Часопис Летопис Матице српске објављује песме, приче, одломке прича или романа, изворне научне радове, есеје, беседе, научну критику и приказе из области књижевних или њима сличних наука. Текстови који су већ објављени или понуђени за објављивање некој другој публикацији не могу бити прихваћени за објављивање у Летопису.

Ако је текст био изложен на научном или књижевном скупу у виду усменог саопштења, податак о томе (када и где) треба да буде наведен у посебној напомени (фусноти) при дну последње странице текста.

Текстови се објављују на српском језику, екавским или ијекавским наречјем, на ћирилици и на њих се примењује Правопис српскога језика Митра Пешикана, Јована Јерковића и Мата Пижурице (Матица српска, Нови Сад, 2010).

Страна имена аутора у текстовима на српском језику треба да буду транскирбована и исписана ћирилицом, а приликом првог помена могу да буду исписана у загради оригиналним језиком и писмом. Поједине речи и изрази могу бити, из научно-стручних потреба, писани на оригиналном језику и писму.
Текстови се шаљу искључиво електронским путем у Word формату, на адресу: letopis@maticasrpska.org.rs.

Текст треба да садржи следеће елементе:

– име и презиме аутора: у поезији, прози, студијама и чланцима изнад наслова уз леву маргину, у критици испод текста уз десну маргину
– наслов рада: верзалом, центриран

Формат текста:

– стандардни: А4; маргине 2,54 cm (custom);
– фонт: Times New Roman (ако се користе други, мање познати, фонтови у тексту, послати их као посебан фајл);
– величина слова: основни текст 14 pt;
– размак између редова: 1,0;
– за наглашавање у тексту се користи италик (не болд, не подвучено);
– напомене/фусноте: у дну стране (footnotes, а не endnotes), искључиво аргументативне, величина слова 10 pt;
– списак литературе се не наводи;
– наслови књижевних или уметничких дела који се помињу у тексту (књиге, драме, филмови, представе, часописи, слике…) пишу се италиком, а појединачни наслови или делови под наводницима (песме, приче, текстови у часописима, зборницима, поглавља у књигама итд.);
– цитати у тексту се дају под двоструким знацима навода („…”), а цитат унутар цитата под једноструким знацима навода (’…’); уколико се цитира преведено дело, у одговарајућој напомени, уз податке о месту и години издања, треба навести и име преводиоца;
– када се фусноте понављају треба их скратити: нав. дело или исто…
– краћи цитати или стихови (2–3 реда) дају се унутар текста, а дужи се издвајају из основног текста (увучени и умањени – 12 pt).

Ако аутор први пут објављује у Летопису, на крају текста (или у посебном документу) треба да дâ кратку биобиблиографску белешку о себи, а аутори који су већ објављивали могу да пошаљу допуне. И на крају дати контакт – електронску адресу.

ПРИМЕР

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

НАСЛОВ ТЕКСТА
(…)

Али он сматра да је дошло време да се као део критичке јавности јасно одреди према вредности Дучићеве поезије:

Можемо одмах рећи да нам данас углавном изгледа неоправдан презир којем је Дучић извесно време био изложен: тај презир је био разумљив, књижевноисторијски чак у једном тренутку и нужан, али нам се данас чини ипак да Дучић спада у неколико најбољих песника овога језика.

По њему српска поезија још није била спремна за поетички глас једнога Рембоа, Малармеа или Лотреамона, посебно у времену у којем су се „трагови романтизма, ’овешталог и имбецилног’, још вукли по нашим часописима”.

Погледамо ли неке песме из циклуса „Шума проклетства” („Реквијем”, „Пробудим се”) из Павловићеве збирке 87 песама, или есеј „Од камена до света” из књиге Рокови поезије, приметићемо…

… он је стиховима из песме „Реквијем”: „Овога пута / умро је неко близу / / Реквијем / у сивом парку / под затвореним небом…” хтео да…

… као у песми „Пробудим се”:

Пробудим се
Над креветом олуја
Падају зреле вишње
У блато
У чамцу запомажу
Рашчупане жене
Вихор
Злурадих ноктију
Дави мртваце
Ускоро
О томе
Ништа се неће знати
(…)

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

ИМЕ ПРЕЗИМЕ, рођен 1979. у Новом Саду. Пише поезију, прозу, есеје, студије и књижевну критику, бави се српском драмом ХIХ века. Књиге песама: Пролећни дани, 2003; Градска гужва, 2007; Довиђења, 2015. Роман: Мирис Дунава, 2013. Студије: Порекло драме, 2010; Драма у 19. веку, 2012; Спознаја драмског текста, 2016.

(el.adresa@mail.com)

Редакција Летописа Матице српске