Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за славистику“, св. 109 за 2026. годину. У овој свесци Зборника радове су објавили др Дарја Војводић, др Валериј Гречко, др Јан Дин-дза, др Денис Иофе, др Јевгениј Јаблоков, др Натото Јаги, др Јулија Јегорова, др Масуми Камеда, др Светлана Кардинска, мср Марија Кувекаловић, др Људмила Кузмичова, др Јелена Кусовац, мср Клаудија Мајер Веселиновић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Александар Марков, др Хироко Масумото, др Ксенија Мељчакова, др Иља Морозов, др Јелена Пенска, др Дмитриј Полонски, др Андреј Росомахин, др Олга Соколова, др Светлана Томић, др Марк Уљанов, др Олга Хаванова, мср Ана Цветковић, др Јаков Чечњов, др Василиса Шљивар, др Наталија Шрома, др Оксана Штајн.
Зборник је доступан и у електронској форми и може се прочитати на сајту Матице српске.
Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXIX/1 за 2026. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објавили су своје радове Орсат Лигорио, Наташа Драгин, Душанка Вујовић, Милица Динић Маринковић, Александра Марковић, Марија Пастор-Кичи, Дејан Марковић и Гордана Ивковић. У рубрици „Хроника“ објављени су текстови Мата Пижурице и Данке Вујаклије, а за рубрику „Критике и прикази“ писали су Јасмина Дражић, Веран Станојевић, Марина Шафер, Александра Кардош Стојановић, Милан Ајџановић и Милица Рабреновић.
Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети на сајту Матице српске.
У четвртак, 8. октобра 2026. године, Матицу српску је посетио истакнути књижевник и академик Влада Урошевић, овогодишњи добитник Међународне књижевне награде „Милован Видаковић“, која му је додељена у оквиру 20. Међународног фестивала прозе „Прозефест“, који се од 6. до 9. октобра одржава у Културном центру Новог Сада. Током посете Матици српској, са угледним књижевником разговарали су председник Матице српске проф. др Драган Станић и др Милена Кулић, научни сарадник.
Влада Урошевић, песник, романсијер, приповедач, есејиста, преводилац и књижевни критичар, један је од најзначајнијих савремених писаца. Члан је Македонске академије наука и уметности и Српске академије наука и уметности, а његово богато књижевно стваралаштво преведено је на бројне светске језике. Добитник је многих значајних књижевних признања, међу којима се издвајају „Златни венац“ Струшких вечери поезије (2023) и Сретењски орден I степена, којим га је Република Србија одликовала 2024. године за изузетне заслуге у књижевности и култури.
У Свечаној сали Градскe кућe Ужице, 6. октобра, одржан је свечани програм посвећен великом јубилеју Два века Матице српске. Том приликом, Протокол о сарадњи између Матице српске и Града Ужице потписали су Рајко Радосављевић, заменик градоначелнице Ужица, и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Протокол представља основ за реализацију заједничких програма из области културе, образовања, науке и очувања културног наслеђа.
Бројној публици др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, представили су историјат и рад ове најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Након тога присутнима су се обратили Рајко Радосављевић, као и Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице. Свечаности су присуствовали и Данијела Мрда, директорка Архива Босне и Херцеговине и Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске, који су Матици српској поклонили своја репрезентативна издања. У пријатној атмосфери, након свечаности, разговарано је о моделима сарадње између ових институција. Са делегацијом Општине Бајина Башта, која је присуствовала свечаном догађају, планире су активности за 2027. годину, будући да та сарадња континуирано траје од 2023. године, када је потписан Протокол о сарадњи са овом Општином.
У едицији „Прва књига Матице српске“ објављене су две нове књиге: „Белешке о нестајању“ Иване Јањић и „Све ће то лекар описати: медицински списи Лазе Лазаревића у контексту његовог књижевног стваралаштва“ Марије Цветићанин. Едиција „Прва књига“, покренута 1957. године у оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске, више од шест деценија пружа простор младим ауторима који први пут самостално наступају пред књижевну и научну јавност. У њој је до сада објављено више од три стотине наслова из области поезије, прозе, драме, књижевне критике, теорије и есејистике, а међу некадашњим ауторима „Прве књиге“ налазе се многа данас значајна имена српске књижевности и науке.
Књига „Белешке о нестајању“ Иване Јањић тематизују заборав и памћење, пролазност, породичне и међуљудске односе, старење, губитак, осећање усамљености, али и начине на који се лични идентитет обликује и преиспитује у додиру са свакодневицом.
Књига „Све ће то лекар описати: медицински списи Лазе Лазаревића у контексту његовог књижевног стваралаштва“ Марије Цветићанин представља књижевно-научну студију посвећену једном мање истраживаном сегменту стваралаштва Лазе Лазаревића. Полазећи од његових медицинских списа и стручних бележака, ауторка их доводи у везу са Лазаревићевим приповеткама и показује на који начин његово лекарско искуство кореспондира са његовим књижевним светом.
Нове књиге истовремено показују жанровску и тематску ширину „Прве књиге“, од савремене уметничке прозе Иване Јањић до књижевно-историјског истраживања Марије Цветићанин. Уредништво едиције „Прва књига“ чине Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, др Јана Алексић, Мирослав Алексић, др Виолета Митровић и Весна Капор. Ликовну опрему нових издања урадила је Јована Веселинов, технички уредник Вукица Туцаков, а стручни сарадник др Милена Кулић. Конкурс за едицију Прва књига Матице српске реализован је уз подршку Града Новог Сада и Легата Олгице Грубетић.
