У понедељак, 16. фебруара, у 19 часова, одржана је свечана седница Матице српске поводом 189. годишњице од њеног оснивања. Седницу, којој су присуствовали бројни гости, отворио је председник Матице српске, проф. др Драган Станић, излагањем о раду Матице у претходних годину дана посебно истичући значај обележавања јубилеја 150. годишњице од пресељења из Пеште у Нови Сад и једног века од почетка Првог светског рата. Потом је генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић прочитао имена преминулих чланова Матице српске између две седнице, којима је минутом ћутања одата пошта.

Матица српска се за успешну сарадњу захвалила истакнутим појединцима и институцијама, доделивши им пригодну споменицу „Печат Матице српске“. Ово признање добили су: владика бачки Иринеј, владика сремски Василије, градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић, покрајински секретар за културу и јавно информисање господин Славиша Грујић, бивши државни секретар у Министарству културе господин Дејан Ристић, академик Василије Крестић, академик Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ и академик Зоран Ковачевић, председник огранка САНУ. Споменицу су добили и: представник српске заједнице и члан Савеза Срба у Румунији господин Стеван Бугарски, директор Српског института у Будимпешти господин Пера Ластић, новосадска филијала Комерцијалне банке, задужбинари Младен и Јованка Вучинић, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и управница Галерије Матице српске мр Тијана Палковљевић Бугарски.

Традиционалну свечану беседу изговорио је др Радомир Ј. Поповић, историчар из Историјског института у Београду. Он је беседу под насловом „Знамења Другог српског устанка“ одржао поводом 200. годишњице од овог значајног догађаја из националне историје.

Проф. др Ђорђе Деспић прочитао је одлуку, а господин Ђорђо Сладоје образложење жирија, после чега је песнику Гојку Ђогу уручена „Змајева награда“ Матице српске за најбољу књигу поезије објављену на српском језику у току протекле године – збирку песама „Грана од облака“, у издању „Орфеуса“ из Новог Сада. Добитник ове најстарије домаће живе књижевне награде одржао је пригодну беседу, а на крају свечаности Ђогове стихове из награђене збирке говорио је глумац Гојко Шантић.

5. фебруара 2015. године у сали за седнице Матице српске представљена је књига Грбаљске епске народне песме коју је објавило Удружење Гбљана Београда у едицији „Грбаљ кроз вјекове”. Књига се састоји од уредничке речи проф. др Весне Берић Ђукић, девет песама и студије Љиљане Пешикан Љуштановић, рађене по најбољим узусима савремене науке. На промоцији су говорили председник Удружења Грбљана Београда Бранко Марић, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Весна Берић-Ђукић.

Атлас насеља Војводине спада у ред капиталних пројеката Матице српске. Након прве књиге која је објављена 2012. Године и у којој су обрађена насеља Срема, током 2014. године објављена је и друга књига у којој су обрађена насеља Баната. У две свеске, на 1.146 страна обрађено је 188 насеља. Свако насеље представљено је текстом који садржи историјски преглед од његовог настанка до данас, а обогаћен је и живописним детаљима из живота насеља Баната. Демографски подаци дати су на основу пописа становништва од 1787. до 2002. године. Дело је картографски и графички богато илустровано историјским и савременим картама насеља. Атлас насеља Војводине – Банат солидна је основа за даља научна истраживања процеса генезе и морфологије, физиономије и функције банатских насеља. Монографија је и својеврсни приручник за планирање територијалне организације насеља. Дело је поткрепљено Литературом која садржи 189 наслова и топографском картом Баната размере 1:200.000 Војно-географског института. Аутори су др Слободана Ћурчић, редовни професор ПМФ-а у пензији, и др Млађен Јовановић, доцент ПМФ у Новом Саду.

