2.2.2015-6Косовскометохијски одбор Матице српске, који је основан фебруара 2018. године, објавио је прву књигу „Од Косовске битке до косовске легенде“ аутора проф. др Ненада Љубинковића. Уредник књиге је др Бранко Златковић, виши научни сарадник а главни и одговорни уредник је проф. др Валентина Питулић, председник Косовскометохијског одбора. Рецензенти ове књиге су академик Нада Милошевић Ђорђевић и проф. др Снежана Самарџија. Књига има 182 стране и садржи резимеа на руском и енглеском језику као и именски регистар. Књига је илустрована а илустрације су из руског летописног свода.

Извод из рецензије академика Нада Ђорђевић Милошевић

Љубинковић је на свој препознатљиво занимљив начин сачинио синтезу и складан мозаик од разноврсних знаних и незнаних чињеница, извора и података о Косовском боју, који су у сложеним процесима творбе и сублимације формирали слојевит феномен који често називамо „косовском легендом“, а каткада и „косовским митом“. Аутор је луцидно разлучио делокруг чињеница о Косовском боју (датум, година, смрт вођа супротстављених војски) од свих оних других прича изван тих скромних, основних чињеница и свих оних живописних детаља из прича о Kосовском боју који припадају на својеврстан начин косовској легенди. Аутор је поставио и сложен задатак да догађај из 1389. године разлучи од војних сукоба који су се на истом простору одигравали током неколико следећих деценија, а који су се и у списима познијих хроничара и у свести и памћењу народа смешали и испреплетали. То је, пак, захтевало мунициозну историографску анализу и сажимање веома запретених и расутих података.

Извод из рецензије проф. др Снежане Самарџије

Утолико је подухват Ненада Љубинковића био тежи, јер је све, многобројне токове ,,певања и мишљења“ о Косовском боју повезао у мозаичну монографију, која је подељена на три сегмента. Најпре је изложен преглед хришћанских и турских извора о Косовском боју. Други одељак посвећен је обликовању традиције међу кришћанима, у турској средини и локалним круговима, уз наглашавање сличности и разлика због којих аутор поставља и одговара на питање: да ли је могуће говорити о ,,Косовској легенди или косовским легендама“. Треће поглавље обухвата највише сложених проблема везаних за ширу друштвено-историјску панораму, и то не само у средњовековној Србији, већ и током векова од пада Деспотовине до Српске револуције и даље кроз 19. и 20. век, али и међу суседима, у западним центрима и Русији (уз приложене илустрације руског летописног свода из времена Ивана IV Грозног).

 

Comments are closed.