Жири за доделу „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе” који је радио у саставу: проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Вељко Брборић, проф. др Мато Пижурица, председник Жирија, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Рада Стијовић, на седници одржаној 25. марта 2021. године, једногласно је донео одлуку о добитницима овог престижног признања за 2020. годину:

1. Академик Милорад Радовановић (постхумно) – за укупни допринос изучавању српског стандардног језика, социолингвистике и опште лингвистике.
2. Академик Слободан Реметић – за неговање српске језичке културе и укупни допринос српској лингвистичкој науци.
3. Радован Бели Марковић – за неговање српског књижевног језика и његових изражајних могућности.
4. Коларчева задужбина – за неговање српске језичке културе и ћириличног писма.

Награде ће бити уручене у Матици српској, а јавност ће о термину одржавања свечаности бити благовремено обавештена.

На Сајму књига у Новом Саду који се ове године одржава у виртуелној форми, Матица српска, као издавач и проф. др Петар Пијановић као аутор, добили су Награду за издавачки подухват за књигу Петра Пијановића Српска култура у XVIII и XIX веку. Награда ја уручена предсендику Матице српске проф. др Драгану Станићу на свечаности одржаној на Новосадском сајму 24. марта 2021. године. Петар Пијановић није био у могућности да присуствује свечаности на којој је у име жирија о књизи говорила др Јелена Марићевић Балаћ. О свим сајамским Наградама одлуку је донео жири у саставу Фрања Петриновић, председник, Горан Ибрајтер и др Јелена Марићевић Балаћ, чланови. Награде је уручио генерални директор сајма мр Слободан Цветковић.

У понедељак, 22. марта 2021. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм поводом Светског дана поезије. Програм је био посвећен сећању на трагично преминуле песнике Милана Ненадића и Илеану Урсу. Поезију су читали Мирослав Алексић, Благоје Баковић, Зоран Ђерић, Иван Негришорац, Ђорђо Сладоје, Стеван Тонтић и Емсура Хамзић. Пригодним говорима подсетили су се својих песничких пријатеља и времена када су се упознали, заједно стварали и друговали.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У оквиру Одељења за књижевност и језик објављене су две нове књиге из Едиције „Језичка баштина”: Јован Чокрљан, Огледало добродетељи и верности или Жалосна прикљученија Драгољуба и Љубице (приредиле: Милена Зорић и Маријана Јелисавчић) и Павле Соларић, Вход к писменици и језикознанију (приредили: Исидора Бјелаковић, Александар Милановић и Јасмина Миливојевић). Књиге представљају резултат рада на пројекту Писци предстандардног периода српског језика и њихова дела, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Штампање ових књига финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Објављен је Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 68-3/2020. У рубрици „Студије и чланци” објављени су радови др Марије Јефтимијевић Михајловић, др Росанде Бајовић, Весне Тријић, др Предрага Петровића, мср Милице Миленковић, др Јована Делића, др Ксеније Радуловић, др Страхиње Степанова, др Ане Стојановић, др Лидије Делић, мср Данијеле Митровић, др Предрага Крстића. Рубрика „Прилоги и грађа“ доноси текст др Зорице Хаџић. За рубрику „Критике и прикази“ писали су др Војислав Јелић, др Гордана Јовановић, др Марина Курешевић, др Ана Мацановић, Лука Николић, мср Марина Шафер, др Јован Делић, мср Александра Чебашек, др Радојка Вукчевић, др Дијана Црњак, др Бранкица Марковић, др Владан Павловић, др Лидија Делић и мср Бојана Тодић Санковић.
Рубрика „In memoriam” посвећена је сећању на Миодрага Матицког и Милорада Радовановића.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 507, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирослава Максимовића, Стевана Тонтића, Владимира Пиштала, Ђорђа Писарева, Миодрага Кајтеза, Анђелка Анушића, Драгана Хамовића, Вофа Вондарчека и Мие Лекомт. Рубрика „Есеји” доноси текстове Радомира В. Ивановића о Марку Миљанову, други део текста Александра Петровића Ко влада историјом, Јована Попова о Гончареву, Достојевском и Тургењеву, те Милете Аћимовића Ивкова о Петеру Хандкеу. Тема рубрике „Сведочанства” је књижевна награда „Бескрајни плави круг”, а текстове потписују: Александар Јовановић, Драган Стојановић, Горан Радоњић, Младен Шукало и Јелена Марићевић Балаћ. Рубрика „Поводи” посвећена је Кољи Мићевићу кроз текстове Коље Мићевића и Марије Живковић. Рубрика „Разговор” доноси причу о књижевном путу Драгана Стојановића, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Мирко Магарашевић, Виолета Митровић, Сања Перић, Цвијетин Ристановић, Милица Ћуковић и Милош Михаиловић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Пре 17 година, 17. марта 2004. године у Мартовском погрому албански екстремисти су покушали да убију православни српски Призрен. Тога дана гореле су у пламену средњовековне цркве: Богородица Љевишка, Црква Светог Спаса, Црква Светог Николе, Црква Светог Ђорђа, Црква Светих врача, Црква Светог Пантелејмона, Саборни храм Светог Ђорђа из 19. века, епископски двор, конак манастира Светих Архангела и српско насеље Поткаљаја. Такође, запаљен је цео комплекс зграда Призренске богословије, која је до тога дана била склониште не само за Србе већ и за Албанце и Роме. Екстремисти су желели да униште сваки траг који их је подсећао на Србе. Све што је било спаљено и девастирано обновљено је или је обнова у току. Од посебног значаја је обнова школских зграда Призренске богословије у којој има живота, а настава се од 2011. године редовно одвија. Упркос свим страдањима, у прошлости, Богословија ове године прославља велики јубилеј – 150 година живота и деловања.

На иницијативу Косовскометохијског одбора, уз подршку председника Матице српске проф. др Драгана Станића и благослов епикопа рашко-призренског Господина Теодосија, Министарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије усвојило је предлог да Пошта Србије, поводом јубилеја 150 година од оснивања Призренске богословије, изда поштанску марку и коверту. (даље…) →

Матицу српску је данас, 17. марта 2021. године посетио Миодраг Копривица, генерални директор РТВ Војводине. Госта су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. На састанку је разговарано о досадашњој плодоносној сарадњи и будућим заједничким подухватима. Председник Матице српске je том приликом господину Миодрагу Копривици уручио плакету Матице српске „Споменица пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад 1864–2014“, у знак захвалности за континуирано праћење делатности Матице српске.

Матицу српску је данас, 15. марта 2021. године, посетио покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић са сарадницима. Госте су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, потпредседници Јован Делић, дописни члан САНУ и проф. др Милан Матавуљ, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Састанку је присуствовао и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић. На састанку је разговарано о досадашњој плодоносној сарадњи и будућим подухватима. Покрајински секретар је упознат са реализацијом научноистраживачких пројеката и издањима које је финансијски подржао Секретаријат. Председник Матице српске том приликом је уручио господину Зорану Милошевићу плакету Матице српске „Споменица пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад 1864–2014“.

У Матици српској, у петак, 12. марта 2021. године, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Симо Салапура, градоначелник Зрењанина, потписали су Протокол о сарадњи са Градом Зрењанином. Протокол је закључен на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Град Зрењанин остварују своју делатност. Од посебног значаја истакнуте су теме: српска грађанска културa, српски национални покрет, историја и култура Срба у Банату. Потписивању Протокола присуствовали су и Милан Бјелогрлић, директор Градске народне библиотеке Зрењанина и председник Друштва чланова Матице српске у Зрењанину, Мира Баста, директор Историјског архива Зрењанин, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова.