| |
МАТИЦА СРПСКА
Најстарија српска књижевна, културна и научна институција
Основана је 1826. године у Пешти, у време ослобађања Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета. Њено деловање је од самог почетка било усмерено на представљање српске културе у Европи, а са друге стране на просвећивање народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио чувени Летопис, покренут 1824. године. Касније су настале бројне едиције, а међу њима и једна са наглашеном просветитељском улогом која је носила назив Књиге за народ. Од четрдесетих година XIX века стварани су услови за бављење науком. Тада је формирана библиотека са књижним фондовима из различитих научних области и збирка рукописа.
Матица српска је 1864. године пресељена из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум. Нови Сад је од тада познат као Српска Атина. Град је добио тај назив јер се сматрало да су се око Матице српске окупљали најобразованији и најмудрији људи. Та веза је касније постала још наглашенија. Матица српска је постала симбол грађанског друштва, високе културе, просветитељства и доброчинства. Међутим, она је била и остала општенародна. Њени оснивачи (млади докторанд Јован Хаџић и богати пословни људи: Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић), као и први приложници, живели су у различитим срединама, од Беча до Темишвара и од Дубровника до Пеште. Припадали су различитим друштвеним слојевима. Добротвори и чланови Матице српске су били владар Србије Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, барон Јован Николић од Рудне, владар Црне Горе Петар II Петровић Његош, припадници краљевске породице Карађорђевић, писци, народни трибуни, светски познати научници, попут Михајла Пупина, али и мање знани грађани који су својим прилозима подржавали просветитељску мисију Матице српске. Повезала их је племенита идеја о стварању једне, јединствене кошнице и став да је част служити часној Матици српској. Ту мисао су следиле хиљаде људи. Међу њима је било и припадника других народа. Управо захваљујући широкој подршци из народа, Матица је једно време била најбогатија задужбинска установа у Угарској. Из њених фондова су финансирани капитални пројекти од значаја за стандардизацију српског језика и за развој различитих научних дисциплина. Истовремено, Матица се старала о школовању даровитих ђака и студената, а тиме и о стварању српске интелектуалне елите.
_____________
Данас Матица српска има око 2.000 сарадника. Они су укључени у више десетина научних и развојних пројеката, у оквиру Одељења за књижевност и језик, Лексикографског одељења, Одељења за друштвене науке, Одељења за природне науке, Одељења за ликовне уметности, Одељења за сценске уметности и музику и Рукописног одељења. Сарадници припремају прилоге за десет Матичиних научних часописа и раде на припреми публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика, Правопис... Библиотека Матице српске има више од 3.500.000 публикација, а Галерија богату збирку у којој је представљено српско сликарство од XVIII до XX века. Издавачки центар наставља традицију некадашњег Издавачког предузећа Матице српске, чија су издања у Југоисточној Европи деценијама била препознатљива по амблему МС, иза којег је стајала квалитетна и брижљиво одабрана литература из различитих области. Матица српска сваке године додељује награде за достигнућа у различитим областима културе и науке.
_____________
Матица српска је била узор многим народима. По угледу на њу основане су: Матица чешка 1831. године; Матица илирска 1842. (која је 1874. преименована у Матицу хрватску); Матица лужичкосрпска 1847; Матица галичко-руска у Лавову 1848; Матица моравска 1849; Матица далматинска у Задру 1861; Матица словачка 1863; Матица словеначка 1864; Матица опавска 1877. и Матица у Тешинској кнежевини 1898 (из којих је 1968. настала Матица шлеска); Матица пољска у Лавову 1882; Матица школска у Тешинској кнежевини 1885; Матица школска у Варшави 1905; Матица бугарска у Цариграду 1909. и нова Матица бугарска 1989. године .
Данас Матица српска сарађује са многим институцијама и појединцима из свих крајева света.
Повратак на почетак

ПРЕДСЕДНИШТВО (ЧАСНИЦИ) МАТИЦЕ СРПСКЕ
Академик Чедомир Попов председник Матице српске
Рођен 15. марта 1936. у селу Меленци у учитељско-службеничкој породици.
