Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 73/2. „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

У овој свесци своје радове објавили су: Дарко Тодоровић, Михајло Морача, Драган Тубић, Александра Новаков, Радмило Маројевић, Јован Попов, Младен Јаковљевић, Горан Максимовић, Горан Петровић, Милица Алексић, Енрико Даванцо, Светлана Шеатовић, Срђан Орсић, Ђорђе Ђурђевић, Јелена Младеновић, Милица Мојсиловић, Миливој Бајшански, Жељко Вељковић, Ленка Настасић, Јелена Марићевић Балаћ, Александар Пејчић, Лазар Букумировић, Весна Николић, Јелена Јовановић, Бојан Чолак, Љиљана Пешикан Љуштановић, Ана Козић, Вук Петровић, Наташа Драгин, Радослав Ераковић, Миона Татаревић, Персида Лазаревић ди Ђакомо. Главни и одговорни уредник овог броја је проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Републичко такмичење из Српског као нематерњег језика одржано је 24. маја 2026. године у ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови. Такмичење је организовала Матица српска, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Национални савет националних мањина и ОШ „Херој Јанко Чмелик“, а финансирало га је Министарство просвете Републике Србије. Спонзор овог такмичења била је Општина Стара Пазова, која је обезбедила оброке и освежење за све учеснике. На Такмичење се пласирало укупно 140 ученика 7. и 8. разреда основних школа, који уче српски као нематерњи језик по А и Б програму, што чини четири групе такмичара. Од тог броја учествовао је 121 ученик из 51 школе. Ученици су дошли из различитих округа Републике Србије: Севернобачког, Западнобачког, Јужнобачког, Сремског, Севернобанатског, Средњебанастког, Јужнобанатског, Рашког, Питорског (Димитровград) и Пчињског (Босилеград). Награде на Републичком такмичењу освојило је 40 ученика: прво место – 10, друго место – 11, треће место – 19 ученика.

У биоскопу „Арена синеплекс“ у Новом Саду 17. јуна 2026. године одржана је премијера документарно-играног филма „Легати Матице српске: Матичин грб”, аутора и редитеља Драгана Стојменовића.

У филму играју: Слободан Нинковић у улози Текелије, Љиљана Лисковић у улози оперске диве, Саша Латиновић у улози пчеле и Мирјана Гардиновачки у улози Матице српске. Саговорници у филму су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, др ум. Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске, и прим. др мед. Владимир Сакач, председник Историјског друштва лекара Војводине.

Продукцију филма помогли су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Управа за културу Града Новог Сада. Премијерним приказивањем овог филма настављено је представљање легата Матице српске као драгоценог дела српске културне баштине.

У понедељак, 15. јуна 2026. године, одржано је представљање књига академика Јована Делића. Том приликом представљене су књиге „Достићи немогуће: разговори са Јованом Делићем“ Милоша Јевтића, као и студије „Гојко Ђого – црни аргонаут српског пјесништва“ и „Милутин Бојић – пјесник модерне и вјесник авангарде“. О књигама су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, доц. др Јелена Марићевић Балаћ и др Милена Кулић, осветљавајући различите аспекте Делићевог научног рада. На крају програма присутнима се обратио академик Јован Делић. Он је представио основне токове свог досадашњег рада и нагласио да ове књиге представљају део шире замишљеног пројекта посвећеног изучавању српске поезије 20. века. Академик Делић је истакао да је у оквиру тог истраживачког подухвата планиран наставак рада на новим темама, песницима и књижевним појавама које су обележиле модерну српску књижевност. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Слободана Мандића, Добривоја Вујина, Данила Јокановића, Небојше Лапчевића и Здравка Миовчића, те преводи две краће драме Сигизмунда Кржижановског и Ивана Федишчина. Рубрика „Есеји” доноси текстове Александра Гајића о роману „Космотворац” Драгоша Калајића, Драгише Бојовића о Доментијану, Ангелине Животић о пчелским песмама, Катарине Пантовић о Васку Попи и Мине Малеш о српском грађанском песништву. Тема рубрике „Сведочанства” је омаж недавно преминулом академику Миру Вуксановићу кроз текстове Славка Гордића, Марка Недића и Селимира Радуловића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ленка Настасић, Драгана Поповић, Сања Париповић Крчмар, Снежана Кесић, Маријана Јелисавчић Карановић, Наталија Стојковић и Јелена Зеленовић Станић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка