RuskiHorSarovski-BLU-006a10. децембра приређен је Концерт руске духовне и световне музике. Наступао је хор Свети Серафим Саровски. Диригент хора је Божидар Црњански.

Kонцерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

Поводом јавно изречених оптужби да је у едицији Прва књига Матице српске објављена збирка песама у којој је више текстова засновано на плагијату, Председништво Матице српске износи ово саопштење како би јавности пружила јасне, проверене и веродостојна информације.
1. Матица српска је 1957. године формирала Едицију Прва књига са циљем подстицања младих писаца да испоље своју креативност и да добију прилику да књижевној и културној јавности представе резултате свога рада. Близу седам деценија трајања ове едиције и 265 наслова многоструко су показали да је овакво опредељење Матице српске дало веома добре резултате и да је на тај начин у српски књижевни живот уведено 265 младих талената који су се, у много случајева, успешно развили у угледне и значајне писце.
2. Сваке године, након јавног конкурса, о избору нових рукописа одлучује компетентно Уредништво, које пажљивим радом настоји да помогне младим писцима да што потпуније артикулишу свој таленат. Све то, дакако, уз пуно поштовање елементарне етике стваралачког чина, на којој је Матица српска инсистирала током читавог свог трајања од 1826. године.
3. У 2014. години Уредништво едиције Прва књига радило је у саставу: проф. др Владислава Гордић Петковић, председник; Ласло Блашковић; др Соња Веселиновић; др Ђорђе Деспић; и Иван Радосављевић. Ове године објављене су две нове књиге: Хорор приче свакодневице Марије Павловић и Зов океана Барбаре Новаковић.
4. Након обавештења да се уредници едиције „Прва књига“ Владислави Гордић Петковић обратила Катарина Савков, која оспорава ауторство Барбаре Новаковић, Председништво Матице српске је на својој седници од 24. новембра 2014. године формирало комисију коју чинe чланови Уредништва Библиотеке Прва књига и правница Јелена Веселинов, запослена у Матици српској, са задатком да испита околности и изјасни се о предметном случају. У међувремену се у јавности, преко електронске мреже, огласила још једна особа која тврди да су и њени текстови неовлашћено искоришћени у збирци Зов океана.
5. При избору рукописа које ће објавити, Уредништво едиције Прва књига води рачуна превасходно о уметничком квалитету понуђених ауторских дела, а свој посао Уредништво обавља у доброј вери да су рукописи ауторско дело особа које су их послале и потписале. Отуда, а у складу са чл. 207 став 1 Закона о ауторским и сродним правима, Сл. гласник РС бр.104/2009, 99/2011 и 119/2012 (у даљем тексту Закон), Матица српска сматра Барбару Новаковић аутором текстова објављених у књизи Зов океана док се не докаже другачије.
6. Матица српска није надлежна да испитује да ли је текст објављен у књизи Зов океана оригинално дело аутора Барбаре Новаковић, нити да ли је неко други носилац права на исти текст, већ је за то искључиво надлежан виши суд, у складу са чл.23 став 1 тачка 7 Закона о уређењу судова Сл. Гласник РС бр.116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – др. закон, 78/2011 – др. закон, 101/2011 и 101/2013. Посебна тешкоћа садржана је у податку да су текстови Кристине Савков објављени на блогу и да се, због правне неуређености ове проблематике, мора прибећи посебном, строго правном поступку за утврђивање ауторства. За тако нешто надлежне су искључиво судске инстанце. После одговарајуће правне процедуре, током које би било утврђено је ли реч о плагијату или о неоснованим оптужбама, Матица српска ће поступити у складу са судском одлуком која буде донесена.
7. Председништво Матице српске изражава дубоко жаљење и незадовољство што је најстарија српска књижевна, културна и научна институција доведена у контекст нечасних радњи, за њу потпуно непримерен. Исто тако изражава жаљење што су млади људи уплетени у овакве, етички и правно недозвољиве и кажњиве односе, а верује и да се уз помоћ судских инстанци може утврдити какво је стварно стање ствари у овом случају. Својим укупним деловањем Матица српска је непрестано истицала врхунске креативне стандарде, а саставни део тих стандарди јесу и етичке норме креативног чина. У име таквих стандарда и такве етике неопходно је да се са правног становишта потребни увиди доведу до краја.

У Новом Саду, 8. децембар 2014.
проф. др Драган Станић, председник Матице српске

LekovitoBiljePredav-BLU-010aУ организацији Матице српске и Научноистраживачког друштва студената биологије„ Јосиф Панчић” проф. др Милан Матавуљ је 3. децембра у препуној Свечаној сали Матице српске одржао предавање „Лековите макро гљиве”.

Присутне госте су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке, и Јелена Гаврилов, председница Друштва. Том приликом је председница Друштва уручила Матици српској и проф. др Милану Матавуљу захвалнице. У свом обраћању академик Рудолф Кастори је говорио о професору Матавуљу и као сликару.

Након веома занимљивог програма настављено је дружење у салонима Матице српске.