Основну школу завршио у Меленцима и Ковачици, а гимназију у Зрењанину 1954. Као припадник прве гeнерације студената првих новосадских факултета (Филозофског) студирао је на Групи за историју 1954–1958. Дипломирао је фебруара 1959. Годину дана касније (1. фебруара 1960) изабран је за асистента Филозофског факултета на предмету Општа историја новог века. На овом Факултету провео је цео радни век прошавши кроз сва наставничка звања, да би 1. октобра 2000. отишао у пензију. Током ових 40 година био је две године председник Савета Факултета (1977−1979) и декан (1979–1981). Вршио је дужност директора Института за историју Војводине (1970−1974).
После усавршавања у Стразбуру (Француска) у школској 1959/60. години, почео је интензиван научни рад у области историје међународних односа. Докторирао је јуна 1970. са тезом Став Француске према Србији од Франкфуртског мира 1871. до Берлинског конгреса 1878. Бавећи се континуирано научноистраживачким радом до сада је самостално или у коауторству објавио 14 књига и око 470 научних, стручних и публицистичких радова. Приредио је још 8 књига изворне грађе.
На основу успеха у научном раду 1981. изабран је за дописног, 1987. за редовног члана Војвођанске академије наука и уметности, а 1988. за члана Српске академије наука и уметности ван радног састава. Године 1992. постао је редовни члан САНУ.
Поред наставничког и научног рада, још од студентских дана, обављао је многе послове на стручном, културном, уређивачком и друштвеном пољу. Као ђак и студент бавио се позоришним аматеризмом, био је председник Академског позоришта и уредник драмског програма на Трибини младих у Новом Саду. Од 1962. до 1965. био је председник Савета за културу Града Новог Сада. У Матици српској од 1970. је уредник Зборника за историју, од 1981. до 1991. је обављао посао управника Рукописног одељења, а од 1991. до 1999. био је потпредседник Матице српске. На Ванредној скупштини Матице српске, одржаној 14. јуна 2008. године, изабран је за председника наше најстарије научне и културне институције. Члан Управног одбора ове најстарије културне установе српског народа је непрекидно од 1969. године.
Осим у Матици био је активан и у другим установама науке и културе. Поред осталог, био је председник Самоуправне заједнице за научни рад Војводине, а од 1985. до 1989. главни и одговорни уредник Југословенског историјског часописа. Од 1994. до 2002. био је председник новосадског Огранка и члан Председништва и Извршног одбора САНУ. Руководио је многим научним пројектима, а већ више од десет година руководилац је капиталног пројекта Матице српске Српски биографски речник. У Српској академији наука и уметности водио је радну групу за израду Азбучника Српске енциклопедије. Учествовао је на већем броју научних скупова у земљи и иностранству. Био је ментор за израду шест докторских дисертација.
У браку са др Јеленом Попов, историчарем, има сина др Јована Попова, професора компаративне књижевности на Београдском универзитету.
Извод из библиографије
Књиге:
• Француска и Србија 1871–1878, САНУ, Београд 1974.
• Од Версаја до Данцига, Нолит, Београд 1976. (друго издање: „Службени лист”, Београд 1995).
• Србија на путу ослобођења. Борба за политички преображај и државну независност 1868–1878, Научна књига, Београд 1980.
• Историја српског народа, Пета књига, први том, СКЗ, Београд 1981, 303–421.
• Историја српског народа, Шеста књига, први том, СКЗ, Београд 1983, 7–94.
• Војводина у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији 1941–1945 (редакција и коауторство), Филозофски факултет, Нови Сад 1984.
• Грађанска Европа 1770–1870, Прва књига: „Основе европске историје XIX века”; Друга књига: „Политичка историја Европе”, Матица српска, Нови Сад 1989.
• Европске грађанске револуције од XVIII до ХХ века. Покушај емпиријског уопштавања, ВАНУ, Нови Сад 1992.
• Аутономија Војводине – српско питање (коаутор: Јелена Попов), „Кровови”, Сремски Карловци 1993, (друго издање: „Кровови”, Сремски Карлoвци 2000).
• Политички фронтови Другог светског рата, Друштво историчара, Нови Сад 1995.
• Европска револуција и српски покрет 1848–1849 (коаутор Славко Гавриловић), Савез историчара Југославије, Београд–Нови Сад 1997.
• О историји и историчарима, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци–Нови Сад 1999.
