У организацији Косовскометохијског одбора Матице српске, Друштва пријатеља манастира Св. архангела код Призрена и Дома културе „Грачаницаˮ одржани су Спасовдански дани у Призрену, 5. и 6. јуна 2019. године. Манифестација је одржана под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије.
Уочи Спасовдана програм је започео у свечаној сали Призренске богословије ,,Св. Кирило и Методијеˮ химном Србије ,,Боже правдеˮ коју је извео Хор ,,Цар Душанˮ из Штрпца под руководством Александре Спасић, уз пратњу Немање Симића на гитари. Сабрање, које се одржава по благослову Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског господина Теодосија, беседом је отворио игуман манастира Св. архангела архимандрит Михаило. Благосиљајући почетак сабрања рекао је да је ово пета година за редом како се у присуству расељених Призренаца и Срба са Косова и Метохије, али и из других делова Србије, прославља Спасовдан и да окупљени око светиња прослављају живога Бога и тако наслеђују вековну праксу предака који су подигли ове светиње и са муком одржавали у своје време. Додајући да је манифестација коју отвора наставак борбе за очување наших светиња и за очување Косова и Метохије, рекао је: „Ми овиме не пркосимо ником, али се боримо да се не заборавимо и да се српско име, српске светиње и српске цркве не заборавеˮ. У наставку програма представљене су три књиге. О књизи Ненада Љубинковића Од Косовске битке до косовске легенде говорио је уредник издања др Бранко Златковић. Констатовао је да је професор Љубинковић аутор који је сасвим посвећен теми Косова и који је учинио огроман напор да око конкретног историјског догађаја, аргументовано, систематски и поуздано говори о чињеницама и подацима о Косовском боју и легендама које су испеване о овом догађају. „Љубинковић је у овој књизи на препознатљиво занимљив начин начинио синтезу и складан мозаик од разноврсних знаних и незнаних чињеница, извора и података о Косовском боју, који су у сложеном процесу творбе и сублимације формирали слојевит феномен који често називамо косовском легендом, а понекад и косовским митом. Књига је заправо мозаик од разноврсних знаних и незнаних чињеница, извора и података о Косовском бојуˮ, рекао је Златковић.
О зборнику радова Сарић, светлост, стварање, страх, посвећеном делу истакнутог књижевног ствараоца Петра Сарића, говорио је књижевни критичар Жарко Миленковић. Он је казао да је Петар Сарић најбољи српски прозни писац на Косову и Метохији и један од најзначајнијих савремених српских писаца. „Литерарни свет Сарићевог дела је свет његовог родног краја, те су његови ликови архетипски одређени између зле коби порекла и немогућности искорака напред. У центру пажње су му углавном женски ликови, којима је борба са патријахалном средином знатно отежана.ˮ Миленковић је између осталог рекао да је један од најважнијих мотива у делу Петра Сарића страх, исконски страх, страх од других и страх од себе. У зборнику је, по речима Миленковића, представљен резултат истраживања књижевних проучавалаца из Новог Сада, Косовске Митровице, Крагујевца и Грачанице, који су посветили пажњу Петру Сарићу и свим жанровима којима се он бави, поезији, приповеткака и писмима, а највише пажње припало је роману.
Књижевник и писац Петар Сарић је пробраним речима, топло и приповедачки, казао да је неколико година провео у Призрену као професор и додао: „И силазећи данас са Шар планине и пролазећи испод Љуботена, најлепшег шарпланинског врха који не силази с неба, мени се чинило да нисам силазио него да сам се пео уз Љуботен право на небо. Тако се путује кад се путује у Призрен. И све док тако осећамо Призрен, док тако ми носимо у својој души то о Призрену и не само о Призрену него и о себи самима, сигурно је да ћемо догодине већ поново, а и пре, бити у њему, да је он и наш и да само тако не можемо изгубити ни Призрен ни себеˮ.
О књизи и изложби др Александре Новаков Српске светиње Шар планине, Призрена и околине говорио је мр Живојин Ракочевић. „Овде ћемо се срести са фотографијама које раде различити људи од игумана Михаила, Александре, ђака Богословије и то је једна од радости и специфичности изложбе коју ћемо погледати, која је међу корицама ове драгоцене књиге. Суштина је да су ове фотографије и ови, да кажем, медаљони у овој књизи заправо позив на улазак и сусрет са храмом и позив на то да ви отворите та врата да нешто више научимо, да на једном ширем, популарнијем плану тако научно знамо шта имамо и шта бисмо могли да проучавамо и у ком правцу се то може развијати. Много тога смо прећутали у овој књизи, из сасвим важних и оправданих разлога, али то ћутање ове књиге и оно што није у њој је позив за вас да дођете и отворите та вратаˮ, констатовао је Ракочевић.
У свом обраћању окупљенима у Богословији др Александра Новаков је казала да је њена радост вишеструка: прво што постоји такав један културни водич у којем је место нашло педесет и пет светиња са овог малог простора, насталих у периоду од 13. до 21. века, затим сазнање да није срушена Црква Св. Василија Великог у Горњој Србици, а да се и у 21. веку граде цркве на сасвим новом земљишту, какав је случај са Црквом Св. Стефана на Брезовици.
На Спасовдан 6. јуна 2019. године, након литургије у Цркви Св. Спаса, настављен је програм у атријуму цркве. Представљена је књига проф. др Валентине Питулић „Саздаде се бела црква: Српско народно стваралаштво са КиМ“. О књизи су говорили проф. др Бошко Сувајџић и мр Јован Пејчић. Отворена је изложба слика „Јесен у Призрену“ са ликовне колоније одржане у манастиру Св. архангела Михаила и Гаврила 2018. године. Изложбу је отворила др Соња Јерковић, архивски саветник. У уметничком делу програма учествовали су Војислав Спасић и Мушки вокални састав „Авиа Архангелиˮ из Крагујевца. На крају програма завршну реч изговорили су проф. др Валентина Питулић, председник Косовскометохијског одбора Матице српске, и Бојан Бабић, председник Друштва пријатеља манастира Св. архангела код Призрена. У овом поклоничком путовању чланови Косовскометохијског одбора Матице српске и остали путници посетили су цркве и манастире: Грачаницу, Цркву Св. Теодора Тирона у Доњој Битињи, Цркву Св. Николе у Штрпцу, 11 цркава у Призрену, Дечане, Будисавце, Девич и Бањску.