Вести

Отворена је изложба радова са Ликовне колоније акварела „Газиводе” 2005–2020.


 2.2.2015-6У суботу, 1. октобра 2022. године у Фоајеу Српског народног позоришта, отворена је изложба радова са Ликовне колоније акварела „Газиводе” 2005–2020, у организацији Косовскометохијског одбора Матице српске, Фондације „Симонида” и Српског народног позоришта.

Скуп су поздравили господин Перица Милутин, из Фондације „Симонида”, Соња Видаковић Савић, у име Српског народног позоришта као и Никола Брадић, уредник програма у Покрајинском културном центру Приштина–Лепосавић и Андријана Живановић, директор Дома културе „Стари Колашин”.

У уметничком делу програма учествовала је Наталија Јакшић, ученица седмог разреда основне школе у Зубином Потоку и чланица КУД-а Мокра Гора. Отпевала је две песме: „Са Kосова зора свиће” и „Црвен цвете”.
Изложбу је отворио мр Данило Вуксановић, заменик управника Галерије Матице српске. Рекао је: „Уметничка колонија акварела, природно смештена у етимологији назива језера Газиводе, у саливеној прошлости веровања и будућих надања, пред нама отвара аутентичне ликовне исказе, са пигментима који насељавају белину, празнину овоземаљског живота. Свако дело представља омаж креативним напорима упркос смутним временима која нас опкољавају”.

Колонија „Газиводе” се реализује под окриљем Дома културе „Стари Колашин”.

Изложба се у Фоајеу Српског народног позоришшта може погледати до 1. новембра 2022. године.


Одржано је представљање лика и дела Григорија Божовића као и књижевне награде „Григорије Божовић”


 2.2.2015-6У петак, 30. септембра, са почетком у 18 часова у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање лика и дела Григорија Божовића као и књижевне награде „Григорије Божовић” у организацији Косовскометохијског одбора Матице српске и Фондације „Симонида“. На почетку програма Наталија Јакшић, ученица седмог разреда основне школе у Зубином Потоку и чланица КУД-а Мокра Гора, отпевала је српску изворну песму „Заспо Јанко”, а за крај програма отпевала је песму „Вила са Кошара”.

Присутне госте поздравили су председник Матице српске, проф. др Драган Станић и госпођа Бранка Марковић, директорка Фондације „Симонида”.

О Божовићу и о награди беседили су госпођа Андријана Живановић, директорка Дома културе „Стари Колашин” и чланови жирија награде, проф. др Драгиша Бојовић и књижевник Милета Аћимовић Ивков.
Суплент Призренске богословије Григорије Божовић, Матицу српску је посетио пре 116 година, 1906. године. Љубазно га је дочекао председник Матице српске Антоније Хаџић и дао налог да се Богословији поклони све што Матица има на лагеру. Суплент је добио 50 часописа Летописа Матице српске, 115 књига из Задужбине Коњовића и 28 других публикација. Председник Хаџић је наложио да се Богословији редовно шаљу сва издања Матице српске. Призренска богословија у Нишу и данас поседује Летопис Матице српске, од првих бројева.

Програм је водила др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора. Представљање је снимљено и може се погледати у видео-архиви Матице српске.


Одржана је промоција прве и друге књиге Трећег тома Српске енциклопедије


 2.2.2015-6У понедељак, 26. септембра са почетком у 12 сати у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција прве (Г – Демографски преглед) и друге (Демократија–Ђуша) књиге Трећег тома Српске енциклопедије. Присутне госте поздравили су Његово преосвештенство Владика бачки Иринеј и градоначелник Новог Сада, господин Милош Вучевић. У име Матице српске, о пројекту Српске енциклопедије – који заједно реализују ова најстарија културна и научна установа у Срба, као и Српска академија наука и уметности, док је извршни издавач Завод за уџбенике – говорио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске који је уједно и председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије. У име Српске академије наука и уметности присутнима се обратио академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новом Саду. О Трећем тому Српске енциклопедији беседили су члан Уређивачког одбора, академик Славенко Терзић и проф. др Душан Драјић, доскорашњи члан овог одбора.

 2.2.2015-6Владика бачки Иринеј истакао је да је Српска енциклопедија најзначајнији подухват у новијој српској издавачкој делатности. После свих лутања, заблуда и странпутица, када је све што је српско, нажалост, било заборављено и потискивано, сама појава Српске енциклопедије указује на то да у духовној борби за очување идентитета нашег народа, поред Цркве, Матица српска заузима најважније место.

 2.2.2015-6Градоначелник Новог Сада, господин Милош Вучевић, рекао је да је поносан и почаствован што је Град Нови Сад укључен у пројекат од изузетног националног значаја, те је нагласио како верује да ће се, заједничким снагама интелектуалне елите и градске власти, подухват објављивања енциклопедије довести до краја, јер је Српска енциклопедија „српска књига над књигама“, као и наше огледало које остављамо потомцима.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је да је академик Чедомир Попов био она личност која је најзаслужнија за заснивањe овог капиталног пројекта. Још од 90-их година прошлог века врсни интелектуалци и руководиоци Матице српске и Српске академије наука и уметности увидели су огроман недостатак у националној енциклопедистици, али је, нажалост, до реализације њихове идеје (иако се интензивно радило на Азбучнику) прошло много времена до доношења Закона о Српској енциклопедији 2005. године, када се кренуло са конкретним активностима (идуће године формиран је Уређивачки одбор од 24 члана које су делегирали САНУ и Матица српска).

