У петак, 29. новембра 2019. године, у Матици српској, у организацији Крајишког одбора Матице српске, одржан је научни скуп „Савремено стање идентитета крајишких Срба”.

Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај одржавања овог скупа за историју Матице. Он је напоменуо да је изузетно важно истраживање крајишких простора које мора имати добру научну основу, јер ови простори нису изгубљени и ми их морамо бранити у сећању. Потребно је поуздана научна истраживања обавити што пре, а нарочито када је у питању говор Крајишника. У том послу као организатор значајно учешће треба да узме недавно основани Крајишки одбор. Он ће бити и додатна копча с народом који данас живи на тим просторима. Уводну реч упутио је проф. др Душан Иванић, председник Крајишког одбора, који је истакао значај подршке председника Станића оснивању и раду овог одбора. Професор Иванић је нагласио да су циљеви скупа да се раштркана баштина једног раштрканог народа на неки начин обједини и систематизује, као и да се одржи поверење у будућност овога дела српске културе. Идентитет крајишких Срба је угоржен и ово крупно питање Крајишки одбор Матице српске покушава да разматра на више нивоа.

Радни део скупа састојао се од три сесије у оквиру којих су представљени радови из разних научних дисциплина, од историје, музичке традиције, фолклористике, ликовних уметности, па до књижевне и културне историје, са циљем да се јасније сагледају сложени процеси савременог стања идентитета крајишких Срба.

Чланови Организационог одбора скупа били су: проф. др Душан Иванић, председник, проф. др Славица Гароња Радованац, др Данка Лајић Михајловић, др Милан Мицић и др Љиљана Стошић.

Отварање скупа је је снимљено и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, у суботу 30. новембра 2019. године, у склопу тродневне манифестације „Дани Милоша Црњанског” (Нови Сад – Ново Милошево, 29.11 – 1.12. 2019. године) свечано је уручена новоустановљена књижевна награда Матице српске „Бескрајни плави круг”. Први добитник је Слободан Мандић за роман „Панонски палимпсести” (у издању Агоре из Новог Сада – Зрењанина и Градске библиотеке „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина). Свечаност је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, те уз неколико пробраних речи поздравио лауерата, госте и публику. Одлуку и образложење Жирија (Младен Шукало, Горан Радоњић, Александар Јовановић, Јелена Марићевић Балаћ и Небојша Лазић) прочитао је Небојша Лазић. Награду су добитнику заједнички уручили проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Перица Милутин, испред манифестације „Дани Милоша Црњанског”. На крају програма публици се обратио и добитник захваливши се на указаној части. Програм је водила драмска уметница Соња Дамјановић која је и прочитала песму „Привиђења” Милоша Црњанског и кратак одломак из награђеног романа.

Награда је додељена први пут за роман на српском језику који је објављен између 1. новембра 2018. године и 1. новембра 2019. године, у спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности.

Свечаност је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Поводом обележавања Осам векова аутокефалности Српске православне цркве Матица српске је наставила циклус предавања. У Свечаној сали Матице српске, у среду, 27. новембра 2019. године, одржано је предавање „Српска православна црква, биланс осмог века“ др Радмиле Радић, научног саветника Института за новију историје Србије. Поздравну реч упутио је проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске.

Др Радић је међу историчарима један од најбољих познавалаца историје српске цркве у двадесетом веку. У свом предавању подсетила је на два значајна јубилеја и на чињеницу да Српска православна црква обележава у овој и наредној години два догађаја, 800 година од добијања аутокефалности (1219) и сто година од уједињења српских православних црквених области (1920). По први пут, јавност у Србији могла је чути, исцрпно и на чињеницама засновано предавање о билансу Српске православне цркве u 20. веку. Научна саветница др Радић је говорила кроз какве историјске фазе је црква пролазила током двадесетог века: о ратним страдањима, о процесу уједињења, о промени политичког и идолошког окружења и о правном оквиру функционисања цркве. На крају излагања осврнула се на стање у самој цркви али и на верничку популацију и ревитализације СПЦ у савременом друштву.

Завршна седница Жирија за доделу Награде „Бескрајни плави круг“ одржана је 22. новембра 2019. године у Матици српској, с почетком у 14 часова. Жири је радио у пуном саставу: Младен Шукало, Горан Радоњић, Александар Јовановић, Јелена Марићевић Балаћ и Небојша Лазић.

Већином гласова је одлучено да се Награда „Бескрајни плави круг“ за 2019. годину додели Слободану Мандићу за књигу „Панонски палимпсести” (у издању Агоре из Новог Сада – Зрењанина и Градске библиотеке „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина). Награда се додељује први пут за роман на српском језику који је објављен између 1. новембра 2018. године и 1. новембра 2019. године, у спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности.

