У Свечаној сали Матице српске, 12. новембра 2019. године представљена је књига др Наташе Марјановић: Музика у животу Срба у 19. веку – из мемоарске ризнице. Суиздавачи су Матица српска и Музиколошки институт САНУ.
О књизи су говориле др Катарина Томашевић, директор Музиколошког института САНУ, проф. др Даница Петровић и проф. др Маријана Кокановић Марковић, музиколози. Публици се обратила и ауторка књиге.

Поздравне речи упутила је проф. др Мирјана Веселиновић Хофман, музиколог, секретар Одељења.

Програм је снимљен и може се погледати овде.

У Матици српској, 7. новембра 2019. године, приређен је концерт пијанисте Ивана Динића. Када је са шеснаест година примљен на београдски Факултет музичке уметности, у класу професора Андреја Прегера, већ је био лауреат читавог низа покрајинских, републичких и савезних такмичења. Након две године студија одлази у САД, где је примљен на Juilliard School у Њујорку у класу професора Саше Городњицког. Дипломирао је у Београду 1983. као најбољи студент у класи Невене Поповић. Свирао је са оркестрима Београдске филхармоније и Југословенске народне армије на концертима у Југославији, САД, СССР, Италији и Грчкој.

Изведене су композиције Јоханеса Брамса, Сергеја Рахмањинова, Франца Листа, Фредерика Шопена и Клода Дебисија., а концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У петак, 1. новембра 2019. године, у Матици српској представљен је песнички зборник новосадског и темишварског књижевног круга У истом огледалу, који је објављен у оквиру едиције „Књижевни дијалози“. Избор су направили Славомир Гвозденовић, Роберт Шербан, Славко Алмажан и Саша Радојчић, а поезију су превели Славомир Гвозденовић и Роберт Шербан. Двадесет румунских и српских песника из Темишвара и Новог Сада, два града која ће 2021. године бити културне престонице Европе, нашли су се у зборнику У истом огледалу. Зборник је представљен и у Библиотеци града Београда и у Градској народној библиотеци Жарко Зрењанин у Зрењанину. Учесници у програму били су Адријан Боднару, Славомир Гвозденовић, Иван Негришорац, Горан Мракић, Саша Радојчић, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Роберт Шербан, Стеван Тонтић, Зоран Ђерић, критичар Растко Лончар и мајстор гитаре Јоан Доробанчу. Програм одржан у Матици српској је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

У сали за седнице 28. октобра у 18 часова француски преводилац Ален Капона одржао је предавање „Преводилац на размеђу француске и српске културе: сасвим лично искуство”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а уводну реч дао је проф. др Миливој Сребро, есејиста, књижевни критичар и професор на Катедри за словенске студије Универзитета „Мишел де Монтењ“ у Бордоу.

У понедељак 28. октобра 2019. године, у Свечаној сали Матице српске представљен је зборник радова „Српско-француске књижевне и културне везе у европском контексту“, који је приредила Матица српска у сарадњи са Универзитетом Мишел де Монтењ из Бордоа, а под покровитељством Министарства културе и информисања.

Госте и учеснике поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, захваљујући се приређивачима зборника проф. др Јелени Новаковић и проф. др Миливоју Сребру, као и ауторима, а посебно се захвалио министру културе господину Владану Вукосављевићу, који се с много разумевања односио према оваквим Матичиним намерама и интенцијама и позвао га да поздрави скуп.

„Народи се најбоље разумеју, чују и препознају кроз културу и преко културе. А Француска и Србија имале су и имају потенцијал да преко културе зближе два народа и развију поверење у времену када је оно драгоцено“, казао је министар културе Владан Вукосављевић.

О зборнику су говорили приређивачи проф. др Јелена Новаковић, проф. др Миливој Сребро, аутори др Љубодраг Ристић, мр Бранка Гератовић и преводилац Ален Капон. (даље…) →

У понедељак, 21. октобра 2019. године у 12 часова, на 64. Међународном београдском сајму књига на штанду Матице српске представљена је едиција „Прва књига” Матице српске, коло за 2019. годину, књига 278 Дајана Милованов „Персефона и Аријел: женске фигуре и културно памћење у поезији Силвије Плат”, 279 Страхиња Млађеновић, „LOCUS AMOENUS или Прича о дечкоњи и девојчурку” и 280 Катарина Пантовић, „Унутрашње невреме”

О књигама је говорила проф. др Владислава Гордић Петковић, главни и одговорни уредник, а аутори су се представили публици деловима својих књига.