Запослени у стручној служби су:

мср Јелена Веселинов – управник послова Матице српске
jveselinov@maticasrpska.org.rs
021/527-622

мср Ивона Кнежевић– помоћник управника послова
iknezevic@maticasrpska.org.rs
021/527-622

Одељење за књижевност и језик

Јулка Ђукић – стручни сарадник Одељења за књижевност и језик
jdjukic@maticasrpska.org.rs
021/6622-726

мр Дејан Милорадов – стручни сарадник (истраживач на лексиколошким пословима)
dmiloradov@maticasrpska.org.rs

Катарина Сунајко – стручни сарадник (истраживач на лексиколошким пословима)
ksunajko@maticasrpska.org.rs

мр Ивана Ћелић– стручни сарадник (истраживач на лексиколошким пословима)
icelic@maticasrpska.org.rs

Светлана Милашиновић – стручни сарадник (секретар Уредништва Летописа Матице српске)
smilasinovic@maticasrpska.org.rs
021/6613-864

Одељење за природне и друштвене науке

мср Jovana Trbojević – стручни сарадник за научно-истраживачку делатност Одељења за друштвене и природне науке
jtrbojevic@maticasrpska.org.rs
021/6615-798

Владимир Николић – стручни сарадник за издавачку делатност Одељења за друштвене и природне науке
vnikolic@maticasrpska.org.rs
021/6615-798

Лексикографско одељење

др Александра Новаков – стручни сарадник Лексикографског одељења
anovakov@maticasrpska.org.rs
021/6622-411

Александра Николић – млађи стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу
anikolic@maticasrpska.org.rs

др Бранислав Поповић – стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу
bpopovic@maticasrpska.org.rs

мр Драган Тубић – стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу
dtubic@maticasrpska.org.rs

Милорад Вукашиновић – виши стручни сарадник у Српском биографском речнику
mvukasinovic@maticasrpska.org.rs

Татјана Пивнички Дринић – виши стручни сарадник у Српском биографском речнику
tdrinic@maticasrpska.org.rs

мр Мирјана Карановић – виши стручни сарадник на пословима у Лексикону писаца
mkaranovic@maticasrpska.org.rs

мр Бранислава Балаж – виши стручни сарадник на пројекту Српска енциклопедија
bbalaz@maticasrpska.org.rs

др Драгана Тодоресков – лексикографски редактор на пројекту Српска енциклопедија
dtodoreskov@maticasrpska.org.rs

Александар Деветак – административно стручни сарадник на пројекту Српска енциклопедија
adevetak@maticasrpska.org.rs

Мирјана Ерић – административно стручни сарадник на пројекту Српска енциклопедија
meric@maticasrpska.org.rs

Милена Миловић – лексикографски редактор на пројекту Српска енциклопедија
mmilovic@maticasrpska.org.rs

Одељење за сценске уметности и музику
Одељење за ликовне уметности

Марта Тишма – стручни сарадник Одељења за сценске уметности и музику и Одељења за ликовне уметности
mtisma@maticasrpska.org.rs
021/6615-038

Рукописно одељење

мср Александра Јовановић, виши архивиста – стручни сарадник Рукописног одељења
ajovanovic@maticasrpska.org.rs
021/420-199

Соња Боб, виши архивиста – стручни сарадник у Рукописном одељењу
sbob@maticasrpska.org.rs

мср Огњен Карановић, архивиста – стручни сарадник у Рукописном одељењу
okaranovic@maticasrpska.org.rs

Бранислав Карановић, виши архивиста – стручни сарадник у Рукописном одељењу
bkaranovic@maticasrpska.org.rs

др Исидора Поповић, архивиста – стручни сарадник у Рукописном одељењу
ipopovic@maticasrpska.org.rs

Рачуноводство

дипл. екон. Биљана Кленовшек
bklenovsek@maticasrpska.org.rs
021/451-932

Марија Гаћеша – благајник
mgacesa@maticasrsrpska.org.rs

Милица Димитрић – књиговођа

Tехнички уредник издања
Вукица Туцаков
vtucakov@maticasrpska.org.rs
021/420-199 лок. 126

Службеник за јавне набавке
Весна Стојановић – млађи стручни сарадник за правне и опште послове
vstojanovic@maticasrpska.org.rs
021/451-365

Економ
Славица Лазић
slazic@maticasrpska.org.rs
021/523-567

Референт за послове заштите
Миленко Проданов
mprodanov@maticasrpska.org.rs
021/523-567

дипл. инг. ел. Милан Шиђански – администратор информационог система
sidjanski@maticasrpska.org.rs
021/527-622

Љиљана Дражић – секретарица Председништва
ljdrazic@maticasrpska.org.rs
021/527-855

Маја Милинков– секретарица
mpetrovic@maticasrpska.org.rs
021/527-622, факс 021/528-901

на замени Маје Милинков – секретарица
мср Јована Трбојевић
jtrbojevic@maticasrpska.org.rs
021/527-622, факс 021/528-901