2. фебруара 2015. године Матицу српску је посетила делегација Универзитета из Нижњег Новгорода (града побратима Новог Сада). Делегацију коју је предводио заменик ректора Андреј Кузњецов примили су председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседник проф. др Бранко Бешлин и генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић. Састанку је присуствовао и господин Вања Вученовић градски секретар за културу. Гости су упознати са историјатом и радом Матице српске. Вођени су разговори о отварању Српског центра на Универзитету у Нижњем Новгороду и могућностима да се Матица српска укључи у рад овог центра поклоном књига и часописа које Матица издаје и организацијом програма.

29. јануара приређен је концерт који се састојао из два дела. У првом делу концерта свирао је дуо Мегуми Тешима (Јапан), виолинисткиња и Имре Калман, виолончелиста. У другом делу концерта свирали су ГАРДЕН КВАРТЕТ и Горан Еветовић, перкусиониста. Изведена су дела Ј. Кленгела, З. Кодаља, К. Стефановића, А. Пијацоле.

Концерт је репортерски снимао Радио Нови Сад, а са Имре Калманоном уредница Редакције класичне музике, направила је интервју.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

У Свечаној сали Матице српске 26. јануара одржана је традиционална Светосавска беседа, којом Матица српска обележава велики просветитељски празник Светог Саву.

Беседа је била посвећена стогодишњици рођења патријарха српског Павла, а о његовом животу и благотворном утицају на српски народ говорили су владика Иринеј и академик Владета Јеротић. Појање хора Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин” увело је у Светосавску беседу. Угледне госте и све присутне, а било их је поред пуне Свечане сали и пуна читаоница Библиотеке Матице српске, који су преко видео-бима пратили свечаност, поздравио је председник Матице српске проф. др Драган Станић.

У поздравном обраћању председник Матице српске рекао је да смо ми као генерација, као поколење, а и као народ имали привилегију да живимо у историјској стварности у којој је живео и радио човек светачке енергије − патријарх Павле. Он је био право оличење светосавске енергије, отелотворење те енергије, човек који је то носио у себи и непрестано слао према свима нама такву врсту поруке, поруке изречену речима, али још и више ону која се изриче тишином.

У Матици српској у организацији издавачке куће „Платонеум” и Матице српске представљена је 23. јануара књига „Каталог државне уметничке колекције Дворског комплекса у Београду I-II “ ауторки проф. др Јелене Тодоровић и мр Биљане Црвенковић. Пристне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а поздравно писмо Његовог краљевског височанства престолонаследника Александра прочитала је др Исидора Поповић. О књизи су говориле управница Галерије Матице српске мр Тијана Палковљевић Бугарски и ауторке.

Жири за доделу ЗМАЈЕВЕ НАГРАДЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ у саставу: Ђорђе Деспић, Иван Негришорац, Ђорђо Сладоје, Бојана Стојановић Пантовић и Михајло Пантић, председник, на завршној седници одржаној 15. јануара 2015. године већином гласова одлучио је да се ЗМАЈЕВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ за 2014. годину додели Гојку Ђогу за збирку песама Грана од облака (у издању издавачке куће „Орфеус” 2014. године).

Након завршене седнице Жири је одржао конференцију за штампу на којој је саопштена одлука о додели ЗМАЈЕВЕ НАГРАДЕ за 2014. годину.

У сали за седнице Матице српске, 25. децембра 2014. године, обележено је 100 година од рођења професора Драгише Живковића предавањима: проф. др Јована Делића Живковић или европски и национални контекст српске књижевности, проф. др Душана Иванића Драгиша Живковић и историја српске књижевности и проф. др Драгана Станића Теорија књижевности Драгише Живковића.

У Свечаној сали Матице српске, 26. децембра 2014. године, одржано је песничко вече поводом 60-годишњице уручења прве Змајеве награде. У програму су учествовали: Матија Бећковић, Иван Негришорац, Милан Ненадић, Рајко Петров Ного, Ђорђо Сладоје и Стеван Тонтић. Програм је водио и казивао Змајеву песму Светли гробови Миодраг Петровић, драмски уметник СНП.