Лист Der Serbe излазио је у Београду једном недељно од 7. августа 1848. до краја јула 1849. године. Његов уредник био је Милош Поповић. У листу се највише пажње посвећивало Србима и збивањима која су се тицала Срба у Угарској, посебно њиховом државноправном положају у оквирима Хабзбуршке монархије. Пажљивом анализом свега што је написано у листу, професорка Кркљуш је закључила да он садржи свестрани и целовит приказ свих битних елемената Српског покрета, да су његови текстови писани од савременика и учесника у збивањима као аутентична сведочанства. Сам лист и књига која је објављена представља збирку драгоцене грађе о Српском народном покрету, али и допуњава, обогаћује и проширује наша знања о револуцији 1848/49. године. Рецензенти овог рукописа су академик Василије Ђ. Крестић и др Ивана Спасовић. Објављивање књиге помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Књига има 268 страна, те поседује именски и географски регистар. Тираж је 500 примерака.