У Дому Јеврема Грујића у Београду, 3. марта 2022. године одржано је предавање „Знамените жене у Српском биографском речнику” др Александре Новаков, научног секретара Српског биографског речника. Предавање је одржано у склопу изложбе „Великанке српске културе”.

А. Новаков је констатовала да у „Српском биографском речнику”, својеврсној енциклопедији о животу и делу знаменитих, али и већини јавности мање познатих или готово непознатих личности, неизоставно место припало је и женама. Говорила је о заступљености биографија жена чија презимена или имена (када је у питању средњи век) обухватају личности од слова А до слова О. Број објављених биографија жена у Речнику је 5,3 процената. Од оснивања нововековне српске државе број личности у „Српском биографском речнику” се увећава, али проценат истакнутих жена, до краја 1945. године није већи од оног у средњем веку. За српски народ чији су писани споменици културе у континуитету уништавани, сваки животопис представља истинску драгоценост.

Током предавања посетиоци су имали прилике да виде презентацију фотографија, портрета, карикатура и цртежа значајних жена. Свака друга жена у Речнику је илустрована. Јунакиње овог својеврсног албума су даме у сјају својe најбоље одежде, како модерне и грађанске тако и народне ношње. У овом споменару пред нашим очима смењују се истакнуте владарке, националне делатнице, учитељице, научнице, ратнице, књижевнице, добротворке, глумице, музичарке… Оне сведоче о свом времену и поучавају нас да будемо бољи, истакла је Новаков.

Поред жена које су обележиле националну и светску историју и културу, а којима је изложба у Дому Јеврема Грујића посвећена, у Речнику се налазе многе жене чије су врле особине избледеле из културе сећања великог броја људи.

О Знаменитим женама др Новаков говорила је на јутарњем програму РТС-а. О томе више на https://youtu.be/7zm5yFUc82c .

У Одељењу за друштвене науке у 2021. години објављена је монографска публикација проф. др Михаела Антоловића, редовног професора на Педагошком факултету у Сомбору. Користећи се могућностима које нуди богата фактографија дела академика Чедомира Попова, Антоловић је овом монографијом понудио једну узорну, исцрпну и садржајну перцепцију личности Чедомира Попова и целокупног историографског опуса. У свим релевантим аспектима, посебно у теоријско-методолошком, монографија доиста представља несвакидашње историографско остварење, у којем преовлађује систематско разматрање и тумачење схватања српског историчара и јавног делатника. Следећи оригиналан и комплексан приступ, Антоловић је у свом тумачењу дела Чедомира Попова још једном потврдио његов значај за српску историографију. Рукопис су рецензирали проф. др Мира Радојевић, проф. др Душко Ковачевић и проф. др Бранко Бешлин. Објављивање књиге помогао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Владе АП Војводине. Публикација има 307 страна и садржи именски и географски регистар. Тираж: 1.000 примерака.

У четвртак, 3. марта 2022. године у свечаној сали Матице српске представљен је зборник научних радова под називом „Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве”. Зборник радова је настао као резултат научног скупа одржаног поводом јубилеја Српске Православне Цркве – осам векова аутокефалности, 2. и 3. новембра 2019. године у Бачкој Паланци, у организацији Епархије бачке, Црквене општине бачкопаланачке и Центра за историјска истраживања при Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Поздравну реч на почетку програма присутнима су упутили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и у име Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, протојереј Стевица Илић, aрхијерејски намесник бачкопаланачки.

О зборнику су говорили историчари професор др Светозар Бошков и др Предраг Вајагић.
Скупу су присуствовали Преосвећени владика Јован (Пурић), свештенство и ђаконство Епархије бачке, као и чланови Матице српске.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матицу српску су посетили слависти-медијевалисти Сабине Фал и Дитер Фал из Берлина који су поклонили своје књиге. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а на састанку се разговарало о потенцијалној сарадњи. Председник се захвалио на поклонима уверен да ће поклоњене књиге бити веома корисне проучаваоцима словенског и српског средњег века.

У четвртак, 3. марта 2022. године, у Мастер центру Новосадског сајма, отворен је 26. међународни салон књига, и 26. изложба уметности „Арт експо”. Манифестацију је отворио писац Матија Бећковић. Награда „Лаза Костић”, најзначајније признање Међународног сајма књига, који ће се на Новосадском сајму одржати од 3. до 10. марта, додељена је равноправно Зорану Ђерићу за својеврсну рекапитулацију његовог 40-тогодишњег поетског деловања сабрану у „Песмама продуженог трајања” у издању Културног центра Војводине „Милош Црњански”, и Јовици Аћину за приповедни тестамент под називом „Бања”, који је објавила „Агора”. Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона.

