InstitutSrpskogJezika_BLU-004aУ Свечаној сали Матице српске 29. маја 2014. године представљен  је рад Српског института из Будимпеште и Зборник радова „ Сава Текелија и његово доба у огледалу савремене науке” . Присутне је поздравио  проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О организацији и програму рада Института говорили су Петар Ластић, директор  и Золтан Бада, научни сарадник Института, а о Зборнику проф. др Љубомирка Кркљуш, доц. др Ђорђе Ђурић и Снежана Мишић. Свечаности је присуствовао и први секретар и аташе за културу Републике Мађарске, господин Емил Варади.

 

DSCF1122Министар просвете, науке  и технолошког развоја Републике Србије Срђан Вербић и посебни саветник министра Немања Ђорђевић посетили су 29. маја 2014. године Матицу српску. На састанку са члановима председништва разговарано је о  финансирању пројеката који се изводе у Матици српској са посебним акцентом на енциклопедијско-лексикографску делатност. Предложене су мере за очување и стабилизацију пројеката који се изводе у Матици српској и изложен је захтев за повећање средстава које је Министарство определило за ове намене.

 

DSCF1111Амбасадор Републике Мађарске у Србији господин Оскар Никовиц (Nikowitz Oszkár) посетио је 27. маја 2014. године Матицу српску. На састанку са председником проф. др Драганом Станићем и генералним секретаром доц. др Ђорђем Ђурићем договорена је сарадња око издавања периодичног зборника радова посвећеног српско-мађарским односима. Предложено је да се у издраду зборника укључе и сарадници Српског института из Будимпеште и Филозофског факултета у Новом Саду.

Жири за доделу Бранкове награде Матице српске за школску 2012/13. годину за дипломске и семинарске радове, у саставу: др Драгана Вукићевић, др Радослав Ераковић, др Војислав Јелић,  др Горана Раичевић (председник), др Зорица Хаџић (предлог послат), прегледао је 29  приспелих радова, које су доставиле одговарајуће катедре факултета из Београда, Новог Пазара,  Новог Сада, Сомбора и Приштине, и на седници од 21. маја 2014. године  једногласно одлучио да додели:

прву награду:

МИЛАНИ РАЈИЋ, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у  Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Ликови свештеника у “Сеобама” и “Другој књизи Сеоба” Милоша Црњанског

две друге награде:

ОЛГИ ИЛИЋ, студенткињи  Филолошког факултета Универзитета у Београду, Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, за рад Природа моћи у “Проклетој авлији” Иве Андрића и “Тврђави” Меше Селимовића

ВИКТОРУ ШКОРИЋУ, студенту  Филозофског факултета Универзитета у  Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Послератни стварни еп у поезији Душана Васиљева

и три треће награде:

МИРЈАНИ ЋУРЧИЋ, студенткињи Филозофског факултет Универзитета у Београду, Одељење за класичне науке, за рад Августиново хришћанско преусмерење античке реторике: De doctrina Christiana, liber IV

МАРИЈИ СЛОБОДИ, студенткињи  Филолошког факултета Универзитета у Београду, Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, за рад “Песма у песми” Бранка Радичевића

СНЕЖАНИ НИКОЛИЋ, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Ерос и Танатос у приповеткама српских реалиста

Награде ће бити уручене у понедељак 2. јуна  2014. године у 12 сати у Салону Матице српске.

Одлуком Владе Републике Србије проглашена је тродневна жалост на територији Републике Србије.

Из тог разлога се отказују следеће свечаности Матице српске:

1. Представљање УМЕТНИЧКЕ ТОПОГРАФИЈЕ НОВОГ САДА (21. мај у 12 часова).

2. Представљање СРПСКОГ ИНСТИТУТА ИЗ БУДИМПЕШТЕ (22. мај у 12 часова).

3. ДАН СВЕТИХ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА (23. мај у 12 часова).

 

PredAlisKlodZrtvePlaveGrobnice_BLU006У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата проф. др Бранко Момчиловић одржао је 19. маја у 12 часова предавање „Алис и Клод Аскју, жртве Плаве гробнице”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Књижевници Алис и Клод Аскју дошли су у Србију 1915. године с намером да забележе своја искуства. Повлачили су се са Другом српском армијом све до Љеша и Медове. По повратку у Енглеску објавили су 1916. књигу Опустошена земља – Србија како смо је ми видели, потресно сведочанство о страдању српске војске и народа у јесен 1915. и зиму 1915/16. Они су и касније посећивали Србе на Солунском фронту. Страдали су 1917, када је њихов брод торпедовала подморница у Јадранском мору.

Прибраност, добра организованост и одлучност у акцији, исказани у овим данима тешког страдања од поплава, потврђују да снага и култура живљења српског народа долазе посебно до изражаја у тренуцима великих искушења када је неопходно показати пуну солидарност и хуманост. Сведочећи да читав народ ових дана изузетно успешно полаже овај тешки испит, Председништво Матице српске се нада да за тим никада више неће бити потребе.

