Зборник Матице српске за историју (ЗМСИ) објављујe научне радовe из области историје, помоћних историјских наука и сродних хуманистичких и друштвених дисциплина. Радови који се објављују у часопису разврстани су према следећим категоријама: оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, научна библиографија. Поред тога, часопис објављује и прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва. ЗМСИ је покренут 1970. године. До 28. свеске (1983) носио је назив Зборник за историју. Досадашњи главни уредници били су: академик Славко Гавриловић (1970–2004), академик Милош Благојевић (2005–2012), проф др Војин Дабић (2013–2017), др Петар В. Крестић (2018–). На челу часописа је Уредништво које је састављено од домаћих и иностраних чланова. Часопис је у 2022. години у оквиру научних часописа чији је издавач из Републике Србије (реферисан у Web of Science и у Journal Citation Report – JCR), категорисан као часопис М24.

Зборник Матице српске за историју доступан је у режиму отвореног приступа на сајту часописа: [http://www.maticasrpska.org.rs/category/katalog-izdanja/naucni-casopisi/zbornik-matice-srpske-za-istoriju/]. ISSN број 0352-5716; Електронски приступ библиотекама у Србији: [http://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/7793410#full].

Уредништво 2021–2024:

Главни и одговорни уредник часописа:

Др Петар В. КРЕСТИЋ, научни саветник, Историјски институт, Београд
petar.krestic@iib.ac.rs

Чланови Уредништва:

Проф. др Ђорђе БУБАЛО, заменик главног уредника, Одељење историје, Филозофски факултет, Универзитет у Београду;
Др Александра НОВАКОВ, научни сарадник, Матица српска, Нови Сад;
Проф. др Мира РАДОЈЕВИЋ, дописни члан САНУ, Одељење историје, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд;
Др Срђан РУДИЋ, научни саветник, Историјски институт, Београд;
Др Александар ФОТИЋ, стручни саветник, Одељење историје, Филозофски факултет, Универзитет у Београдy;
Проф. др Ђура ХАРДИ, Одсек за историју, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду;
Др Небојша ШУЛЕТИЋ, научни сарадник, Балканолошки институт САНУ, Београд.

Инострани чланови Уредништва:

Проф. др Габор АГОШТОН, Џорџтаун универзитет, Вашингтон, Сједињене Америчке Државе;
Др Максим АНИСИМОВ, виши истраживач, Институт за историју Русије, Руска академија наука, Москва, Русија;
Проф. др Росица ГРАДЕВА, Амерички универзитет, Софија; Институт за балканске студије Бугарске академије наука, Софија, Бугарска;
Др Иван ЛАКОВИЋ, научни сарадник, Одељење за општу историју, Универзитет Црне Горе, Подгорица, Црна Гора

Стручни сарадник Одељења:

Мср Љиљана Дражић
ljdrazic@maticasrpska.org.rs

Упутство за ауторе 2022.
Пословник о раду ЗМСИ
Рецензирање рукописа ЗМСИ
Изјава ЗМСИ
Формулар за рецензирање рукописа ЗМСИ
Правилник о категоризацији научних часописа 2020.
Категоризација научних часописа 2022.

Архива:

број 108, година 2023.
број 107, година 2023.
број 106, година 2022.
број 105, година 2022.
број 104, година 2021.
број 103, година 2021.
број 102, година 2020.
број 101, година 2020.
број 100, година 2019.
број 99, година 2019.
број 98, година 2018.
број 97, година 2018.
број 96, година 2017.
број 95, година 2017.
број 94, година 2016.
број 93, година 2016.
број 92, година 2015.
број 91, година 2015.
број 90, година 2014.
број 89, година 2014.
број 88, година 2013.
број 87, година 2013,
број 86, година 2012.
број 85, година 2012.
број 84, година 2012.
број 83, година 2011.
број 81, година 2010.
број 79-80, година 2009.
број 77-78, година 2008.
број 75-76, година 2007.
број 74, година 2006.
број 71-72, година 2005.
број 69-70, година 2004.

О часопису

ISSN (Штампано изд.) 0543-1247 (бр. 1–21); 0352-6844 (бр. 22–)
ISSN (Online) 2787-3099
УДК: 7
Први пут објављен: 1965.
Учесталост излажења: годишње
Област: историја ликовних уметности; историја, археологија, етнологија

ЗБОРНИК ЗА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ МАТИЦЕ СРПСКЕ покренут је 1965. године као научни часопис Одељења за ликовне уметности Матице српске у Новом Саду. У њему се објављују радови из историје српске и европске уметности од раног средњег века до модерног доба. Отворен је за расправе из историје и теорије ликовних и примењених уметности, историје архитектуре, музеологије, херитологије и студија визуелне културе. Часопис прихвата искључиво чланке који се први пут објављују, и који подлежу двострукој слепој рецензији. Индексиран је на следећим листама међународних научних часописа: ERIH PLUS и WOS ESCI (Emerging Sources Citation Index). Одлуком Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије о категоризацији научних часописа Зборник је сврстан у категорију М23. Зборник Матице српске за ликовне уметности је часопис отвореног приступа (Open Access Journal) и доступан је на интернет страници издавача (www.maticasrpska.org.rs).