У недељу, 20. октобра, уз надахнуту беседу књижевника Милована Витезовића и обраћање књижевника и преводиоца Хаитама Ал Хај Алија, председника Међународног сајма књига у Каиру, отворен је 64. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Писмо=глава” до 27. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити око 500 издавача из Србије и света. Гости долазе из бивших југословенских република, као и из Русије, Италије, Турске, Кине, Румуније, Ирана, Белорусије, Швајцарске, Алжира, Марока, Туниса и Албаније. Ове године част да буде земља гост ове престижне манифестације припала је Египту, те је амбасадор Египта у Србији, Амр Алгувејли најавио да се представљење његове земље неће задржати само на књижевности, јер ће посетиоци Сајма моћи да упознају целокупну египатску културу. На египатском штанду, према његовим речима, биће организоване свакодневне радионице за сликање и бојење, као и калиграфију коју ће водити уметник Мухамед Багдади.

Статус званичних иностраних гостију имају четири писца: Дејвид Ван из САД, Нермин Јилдирим из Турске, Сергеј Шаргунов из Русије и Лаура Синтија Черњаускајте из Литваније. Поред домаћих аутора, издавачи би требало да доведу још тридесетак страних аутора. Најављено је укупно 667 сајамских програма – од којих су 87 осмислили организатори, а остало су програми издавача.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1). Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања попут зборника радова „Милорад Павић: становник светске књижевности”, те књига: „Ovid in Tomis” Гојка Ђога, „Медитерански светионик Зорана Живковића”, „Сер Гавејн и Зелени витез; превод, тумачења и значења” Младена Јаковљевића, „О српској књижевности и култури Габријеле Шуберт”, „Косово на крају историје” Александра Петровића и Данка Камчевског, „Музика у животу Срба у 19. веку – Из мемоарске ризнице” Наташе Марјановић, „Дахијска времена на Косову и Метохији (1878-1899) ” Славише Недељковића, „Речник српских говора Војводине, 1-4” и „Атлас насеља Војводине, књига III, Бачка” Слободана Ћурчића, као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике” (екавско и ијекавско издање). Као што је то и уобичајено, већина Матичиних издања продаваће се, уз попуст, по специјалним сајамским ценама.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.

У оквиру наставка сарадње Матице српске и Словеначке матице 16. октобра у сали за седнице академик Кајетан Гантар (Љубљана) одржао је предавање „Четири словеначка класична филолога у српској култури” (Štirje slovenski klasični filologi v Srbiji). Реч је о четворици угледних словеначких класичних филолога: Лука Зима (1830–1906), Албин Вилхар (1902–1975), Милан Грошељ (1902–1979), Антон Совре (1885–1963), који су се обрели на свом професионалном путу у Србији, где су својим знањем дали велики допринос развоју и ширењу класичног образовања у српској средини, док је, с друге стране, њихово професионално искуство и знање, стечено у Србији, обогатило и словеначку средину.

Госта из Љубљане као и присутне поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Програм је подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије и Градске управе за културу Града Новог Сада.

У Матици српској, 16. октобра 2019. године, приређен је концерт пијанисткиње Наташе Шарчевић, која је дипломирала је на ФМУ у Београду у класи проф. Јокут Михаиловић, и завршила постдипломске студије у Франкфурту на Hochschule für Musik und Darstellende Kunst код проф. Лава Наточеног, потом и на Royal College of Music у Лондону код проф. Ирине Заритскаје и проф. А. Андријевске. Такође је завршила постдипломске студије на London College of Music у класи проф. Рафаела Теронија.

Од 2003. године предаје у Лондону на London College of Music, University of West London као професор клавира.

Концерт, под називом „Вече јерменске, бугарске и српске класичне музике за клавир“, било је посвећено композицијама насталим у 20 веку. Изведене су композиције Вардапета Комитаса, Арноа Бабаџањана, Александра Арутјуњана, Панча Владигерова и Василија Мокрањца.

Kонцерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У четвртак, 17. октобра 2019. године, у Матици српској представљена је књига „Српска стваралачка интелигенција у расејању – Нужност сарадње матичне државе и дијаспоре” (Матица српска, 2019) проф. др Владимира Гречића, редовног професора Економског факултета Универзитета у Београду.

Госте и учесника поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, захваљујући се аутору на подизању свесности и гласа поводом ове значајне теме за опстанак и даљи развој српске стваралачке интелигенције у матичној земљи и дијаспори.

О теми расејања српске стваралачке интелигнеције и озбиљности проблема исељавања српског народа у дијаспору, говорио је проф. др Ђорђе Лопичић истичући обиље података који су садржани у овој књизи, а који јасно указују на актуелности и величину проблематике којом се бави. Рецензент књиге, др Драгомир Раденковић, присутне је упознао са садржајем књиге и методологијом истраживања коју је аутор применио. Аутор књиге, проф. др Владимир Гречић, у кратким тезама истакао је основне мотиве за писање књиге, разлике у тумачењу термина дијаспоре и значај националног идентитета у процесу расејања. Писање и објављивање књиге био је позамашан и захтеван посао, али она има за циљ да укаже на потребу да се темом исељавања српског народа баве, не само културне и научне институције, већ и извршна власт како би превентирале даљи пораст броја српских миграната.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви.