У Матици српској, у уторак, 15. октобра 2019. године, одржан је научни скуп „Српски Оријент”. Скуп су отворили, те пробраним речима поздравили учеснике и госте, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и академик Дарко Танасковић, председник Организационог одбора.

Уводно предавање „Зашто српски Оријент?” одржао је академик Дарко Танасковић, нагласивши, при том, неопходност одржавања научних скупова усмерених ка српском Оријенту. Скуп је одржан у две сесије током којих су еминентни стручњаци представили своја знимљива и инспиративна истраживања и открића. У првој сесији, којом је председавала проф. др Анђелка Митровић, своје радове представили су: проф. др Љиљана Чолић, др Марија Ђинђић, мр Жељко Вујадиновић, доц. др Мирослав Павловић и др Сеид Халиловић. Друга сесија, којом је председавала проф. др Љиљана Чолић, донела је излагања проф. др Анђелке Митровић, проф. др Еме Петровић, проф. др Мирјане Маринковић, др Јована Шаљића и проф. др Драгана Станића. Радови ће бити штампани у посебном тематском Зборнику.

Скуп је подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије и Градске управе за културу Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати видео архиви.

Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 504, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Дејана Атанацковића, Зорана Ђерића, Драгана Бошковића, Мирољуба Тодоровића, Бојана Јовановића, Ранка Павловића, Александре Батинић и Звонка Танеског. Рубрика „Есеји” доноси текстове Тање Крагујевић о поезији Ане Ристовић, Виолете Митровић о слици пада Цариграда у делима Викентија Ракића и Борислава Пекића и Исидоре Ане Стамболић о представи жене у српским преводима средњовековних апокрифа. Рубрика „Сведочанства” посвећена је Милану Лазаревићу кроз текст Драга Његована. Рубрика „Разговор” доноси интервју Милана Ђорђевића са Андрејом Тишмом о косовском конфликту у веб-активизму и ангажованој уметности. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Миливој Ненин, Драган Хамовић, Злата Бојовић, Јелена Марићевић Балаћ и Александар Дунђерин.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У организацији Богословије „Свети Кирило и Методије“ у Призрену, Косовскометохијског одбора Матице српске, Црквене општине Велика Хоча, и уз суорганизацију Фондације „Симонида“, одржане су Михољданске свечаности у Призрену и Великој Хочи 11. и 12. октобра 2019. године.

Програм је почео у Богословији у Призрену представљањем књиге „Мемоари“, архимандрита Јована Радосављевића. О књизи су говорили: проф. др Валентина Питулић, јереј Дејан Крстић и јеромонах Никита Адамовић. Након вечерње службе у Саборној цркви Светог Ђорђа, настављен је програм у Богословији. Гостовао је „Песнички караван“ из Новог Сада. Своје стихове су казивали песници: Перица Милутин, Селимир Радуловић, Зоран Ђерић, Радован Влаховић и Наташа Бундало Микић. Песнике и њихова дела представила је и наратор др Исидора Поповић. У уметничком делу програма учествовао је Црквени хор „Бранко“ из Лесковца. (даље…) →

У среду, 9. октобра 2019. године, одржани су јубиларни 40. Октобарски сусрети у Дому културе у Идвору, чиме је обележен дан рођења Михајла Идворског Пупина. Покровитељ овогодишњих Октобарских сусрета била је Матица српска. У Дому културе у Идвору отворена је, тим поводом, изложба „Михајло Пупин у Матици српској“, на којој су представљене архивалије везане за личност и дело Михајла Пупина, које се чувају у Рукописном одељењу Матице српске. Приређивачи изложбе су виши архивиста Александра Јовановић и архивиста Огњен Карановић, а изложбу је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић. О Михајлу Пупину говорила је др Александра Нинковић Ташић кроз предавање „Пупин – од физичке до духовне реалности“, а након тога је одржана и промоција књиге „Текстови у америчкој штампи 1912–1920. године“, приређивача Ђорђа Лопичића и Мирослава Стаменковића, у издању Градске библиотеке у Новом Саду. Сарадници и запослени Матице српске су тог дана обишли Ковачицу и Идвор и посетили Галерију наивних сликара, Галерију Бабка, Збирку „Урамљене успомене“, радионицу виолина Јана Немчека, Спомен кућу Мартина Јонаша, Родну кућу Михајла Пупина, Народни дом и Православни храм посвећен Пресветој Богородици.

Програм је подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије.

У четвртак, 10. октобра 2019. године, у Матици српској представљена је књига „Црвени макови за кнегињу – Материјали за биографију кнегиње Јелене Петровне” („Књижевна реч”, 2018) мр Галине Игоревне Шевцове, сарадника Одељења за општу историју Руске академије наука у Москви. Госте је поздравила др Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”, истакавши да Матица српска традиционално негује односе са другим словенским народима, те са великим задовољством учествује у представљању књиге руске историчарке о српској принцези Јелени, кћерци Петра Првог Карађорђевића.

Пробраним речима, присутнима се обратио и Његово Високопреосвештенство господин Михаил, архиепископ Руске православне цркве. О пројекту и процесу издавања књиге на српском говорила је госпођа Драгана Милошевић, представник Издавачке куће „Књижевна реч”, док је о њеном научном и историјском значају говорила др Милана Живановић, научни сарадник Института за новију историју Србије. Књигу је превела госпођа Марина Тодић, која је указала присутнима на питак језички стил ауторке којим је успела да повеже различиту архивску грађу у значајну и позивајућу целину. О српско-руским односима, као и хуманитарном раду кнегиње Јелене Петровне, говорио је господин Алексеј Арсењев.

На крају програма, уз мултимедијалну презентацију, присутнима се обратила ауторка мр Галина Игоревна Шевцова, представљајући архивску грађу коришћену за израду књиге и значајне тренутке у животу кнегиње Јелене Петровне, као и чланова њене породице.

Програм, који је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада, водила је госпођа Снежана Живковић, а симултани преводилац била је госпођа Ана Радун.
Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У издању Матице српске и Филозофског факултета из Косовске Митровице објављена је књига „Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значења” проф. др Младена Јаковљевића. Ово је први превод у стиху на српски језик овог знаменитог витешког романа и једног од најзначајнијих остварења енглеске средњовековне књижевности, насталог у четрнаестом веку.

Књига разматра низ тема значајних за читање и тумачење овог дела: од настанка, ауторства и жанровског одређења, узора, језика и формалних обележја дела спеваног у алитеративном стиху, преко друштвеноисторијског и културног контекста у којем је настало, позиционирања у оквирима витешке културе, хришћанских идеала и паганских веровања и традиције, до значења, симбола и мотива, као и савремене рецепције и значаја за савремену фантазијску књижевност.

На српски језик преведена су сва четири певања „Сер Гавејна и Зеленог витеза”, односно свих 2530 стихова – датих упоредо са изворним текстом на средњоенглеском језику. Уз три фотографије самог рукописа, текст прате илустрације проф. др Младена Јаковљевића.

Књига је настала као резултат рада у оквиру пројекта Матице српске „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности: преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација“, има 256 страна а рецензирали су је проф. др Владислава Гордић Петковић, проф. др Мирјана Лончар Вујновић, проф. др Весна Лопичић.

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Косово на крају историје, сажета анализа привида“, аутора Александра Петровића и Данка Камчевског. То је двојезична књига на српском и енглеском језику, коју су аутори написали на енглеском и превели на српски језик. Главни и одговорни уредник издања је Валентина Питулић, а рецензенти: Витолд Вилчињски, Милош Кнежевић и Миша Ђурковић. Превод латинског текста урадила је Марина Милановић. Илустрација на поткорици је слика Петра Лубарде, „Косовски бој“ (1953), добијена љубазношћу Галерије Матице српске. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Химера независног Косова и покушај да се на привиду заснује држава у овој књизи сагледава се не само као српски већ светскоисторијски проблем затворен у троуглу економије Бретон Вудса, постструктурализма и виртуелне историје. Ова књига заправо је другачија методологија разумевања косовског историјског лавиринта у коме су током дугог времена сплетене видљиве и невидљиве нити вековне политике моћи. Њих су сви освајачи који су долазили на Балкан насилно и лукаво испредали програмским ткањем вештаственог језика, културе и идентитета да би на тај начин створили Косово које ће бити њихова верна сенка и парадигма силе опсене. Тако је настала постисторијска држава без подлоге као лелујава слика свих освајачких намера. Књига сажето анализује идеју и име Албаније, односно Албанаца, и ток прелести у чијој оси је непрекидна борба за географски и духовни простор Косова и Метохије. Ово је прва књига која Косово сагледава пре свега као филозофски проблем суочавања српске културе са собом и са постструктуралним светом напрегнутих мехура.

У Матици српској 26. септембра 2019. године одржано је предавање „Српска традиционална култура и књижевност“ којим се најстарија српска институција културе, књижевности и науке придружила манифестацији „Европски дан језика“. Прогрaм је реализован у организацији Косовскометохијског одбора Матице српске, Гимназије „Јован Јовановић Змај“ и Фондације „Симонида“. Специјални гости били су ученици и професори Гимназије Приштина – Лапље Село који су били у тродневној посети Новом Саду. Домаћини ученика били су ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада. Скуп је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Након тога одржана су предавања: проф. др Јасмине Јокић на тему „Култ дрвета у српској традиционалној култури“; доц. др Драгољуб Перић говорио је о томе „Како је српски вампир стекао светску славу“ и асистент мастер Милош Јоцић говорио је на тему „Баба вијештица у Горском вијенцу“. У уметничком делу програма учествовали су: др Исидора Поповић (водила је програм и прочитала одломак из Завештање језика Стефана Немање) и Женска певачка група Музичке школе „Исидор Бајић“ под руководством професорке Валентине Летић. Група је извела композиције: „Востани Сербије“, „Приони мобо за лада“, „Даруј брале, даруј селе“, „Ој, ружо моја румена“ и „Кад запјевам, пјевам радо“.

Манифестација посвећена Европском дану језика у Матици српској је био само један сегмент дешавања. Програм намењен ученицима гимназија започео је у среду, 25. септембра у Гимназији „Јован Јовановић Змај” где је Манифестација свечано отворена. Након поздравне речи: Мирјане Грдинић, помоћника директора Гимназије „Јован Јовановић Змај”, Ане Костић, професора Гимназије Приштина – Лапље село и др Јасмине Пивнички, чули су се стихови у рецитаторском натпевавању: „Наши дани“, В. П. Дис (стихове је казивао Јован Лазаревић), „После детињства“, М. Антић (стихове је казивала Анђела Кнежевић), „Балканац“, Д. Максимовић (стихове је казивала Нина Пејић). Додељена је награда и похвала ученицима који су учествовали на конкурсу „Језик је хранитељ народа“. У уметничком делу програма учествовао је Хор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ под руководством професора Јована Травице. Отпевали су две песме: „Химна школе“ (Исидор Бајић) и „Говорна фуга“ (Александар Вујић). У наставку програма одржан је 13. Међународни фестивал „Проза фест“, књижевно представљање руског писца Виктора Јерофејева. Ученици су након тога обишли Саборну цркву Светог Ђорђа и Галерију Матице српске. Програм је настављен у Културној станици „Свилара“ где је одржан округли сто „Језик је хранитељ народа“. Након тога је отворена изложба „Чаробни свет ћирилице“ (аутори радова су ученици Калиграфске секције Гимназије „Јован Јовановић Змај“). У уметничком делу програма учествовао је Хор „Просветитељи“, под руководством Мише Близанца. Отпевали су: „Химна ћирилици“, „Плод под претњом“ (Велика Томић), „Ја сам Србин, српски син“, „Ја сам млада Српкиња“, „Шешир професора Вујића“. У четвртак, 26. септембра гости са домаћинама обишли су Подземне војне галерије Музеја града Новог Сада, затим учествовали у Калиграфској радионици: „Ја, чувар баштине“, и на крају те вечери одгледали су представу у Позоришту младих, „Зојкин стан“, у извођењу ученика Гимназије „Јован Јовановић Змај“. Гости су током последњег дан боравка обишли Сремске Карловце и Карловачку гимназију као и манастире Гргетег и Крушедол. Њихов боравак је пратила Радио Беседа и РТВ.

У овој књизи су, на основу сведочанстава забележених у делима српске документарно-уметничке прозе из друге половине 19. века, разматрани сложени токови и везе између српске културне и музичке историје. До сада неистражени, записи из дневника, мемоара, аутобиографија и путописа из пера српских културних посленика 19. века потврђују да је музика била важан сегмент живота свих слојева српског друштва, у сложеним геополитичким и културноисторијским контекстима у овом периоду. Истражени материјал одсликава динамику и еволуцију облика и видова присуства музике и музичког живота међу Србима у Хабзбуршкој монархији, Кнежевини и Краљевини Србији, као и у српским енклавама у другим националним срединама.

Представљајући статус музике у култури свакодневног живота међу Србима, документарни записи сведоче о месту музике у сфери личног интересовања, афинитета и искустава писаца и њихових савременика. Кроз појединачне тематске слике о музици, у изворима су портретисани музички ствараоци, извођачи и публика, представљен je рад значајних музичких институција, описани су различити облици и поводи за музицирање, коментарисани аспекти музичке интерпретације, анализиране одлике традиција вокалне и инструменталне музичке праксе из различитих регија.

Тумачењем мемоарских написа о присуству музике у различитим друштвеним контекстима, отворене су могућности за сагледавање њених разноврсних улога у сфери приватног и јавног живота међу Србима у 19. веку, али и посебно питање о функцији музике у поетикама књижевног стваралаштва појединачних аутора. Представљена грађа подстиче не само на разматрање присуства музике као теме у књижевности, већ и на проблематизацију питања уплива историје књижевности у музичку историографију.

Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 60/2019, обима 15,50 штампарских табака. Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента. Садржај свеске бр. 60 чине: студије, чланци, расправе (9 радова); сећања, грађа, прилози (3 радa); прикази (5 радoва), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.

Електронску верзију Зборника можете погледати овде.