У Матици српској је одржано предавање „Очување природних ресурса: Кључ за производњу здравствено безбедне хране” у уторак, 15. октобар 2024. године. Предавач је била др Марина Соковић, научни саветник, а предавање је одржано у оквиру пројекат Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“ (2021–2024).

Присутне је поздравио проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске, а кратак увод и представљање теме у оквиру пројекта изложио је проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта.

У оквиру Едиције „Прва књига Матице српске“ Одељења за књижевност и језик објављена је књига „Упола саздани: мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића између митско-религиозног и симболичког значења“, поводом обележавања 130 година од рођења Момчила Настасијевића. Уредништво је радило у саставу: Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Виолета Митровић и Весна Капор. Дизајн корица је радила Вукица Туцаков, а лектуру и коректуру Милена Кулић.

Ова књига настала је као допуњени мастер рад „Мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића“, за који је ауторка добила прву „Бранкову награду Матице српске“. Посвећена Александру и Бранки Поповић, ова књига представља труд ауторке да се разматрањем мотива инцеста у драмском стваралаштву обележи 130 година од рођења Момчила Настасијевића.

У закључним разматрањима ове књиге Емилија Поповић пише овако: „Ова студија требало би да понуди неке од могућих одговора на питања зашто је мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића свеприсутан. Иако није у потпуности обухватила све аспекте комплексног књижевног мотива, онда је бар започела истраживања теме којима ће се ауторка бавити у будућности. Међутим, и поред теоријске, најпре, компаративне призме кроз коју смо настојали да посматрамо мотив инцеста, неке од тема нису нашле место у овом рукопису, не уклапајући се у научни стил којим је замишљено да књига буде написана. Ипак, не желећи да изневеримо поетику Момчила Настасијевића и његове опсервације из есеја и бележака у којима се најпре говори о превласти интуиције над разумом и мистицизму коју, како Настасијевић напомиње, ‘никада није остављао човечанство’, осећали смо се дужним да у првом делу закључних разматрања дамо нешто субјективнији поглед на ову проблематику“.

У суботу, 19. октобра 2024. године отворен је 67. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Реч је слободна” до 27. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити око 400 издавача из Србије, региона и света. Ове године част да буде земља гост ове престижне манифестације припала је Куби. На свечаном отварању говорили су кубански писац Мигел Барне Ланса и наша књижевница Милена Марковић, која је позвала љубитеље књиге да дођу „под чаробну куполу и да читају, јер да није речи, питање је да ли бисмо ми били људи.”

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1). Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања, као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике”, те „Српске енциклопедије”, „Лексикона писаца српске књижевности” и „Српског биографског речника”. Као што је то и уобичајено, већина Матичиних издања продаваће се, уз попуст, по сајамским ценама.

Ове године, Матица српска обележава велики јубилеј „Два века Летописа Матице српске” специјалним фототипским издањима прве три частице (приредио и предговор написао Иван Негришорац), те књигама „Летопис Матице српске: уреднички програми” (приређивачи: Душан Иванић и Светлана Милашиновић) и Садржај Летописа Матице српске, 1971-1980” (приређивачи: Слађана Субашић и Марија Ваш), као и малом изложбом у сајамској витрини на Матичином штанду.

Промоција нових издања Матице српске биће одржана у петак, 25. октобра са почетком у 18 часова у сали „Иво Андрић”.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.

У петак, 18. октобра 2024. године, позната кинеска ауторка Лу Мин представила је свој роман „Златна река“ у Свечаној сали Матице српске. На самом почетку, присутнима се обратио проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, а потом су о роману и целокупном стваралаштву Лу Мин говорили др Младен Весковић, проф. др Александар Јерков, а Бојан Тарабић је преводио на кинески и са кинеског језика. Ауторка је представила најновије дело које је преведено на српски језик „Златна река“ и Yilin Press издаваштво. Са историјом и делатношћу Матице српске госте су упознали проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске и мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик, а са радом Библиотеке Матице српске господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке и мр Оливера Кривошић, библиотекар саветник.

Лу Мин је једна од познатијих ауторки савремене кинеске књижевности, а српским читаоцима је позната захваљујући књижевној кући Албатрос Плус, која је објавила три запажена романа ове ауторке („Неиспоручена љубав“, „Вечера за шесторо“ и „Златна река“).

Цео програм је снимљен и може се погледати у архиви сајта Матице српске.

У среду, 16. октобра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност уручења „Бранкове награде Матице српске“ за школску 2022/23. годину за дипломске и семинарске радове из домена књижевних изучавања. Награђеним студентима и присутној публици обратила се на почетку проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а потом проф. др Горан Васин, продекан за међународну сарадњу и науку Филозофског факултета у Новом Саду. Записник са састанка Жирија прочитала је проф. др Сања Париповић Крчмар, а о награђеним радовима говорио је проф. др Војислав Јелић, председник Жирија. Награђене студенткиње Милица Миланков (прва награда) и Јустина Шибул (трећа награда) обратили су се присутнима уз речи захвалности, а диплома и награда ће накнадно бити уручена Емилији Милосављевић (друга награда).

Жири је радио у саставу: проф. др Војислав Јелић (председник), проф. др Сања Париповић Крчмар, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Владимир Гвозден и проф. др Наташа Половина. Награде је уручила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења.

Свечаност је снимљена и може се погледати овде. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.