Биљана Блажек – архивар
bblazek@maticasrpska.org.rs

Тришо Трифковић – магационер
Саша Кулић – возач
Сека Павловић – кафе-куварица
Елена Михаљ – спремачица
Мирјана Проданов – спремачица

DobrovoljciUVelikom RatuBLU-017aУ оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата др Милан Мицић одржао је 3. децембра у 12 часова предавање „Добровољци српске војске у Првом светском рату ”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Тема о учешћу српских добровољаца у Првом светском рату непосредно je дотакла једну од најважнијих тема из историје српског народа у Првом светском рату са подручја данашње Војводине. Трећину српских добровољаца у Првој српској добровољачкој дивизији која се борила у Добруџи, чинили су борци са ових простора, као и трећину добровољаца на Солунском фронту, а током колонизације између два светска рата на простору Баната, Бачке и Срема досељен је у своја нова насеља велики број добровољаца српске војске из Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Далмације и Црногорског приморја.

DSC_0033Делегација Матице српске посетила је 28. новембра у Темишвару седиште Савеза Срба у Румунији. Овом приликом у име домаћина обратили су се Љубомир Степанов, директор за издавачку делатност Савеза и Стеван Бугарски, који су говорили о историји и култури Срба у Румунији, као и о деловању Савеза Срба у Румунији. У име Матице српске присутне је поздравио њен председник проф. др Драган Станић и представницима Савеза уручио на поклон нека од Матичиних издања.

У Свечаној сали Српске гимназије „Доситеј Обрадовић“ у Темишвару, у 13 часова, отворена је изложба Век и по пресељења Матице српске из Будимпеште у Нови Сад. DSC_0125На изложби су приказани рукописи, преписка и фотографије из Рукописног одељења Матице српске, као и уметнички експонати из других Матичиних установа. Госте и ученике поздравио је директор Гимназије Јадранко Кланица, а пригодном беседом изложбу је отворио проф. др Драган Станић. Овим поводом Гимназији су уручена и пригодна издања Матице српске.

У Свечаној сали Владичанског двора у Темишвару, у 17 часова, одржана је промоција књиге академика Василија Крестића, Срби у Угарској 1790–1918. У препуној сали уводну беседу са нагласком на значај Темишвара за српску историју одржао је Стеван Бугарски. Скуп је поздравио и о делу професора Крестића говорио проф. др Драган Станић, а књигу су представили проф. др Љубомирка Кркљуш и доц. др Ђорђе Ђурић. DSC_0137Академик Крестић обратио се присутнима и говорио о самој књизи, мотивима за њено настајање, као и о свом укупном историографском раду. У сали је била постављена изложба о Арадској тврђави као логору за истребљење Срба 1914-1918. По завршетку промоције председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић уручио је захвалнице Матици српској, за допринос развоју културне сарадње, и академицима Василију Крестићу и Николи Коки Јанковићу за достигнућа на пољу науке и уметности.

Ове културне манифестације Матице српске одржане су у оквиру Дана српске културе у Темишвару.

PromocijaKnjigeDrganaProlaBLU_0225. новембар 2014. године, 12 часова, у сали за седнице Матице српске представљана је  књига проф. др Драгана Прола Унутрашње иностранство, филозофска рефлексија романтизма. После поздравне речи председника Матице српске  проф. др Драгана Станића  о књизи су говорили доц. др Владимир Гвозден и проф. др Алпар Лошонц.

AleTatarenkoPredavanjeMPavicu-BLU_0424. новембра 2014. године, у Свечаној сали Матице српске, проф. др Ала Татаренко из Украјине одржала је предавање Господар снова и прича (Милораду Павићу у част) после поздравне речи проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

LjubomitkaKrkljusPredOVelRatuBLU_07У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата проф. др Љубомирка Кркљуш одржала је 1. децембра у 12 часова предавање „Крај Првог светског рата и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Исход Првог светског рата омогућио је стварање прве заједничке државе јужнословенских народа – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца , на основу права народа на самоопредељење. Уједињење Јужних Словена у једну државну заједницу било је резултат различитих процеса унутар самих националних заједница које су ушле у нову државу, и сложених међународних односа и интереса. За српски народ су Први светски рат и његов исход представљали догађај судбинског карактера и далекосежних последица. Посебан значај имали су ови догађаји и за судбину данашње Војводине.

slika1У организацији Владе Аутономне Покрајине Војводине, Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, Матице српске и Универзитета у Новом Саду, Природно-математичког факултета, Департмана за географију, туризам и хотелијерство, одржан је 13-14. новембра 2014. године Пети међународни научни симпозијум „Академик Берислав Бета Берић” посвећен људским ресурсима и регионалном развоју. Традиционални циљ симпозијума је да упореди популационе проблеме у Војводини са савременим популационим трендовима у другим деловима Републике, али и у региону. Ова сазнања треба да укажу на све последице које ће депопулација изазвати у будућности и да омогући осавремењавање програма демографског развоја. (даље…)