Уредници:

Академик Дејан Медаковић (бр. 1–30),
Академик Динко Давидов (бр. 32–35),
Проф. др Александар Кадијевић (бр. 36–48),
Проф. др Владимир Симић (бр. 49–)

Уредништво:

Проф. др ВЛАДИМИР СИМИЋ, главни и одговорни уредник (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Проф. др ТИЛАЈ АРТАН (Универзитет Сабанџи, Истанбул, Турска)
Проф. др ИГОР БОРОЗАН (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Проф. др ДРАГАН ДАМЈАНОВИЋ (Универзитет у Загребу, Хрватска)
Проф. др ИВАН ДРПИЋ (Универзитет Пенсилваније, Филаделфија, САД)
Проф. др АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Академик МИОДРАГ МАРКОВИЋ (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Проф. др ЛИДИЈА МЕРЕНИК (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Проф. др АЛИНА ПЕЈН (Универзитет Харвард, Кембриџ, САД)
Проф. др БИСЕРА ПЕНТЧЕВА (Универзитет Стенфорд, САД)
Др ФРИДРИХ ПОЛЕРОС (Универзитет у Бечу, Аустрија)
Др ДАНИЦА ПОПОВИЋ (Балканолошки институт САНУ, Београд)
Проф. др ИВАН САНТО (Универзитет Етвеш Лоранд, Будимпешта, Мађарска)
Проф. др БРАНИСЛАВ ТОДИЋ (Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
Др AНA ШВЕРКО (Институт за повијест умјетности, Сплит, Хрватска)

Секретар уредништва:
Мср Весна Гајић
Телефон: 021 6615-038 и 021 420-199, локал 129, факс 021 528-901
е-mail: vgajic@maticasrpska.org.rs

Редакција прима рукописе најкасније до 1. фебруара за број који излази до краја те године. Након тога се одржава састанак Редакције на којем се одређују рецензенти и започиње процес припреме за објављивање новог броја Зборника Матице српске за ликовне уметности.

Уређивачка политика
Упутство за ауторе

Библиографија радова Зборника Матица српске за ликовне уметности 1-50

Актуелни број:

Архива:

број 50, година 2022.
број 49, година 2021.
број 48, година 2020.
број 47, година 2019.
број 46, година 2018.
број 45, година 2017.
број 44, година 2016.
број 43, година 2015.
број 42, година 2014.
број 41, година 2013.
број 40, година 2012.
број 39, година 2011.
број 38, година 2010.
број 37, година 2009.
број 36, година 2008.
број 34_35, година 2003.
број 29_30, годинe 1993_1994.
број 27_28, годинe 1991_1992.
број 26, година 1990.
број 25, година 1989.
број 23, година 1987.
број 22, година 1986.
број 21, година 1985.
број 20, година 1984.
број 19, година 1983.
број 18, година 1982.
број 17, година 1981.
број 16, година 1980.
број 15, година 1979.
број 14, година 1978.
број 13, година 1977.
број 12, година 1976.
број 11, година 1975.
број 10, година 1974.
број 9, година 1973.
број 8, година 1972.
број 7, година 1971.
број 6, година 1970.
број 5, година 1969.
број 4, година 1968.
број 3, година 1967.
број 2, година 1966.
број 1, година 1965.

Управни одбор Матице српске на својој 4. седници од 11. 3. 1996. донео је Одлуку о издавању Зборника Матице српске за класичне студије (Journal of Classical Studies Matica Srpska).

Часопис се бави изучавањем антике у свим њеним аспектима. Антика чини основу европске цивилизације и културе, а наша земља и српски народ су саставни део културне области античке. Антички Балкан је задужио све касније европске и друге народе многим достигнућима у култури, философији и науци, језицима, књижевности, историји, уметности и материјалној култури. Балкански Словени и сви становници некадашње Југославије су многим везама били везани за античку културу, за њен простор и за њене носиоце, како је наглашавао наш највећи ауторитет за антички Балкан академик Милан Будимир.

„Тај антички утицај и класична баштина, као и наслеђе и рецепција антике код Срба, у свету се најмање помињу, те је превасходни задатак часописа да допринесе промоцији наше класичне науке у иностранству. У ту сврху служе и прилози сарадника из Европе, Русије, САД, Канаде и Индије који се објављују у нашем часопису.“

Часопис ће се бавити и критичким вредновањем и презентирањем радова наших научника и писаца са класичном тематиком. Стога ће рецепција хеленске философије, књижевности, уметности и културе, како грчке тако и римске, у српској традицији бити једна од главних тема у часопису. Компаративна испитивања религије и мита и теоријско одређење ове сфере су даљи интерес наших и страних сарадника, као и право и природне науке у антици.

Поред оригиналних истраживачких Студија и чланака о класичним темама, часопис објављује и радове са научних скупова посвећених антици код нас и у свету, везама с Оријентом, античкој баштини у Византији, прожимању са словенским светом и српским језиком и културом.

