2.2.2015-6Косовскометохијски и Омладински одбор Матице српске у петак, 22. март 2024. године обележили су 25 година од Нато бомбардовања (1999) и 20 година од Мартовског погрома (2004). Програм је насловљен „Мартовски погром – награђени злочин“. Скуп је поздравио проф др. Драган Станић, председник Матице српске. Подсетио је присутне на активности Матице српске за време бомбардовања. Говорили су мр Живојин Ракочевић, потпредседник Косовскометохијског одбора о данима Мартовског погрома, био је очевидац догађаја и историчар Стефан Радојковић о међународним односима тих година.

 2.2.2015-6У склопу програма у Фоајеу Матице српске приређена је изложба фотографија „Погром 17. март 2004. Награђени злочин“, у организацији Матице српске, Галерије уметности Приштина и Дома културе „Грачаница“. Фотографије су углавном настале за време Мартовског погрома и неколико дана касније. Аутор фотографија је Живојин Ракочевић. Изложбу је пратио и каталог који можете видети у прилогу. Изложбу је отворила проф. др Дубравка Ђукановић, директор Републичког завода за заштиту споменика Србије. Изложба траје до 15. априла 2024. године.

У уметничком делу програма учествовале су. Симона Новаков, ученица Музичке школе „Исидор Бајић“ и Симонида Ракочевић, ученица соло певања Музичке школе. Програм је водила др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора Матице српске. Цео догађај је снимљен и може се видети у видео-архиви Матице српске.

 2.2.2015-6Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за ликовне уметности (бр. 51), редовна годишња публикација која садржи расправе из историје и теорије ликовних и примењених уметности, историје архитектуре, музеологије, херитологије и студија визуелне културе.

Уредништво Зборника Матице српске за ликовне уметности радило је у следећем саставу: проф. др Владимир Симић, главни и одговорни уредник и секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске, проф. др Тилај Артан (Универзитет Сабанџи, Истанбул, Турска), проф. др Игор Борозан (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Драган Дамјановић (Универзитет у Загребу, Хрватска), проф. др Иван Дрпић (Универзитет Пенсилваније, Филаделфија, САД), проф. др Александар Кадијевић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), академик Миодраг Марковић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Лидија Мереник (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Алина Пејн (Универзитет Харвард, Кембриџ, САД), проф. др Бисера Пентчева (Универзитет Стенфорд, САД). др Фридрих Полерос (Универзитет у Бечу, Аустрија), др Даница Поповић (Балканолошки институт САНУ, Београд), проф. др Иван Санто (Универзитет Етвеш Лоранд, Будимпешта, Мађарска), проф. др Бранислав Тодић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), др Aна Шверко (Институт за повијест умјетности, Сплит, Хрватска).

Садржај свеске бр. 51 чине: чланци, расправе, прилози (15 радова) и прикази (6 радова), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Географски регистар, списак рецензената и Упутство за ауторе.

У рубрици ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИ објављени су радови Бранке Ч. Вранешевић, Олге З. Шпехар, Огњена Љ. Тутића, Анђеле Ђ. Гавриловић, Драгане С. Павловић, Маријане Љ. Марковић, Бранка М. Чоловића, Вука Ф. Даутовића, Александра Ђ. Кадијевића, Верице С. Павићевић, Софије Б. Јовановић, Милице С. Божић Маројевић, Леона Којена, Максимилијана Г. Дорословачког, и коауторски рад Дуње Д. Андрић и Сање Кипроски.

У рубрици ПРИКАЗИ објављени су радови Милене М. Антонијевић, Јоване М. Николић, Снежане В. Мишић, Исидоре С. Савић, Дијане Љ. Метлић и Бојане М. Стевановић.

Настављајући традицију установљену јубиларним Зборником бр.50, и овај број штампан је у колору. Зборник бр. 51 је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а може се погледати и на следећем линку.

 2.2.2015-6У четвртак, 21. марта 2024. године, одржана је промоција едиције „Прва књига Матице српске“ на Сајму књига у Новом Саду. Представљене су књиге Тамаре Пантовић „Путописи (из обећане земље)“, Владимира Папића „На жанровској размеђи ране модерности“ и Стевана Јовићевића „Искушавања идентитета“. У програму су учествовали аутори Стеван Јовићевић и Тамара Пантовић, а разговор је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

 2.2.2015-6У четвртак, 21. марта 2024. године, обележен је Светски дан поезије представљањем зборника радова „Поезија Слободана Ракитића“. У програму су учествовали Иван Негришорац, доц. др Јелена Марићевић Балаћ и мср Нина Стокића. Зборник радова уредили су Иван Негришорац и доц. др Јелена Марићевић Балаћ. Зборник је део едиције „Библиотека Змајева награда“, која је посвећена добитницима „Змајеве награде Матице српске“. Слободан Ракитић „Змајеву награду“ је добио 2010. године за збирку песама „Пламен и роса“ (у издању Српске књижевне задруге).

