О правној природи Прводецембарског акта 1918. године о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

 

Прводецембарским актом 1918. године настала је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Да би се одредила правна природа тог акта неопходно је утврђивање карактера субјеката који су у њему учествовали: Краљевине Србије и тзв. Државе Словенаца, Хрвата и Срба, раз­матрање до­га­ђа­ја ко­ји су не­по­сред­но прет­хо­ди­ли ‒ присаједињења Баната, Бачке,  Барање и Срема Краљевини Србији, 24. и 25. новембра и Црне Горе 26. новембра 1918. године. Уједињење аустроугарских југословенских земаља са Србијом је у државноправном погледу сложенији проблем, с обзиром на њихов различит положај у склопу Аустроугарске и легитимност аспирација Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба на представљање свих хабзбуршких југословенских земаља, а посебно Баната, Бачке и Барање. У зависности од схватања о државности Државе Словенаца, Хрвата и Срба и правни и политички основи и природа Прводецембарског акта могу се различито тумачити.

Мишљења најистакнутијих савремених правника и потоњих правних историчара о овом проблему била су различита, најчешће политички мотивисана,  настала под утицајем све дубљих националних противречности ‒ једни су сматрали да се радило у уједињењу двају равноправних чинилаца, чиме је створена сасвим нова држава, док су други у Прводецембарском акту видели само један политички чин присаједињења аустроугарских југословенских земаља Краљевини Србији, која је, мада проширена, у међународноправном погледу остала стара држава.

Коментариши