Часопис има и сталне рубрике као што су Хроника научног живота, Пројекти и Вести из света, Некролози и др.

Посебан значај у часопису придајемо научној критици и приказима нових књига и студија објављиваних код нас и у свету, у коју сврху смо обезбедили публикације великих издавача.

Истичемо да је ово једини часопис те врсте код нас, који се касно појавио, будући да је некадашњи југословенски часопис за античку проблематику изгубљен с отцепљеним републикама. Драгоцену подршку нашем Зборнику пружио је и централни светски форум за класичне студије FIEC на својој Генералној скупштини 20. 8. 1999. у Кавали (Грчка), када је лично председник FIEC, академик Карл Јоахим Класен (Carl Joachim Classen), члан Матице српске, јавно поздравио појаву Зборника за класичне студије у Србији и позвао колеге на међународну сарадњу са часописом. Наглашавамо да је FIEC једна од тринаест Унескових асоцијација у друштвеним наукама. Радови из нашег Зборника улазе у главну библиографску публикацију на свету за ове области L’Année philologique.

Часопис уређује међународна редакција састављена од најистакнутијих научника код нас и у свету.

Чланови Уредништва Зборника Матице српске за класичне студије:

Проф. др Ксенија Марицки Гађански (Београд), главни и одговорни уредник
проф. др Сима Аврамовић (Београд)
проф. др Растко Васић (Београд)
проф. др Бхарат Гупт (Делхи)
проф. др Милан С. Димитријевић (Београд)
проф. др Виктор Кастелани (Денвер)
проф. др Марк Ниволт (Отава)
проф. др Мирко Обрадовић (Београд)
проф. др Курт Рафлауб (Провиденс)
проф. др Ливио Росети (Перуђа)
проф. др Данијела Стефановић (Београд)
проф. др Мирјана Д. Стефановић (Нови Сад)
проф. др Снежана Ферјанчић (Београд), секретар
проф. др Бојана Шијачки Маневић (Београд)

Стручни сарадник:
мср Милена Кулић, e-mail: mkulic@maticasrpska.org.rs
Телефони: 021 622-726 и 021 420-199 локал 132

Адреса Уредништва:
Матица српска
Уредништво Зборника Матице српске за класичне студије
21000 Нови Сад
Матице српске 1
E-mail  zmsks@maticasrpska.org.rs

Архива:

књига 25, година 2023.
књига 24, година 2022.
књига 23, година 2021.
књига 21-22, година 2020.
књига 20, година 2018.
књига 19, година 2017.
књига 18, година 2016.
књига 17, година 2015.
књига 16, година 2014.
књига 15, година 2013.
књига 14, година 2012.
књига 13, година 2011.
књига 12, година 2010.
књига 12, година 2010.
књига 11, година 2009.
књига 10, година 2008.
књига 9, година 2007.
књига 8, година 2006.
књига 7, година 2005.

 

Први број Зборника Матице српске за класичне студије објављен је 1998. године, а до 7. броја не располажемо електронским форматом.

Архива:

број 14, година 2022.
број 13, година 2021.
број 12, година 2020.
број 11, година 2019.
број 10, година 2018.
број 9, година 2017.
број 8, година 2015.
број 7, година 2014.
број 6, година 2011.
број 5, година 2008.
број 4, година 2006.
број 3, година 2001.

Свеске Матице српске покренуте су 1985. године као периодична публикација у три серије: књижевности и језика, друштвених наука и уметности, а од 1989. године и природних наука. Објављују грађу и прилоге за културну и друштвену историју. Издавање Свезака финансира се из задужбина и фондова Матичиних добротвора. До сада су објављене 54 свеске.

Главни и одговорни уредници:

Чедомир Попов ( 1985-1995)
Никола Гаћеша (1996-2004)

Уредници серија:

Серија књижевности и језика (Божидар Ковачек 1985-1999, Јелка Ређеп 2000-2013, Александра Вранеш 2013 –       )
Серија друштвених наука (Младен Стојанов 1985- 1995, Љубомирка Кркљуш 1995 –         )
Серија уметности (Олга Микић 1985-1999, Мирослав Радоњић 2000 –        )
Серија природних наука (Војислав Јовановић1989-1995, Олга Гашић 1995-1999, Јован Максимовић 2000 –         )

Уредништво:

проф. др  Горана Раичевић, главни и одговорни уредник
доц. др Зорица Хаџић
проф. др Гордана Штрбац

Архива:

број 62, година 2022.
број 61, година 2021.
број 60, година 2019.
број 60, година 2019.
број 59, година 2018.
број 58, година 2017.
број 57, година 2017.
број 56, година 2014.
број 55, година 2014.
број 54, година 2013.
број 53, година 2012.
број 52, година 2011.
број 51, година 2010.
број 50, година 2010.
број 49, година 2009.
број 43, година 2005.
број 42, година 2004.
број 41, година 2004.

Na raskrscu istoka i zapadaКатарина Томашевић
На раскршћу Истока и Запада. О дијалогу традиционалног и модерног у српској музици
2009, 371 стр.
ISBN 978-86-80639-06-2
цена: 864,00 дин.


Образац за поручивање: