Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 507, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Будимира Дубака, Радивоја Шајтинца, Мирка Демића, Милана Тодорова, Бошка Ломовића, Милана Мицића, Бојана Јовановића и Луисе Валенсуела. Рубрика „Есеји” доноси исповедну причу Ранка Поповића о краткој приватној историји читања, док Емилија Поповић пише о Момчилу Настасијевићу, Софија Скубан о „Магбету” и „Злочину и казни”, а Ана Марковић о приповедању Луисе Валенсуела. Тема рубрике „Сведочанства” су текст Епископа бачког Иринеја о српској православној терминологији која се односи на умирање и смрт, избор из дневничких записа Живојина Павловића и текст Владана Матића „Упознавање с Тартаријом у времену паре”. Рубрика „Поводи” посвећена је Адаму Загајевском кроз преводе његове поезије, есеја и интервјуа који је са овим писцем водила Светлана Гуткина. Рубрика „Разговор” посвећена је причи Луисе Валенсуела о женском приступу језику прозног дискурса, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Сања Перић, Милан Р. Симић, Сара Матин, Јелена Марићевић Балаћ, Радоје Фемић и Николина Тутуш. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је књига „Камашастра или Поуке о љубави“. Са санскрта је превео Светислав Костић, дугогодишњи професор индијских језика на Карловом универзитету у Прагу.

Матица српска, заједно са колегама са Филолошког факултета Универзитета у Београду, преузела је на себе важан задатак да организује превођење са санскртског оригинала и објављивање неких од фундаменталних текстова индијске културе и историје, као што су „Мануов законик“, као и „Артхашастра“, као и „Камашастра“ која је овог пута пред нама. Сва три списа, сваки на свој специфичан начин, јасно пратећи духовну (дхарма), материјалну (артха) или чулну (кама) сферу људског живљења, првенствено настоје да представе и пруже поуку у областима које, по индијским древним мислиоцима, представљају три основна задатка која би сваки појединац требало да оствари током свог живота. Пошто су са две претходне књиге, у много чему, области духовног и материјалног живљења већ биле покривене, на ред је дошла сфера чулног живота и љубави појединца, у индијској перцепцији исконске покретачке и стваралачке моћи, о чему првенствено говори спис „Камашастра“.

„Камашастру“ је у првим вековима наше ере, по предању, саставио брахман Ватсјајана, највероватније на основу неких још старијих списа који до наших дана нису сачувани, мада паралелно постоје мишљења да се иза тог имена крије колективно ауторство. Основна намера аутора овог дела била је да створи неку врсту приручника за васпитање и одрастање младих људи који су у вишим слојевима и у урбаној средини античког индијског друштва постепено преузимали улогу стубова домаћинства, док је, како указује овај спис, правилно уређен емотивни и сексуални живот и однос мушкарац-жена био снажан гарант стабилности и духовног и материјалног процвата сваке такве заједнице. Према томе, како можемо видети кроз читаву Камашастру, чулна сфера живота се непрекидно посматра и тумачи као нерскидива целина духовног и материјалног преображаја појединца, породице и читавог друштва, док се знање представљено у овом делу износи у виду кратких поука (сутра) како треба правилно поступати у личном животу као огледалу свачијег друштвеног статуса.

Рецензенти ове књиге су проф. др Александар Петровић и др Јован Чавошки, а објављена је као пета књига у оквиру пројекта Матице српске „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ (руководилац пројекта проф. др Александар Петровић). Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 27. априла. 2021. године, приређен је концерт без присуства публике, „Бетовену у част“ поводом 250 година од рођења чувеног композитора.

Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске.

Наступиле су Агота Виткаи Кучера, сопранисткиња и Јелена Симоновић Ковачевић, пијанисткиња.

На концерту су изведене одабранe Бетовеновe соло песмe које су компоноване на стихове чувених немачких песника Гетеа, Јајтелеса, Матисона и других. Уметнице су одржале и кратко предавање о стваралаштву и значају овог великана. Упознале су публику са Бетовеновим поетско-музичким светом кроз пажљиво одабран репертоар.

Директан пренос програма публика је могла да прати на YouTube каналу Матице српске.

У оквиру Рукописног одељења Матице српске објављена је преписка Милана Кашанина Писма, сусрети, трагови. Ова епистоларна трилогија подељена у пет књига (друга и трећа књига су састављене из два дела) започиње сећањима Кашанинове ћерке Марине Бојић („Мој отац Милан Кашанин”). У првој књизи штампана је преписка Милана Кашанина са члановима породице, затим са С. Марићем, Т. Остојићем, В. Стајићем…

Друга књига осветљава рад Милана Кашанина на књижевном пољу. У оквиру ове књиге штампана је његова преписка са M. Малетином, Ј. Дучићем, В. Петровићем, М. Црњанским, И. Секулић, Б. Ћосићем, М. Крлежом, Г. Крклецом, М. Ристићем, Б. Петровићем, А. Тишмом…

Трећа књига представља Кашанинов рад на историји уметности, формирању и оснивању три модерна музеја (Музеј савремене уметности, Музеј кнеза Павла, Галерија фресака), уређивању Уметничког прегледа… У оквиру ове књиге објављена је преписка са кнезом П. Карађорђевићем, П. Васићем, П. Милосављевићем, К. Страјнићем, П. Бељанским, С. Радојчићем, М. Коњовићем, А. Дереном, К. Кларком, А. Дероком, К. Д. Меренсом, Д. Сегонзаком, Б. Беренсоном…

У оквиру ових књига преписке по први пут објављени су сачувани „трагови” – сећања и записи Милана Кашанина на савременике. Приређивач преписке Милана Кашанина је Зорица Хаџић која је написала и поговоре за сваку од три књиге, као и напомене и белешке уз писма.

У понедељак, 26. априла 2021. године, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман потписали су Споразум о сарадњи. Предмет Споразума је развијање међусобне сарадње у свим областима које буду оцењене као комплементарне са становишта делатности обе стране. Након свечаног чина уприличен је састанак на коме је разговарано о првом заједничком подухвату, организовању научног скупа поводом обележавања 80 година од Рације. Потписивању Споразума су присуствовали др Милан Мицић, генерални секретар Мaтице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је двоброј (6‒7) часописа „Synaxa – Matica srpska International Journal for Social Sciences, Arts, and Culture”. Часопис Матице српске за друштвене и хуманистичке науке на енглеском језику јесте периодична публикација која објављује научне чланке и расправе, прегледне чланке, осврте, приказе, хронике, белешке, библиографије итд. из области друштвених и хуманистичких наука. У новом броју, у рубрици „Чланци” („Articles and Treatises”), објављени су радови Душана Мркобрада, Мирослава Павловића и Огњена Крешића, Гојка Маловића, Велибора Џомића, Рајка М. Буквића, Данила Н. Басте, Џои Којаме и Момчила Селића.

У рубрици „Прикази” („Book reviews”) објављени су радови Александра Хорвата (приказ књиге Драга Његована „Присаједињење Војводине Србији 1918”), Едит Фишер (приказ књиге Игора Вокоуна и Живана Иштванића „140 година Музеја у Белој Цркви – прилози и грађа 1877‒2017”) и Часлава Оцића (приказ књиге „Српско рударство и геологија у другој половини ХХ века”, коју је уредио Слободан Вујић). Некролог посвећен Слободану Жуњићу потписује Илија Марић.

Уредништво часописа радило је у саставу: Часлав Оцић (главни и одговорни уредник), Душан Рњак и Катарина Томашевић (чланови), те Јована Трбојевић Јоцић (секретар Уредништва). Радове у двоброју превела је Ана Селић.

Објављивање овог двоброја часописа подржали су Градска управа за културу Града Новог Сада и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

На иницијативу Бразилске књижевне академије и њеног председника књижевника и проучаваоца књижевности проф. др Марка Лукезија одржан је интеркултурални српско-бразилски дијалог преко интернета и зум апликације 12. aприла 2021. године. У овом разговору су као представници Србије учествовали председник Матице српске проф. др Драган Станић и директор Народне библиотеке Србије проф. др Владимир Пиштало. У разговору су као представници Бразилске књижевне академије учествовали и академик Домисио Проенса Фиљо и председник Бразилске медицинске академије др Рубенс Белфорт. Разговарано је о томе колико се и како познајемо, каква је улога књижевности, културе, музике, па и спорта у свему томе, као и какве су околности свакодневног живота у две земље, поготово у условима пандемије. Договорено је да се ова плодоносна комуникација настави и убудуће.

Косовскометохијски одбор Матице српске са задовољством обавештава да се данас, 22. априла 2021. године, након нешто више од 70 година, на зграду задужбине „Симе Андрејевића Игуманова Призренца“ на Теразијама, враћа скулптура „Сима Игуманов и сирочићи“.

Сима Андрејевић Игуманов је један од највећих српских добротвора и задужбинара чија Задужбина и данас, 139 година након његове смрти, остварује своју мисију, помаже школовање деце с Косова и Метохије и финасира рад Богословије „Свети Кирило и Методије“ у Призрену.

Вршњак Првог српског устанка, рођени Призренац, Сима Андрејевић стекао је велики иметак и, оставши без директних потомака, оставио га је за школовање српске деце из Старе Србије. Био је власник Призренске богословије која ове године прославља велики јубилеј – 150 година рада. Тестаментом је 10. новембра 1880. године у Београду све своје покретно и непокретно имање завештао издржавању Призренске богословије и школовању српске омладине из Старе Србије. Нажалост, гроб овог великог добротвора, Симе Андрејевића Игуманова, и данас је у рушевинама манастира Светог Марка у Кориши, у околини Призрена (који су албански екстремисти порушили 1999. године) који се и две деценије касније из безбедносних разлога не сме обићи. (даље…) →

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено више од 260 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.
Рукопис у два примерка и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига”, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. јуна.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске најкасније до краја јула. Све додатне информације можете добити од стручног сарадника Одељења за књижевност и језик путем мејл адресе milena.kulic@maticasrpska.org.rs.

Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.