• Европа и српска револуције 1804–1815 (коаутор са Вл. Стојанчевићем, М. Екмечићем, Сл. Гавриловићем, Сл. Терзићем, В. Момчиловићем, Т. Бекићем, Ш. Палом и Б. Ковачеком; Прилог; Французи и српска револуција, 316-434), „Платонеум”, Нови Сад 2004.
• Грађанска Европа 1770-1914, I-III, Завод за уџбенике, Београд 2010 (две књиге су друго, а трећа је прво издање).
Приређена издања:
• Др Андрија Раденић, Из историје Србије и Војводине 1834–1914 (избор и предговор), Матица српска, Нови Сад 1973.
• Полемика Јована Ристића и српских конзервативаца 1877. године, (приредио и написао увод и коментаре), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997.
• Светозар Милетић, Сабрани списи, Књ. I, II/1, II/2, II/3, III (приређивачи Ч. Попов и Д. Микавица; предговори Ч. Попов), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1999–2001.
• Светозар Милетић о српском питању (избор и предговор), Градска библиотека и „Орфеус”, Нови Сад 2001.
Повратак на почетак
_____________
Академик Димитрије Стефановић потпредседник Матице српске
Рођен је у Панчеву 25. новембра 1929. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки) 1955, а на Музичкој академији у Београду на Одсеку за музикологију, 1956. У Оксфорду је на Линколн колеџу магистрирао и докторирао. У Музиколошком институту САНУ прошао је кроз све степене научних звања. Директор Института био је од 1979. до 2001. За дописног члана САНУ изабран је 1976, а за редовног 1985. За дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу био је изабран 1986, a за дописног чланa Словенске академије знаности и уметности у Љубљани 1987. Стални је члан сарадник Матице српске у Новом Саду (1987), а секретар је Одељења за сценске уметности и музику од 1991.
Свој научноистраживачки рад усмерио је првенствено на проучавање православне црквене музике, византијске и старе словенске. Кроз резултате ових истраживања датум почетка записивања старе српске музике померен је на почетак XV века. Музиколошка истраживања је увек везивао и за живу музичку праксу, како извођењем и јавним представљањем откривених напева из прошлости, тако и снимањем и проучавањем још увек живе српске црквене појачке традиције. Уз многобројне студије на српском, енглеском, немачком, француском и руском језику, приредио је три књиге нотних записа традиционалног српског карловачког појања Бранка Цвејића. Уредио је низ зборника и монографија.
Као предавач гостовао је на многим универзитетима у земљи, Европи и Америци, учествовао је на многобројним међународним конгресима и научним скуповима. Одржао је и велики број предавања о православној и посебно српској црквеној музици на двадесет Југословенско-немачких хорских недеља, десет Духовних академија у манастиру Студеница, као и на 20 Хорских недеља „Корнелију у част”. Хорским дириговањем бавио се од студентских дана, прво као асистент диригента београдског Академског хора „Бранко Крсмановић”, а потом као диригент хора „Београдски мадригалисти”.
Студијски хор Музиколошког института САНУ основао је 1969. Са овим хором први пут изводи тек откривене записе старе српске музике, код нас непознате византијске, бугарске, руске, грегоријанске и глагољашке црквене напеве, и најзад православну хорску музику XIX и XX века. Са хором је гостовао у земљи, већини европских земаља и у многобројним градовима бивше Југославије. Снимио је неколико грамофонских плоча, касета и телевизијских емисија. Хор Панчевачког српског црквеног певачког друштва води од 1962. Предано је учествовао у обнови манастира Велика Ремета, где је са сарадницима припремио изложбу Стара српска музика. Иако ван просветних институција, небројене сате посветио је млађим колегама и студентима, увек спреман да помогне и подстакне на учење и истраживачки рад.
Библиографија објављена у: Годишњак САНУ за 1976. годину, књ. LXXXIII, Београд 1977, 25–258; допуне: Годишњак САНУ за 1985. годину, књ. XCII, Београд 1986, 417–419, Годишњак САНУ за 1995. годину. књ. CII, Београд 1996, 521-525, Годишњак САНУ за 2002. годину. књ. CIX, Београд 2003, 385-391.
Повратак на почетак
_____________
Проф. др Славко Гордић потпредседник Матице српске
Рођен је 1941. године у Дабрици (Столац, Херцеговина), књижевник и књижевни критичар, професор емеритус Универзитета у Новом Саду, био је главни и одговорни уредник Летописа Матице српске (1992−2004). На редовној 125. Скупштини Матице српске, одржаној 12. априла 2008. године, изабран је за њеног потпредседника.