На Салону у оквиру „Дана Лазе Костића” планирано је обележавање два велика јубилеја – 250 година од рођења знаменитог српског позоришника Јоакима Вујића, као и 100 година од рођења великана поетске речи Васка Попе. Посебан сегмент програма биће посвећен Лази Костићу као драмском лику, док ће треће велико поглавље Дана у фокусу имати новосадску књижевност, од периода романтизма, преко чувене алтернативе из шездесетих и седамдесетих година прошлог века, па до представљања нове генерације овдашњих стваралаца.

Као и сваке године, Матица српска својом богатом понудом и ове године учествује на овој престижној манифестацији. Штанд Матице српске можете посетити сваког дана од 10. до 20. часова.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске и купити по специјалним сајамским ценама можете преузети овде.

Дана 25. фебруара 2022. године Матицу српску су посетили гости из Словеније предвођени госпођом Рут Злобец, професором, лектором и преводиоцем словеначког језика као и проф. др Давидом Крижманом, председником Славистичког друштва Посавја из Словеније. Гости су током обиласка Матичиног здања посетили Рукописно одељење где су их дочекале проф. др Зорица Хаџић, управница Рукописног одељења и мср Александра Јовановић, архивски саветник. Том приликом, упознали су се са историјатом настанка и развоја Одељења као и са изабраном преписком коју је водио Милан Кашанин са истакнутим словеначким ствараоцима 20. века. У пријатном тону, разговарало се о могућој будућој сарадњи, повезивању и промовисању српске и словеначке културе, традиције и језика.

У петак, 25. фебруара 2022. године, у свечаној сали Матице српске представљена је књига „Срби оптанти из Мађарске у Краљевини Југославији (1921‒1941)” др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске. Књига је објављена у издању Српског института у Будимпешти. Поздравну реч на почетку програма присутнима је упутио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

О књизи су говорили: господин Перо Ластић, уредник књиге, те др Милан Гулић, виши научни сарадник, рецензент књиге. Књига прати историјски процес прилагођавања оптанског становништва у колонијама Баната, Бачке, Срема и Барање на нов простор и њихове улоге у модернизацији насеља која су населили. Поред примењених поузданих извора и литературе, књига је обогаћена личним записима и искуствима породица у процесу бурне и трауматичне сеобе.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској у Свечаној сали Матице српске представљена је књига доц. др Уроша Шешума, „Српска четничка акција 1897–1908”. Догађај ја почео песмом „Саздаде се црни облак” у извођењу Виолете Радић, студенткиње са Катедре за етномузикологију Академије уметности у Новом Саду. Потом је др Исидора Поповића рецитовала песму „Кујунџићa мaјкa”, песника Милосава Јелића. Скуп је поздравио председник Матице српске, проф. др Драган Станић. О књизи су говорили проф. др Сузана Рајић и др Александар Савић. На крају се обратио и аутор књиге доц. др Урош Шешум, који је уз видео презентацију публици сасвим приближио Српску четничку акцију. Догађај је завршен песмом „Жали Заре“, у извођењу Виолете Радић.

Недељу Косова и Метохије у Матици српској пратиле су медијске куће, пре свега Радио Беседа и Телевизија Војводине.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској, у уторак, 22. фебруара, представљана је књига Сање Ранковић и Мирјане Закић „Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије”. Књига је објављена у оквиру Косовскометохијског одељења Матице српске.

Скуп је поздравила проф. др Валентина Питулић, председник Косовскометохијског одбора. О књизи су говорили др Јелена Јовановић, дописни члан САНУ и ауторке. Публика је имала прилике да путем видео бима види и чује казиваче песама са Косова и Метохије.

У уметничком делу прогама учествовале су чланице Ансамбла „Традиција вива”, под руководством проф. др Сање Ранковић. Ансамбл је састављен од студенткиња Факултета музичке уметности са Катедре за етномузикологију: Сашка Стефановић, Ивона Дамјановић, Милица Живковић, Невена Ристић, Миљана Пантовић и Катарина Мијатовић.

Извеле су песме: „Чаглавчанке све девојке”, песма научена према запису из села Чаглавица; „Песма за ројење пчела” научена на основу теренског снимка из села Бабин Мост, извела је Сашка Стефановић; „Стојна мома бразду копа”, песма научена према запису из Грачанице; „Кићенице, млада невесто” , свадбена песма која се најчешће изводи у колу забележена на свадби у Грачаници и Љубавну песму „Пошла ми Сутка на воду” , према запису из села Ајвалија.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.