ms30032017u9

 

 Програм научног скупа

ЖИВОТ И ДЕЛО РУДОЛФА БРУЧИЈА: КОМПОЗИТОР У ПРОЦЕПУ ИЗМЕЂУ ЕСТЕТИКА И ИДЕОЛОГИЈА

Међународни научни скуп, 30 –31. марта 2017.

Матица српска и Академија уметности Нови Сад

Уочи стогодишњице рођења Рудолфа Бручија (1917–2002), средина у којој је овај композитор оставио свој најдубљи траг прихватила је његово музичко стваралаштво као стожерну културну вредност. У Новом Саду ће Бручијев јубилеј бити обележен извођењима композиторових најзначајнијих музичких дела, као и музиколошким симпозијумом у организацији Матице српске и Академије уметности Универзитета у Новом Саду. Дводневни симпозијум под називом Живот и дело Рудолфа Бручија: композитор у процепу између естетика и идеологија, биће одржан 30. и 31. марта у Великој сали Матице српске и Мултимедијалном центру Академије уметности Универзитета у Новом Саду. Симпозијум је позивног и интердисциплинарног карактера. Званични језици су српски (БХС) и енглески.

Почасни одбор симпозијума укључује посленике на челним позицијама у овдашњим културним, образовним и научним установама: проф. др Драгана Станића, председника Матице српске; проф. Синишу Бокана, декана Академије уметности; академика Стевана Пилиповића, председника новосадског огранка САНУ; проф. мр Мирослава Штаткића, покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама; мр Зорана Максимовића, директора Позоришног музеја Војводине. Програмски одбор окупља еминентне представнике стручне јавности и чланове Одељења Матице српске за сценске уметности и музику: др Мирјану Веселиновић Хофман, ред. проф. београдског Факултета музичке уметности и председницу Одбора Одељења за сценске уметности и музику Матице српске; др Мелиту Милин, научну саветницу на Музиколошком институту САНУ; мр Ненада Остојића, потпредседника Матице српске; др Соњу Маринковић, ред. проф. београдског Факултета музичке уметности; др Иру Проданов Крајишник, ред. проф. Академије уметности Универзитета у Новом Саду. Организациони одбор чине професори и асистенти на Академији уметности УНС: др Богдан Ђаковић, ред. проф; мр Зоран Мулић, ред. проф; мр Милан Миладиновић, доцент; др Љубица Илић, доцент; др Немања Совтић, асистент; Милан Милојковић, асистент; Љубомир Николић, асистент.

На симпозијуму о Рудолфу Бручију реч ће имати двадесет излагача из Србије, Хрватске и Велике Британије. Бручијевом композицијом Међимурска за кларинет и клавир, у извођењу Васе Вучковића и Наташе Пенезић, започеће свечано отварање. Поздравну реч ће упутити декан Академије, проф. Синиша Бокан, док ће беседу у част Рудолфа Бручија изрећи мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. Проф. др Мирјана Веселиновић Хофман говориће о заснованости авангардне атрибуције Бручијевог остварења Имагинације II (из „Пустолине“ Владана Радовановића), с обзиром на авангардне тенденције европске музике после Другог светског рата, одлике њене постмодернистичке усмерености и Бручијева гледишта о авангарди. Др Мелита Милин са Музиколошког института САНУ саопштиће резултате својих истраживања Бручијевих кантата. Проф. др Соња Маринковић и проф. др Аница Сабо усмериће аналитичку пажњу на три последња гудачка квартета Рудолфа Бручија, сагледавајући одлике композиторског писма у односу на карактеристике третмана цикличне форме, облике појединих ставова, специфичности музичког језика у обликовању тематизма и начин рада са материјалом. Др Свенка Савић, професорка емерита Универзитета у Новом Саду, и др Вера Обрадовић Љубинковић, редовна професорка за предмете Сценске игре и Кореодрама на Универзитету у Приштини, бавиће се женским ликовима у балетима Рудолфа Бручија, полазећи од претпоставке да су ови ликови дати у контексту патријархалног поимања женских судбина, те да су, као такви, у нескладу са одабиром играчког стила (костима и декора). Друго излагање др Свенке Савић биће посвећено Олги Бручи, оперској уметници и композиторовој супрузи. О Бручијевим концертима говориће др Иван Муди (Ivan Moody) из Велике Британије/Португала у излагању под насловом „ Concerti non abbreviati: The Many Worlds of the Concertos of Rudolf Bruči“. Композитор мр Зоран Мулић, Бручијев ученик, уобличиће своја сећања на професора, колегу и пријатеља Рудолфа Бручија у лично сведочанство. Др Ивана Медић са Музиколошког института САНУ посматраће симфонијско стваралаштво Рудолфа Бручија у простору између социјалистичког естетизма и умереног модернизма, узимајући у обзир технички и идеолошки ниво Бручијевог музичког дискурса у симфонијским делима, као и дискурсе који су утицали на формирање „света уметности“ у самоуправном социјалистичком друштву. Проф. мр Борислав Чичовачки, писац, музиколог и обоиста, указаће на специфичности и значај стваралаштва Рудолфа Бручија као на аргументе због којих композиторовим делима припада посебно место унутар српске и европске музике друге половине 20. века. Др Срђан Атанасовски са Музиколошког института САНУ размотриће улогу масовне песме у идеологији југословенског социјализма, предочавајући специфичности које је жанр масовне песме имао у југословенским оквирима и анализирајући допринос Рудолфа Бручија овом жанру. Милан Милојковић са Академије уметности УНС бавиће се појавним облицима импровизације, алеаторике и проширених техника свирања у Бручијевим композицијама Imaginations и Птице. Др Небојша Тодоровић, редовни професор на Факултету уметности у Нишу, посветиће се феномену вокалности у камерном стваралаштву Рудолфа Бручија, првенствено у делима Трећи гудачки квартет „Знамења“, Велики господин Дунав, Валами (Нешто) и Видик иза склопљених очију. Др Ира Проданов Крајишник, ред. проф. Академије уметности УНС, и Данијела Кличковић, проф. МШ „Исидор Бајић“ из Новог Сада, представиће педагошку делатност Рудолфа Бручија кроз сећања његових ученика на наставни рад, односно преглед оних композиција Бручијевих ученика у којима се композиторов утицај најочигледније манифестовао. Петар Печур, докторанд на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу и каталогизатор/фонотекар у архиви дискографске куће Croatia Records, урадиће попис и обједињавање података о носачима звука на којима су објављени снимци појединачних дела Рудолфа Бручија, с намером да подстакне на отварање архива и јавно баштињење необјављених снимака из композиторовог опуса. Још један Бручијев ученик, Стеван Ковач Тикмајер, понудиће лично виђење пољске авангарде шездесетих година, присећајући се разговора које је водио са Бручијем током школовања у његовој класи композиције. Адриана Сабо, студенткиња докторских студија на Факултету музичке уметности у Београду, говориће о женама у операма и балетима Рудолфа Бручија, полазећи од положаја жена у оквиру социјалистичког друштва СФРЈ, као и места жена у тадашњем свету музике. Др Немања Совтић, асистент на Академији уметности УНС, разматраће недовршена дела Рудолфа Бручија у светлу композиторових стваралачких опредељења и идејних оријентација.

Коментариши