Зборник научних и књижевних радова под насловом „Српска књижевност муслиманског културног кода“ приредио је Иван Негришорац, а објављен је у суиздаваштву Матице српске и Фондације „Симонида“. Припремљен као засебан тематски број Летописа Матице српске 2008. године, у овом зборнику је реч о неким од кључних писаца и најзначајнијим делима који припадају српској књижевности, а засновани су на изразитом неговању муслиманске културне самосвести. Неки од проучаваних стваралаца су Осман Ђикић, Хамза Хумо, Меша Селимовић, Скендер Куленовић, Фехим Бајрактаревић, Салко Назечић, Малик Мулић, Мидхат Бегић, Ћамил Сијарић, Хусеин Тахмишчић, Емир Кустурица и др. Овај зборник треба схватити као озбиљан прилог темељнијим проучавањима културних особености српске књижевности и питања муслиманског наслеђа у српској култури.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 505, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Срђана Вучинића, Емсуре Хамзић, Милене Ћировић, Јована Гавриловића и Наташе Сарџоске. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о песмама Владислава Петковића Диса посвећеним Војиславу Илићу, Радомира В. Ивановића о стваралаштву Борислава Пекића, Драгана Бабића о збирци „У наше време” Ернеста Хемингвеја, Александра Б. Лаковића о поезији Николе Вујчића, Зденке Валент Белић о драмама Јонаша Заборског и Зоране Ковачевић о еволуцији женског лика у делу Албе де Сеспедес. Рубрика „Сведочанства” посвећена је Ненаду Николићу и речи захвалности коју је изговорио приликом доделе награде „Никола Милошевић” коју је добио за књигу „Идентитет српске књижевности: прича о књижевноисторијској идеји”, те увек актуелном Његошу о којем овога пута пише Дамјан Ћулафић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Бојана Стојановић Пантовић, Срђан В. Тешин, Срђан Орсић, Милан Мицић, Сања Перић, Радојка Вукчевић и Виолета Митровић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У ове дане када сви бијемо тешку битку са опасном, заразном болешћу, Матица српска је од 16. марта била принуђена да пређе на измењени режим рада у оквиру којег се у установи обављају само најнужнији ниво функционисања и најнеопходнија дежурства, а углавном се радне обавезе изводе у кућним условима. И на овакав, знатно редукован начин много тога се може успешно обавити упркос очигледним тешкоћама у раду. Припремају се нови бројеви часописа, штампају се зборници, књиге и монографије, изводе се научни, лексикографски и енциклопедијски пројекти, тако да планирани резултати ипак неће изостати.

Свима нама недостају оне редовне активности Матице српске, па стога подсећамо све заинтересоване да се на интернет страници наше установе и даље могу, ‘на одложено’, погледати многи програми за јавност које смо у претходном периоду извели. Уколико сте пропустили да присуствујете неком од тих догађаја, сад је прилика да то надокнадите! И у овим тешким временима Матица српска је са Вама!

Проф. др Драган Станић,
председник Матице српске

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 505, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милана Мицића, Драгана Бошковића, Димитрија Миленковића, Гојка Челебића и Александре Јовичић. Рубрика „Есеји” доноси текстове Гојка Божовића о Ивану В. Лалићу, Ивана Штерлемана о сигналистичким манифестима између 1967. и 1970. године, те Сање Перић о поетичким начелима Миодрага Булатовића. Рубрика „Сведочанства” посвећена је традиционалној Светосавској беседи одржаној у Матици српској 26. јануара 2020. године кроз текст беседе Александра Петровића, Свечаној седници Матице српске одржаној 16. фебруара 2020. године кроз текст беседе Виктора Савића, Благоју Баковићу, добитнику Змајеве награде Матице српске за најбољу песничку збирку у 2019. години о којем пише Желидраг Никчевић, прозном делу Мира Вуксановића о којем пише Саша Радојчић и српско-румунским културним и књижевним везама кроз текстове Стевана Тонтића и Растка Лончара. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Добривоје Станојевић, Јана Алексић, Јелена Марићевић Балаћ, Милица Миленковић, Миодраг Матицки и Радоје Фемић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

Емисија из серијала о Матици српској Радио-телевизије Војводине од 24.01.2020. године

Поступајући по препоруци Владе Републике Србије, сви програми у Матици српској отказују се до даљњег.

О наставку програма за јавност бићете благовремено обавештени.

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 505, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Драгана Хамовића, Александра Б. Лаковића, Бошка Томашевића, Милоша Петровића и Тони Хогланда. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бранка Летића о есејима Рајка Петрова Нога и Јоване Тодоровић о грађанском песништву. Рубрика „Сведочанства” посвећена је делу Милорада Павића кроз текстове Јована Делића, Марка Недића и Ивана Негришорца, сећању на Михаила Марковића кроз текст Славка Гордића, изазовима преводилаштва о којима пишу Софи Данијел и Миливој Сребро и стваралаштву Селимира Радуловића којим се позабавила Зденка Валент Белић. Тема рубрике „Разговор” је песник Стеван Тонтић са којим је разговарала Радмила Гикић Петровић, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Срђан В. Тешин, Срђан Орсић, Светлана Томин, Јелена Марићевић Балаћ, Витомир Теофиловић и Маријана Јелисавчић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У среду, 11. марта 2020. године, у Матици српској потписан је уговор о донаторству између Привредне коморе Војводине и Матице српске. Уговор о донацији техничке опреме, значајна за унапређење програма и предавања у Матици српској, коју је Привредна комора Војводине поклонила Матици српској, потписали су председник Матице српске проф. др Драган Станић и председник Привредне коморе Војводине господин Бошко Вучуревић. Обратили су се присутним представницима медија и изразили уверење да је ово наставак плодоносне сарадње између Матице српске и Привредне коморе Војводине.

У понедељак, 2. марта, у простoријама Матице српске представљена је делатност и издања Друштва чланова Матице српске у Црној Гори. Госте је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који им је пожелео добродошлицу и истакао значај рада Матице српске на свим просторима на којима живи српски народ и где се негује српска духовност и култура, те значај сусрета, повезивања и обједињавања.

Друштво чланова Матице српске у Црној Гори представила је проф. др Јелица Стојановић (предсједник Друштва) говорећи о раду и активности Друштва, а проф. др Драго Перовић представио је издавачку делатност Друштва. Проф. др Драган Станић је говориио о сабраним делима професора Нова Вуковића, а академик Јасмина Грковић-Мејџор о зборнику са научног скупа „Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе − Српски језик и књижевност данас“.

Један од важних сегмената рада Друштва ове године јесте организовање изложбе под називом „ЦРНА ГОРА: народ, језик, црква (кроз историјска документа)“. Изложбу чине 48 паноа (због ограниченог простора у Матици је изложено 17) на којима је представљена Црна Гора кроз историју: народ, језик, црква, а све преко оригиналних докумената. Документа је, уз сарадњу са Матицом српском – Друштвом чланова Црна Гора, приредио Јован Маркуш а ликовно уобличио Мирко Тољић.

На крају програма своје афоризме је говорио Блажо Паповић. Програм је водио Радинко Крулановић.