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

 2.2.2015-6У оквиру Музичких вечери које Матица српска организује уз подршку Градске управе за културу града Новог Сада, 20. марта наступиле су пијанисткиња Невена Совтић и сопран Харлота Хенриксон, чије је гостовање омогућила Амбасада Шведске у Београду. Уметнице су за ову прилику припремиле програм „Северна душа“. Обе имају импресивне уметничке биографије. Сопран Харлота Хенриксон рођена је у Гетеборгу, у Шведској, где је после студија певања имала прилике да сарађује са извођачима који су носиоци краљевских одликовања. Постдипломске студије највишег степена завршила је у Детмолду са изузетним похвалама, а живи и ради у Хамбургу. Од 2019. године, поред концертне каријере, ради као предавач певања и методике певања на Хамбуршком конзерваторијуму. Такође вокално води неколико хорова, наступа као прва дама у операма на сценама Шведске и Немачке и носилац је престижних награда, од којих се издваја прва награда на такмичењу Гетеборшког удружења Вагнер. Невена Совтић је рођена у Новом Саду, где је завршила дипломске и мастер студије клавира на Академији уметности у класи проф. Ирис Кобал. Током школовања била је стипендисткиња Фонда за младе таленте Министарства просвете, а мастер студије интерпретације соло песме завршила је на Високој школи за музику у Детмолду. Учила је од водећих стручњака у области соло певања и наступала у Србији, Црној Гори, Хрватској, Италији, Француској, Немачкој и Аустрији, том приликом убирајући бројне награде. Има интернационално педагошко искуство и тренутно је запослена као доценткиња на предмету Корепетиција на Катедри за клавир на Академији уметности у Новом Саду.

На концерту „Северна душа“ публика је имала прилике да чује скандинавске композиторе чији је рад поприлично нов нашој јавности. У питању су Гунар де Фрумери, Торе Рангстрем, Јуста Нистрем и, један од познатијих, Јан Сибелијус. Невена Совтић потрудила се да концизним а садржајним излагањем о сваком од ових уметника публици приближи њихов сензибилитет, активности и најзначајније биографске податке. Сусрет са музиком који су две уметнице приредиле публици био је заиста очаравајући и емотивно близак, и поред нама непознатог шведског језика. Преведени називи неких песама гласе: „Као талас“, „Ноћна молитва“, „Душа и пејзаж“, „Црне руже“, „Да ли је то био сан?“. Харлотин сопран је од суптилне и тихе вокалне виртуозности прелазио до громогласног свепрожимајућег крешенда, према потреби композиција, у које је уносила и значајно глумачко умеће. Одабране северњачке мелодије очигледан су пијанистички изазов, који је Невена Совтић беспрекорно савладала, а имали смо прилике да уживамо и у њеној соло деоници, са избором клавирских комада. Северна душа нам се, на основу концерта, чини као вулкан који се комеша испод леденог покривача или као мистична игра светлосних зрака који плешу по мору и небу. Надамо се да ћемо на будућим Музичким вечерима још боље упознати скандинавску класичну музику, као и да Харлота Хенриксон намерава да у своја концертна путовања трајно уврсти и Србију.

Организациони одбор је одлучио да се у 9. задатку признаје као одговор: хигијеничарка.

У кључу 12. задатка наведен је погрешан падеж. Уместо баклава/баклаве треба баклаву/баклаве.

Тест Окружно VIIA програм
Тест Окружно VIIB програм
Тест Окружно VIIIA програм
Тест Окружно VIIIB програм

Кључ Окружно VIIA програм
Кључ Окружно VIIB програм
Кључ Окружно VIIIA програм
Кључ Окружно VIIIB програм

 2.2.2015-6Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ђорђа Сладоја, Владимира Пиштала, Анђелка Анушића, Николе Живановића, Славомира Саше Нишавића, те преводи поезије Роберта Мазија и Марка Мелила. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Попова о Достојевском, Маше Петровић о Иви Андрићу и Симониде Лончар о Бошку Петровићу. Тема рубрике „Сведочанства” је књижевна награда „Бескрајни плави круг” кроз текст добитника Владимира Пиштала и прилоге: Младена Шукала, Мине Ђурић и Гордане Влаховић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ленка Настасић, Драган Хамовић, Јелена Огњеновић, Луна Градиншћак, Ненад Станојевић и Биљана Турањанин Николопулос. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва организовали су у четвртак 7. марта 2024. године у Матици српској два предавања поводом Светског дана слуха. Ово је седма заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.

Програм је отворио трио „Affrettando” који чине ученици средње музичке школе „Исидор Бајић” у Новом Саду. Иван Чернухин (клавир), Катарина Митровић (виолончело) и Константин Црњански (флаута) својом надахнутом изведбом су обогатили програм посвећен слуху и гласу.

 2.2.2015-6Предавање „Глас и поремећаји гласа” одржао је проф. др Слободан Митровић (Универзитетски клинички центар Војводине, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду) спровевши публику кроз развој и промене гласа човека – од рођења до старости, као и потенцијалне сметње и потешкоће које се могу појавити.

 2.2.2015-6Предавање „Слух и поремећаји слуха” одржао је проф. др Драган Данкуц (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД, Универзитетски клинички центар Војводине, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду) указао је на повезаност гласа и слуха, те приказао студије случаја када је слух био оштећен а затим медицинским третманима повраћен. О ефектима интервенција говорили су и бивши пацијенти проф. др Данкуца.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.