Председник одбора:
проф. др Валентина Питулић
Секретар: др Александра Новаков
Телефон: 021/6622-411, 021/420-190, локал 125
e-mail: anovakov@maticasrpska.org.rs

Материјално и нематеријално богатство културе Срба са Косова и Метохије вековима је било у функцији очувања идентитета српског народа у Старој Србији. Богатство манастира и цркава, старих натписа и рукописа, језичке културе, усменог стваралаштва, књижевног и етномузиколошког, савременог књижевног и другог стваралаштва заслужује посебну бригу наше државе.

После бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године и егзодуса Срба са своје вековне постојбине, Косова и Метохије, доласком мисије Уједињених нација затирање трагова српске кулуре од стране албанских сепаратиста није престало. Показала се прека потреба да се приступи очувању културног наслеђа које је сведок вековног присуства Срба на овој територији.

Један овако озбиљан посао може да обави само важна и угледна институција попут Матице српске, која је у своје окриље удомила, односно основала Косовскометохијски одбор, тело које ће водити бригу о материјалном и духовном наслеђу Срба из Старе Србије.

Косовскометохијски одбор Матице српске основан је на седници Управног одбора МС 19. фебруара 2018. године, када су и изабрани чланови Одбора. Председник одбора је проф. др Валентина Питулић, потпредесдник мр Живојин Ракочевић и секретар др Александра Новаков.

Чланови одбора су:
1. Проф. др Валентина Питулић, историчар књижевности
2. Проф. др Ђорђе Бубало, историчар
3. Проф. др Сунчица Денић, историчар књижевности
4. Проф. др Мирјана Закић, етномузиколог
5. Др Бранко Златковић, виши научни сарадник, историчар књижевности
6. Проф. др Милош Јагодић, историчар
7. Проф. др Александар Јовановић, историчар књижевности
8. Проф. др Миодраг Марковић, академик, историчар уметности
9. Проф. др Александар Милановић, лингвиста
10. Проф. др Зона Мркаљ, књижевност, методичар
11. Проф. др Славиша Недељковић, историчар
12. Др Александра Новаков, научни сарадник, историчар
13. Мр Живојин Ракочевић, књижевник, новинар
14. Проф. др Митра Рељић, лингвиста
15. Проф. Дејан Ристић, теолог
16. Проф. др Бошко Сувајџић, историчар књижевности
17. Проф. др Бранислав Тодић, историчар уметности
18. Др Урош Шешум, научни сарадник, историчар
19. Проф. др Урош Шуваковић, социолог

Издавачка делатност
Ненад Љубинковић, „Од Косовске битке до косовске легенде“, Нови Сад 2018.

 

Валентина Питулић

Рођена 1963. године у Београду. Основну школу завршила у Лешку, средњу у Лепосавићу, а Филозофски факултет (Катедра за југословенску књижевност и српскохрватски језик) у Приштини (1986). Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду (1992), где је и докторирала (Косовски бој у збиркама српских народних епских песама после Вука Караџића, 2002. године). Од 1988. године ради на Филозофском факултету Универзитета у Приштини на Катедри за југословенску књижевност, најпре као асистент за Народну књижевност а од 2003. године као доцент на предмету Народна књижевност. Учесник је на домаћим и међународним научним скуповима, члан Савета Међународног славистичког центра, члан Управе Друштва за српски језик и књижевност Србије, члан Одбора за књижевност Матице српске, члан Управе Удружења фолклориста Србије, добитник златне значке Културно-просветне заједнице Србије и награде „Миле Недељковић“ за најбољу књигу из савремене српске фолклористике.

Бави се проблемом архетипова у народној књижевности, са посебним освртом на народне умотворине са Косова и Метохије. Радове из народне књижевности објављивала је у зборницима и књижевним часописима.

Приредила је тематски број часописа Рашка (Народна књижевност – поетичка истраживања,часопис за књижевност, уметност, науку и културу, Рашка, 1999) и Изникал ми струк босиљак, лирске народне песме из власотиначког краја, Информативни лист Власина, Власотинце, 2000).

Објавила књиге: Семантика божура (Алтера, Београд 2007); Трагом архетипа, Од усмене ка писаној речи (Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд 2011); Усменост и веродостојност (Филозофски факултет у Нишу, Филозофски факултет у Косовској Митровици, 2012); Саздаде се бела црква, Српско народно стваралаштво Косова и Метохије, Андрићев институт, Андрићград 2018).

Редовни је професор на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Предаје Српски језик и књижевност у Богословији у Призрену. Живи у Лешку.

Comments are closed.