Објавио је четири књиге уметничке прозе – Врховни силник, 1975; Друго лице, 1998; Опит, 2004; Руб, 2010 и дванаест књига студија, огледа и критика – У видику стиха, 1978; Слагање времена, 1983; Примарно и нијанса, 1985; Образац и чин – огледи о роману, 1995; Поезија и окружје, 1998; „Певач“ Бошка Петровића, 1998; Огледи о Вељку Петровићу, 2000; Главни посао, 2002; Профили и ситуације, 2004; Савременост и наслеђе, 2006; Размена дарова, 2006; Критичке разгледнице, 2008; Трагања и сведочења, 2011. Приредио је неколико књига (Јована Јовановића Змаја, Вељка Петровића, Иве Андрића, Миодрага Павловића), а у књижевној и књижевно-научној периодици објавио је око 250 чланака, огледа и студија. Поједини огледи су му превођени на немачки, пољски, мађарски, словачки и словеначки.
За књигу Примарно и нијанса добио је награду Самоуправне интересне заједнице културе Војводине и Награду Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу године, за Профиле и ситуације награде „Лаза Костић“ и „Ђорђе Јовановић“, а за Размену дарова награду „Сретен Марић“. Добитник је Новембарске повеље Новог Сада и Награде за животно дело Друштва књижевника Војводине.
Повратак на почетак
_____________
Проф. др Слободан Ћурчић потпредседник Матице српске
Рођен је 19. августа 1941. године у Новом Саду. Дипломирао је 1967. године на Филозофском факултету у Новом Саду на смеру Географија. Тема дипломског рада била је Локални саобраћај Новог Сада.. Последипломске студије је 1974. године завршио на Природно-математичком факултету у Београду, на смеру Географија становништва и насеља, магистарским радом Атлас становништва Срема. Докторску дисертацију са темом Становништво фрушкогорске области Докторску дисертацију са темом Становништво фрушкогорске области је одбранио 1979. године на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Године 1968. запослио се, као асистент, на Филозофском факултету у Новом Саду на Катедри за географију. Године 1979. изабран је у звање доцента за предмете Географија насеља и Картографија. Године 1984. изабран је за ванредног, а године 1989. за редовног професора.
До сада је на матичном факултету предавао предмете Основи просторног планирања, Географија насеља и Картографија, био је ментор приликом израде низа дипломских радова, магистарских радова и докторских дисертација, на матичној катедри и на Географском факултету у Београду. Сем тога, написао је универзитетске уџбенике за предмете Географија насеља (1992) и Картографија (1996, 2003. и 2010).
У једном мандату је био директор Института за географију у Новом Саду, у два мандата члан Одбора за астро и гео науке Републичког министарства за науку, био је и уредник Зборника радова Института за географију у Новом Саду. Сада је члан Уређивачког одбора Српског географског друштва у Београду, члан је Уредништва Зборника Матице српске за природне науке, , члан је Уредничког колегијума Енциклопедије Новог Сада. Био је секретар Одељења Матице српске за природне науке и члан Управног одбора Матице српске.
У научном раду др Слободан Ћурчић бави се првенствено географијом становништва и насеља и тематском картографијом. Руководио је израдом пројекaта Миграциона кретања у војвођанским селима, на Институту за економику пољопривреде Пољопривредног факултета у Новом Саду и Регионални атлас Војводине на Институту за географију Природно-математичког факултета у Новом Саду. Учествовао је на пројектима Географске монографије војвођанских општина на Институту за географију Природно-математичког факултета у Новом Саду, Геоморфолошко кретање Југославије на Институту „Јован Цвијић” Српске академије наука и уметности у Београду и Југословенски радници на привременом раду у иностранству на Природно-математичком факултету у Загребу, Проучавање Фрушке горе, Проучавање Вршачких планина и Насеља и становништво Фрушке горе у Матици српској у Новом Саду. Geographic Monographs of European Regions – Banat у организацији института за географију из Новог Сада, Сегедина и Темишвара, Danube–Cris–Mures–Tisa Euroregion Geoeconomical Space of Sustainable Development у организацију института за географију из Темишвара, Новог Сада, Сегедина и Тибингена, Етнички простор Срба у организацији Географског факултета у Београду.
