У среду, 16. фебруара 2022. године, у Матици српској, поводом обележавања 196. годишњице од оснивања Матице српске, одржана је традиционална Свечана седница. Након интонирања „Свечане песме Матице српске“, коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, у извођењу Новосадског камерног хора (диригент доц. мр Божидар Црњански), Свечану седницу отворио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. На самом почетку, скуп је благословио и поздравио Његова светост Патријарх српски Порфирије, након чега је генерални секретар Матице српске др Милан Мицић позвао присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске који су преминули између две Свечане седнице. Председник Матице српске, потом, присутнима је поднео извештај о активностима и раду Матице српске, подсетивши на значајне публикације и пројекте који су реализовани у претходној години. Председник је нагласио да је у претходној години испуњен План рада упркос условима изазваних пандемијом. Председник се захвалио републичким, покрајинским и градским властима, који су помогли у реализацији бројних пројеката.

Беседу „Пред дјелом Јакова Игњатовића” одржао је проф. емеритус Душан Иванић посвећену двестогодишњици рођења овог нашег писца. Након беседе, мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, прочитала је Уредбу о „Змајевој награди” и тиме отворила део Свечане седнице који је посвећен овој престижној награди Матице српске, која се традиционално додељује најбољој поетској збирци објављеној протекле године. Ђорђо Сладоје је прочитао одлуку Жирија да „Змајеву награду” за 2021. годину додели Мирославу Алексићу за књигу песама Кафкино матурско одело у издању Православне речи. О награђеној књизи поезије говорио је проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ. Добитник „Змајеве награде” Мирослав Алексић обратио се присутнима, а стихове из награђене књиге говорио је драмски уметник Марко Васиљевић.

Својим присуством свечаност су увеличали Његова светост Патријарх српски Порфирије, Његово преосвештенство Епископ Бачки Иринеј, Председник Покрајнске Владе Војводине Игор Мировић, многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У среду, 2. фебруара 2022. године, у Матици српској одржан је научни скуп са међународним учешћем „80 година од погрома у Великој рацији – корак даље ка заједничкој будућности”.
Скуп су организовали Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Матица српска са циљем да се окупе сви релевантни учесници из академске, научне и истраживачке делатности, као и представници релевантних институција и организација који би својим радовима, дебатама и дискусијама допринели подизању свести у друштву о овој теми.

Отварање Скупа пропраћено је химном Републике Србије у извођењу Јоване Ковачевић, студенткиње Академије уметности у Новом Саду, а након тога присутним гостима и учесницима обратили су се: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, и проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност. Рад Скупа био је организован у три панела. На првом панелу „Кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом” учествовали су: академик Тибор Варади, проф. др Зоран Павловић, проф. др Александар Касаш, проф. др Јован Ћирић, проф. др Тамаш Корхец, проф. др Драган Јовашевић, проф. др Невена Даковић, проф. др Ђорђе Лопичић, проф. др Јелена Лопичић Јанчић, проф. др Вељко Турањанин, доц. др Александар Стевановић, др Габор Штајнер, др Ралука Колојара, др Барна Мишколци.

На другом панелу „Суђење за ратне злочине и доказивање (став праксе и јавности)” учествовали су представници судства и јавног тужилаштва.

На трећем панелу „Корак даље ка сећању” учествовали су: проф. др Слободан Бјелица, проф. др Милана Љубичић, проф. др Даниела Арсеновић, пуковник доц. др Далибор Денда, др Предраг М. Вајагић, Иван Негришорац, Мирко Станишић, Петар Ђурђев и Душан Михалек.
Радови учесника скупа биће објављени и представљени јавности кроз тематски зборник, док сажетке радова можете прочитати у књизи сажетака.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Одељења за књижевност и језик, објављена је књига др Александре Стевановић „Тајнопис Речника технологије“, као резултат пројекта „Језик и култура нових технологија“ проф. др Александра Петровића. Књига „Тајнопис Речника технологије“ отвара могућност преиспитивања историјске хеуристичке вредности дела које је тридесет и три године провело у интелектуалном забораву. После вишедеценијског прећуткивања, „Речник технологије“ је постао актуелна тема не само домаће већ и иностране академске заједнице, али до сада није урађена целовита студија о овом значајном делу на крају 20. века које хеуристички преиспитује смер цивилизацијског кретања. Већ та чињеница препоручује ову књигу као коренито преиспитивање ретког рукописа чија антрополошка мисао о технологији постаје све важнија за нашу научну и ширу јавност.

Рецензенти књиге су проф. др Татјана Паунеску и проф. др Слободан Самарџић. Штампање ове публикације омогућили су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Из штампе је изашао јубиларни 100. број „Зборника Матице српске за славистику” за 2021. годину. У овом броју, на 942 стране, у рубрикама „Студије и расправе” – „Филологија и лингвистика” и „Књижевност и уметност”, „Око Велимира Хлебњикова”, „Контексти Андреја Платонова”, „Verbum iuro”, „Из успомена слависта”, „Хроника”, „In memoriam”, објављено је 50 радова. Памтећи прегалаштво, пожртвованост и истрајност претходних уређивачких колегијума, које су предводили академик Милорад Живанчевић, професор Миодраг Сибиновић и академик Предраг Пипер, Уредништво им је овом приликом одало признање и најдубљу захвалност за посвећени вишедеценијски рад на обликовању часописа. Током педесет година постојања часопис се развијао у више праваца, ширећи своја интересовања из домена науке о књижевности и науке о језику ка блиским дисциплинама попут уметности, филозофије, историје, социологије, психологије, статистике. Осврћући се на полувековни живот часописа, Уредништво је изразило наду да ће овај број дати мали допринос у истраживању словенског језичког, књижевног и културног наслеђа, а самим тим и очувању нашег духовног бића.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXIV–2 за 2021. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Владимира Поломца, Тамаре Лутовац Казновац, Радмила Маројевића, Маје Марковић, Дејана Средојевића, Миливоја Алановића, Душке Кликовац, Гордане Штасни, Милана Ајџановића, Нине Илић, Сабине Халупка-Решетар, Мирјане Петровић-Савић, Бојане Вељовић Поповић, Душанке Звекић-Душановић, Јелене Ајџановић, Томаша Квоке, Милане Додиг, Тијане Ашић. У рубрици „Критике и прикази“ објављени су текстови Марине Курешевић, Сање Петровић, Јасмине Грковић-Мејџор, Јелене Редли, Драгане Ратковић, Анђеле Васиљевић, Ане Халас Поповић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру Одељења за ликовне уметности Матице српске, објављена је књига др Александре Человски, Визуелна репрезентација племства у српској култури XVIII века у Хабзбуршкој монархији.

Током XVIII века српска култура изнедрила је најмање тридесет за сада познатих портрета који се могу довести у везу са племством. Њима се прикључују и грађевине сакралне и профане намене подизане средствима и за потребе племићких породица, као и група предмета из домена примењене уметности који су се првобитно налазили управо у овим здањима.

Питања везана за племство XVIII века нису до сада, у проучавањима историје српске културе, сагледавана нити проблематизована са позиција савремених методолошких приступа историје уметности.

Проблем којим се Александра Человски бави у књизи представља веома важан, али недовољно истражен сегмент историје новије српске уметности и културе. Књига доприноси бољем разумевању вербално-визуелних облика комуникације у сталешки уређеном српском друштву унутар средње Европе, али и отвора бројна нова питања у вези са историјом српске уметности и културе 18. и 19. века. Због јасног језика којим је написана прихватљива је не само у стручној, него и у широј читалачкој јавности. Појава једног дела са оваквом тематиком попуњава постојећу празнину у вези са овим феноменом.