 2.2.2015-6Академик Стеван Пилиповић истакао је да је Трећи том Српске енциклопедије показао да су одреднице које он садржи писане на изузетно високом нивоу, а неке од њих захтевају и посебно стручно ангажовање, као нпр. Други светски рат. Према његовом мишљењу, заступљене су одреднице о свим научним радницима, уметницима, историјским личностима и другим прегаоцима који су допринели развоју наше земље.

 2.2.2015-6После прегледа историјског развоја енциклопедистике, академик Славенко Терзић истакао је да је посао главног и одговорног уредника Српске енциклопедије веома одговоран, како са организаторског, тако и са научног аспекта, док значајна одговорност лежи и на уредницима стручних редакција. Појава Српске енциклопедије, несумњиво, нагласио је академик Славенко Терзић, јесте најзначајнији пројекат у српској култури, те зато Српска енциклопедија заслужује не само поштовање и дивљење свих нас, него и непоколебљиву подршку државе у сваком погледу.

Проф. др Душан Драјић рекао је да је са посебном пажњом, поред своје Редакције за електротехнику, енергетику и информатику, пратио рад на одредницама из области машинства, саобраћаја, рударства, те природних наука. Описујући активности на седницама Уређивачког одбора чији је донедавно био члан, истакао је да се сваком питању приступало сериозно и савесно, те да су се сви укључени у рад енциклопедије потрудили да пронађу веродостојне и релевантне изворе за своје одреднице.

У препуној Свечаној сали Матице српске промоцији су присуствовали многи чланови Уређивачког одбора Српске енциклопедије, као и представници културних и научних институција, те органа власти.


Објављен „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 70-1/2022.


 2.2.2015-6Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 70-1 за 2022. годину. У рубрици „Студије и чланци“ објављени су радови др Горане Раичевић, мср Милана Јањића, др Снежане Вукадиновић, др Родољуба Кубата, др Росанде Бајовић, др Радослава Ераковића, др Сање Париповић Крчмар, др Данијеле Васић, мср Светлане Савић, др Зорице Хаџић, мср Горице Радмиловић, мср Николине Шурјанац, др Валентине Хамовић, др Драгане Бедов, др Данијеле Константиновић, мср Ане Стевић. У рубрици „Прилози и грађа“ објављен је рад Ђорђа Перића, а у рубрици „Прикази“ радови др Вељка Брборића, др Наташе Драгин, др Ирене Шпадијер, мср Ане Козић, др Бранкице Марковић, мср Александре Чебашек, Биљане Мичић, др Наталије Лудошки, др Драгана Хамовића. Рубрика „In memoriam“ посвећена је сећању на академика Предрага Пипера.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.


Посета председника Теслине научне фондације Матици српској


 2.2.2015-6У среду 21. септембра 2022. године Матицу српску су посетили председник Теслине научне фондације из Филаделфије (САД) г. Никола Лончар и председник Представништва Теслине научне фондације у Србији г. Зоран Буловић. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Том приликом су вођени разговори о досадашњим облицима сарадње Матице српске и Теслине фондације, а и потписан је уговор о њиховој донацији рељефа са ликом Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића и Милеве Марић Ајнштајн под називом „У знању је спас“ аутора Бојана Микулића. На састанку су такође вођени разговори о томе на који начин организовати делатност у вези са специфичним проблемима српског исељеништва у САД.


Књиге

Запамћења – Василије Ђ. Крестић

zapamcenja

Запамћења – Василије Ђ. Крестић

Академик Василије Крестић
Запамћења 2016, 332 стр.
ISBN 978-86-7946-174-2
цена: 2000,00 дин.

Књиге

Евгеније Савојски и његово доба

evgenije savojski - branko beslin compress

Евгеније Савојски и његово доба, II издање – Бранко Бешлин

Бранко Бешлин
Евгеније Савојски и његово доба, II издање, 2017, 655 стр.
ISBN 978-86-7946-172-8,
цена: 2000,00 дин.

Књиге

Српски биографски речник VI (мар-миш)

SBR 6

Српски биографски речник VI (мар-миш)

Чедомир Попов, Бранко Бешлин, главни уредници
Српски биографски речник VI (мар-миш) 2014, 940 стр.
ISBN 978-86-7946-149-0
цена: 2500,00 дин.

Књиге

Правопис српскога језика – тврд повез

pravopis-srpskoga-jezika3

Правопис српскога језика – тврд повез

Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица
Правопис српскога језика – тврд повез, 2017, 508 стр.
ISBN 978-86-7946-105-6
цена: 1200,00 дин.

Адреса

Матица српска
Матице српске 1
21101 Нови Сад, Србија

Поштански преградак број 2
21104 Нови Сад, Србија

Телефон: 021 527 622
Телефакс: 021 528 901

Архиве