Председништво Матице српске

Отишао је добри див српске књижевности, писац по којем се мери читава једна епоха у трајању српског народа. Добрица Ћосић је био  верник једне политичке идеје, али се отворено, критички суочио са практичним ефектима те вере, па је морао да постане и грешник и отпадник. Бавећи се сопственом  идеолошком драмом он је, истовремено, излагао дубинске увиде у природу српског народа, у његов начин мишљења и доживљаја света, у његову културу. То што је та култура у највећој мери политичка, то највише говори о природи наше историје и наше судбине. Ћосићева дела која су на тај начин настајала осветљавала су многе муке и страдања кроз којe је пролазио читав српски народ. Када се са временске удаљености буде гледала епоха из које са толико мука излазимо, а још увек остаје нејасно у шта то улазимо, његова стваралачка и мисаона отвореност и бескомпромисност остаће као трајни белег који нас непрестано опомиње. Време у којем сада живимо, он је већ назвао туђим, али и сада, а и убудуће, време у којем је он стварао и мислио биће обележено управо његовом дивовском појавом.

Проф. др Драган Станић

 

BLU_3362У недељу, 11. маја 2014. године, у 18 сати, на сцени „Јован Ђорђевић” у Српском народном позоришту одржана је Свечана академија поводом 150. годишњице пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад.

Прелазак Матице српске у Нови Сад био је од пресудног значаја за развој града као српског културног и интелектуалног средишта. Овде су већ постојали српска гимназија, читаоница и Српско народно позориште, док је Матица била културни узор Уједињеној омладини српској и позитивно утицала на развој српског новинарства и публицистике. Од тада је Нови Сад, с правом, постао познат као Српска Атина, а репутацију града културе задржао је до данашњих дана. Временом је Матица изнедрила и друге значајне културне институције, као што су Библиотека Матице српске, Галерија Матице српске и Музеј Војводине.

Мотиви за пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад појавили су се као последица Револуције 1848–1849. и промењених политичких околности, због чега је српски културни живот у Пешти готово у потпуности био замро, док се Нови Сад истицао као национални, економски и културни центар српског народа. Руководство Матице српске дефинисало је своју намеру о пресељењу ове институције на седници одржаној 18/30. августа 1851. године, којом је, у присуству владике Платона Атанацковића и других часника, председавао Павле Којић, председник Матице.

BLU_3413После вишегодишњег настојања да, ради успешнијег и плодотворнијег рада, дође до пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад, оно је најзад започело 28. априла 1864. године. На пароброд Напредак укрцан је 61 сандук са Матичином имовином, која је била од непроцењивог значаја за српску културу, те управо ове године Матица српска с поносом обележава век и по од пресељења и истиче свој плодотворни културни и научни рад у Новом Саду током протеклих 150 година.

Поздравну реч бројној публици упутили су Његово преосвештенство др Иринеј Буловић, епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински, госпођа Јасмина Митровић Марић, у својству представника председника Републике Србије, господин Славиша Грујић, потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање, те господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада.

BLU_3338Беседу „Матица српска и њене заветне поруке: век и по трајања у Новом Саду” одржао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Између осталог, беседник је с посебном пажњом нагласио значај пресељења Матице српске у културолошком контексту јачања и неговања националних духовних вредности: „Култура све више постаје кључни чинилац који утврђује опстанак читавог једног народа у овим временима глобализације и новог Вавилона, у временима у којима се чује множина гласова различитих језика, вера и нација. Само народ са богатом душом, са знањем и осећањима, са динамичним погледом на свет и отвореним вредносним системом може рачунати на будућност. Следимо ли Матичин пример из 1864. године, знаћемо поуздано да је у будућност најефикасније превозити се лађама Слоге и Напретка. У такву будућност имамо разлога да верујемо. За такву будућност Матичини завети представљају драгоцене знакове поред пута, знакове које непрестано треба ишчитавати.”

У уметничком делу програма учествовали су Војвођански мешовити хор, који је под диригентском палицом Андреја Бурсаћа извео композиције Корнелија Станковића, Исидора Бајића, Роберта Толингера и Стевана С. Мокрањца, Небојша Бабић, баритон и Јелена Кончар, сопран, који су уз клавирску пратњу Страхиње Костића извели нумере из драме Максим Црнојевић и опере Кнез од Зете, као и глумци СНП Тијана Максимовић, Гордана Јошић Гајин, Предраг Момчиловић и Милован Филиповић, који су интерпретирали инсерте из записа о пресељењу Матице српске из Пеште у Нови Сад и текст „О Шекспировој тристагодишњици“ Лазе Костића.