У четвртак, 3. марта 2022. године у свечаној сали Матице српске представљен је зборник научних радова под називом „Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве”. Зборник радова је настао као резултат научног скупа одржаног поводом јубилеја Српске Православне Цркве – осам векова аутокефалности, 2. и 3. новембра 2019. године у Бачкој Паланци, у организацији Епархије бачке, Црквене општине бачкопаланачке и Центра за историјска истраживања при Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Поздравну реч на почетку програма присутнима су упутили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и у име Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, протојереј Стевица Илић, aрхијерејски намесник бачкопаланачки.

О зборнику су говорили историчари професор др Светозар Бошков и др Предраг Вајагић.
Скупу су присуствовали Преосвећени владика Јован (Пурић), свештенство и ђаконство Епархије бачке, као и чланови Матице српске.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матицу српску су посетили слависти-медијевалисти Сабине Фал и Дитер Фал из Берлина који су поклонили своје књиге. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а на састанку се разговарало о потенцијалној сарадњи. Председник се захвалио на поклонима уверен да ће поклоњене књиге бити веома корисне проучаваоцима словенског и српског средњег века.

У четвртак, 3. марта 2022. године, у Мастер центру Новосадског сајма, отворен је 26. међународни салон књига, и 26. изложба уметности „Арт експо”. Манифестацију је отворио писац Матија Бећковић. Награда „Лаза Костић”, најзначајније признање Међународног сајма књига, који ће се на Новосадском сајму одржати од 3. до 10. марта, додељена је равноправно Зорану Ђерићу за својеврсну рекапитулацију његовог 40-тогодишњег поетског деловања сабрану у „Песмама продуженог трајања” у издању Културног центра Војводине „Милош Црњански”, и Јовици Аћину за приповедни тестамент под називом „Бања”, који је објавила „Агора”. Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона.

На Салону у оквиру „Дана Лазе Костића” планирано је обележавање два велика јубилеја – 250 година од рођења знаменитог српског позоришника Јоакима Вујића, као и 100 година од рођења великана поетске речи Васка Попе. Посебан сегмент програма биће посвећен Лази Костићу као драмском лику, док ће треће велико поглавље Дана у фокусу имати новосадску књижевност, од периода романтизма, преко чувене алтернативе из шездесетих и седамдесетих година прошлог века, па до представљања нове генерације овдашњих стваралаца.

Као и сваке године, Матица српска својом богатом понудом и ове године учествује на овој престижној манифестацији. Штанд Матице српске можете посетити сваког дана од 10. до 20. часова.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске и купити по специјалним сајамским ценама можете преузети овде.

Дана 25. фебруара 2022. године Матицу српску су посетили гости из Словеније предвођени госпођом Рут Злобец, професором, лектором и преводиоцем словеначког језика као и проф. др Давидом Крижманом, председником Славистичког друштва Посавја из Словеније. Гости су током обиласка Матичиног здања посетили Рукописно одељење где су их дочекале проф. др Зорица Хаџић, управница Рукописног одељења и мср Александра Јовановић, архивски саветник. Том приликом, упознали су се са историјатом настанка и развоја Одељења као и са изабраном преписком коју је водио Милан Кашанин са истакнутим словеначким ствараоцима 20. века. У пријатном тону, разговарало се о могућој будућој сарадњи, повезивању и промовисању српске и словеначке културе, традиције и језика.

У петак, 25. фебруара 2022. године, у свечаној сали Матице српске представљена је књига „Срби оптанти из Мађарске у Краљевини Југославији (1921‒1941)” др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске. Књига је објављена у издању Српског института у Будимпешти. Поздравну реч на почетку програма присутнима је упутио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

О књизи су говорили: господин Перо Ластић, уредник књиге, те др Милан Гулић, виши научни сарадник, рецензент књиге. Књига прати историјски процес прилагођавања оптанског становништва у колонијама Баната, Бачке, Срема и Барање на нов простор и њихове улоге у модернизацији насеља која су населили. Поред примењених поузданих извора и литературе, књига је обогаћена личним записима и искуствима породица у процесу бурне и трауматичне сеобе.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској у Свечаној сали Матице српске представљена је књига доц. др Уроша Шешума, „Српска четничка акција 1897–1908”. Догађај ја почео песмом „Саздаде се црни облак” у извођењу Виолете Радић, студенткиње са Катедре за етномузикологију Академије уметности у Новом Саду. Потом је др Исидора Поповића рецитовала песму „Кујунџићa мaјкa”, песника Милосава Јелића. Скуп је поздравио председник Матице српске, проф. др Драган Станић. О књизи су говорили проф. др Сузана Рајић и др Александар Савић. На крају се обратио и аутор књиге доц. др Урош Шешум, који је уз видео презентацију публици сасвим приближио Српску четничку акцију. Догађај је завршен песмом „Жали Заре“, у извођењу Виолете Радић.

Недељу Косова и Метохије у Матици српској пратиле су медијске куће, пре свега Радио Беседа и Телевизија Војводине.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској, у уторак, 22. фебруара, представљана је књига Сање Ранковић и Мирјане Закић „Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије”. Књига је објављена у оквиру Косовскометохијског одељења Матице српске.

Скуп је поздравила проф. др Валентина Питулић, председник Косовскометохијског одбора. О књизи су говорили др Јелена Јовановић, дописни члан САНУ и ауторке. Публика је имала прилике да путем видео бима види и чује казиваче песама са Косова и Метохије.

У уметничком делу прогама учествовале су чланице Ансамбла „Традиција вива”, под руководством проф. др Сање Ранковић. Ансамбл је састављен од студенткиња Факултета музичке уметности са Катедре за етномузикологију: Сашка Стефановић, Ивона Дамјановић, Милица Живковић, Невена Ристић, Миљана Пантовић и Катарина Мијатовић.

Извеле су песме: „Чаглавчанке све девојке”, песма научена према запису из села Чаглавица; „Песма за ројење пчела” научена на основу теренског снимка из села Бабин Мост, извела је Сашка Стефановић; „Стојна мома бразду копа”, песма научена према запису из Грачанице; „Кићенице, млада невесто” , свадбена песма која се најчешће изводи у колу забележена на свадби у Грачаници и Љубавну песму „Пошла ми Сутка на воду” , према запису из села Ајвалија.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској у понедељак, 21. фебруара, представљана је књига Ивана Степановича Јастребова, „Обичаји и песме Срба у Турској, у Призрену, Пећи, Морави и Дебру“. Књига је настала у суиздавачком подухвату Удружења филклориста Србије, Службеног гласника и Косовкометохијског одбора Матице српске.

Скуп је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О књизи су говорили приређивачи књиге проф. др Бошко Сувајџић и проф. др Валентина Питулић, као и уредник издања Борисав Челиковић. У уметничком делу прогама учествовала је Виолета Радић, студенткиња Катедре за етномузикологију.

Проф. др Валентина Питулић, председник Косовскометохијског одбора предала је председнику Матице српске проф. др Драгану Станићу дар епсикопа западноамеричког Максима (Васиљевића), књугу „Задужбине Косова и Метохије“ на енглеском језику.

Иван Степанович Јастребов, руски конзул у Призрену је бележио песме и обичаје на Косову и Метохији а посебно у околини Призрена. У питању су лирске, обредне, божићне, љубавне и славске. Забележио је и велики број епских песама. Књига је преведена са руског и објављена 2020. године.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У Матици српској 17. фебруара 2022. године приређен је програм под називом ЛАЗА КОСТИЋ – ВИЛИЈАМ ШЕКСПИР, Медоносни укрштај, НОВИ САД – СТРАТФОРД, поводом 30 година Фондације „Лаза Костић”. Програм су заједнички организовали Матица српска и Фондација „Лаза Костић”. Концепцију програма осмислила је и водила проф. Марина Милић Радовић, оснивач Фондације „Лаза Костић” у Лондону 1991. и Новом Саду 2016. године.

На почетку програма поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Мајкл Добсон, директор Шекспировог института у Стратфорду (Велика Британија). Публици се обратио и Далибор Рожић, члан Градског већа за културу Новог Сада.

Премијерно су изведене композиције Доротеје Вејновић и Љубомира Николића, написаних на текст о пчели у „Хенрију Петом” Вилијема Шекспира. У реализацији програма учествовали су Војин Ћетковић, драмски уметник, Радослава Воргић Журжован и Памела Киш Игњатов, сопранисткиње, Џулијус Дрејк, Лондон, и Стефан Ракић, клавирски сарадници, Лазини амбасадори, подмладак Фондације, Борис Лијешевић, режисер, Анет Стенцел и Кристина Фелдхамер, визуали, академик Зоран Пауновић, англиста, проф. Атила Капитањ, дизајнер, Зденко Медвеђ, дизајн светла, Милан Шиђански и Драган Тубић, техника подршка и Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске.

Пред крај програма публици су се обратили и др Валери Дијаз, лекар и дугогодишњи члан Фондације у Лондону, проф. др Данкуц, витез Фондације „Лаза Костић“ и Драган Којић, председник Фондације „Лаза Костић“ .

Програм се одвијао уз ограничено присуство публике у складу са епидемиолошким мерама. Догађај се уживо емитовао с могућношћу одложеног гледања преко YouTube канала Матице српске и YouТube канала Фондације „Лаза Костић“

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Саше Радојчића, Бећира Вуковића, Милана Тодорова, Емсуре Хамзић, Миодрага Раичевића, Владана Матића, Драгана Јаковљевића, Зорана Вучића, Саше Нишавића, Горана Ибрајтера, Рената Вујаковића, Абдулразака Гурне и Германа Садулајева. Рубрика „Есеји” доноси текстове Драгана Симеуновића о Гаврилу Стефановићу Венцловићу, Милене Давидовић о Ласлу Краснахоркаију и Исидоре Ане Стамболић о Поп Д. Ђурђеву. Тема рубрике „Сведочанства” су Алекса Шантић, Иво Тартаља и Иво Андрић о којима пишу Иван Негришорац, Јован Делић и Симо Ћирковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Марији Јањион кроз њен есеј „Богиња слободе” који је на српски превела Бисерка Рајчић, те кратак биографски текст о овој ауторки. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Љиљана Пешикан Љуштановић, Тихомир Петровић, Јелена Марићевић Балаћ, Никола Живановић, Луна Градиншћак, Александра Пауновић, Снежана Кесић, Растко Лончар и Иван Исаиловић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.