Награда ће добитнику бити уручена у Малој сали Матице српске, у суботу, 30 новембра 2019. године, у 19 часова.

У петак, 22. новембра, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција „Батрахолошко-херпетолошког речника српскога језика”, другог у низу терминолошких речника Матице српске. На промоцији су говорили проф. др Рајна Драгићевић са Филолошког факултета у Београду, доц. др Имре Кризманић са Билошког факултета у Београду, др Растко Ајтић из Завода за заштиту природе Србије из Београда и мр Дејан Милорадов из Матице српске.

Проф. Рајна Драгићевић понудила је ново читање речника анализирајући именовање батрахонима и херпетонима мотивним речима вода, сув, љут, зао, затим називима боја, ономатопејама итд., а осврнула се и на поједине суфиксе. Такође је цитирала неколико занимљивих фуснота из речника. Имре Кризманић истакао је тежину послова на речнику као и његов значај за науку. Детаљно се осврнуо на теренска истраживања показујући на видео-биму обрађене пунктове, информаторе и називе који су прикупљени. Растко Ајтић приказао је фотографије неколико мање познатих и општепознатих врста повезујући их са српским називима из речника. Апострофирао је предност цртежа животиња у односу на фотографије. Дејан Милорадов указао је на главне разлике између овог и претходног терминолошког речника, а посебно на начин његове израде ‒ процес стварања речника аутоматизован је помоћу софтвера DickHelper, који је ауторско дело сарадника на пројекту.

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Српска четничка акција (1897–1908), Оружана дипломатија“, др Уроша Шешума. Главни и одговорни уредник издања је проф. др Валентина Питулић, а рецензенти су: др Биљана Вучетић, проф. др Божица Младеновић и проф. др Александар Растовић. Штампање ове књиге омогућио је Министарство културе и информисање Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Књига др Шешума представља прву велику целовиту синтезу о српској четничкој акцији у Османском царству, теми која је иначе остала по страни интересовања српске историографије у 20. веку. (даље…) →

Матица српска ове године слави Осам векова аутокефалности Српске православне цркве. Прославу је започела Светосавском беседом коју је одржао Његово преосвештенство митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије (Перић). Матица је и свој сто деведесет и трећи рођендан обележила беседом Његовог преосвештенства епископа бачког господина Иринеја, „Осам векова Српске архиепископије“. Након дуже паузе, због реновирања Матице српске, настављено је обележавање овог значајног јубилеја.

У Свечаној сали Матице српске, у понедељак, 18. новембра 2019. године, одржано је предавање др Срђана Пириватрића, научног сарадника Византолошког института САНУ, „Свети Сава и постанак Српске архиепископије“. Поздравну реч упутио је проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске. (даље…) →

Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 504, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Матије Бећковића, Владимира Конечног, Драгослава Хаџи Танчића и Еугенијуша Ткачишина Дицког. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о поезији Матије Бећковића, Саре Мајсторовић о Маргерит Јурсенар и Бисерке Рајчић о Феликсу Јасјањском Манги. Рубрика „Разговор” доноси интервју о преводилачком занату са Алом Татаренко и Зденком Валент Белић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Срђан Орсић, Исидора Бобић, Светлана Милашиновић и Дамјан Ћулафић. Рубрика „Позоришна критика” кроз текст Исидоре Јањић расветљава извођење „Травничке хронике” Иве Андрића (режија Никита Миливојевић).

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У Матици српској, у четвртак, 14. новембра 2019. године, представљена је књига др Милене Лесковац „Режије Боривоја Ханауске у Српском народном позоришту (1945–1967)“, коју је објавила Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику. Поздравну реч одржао је проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. О књизи су говорили: проф. др Марина Миливојевић Мађарев, проф. др Живко Поповић, мср Александар Милосављевић и ауторка. Истакнуто је да је реч о једном од најбољих редитеља Српског народног позоришта, незаобилазног у проучавању делатности тог позоришта после Другог светског рата.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

У понедељак, 4. новембра 2019. године, у Матици српској, у оквиру научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине и перспективе развоја квалитета и здравствене безбедности хране у АП Војводини”, одржано је предавање „Нафта – од фосилног горива до загађујуће супстанце”. Присутне је поздравила мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, а госта предавача, проф. др Бранимира Јованчићевића, најавио је проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта.

Проф. др Бранимир Јованчићевић, са Хемијског факултета универзитета у Београду, у првом делу предавања говорио је о историјском развоју нафте и њеној хемијској структури, док је у другом делу указао на који начин нафта може да допринесе загађењу, које су последице и извори тих загађења.

Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Наредно предавање, у оквиру научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине и перспективе развоја квалитета и здравствене безбедности хране у АП Војводини” планирано је за четвртак, 28. новембар 2019. године у Матици српској.

Програм је подржан од стране Градске управе за културе Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.