Резултати тога су следећи радови:
• Група аутора, Миграциона кретања у војвођанским селима, посебно издање, Институт за економику пољопривреде, Нови Сад 1986. Слободан Ћурчић је написао поглавља Колонизација, Међурејонске миграције и Унутрашње миграције.
• Карте климе Војводине (54 карте) аутора др Драгољуба Бугарског и др Гордане Јовановић и Карте становништва Војводине (65 карата) аутора др Слободана Ћурчића (у рукопису) на Институту за географију у Новом Саду.
• Иво Баучић, Радници из Југославије на раду у Немачкој, Институт за географију, Загреб 1970. У књизи је објављен рад С. Ћурчића Радници из САП Војводине на раду у Немачкој.
• Слободан Ћурчић, Општина Пећинци – географска монографија, Институт за географију, Нови Сад 1978.
• Слободан Ћурчић, Општина Стара Пазова – географска монографија, Институт за географију, Нови Сад 1984.
• Група аутора, Градска заједница Нови Сад – географска монографија, I, II, III, Институт за географију, Нови Сад 1989, 1990, 1994. Слободан Ћурчић је написао поглавља: Кључ геоморфолошке карте, Број становника, Социо-економске структуре, Образовне структуре, Домаћинства, Морфолошке карактеристике насеља, Сремска Каменица, Ченеј.
• Бранислав Букуров и Слободан Ћурчић, Општина Рума − географска монографија, Институт за географију, Нови Сад 1990.
• Група аутора, Општина Вршац − географска монографија, Институт за географију, Нови Сад 1995. Слободан Ћурчић је написао поглавље Насеља.
• Слободан Ћурчић, Општина Опаво − географска монографија, Институт за географију, Нови Сад 1996.
• Слободан Ћурчић, Јован Ђуричић, Весна Марјановић, Општина Сремска Митровица - географска монографија, Институт за географију, Нови Сад 2002. Друга два коаутора су написала поглавље Привреда.
• Група аутора, Геоморфолошка карта Југославије, размера 1:500.000.
• Јован Петровић, Драгољуб Бугарски, Слободан Ћурчић, Живан Богдановић, Воде Фрушке горе, Матица српска, Нови Сад 1973.
• Слободан Ћурчић, Становништво фрушкогорске области, Матица српска, Нови Сад 1980.
• Група аутора, Етнички састав становништва Србије и Црне Горе и Срби у СФР Југославији, Географски факултет у Београду, Београд 1993. С. Ћурчић је са два коаутора написао поглавље Етнички састав становништва Војводине.
• Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Матица српска, Нови Сад 1996.
• Слободан Ћурчић, Насеља Срема – географске карактеристике, Матица српска, Нови Сад 2001.
• Слободан Ћурчић, Насеља Баната – географске карактеристике, Матица српска, Нови Сад 2004.
• Група аутора, Banat, University of Novi Sad, West University of Timisoara, Jozsef Atila University 1997, Слободан Ћурчић је написао поглавља: Development of the Settlement in the Banat и Relief as a Factor of Situation and of Morphological Characteristics in the Banat Settlements.
• Група аутора, Danube–Cris–Мures–Tisa Euroregion Geoeconomical Space of Sustainable Development, University of Novi Sad, West University of Timisoara, Jozsef Atila University, University of Tubingen, 1999. Слободан Ћурчић је написао поглавље Regional Position of Settlements.
• Слободан Ћурчић, Насеље Војводине-географска синтеза, Матица српска, Нови Сад 2010.
• Слободан Ћурчић, Насеље Бачке−географска синтеза, Нови Сад.
• Група аутора, Општина Врбас, Институт за географију, Нови Сад 1998. Слободан Ћурчић је написао поглавље Становништво.
Написао је и више других научних и стручних радова.
Пензионисан је 1. октобра 2008. године, а 10. јануара 2010. изабран је за професора емеритуса Универзитета у Новом Саду.
Повратак на почетак
_____________
Др Душан Николић генерални секретар Матице српске
Рођен је у Панчеву 1962. године. Студије права је започео на Правном факултету у Новом Саду 1982. где је и дипломирао за нешто више од три године. Магистрирао је на истом факултету 1990. године, одбранивши магистарски рад на тему Правно нормирање и заштита кибернетских функција. Докторску дисертацију Појам грађанскоправне санкције одбранио је 1994. године на Правном факултету Универзитета у Београду, са одликом.
Универзитетску каријеру започео је крајем 1986. године када је на Правном факултету у Новом Саду изабран за асистента Катедре грађанскоправних наука. За доцента је изабран 1995, за ванредног професора 2000. године и за редовног професора 2005. Године 2007. изабран је за придруженог (дописног) члана Међународне академије за упоредно право са седиштем у Паризу (Académie internationale de droit comparé), коју чини око три стотине најистакнутијих познавалаца упоредног права у свету.
Као асистент, на Правном факултету је држао вежбе из наставних предмета: Грађанско право (општи део и стварно право); Грађанско са наследним правом и Облигационо право. На одељењима Економског факултета у Новом Саду и Суботици учествовао је у извођењу наставе из наставног предмета Право за економисте. На Институту за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду држао је наставу из предмета Економски и правни аспекти заштите животне средине.
Професор Николић на Правном факултету у Новом Саду на основним студијама предаје: Увод у грађанско право и Стварно право, а на докторским студијама Систем приватног права, Приватно право Европске уније и Право архитектуре, урбанизма и грађевинарства. Био је ментор кандидатима који су писали специјалистичке, магистарске и докторске радове. Био је руководилац докторских студија Приватно право, на Правном факултету у Новом Саду.
Учествовао је на више међународних научних скупова у земљи и иностранству у својству националног референта. Руководио је припремама за организовање више међународних конференција.
Награђиван је за развој међународне сарадње у области науке и високог образовања.
Предмет научног и стручног интересовања: принципи приватног права; историја грађанског права; филозофија грађанског права; политика грађанског права; упоредно приватно право; право животне средине; право архитектуре, урбанизма и грађевинарства. Учествовао је у решавању спорова пред Спољнотрговинском арбитражом, у својству изабраног арбитра.
Служи се енглеским, француским и руским језиком.
Професор Николић је аутор/коаутор петнаестак књига и око стопедесет других научних и стручних радова.
Књиге:
1. Душан Николић, Право информација, Народна техника Војводине, Нови Сад 1990.
2. Даница Попов, Раденка Цветић, Душан Николић, Практикум за грађанско право – I књига: Општи део, ТИМ, Нови Сад 1991.
3. Даница Попов, Раденка Цветић, Душан Николић, Практикум за грађанско право – II књига: Стварно право, Наука, Београд 1993.
4. Душан Николић Грађанскоправна санкција (генеза, еволуција и савремени појам), Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад 1995.
5. Закон о основама својинско-правних односа (пречишћен текст) са предговором, , SCI, Нови Сад 1997. (друго измењено и допуњено издање 1998; треће допуњено издање 2000; четврто издање 2002, пето допуњено издање 2003. Центар за издавачку делатност Правног факултета у Новом Саду; шесто измењено и допуњено издање 2004, седмо измењено и допуњено издање 2005; осмо измењено и допуњено издање 2007).
6. Душан Николић Увод у систем грађанског права I, SCI, Нови Сад 1998; Увод у систем грађанског права II, SCI, Нови Сад 1999. (друго обједињено и допуњено издање: SCI, Нови Сад 1999; треће измењено и допуњено издање 2001, четврто издање: Центар за издавачку делатност Правног факултета у Новом Саду, 2003; пето измењено и допуњено издање: Центар за издавачку делатност Правног факултета у Новом Саду, 2004, шесто измењено и допуњено издање 2005; седмо измењено и допуњено издање 2006; осмо измењено и допуњено издање 2007; девето издање 2008; десето измењено и допуњено издање 2010).
7. Душан Николић Правни факултет у Новом Саду 1955–2000, Нови Сад 2001. (друго измењено и допуњено издање 2004; треће измењено и допуњено издање 2005; четврто измењено ид опуњено издање 2010).
8. Душан Николић Хармонизација и унификација грађанског права – Елементи за стратегију развоја правне регулативе, Центар за издавачку делатност Правног факултета у Новом Саду, 2004.
9. Dušan Nikolić, Tort Law – Serbia and Montenegro, Kluwer Law International, The Hague–London−Boston 2007.
10. Душан Николић Основни извори стварног права, Центар за издавачку делатност Правног факултета у Новом Саду, 2007.
11. Dušan Nikolić Elements of Judge−madeLaw in the Serbian Legal System, 22. Поглавље у књизи: Precedent and the Law (edited by: Ewoud Hondius), Bruylant, Bruxelles 2007.
12. Књига генерације – Дипломци, Центар за издавачку делатност Правног факултета у Новом Саду, 2007; (друго издање 2008; треће издање 2009; четврто издање 2010).
13. Основе права животне средине (редактор и аутор четири поглавља: Душан Николић), Центар за издавачку делатност Правног факултета у Новом Саду, Нови Сад 2009.
14. Сава Текелија – Правна дисертација о узроцима и циљу постојања државе (редактор: Душан Николић), Матица српска, Нови Сад 2009. (друго измењено и допуњено издање 2011).
15. Јован Хаџић – О узроцима развода брака, према учењу Источне православне цркве Христове (редактор: Душан Николић), Матица српска, Нови Сад 2010.
16. Dušan Nikolić, Property Law in Serbia: Both Autonomous Legal Development and Legal Transplant, у књизи: Private Law in Eastern Europe – Autonomus Developments or Legal Transplants (edited by: Crista Jessel-Holst; Rainer Kulms and Alexander Trunk), Mohr Siebeck, Tubingen 2010.
Стручна усавршавања и студијски боравци у иностранству:
• Правни факултет Универзитета у Женеви, Швајцарска (2002; 2004; 2006);
• Макс Планк Институт за упоредно и међународно приватно право у Хамбургу, Немачка (2004. и 2007);
• Правни факултет Универзитета у Марибору, Словенија (2005).
• У оквиру међууниверзитетске сарадње краће време је боравио на двадесетак страних универзитета и научних института.
Руковођење научним, истраживачким и развојним пројектима:
• Коришћење пољопривредног земљишта, научноистраживачки пројекат Младих истражавача Војводине (1986–1987);
• Унапређење наставе и науке у складу са Болоњском декларацијом, научноистраживачки и развојни пројекат Правног факултета у Новом Саду (2002–2004);
• Приватно право у Војводини између два светска рата, научноистраживачки пројекат Матице српске у Новом Саду (2005– );
• Унапређење правног образовања у области права животне средине у Србији (Improvement of Legal Education on the Environmental Law in Serbia), међународни научноистраживачки и развојни пројекат у сарадњи са Колумбија универзитетом у Њујорку (2006–2009);
• Хармонизација права Републике Србије са правом Европске уније, научноистраживачки и развојни пројекат Правног факултета у Новом Саду (2008−2010).
Значајније друштвене активности и функције:
• Координатор научноистраживачких пројеката Младих истраживача Војводине (1986−1988);
• Судија Суда части Регионалне привредне коморе у Новом Саду (1996−1998);
• Судија Суда части Привредне коморе Србије (1996−2000);
• Члан Председништва Југословенског удружења за медицинско право (1997–1999);
• Оснивач Академске издавачке куће SCI – Нови Сад (1997− ).
• Декан Правног факултета у Новом Саду (2002−2004);
• Члан Комисије за акредитацију високошколских установа при Министарству просвете и спорта Републике Србије (2003);
• Члан Савета експерата за мултидисциплинарне студије Универзитета у Новом Саду (2004− );
• Члан Управног одбора Мреже универзитета Централне и Источне Европе, са седиштем у Венецији (2003−2005);
• Члан Центра за праћење имплементације Европског устава, са седиштем у Риму (2004− );
• Члан Одбора Одељења Матице српске за друштвене науке у Новом Саду (2005− );
• Члан Редакционог одбора међународног часописа Transition Studies Review, Венеција–Беч (2003−2005);
• Члан редакционог одбора међународног часописа Sports Law Review, Атина (2006− );
• Оснивач и уредник међународног часописа Европски правник / European Lawyer Journal, Нови Сад (2006− );
• Члан радне групе за израду нацрта Законика о својини и другим стварним правима Републике Србије (2005–2009);
• Члан Комисије за животну средину и енергију Међународне трговинске коморе генерални секретар Матице српске
• Члан Комисије за животну средину и енергију Међународне трговинске коморе (International Chamber of Commerce), са седиштем у Паризу (2007− );
• Члан Националног научног савета при Министарству за заштиту животне средине Републике Србије (2008−2010);
• Члан Научног савета часописа Analele Universitatii de vest din Timişoara–seria Drept, Темишвар, (2007− );
• Члан Међународне академије за упоредно право (Académie internationale de droit comparé) са седиштем у Паризу (2007− );
• Генерални секретар Матице српске (2008− );
• Члан Уређивачког одбора Зборника Матице српске за друштвене науке (2008− );
• Почасни потпредседник Међународне асоцијације за спортско право (International Association for Sports Law), Атина, (2008− );
• Члан Издавачког савета румунског националног часописа за интелектуалну својину Revista Romana de Dreptul Proprietatii Intelectuale (2008− );
• Председник Одбора за организовање националне изложбе Србија – културна спона Истока и Запада у музеју Катедрале светог Стефана у Бечу (2009–2010);
• Члан Националног савета за високо образовање Републике Србије (2011− );
• Члан Председништва Удружења правника Србије (2011− ).
Повратак на почетак

УПРАВНИ ОДБОР
Академик Чедомир Попов, председник
Проф. др Александра Вранеш
Проф. др Бранислав Ђурђев
Проф. др Бранко Бешлин
Борис Бекић
Др Бранка Кулић
Академик Василије Крестић
Академик Војислав Марић
Проф. др Даница Петровић
Проф. др Драган Станић
Проф. др Драгољуб Петровић
Проф. др Душан Иванић
Др Душан Попов
Др Ђорђе Ђурић
Проф. др Јасмина Грковић Мејџор, дописни члан САНУ
Проф. др Јован Делић
Проф. др Јован Попов
Проф. др Марија Клеут
Др Марко Недић
Проф. др Мато Пижурица
Проф. др Милован Митровић
Академик Милорад Екмечић
Проф. др Милорад Радовановић, дописни члан САНУ
Академик Милосав Тешић
Академик Милош Благојевић
Др Миодраг Матицки
Проф. др Мирослав Весковић
Проф. др Мирослав Егерић
Проф. др Михајло Пантић
Академик Никола Тасић
Проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ
Проф. др Сава Дамјанов
Академик Светозар Кољевић
Проф. др Славка Гајин<
Стеван Бугарски
Повратак на почетак

ОДБОР ЗА ПРАВНА И СТАТУТАРНА ПИТАЊА
Јован Чулајевић, председник
Боривој Јуришин
Др Бранка Кулић
Проф. др Душан Николић
Зоран Вучевић
Коста Милић
Миро Вуксановић, дописни члан САНУ
Повратак на почетак

НАДЗОРНИ ОДБОР
Живко Киселички, председник
Дејан Живанац
Драган Сантовац
Драгутин Станивуковић
Јован Чулајевић
Јожеф Лимбургер
Милан Петровић
Мирко Лубурић
Слободан Кнежевић
Повратак на почетак
НАДЗОРНИ ОДБОР
Живко Киселички, председник
Дејан Живанац
Драган Сантовац
Драгутин Станивуковић
Јован Чулајевић
Јожеф Лимбургер
Милан Петровић
Мирко Лубурић
Слободан Кнежевић
Повратак на почетак

ЕКОНОМСКИ ОДБОР
Никола Стојшић, председник
Драган Сатарић
Горан Васић
Ксенија Јокић
Милорад Козловачки
Петар Матијевић
Предраг Марков
Повратак на почетак

ПОСЛОВНИ ПОДАЦИ
Матични број:
08034435
Порески идентификациони број (ПИБ):
10237923
Шифра делатности:
9412
Динарски рачун:
295-1234397-90 Српска банка А.Д. Београд
245-18081-14 Агробанка А.Д. Београд
355-1056656-23 Војвођанска банка
Девизни рачун:
SWIFT/BIC:VBUBRS22(VOJVOĐANSKA BANKA a.d. NOVI SAD)
Beneficary Customer:IBAN:RS35355000000200041288
EUR CORRESPODENTS:
Commerzbank AG, Frankfurt am Main. SWIFT/BIC: COBA DE FF
Deutchbank AG, Frankfurt am Main. SWIFT/BIC: DEUT DE FF
USD CORRESPODENTS:
American Express Bank LTD, New York USA, SWIFT/BIC: AEIBUS22
Повратак на почетак
|