У уторак, 17. марта 2026. године, на Новосадском сајму отворен је 30. међународни салон књига, и 30. изложба уметности „Арт експо”. Такође, биће приређени Сајам образовања „Путокази” и Сајам гејминга „NS Games&Tech Week”, који ће трајати од 19. до 21. марта. Манифестација oкупља излагаче из области књижевности, медије, издаваче из Србије и Региона, издаваче са делима на језицима националних заједница.

Манифестацију је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, која ове године обележава велики јубилеј, 200 година од оснивања. Проф. Станић истакао је да је веома важно да водимо рачуна о култури, њеној прошлости, садашњости и будућности, као и да никада не заборавимо основну нит од које је култура саткана, а то је повезивање традиционалног и модерног.

У част великог јубилеја Матице српске, на дан отварања Сајма, на штанду Министарства културе посетиоци могу да виде кратак филм о историјату ове институције.

Осим обележавања 200-годишњице оснивања Матице српске, обележава се још један значајан јубилеј 200 година од рођења Светозара Милетића.

Посетиоце Сајма књига у Новом Саду очекују и премијерна издања, бројне промоције, атрактивни програми, Поклон-игра за посетиоце, изложбе, фестивали и значајни попусти. Награда „Лаза Костић”, најзначајније признање Међународног салона књиге, додељена је Владану Бајчети за књигу „Прољећа Владана Деснице” (Академска књига, Нови Сад). Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона.

Као и сваке године, Матица српска својом богатом понудом учествује на овој престижној манифестацији. Штанд Матице српске можете посетити, у периоду од 17. до 23. марта, сваког дана од 10. до 20. часова (последњи дан до 16 часова). Књиге ће се продавати, уз попуст, по специјалној сајамској цени. Улаз је бесплатан.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске и купити по специјалним сајамским ценама можете преузети овде.

У четвртак, 12. марта, у Матици српској одржана је промоција зборника „О феномену квантофреније и њеним практичним импликацијама у друштвеним и хуманистичким наукама“.

На самом почетку присутнима се обратио проф. др Срђан Шљукић, један од уредника зборника, који је рекао да главна тема зборника заправо циља на квантофренију онда када је реч о мерењу научних резултата. Како је истакао, ово је нешто што врло лако препознају сви који се баве друштвеним наукама и хуманистиком, препознаје се у свакодневном раду и деловању, а зборник је настао као једна артикулација тог осећаја.

Присутнима се потом обратио проф. др Михаел Антоловић, такође уредник зборника, који је истакао да је стварност у којој живимо заправо демантовала прокламацију да живимо у друштву знања. Технологија, како је навео, не служи сврхама еманципације и смањивања друштвених неједнакости. Данас живимо у технократском друштву, у којем људска права губе значај и крше се на дневном нивоу, а и сам појам људских права служио је као једна од идеолошких покривалица за преобликовање савременог света по начелима неолибералне идеологије. У таквом развоју ствари дошло је до опсесије мерењем, па тако и мерењем у науци.

После излагања проф. Антоловића, реч је имала др Гордана Ђерић, која се осврнула на сопствени случај у време увођења концепта изврсности у науци. Тај концепт подразумева да се сви радови подвргавају процени метанауке, како би се кроз тај систем издвојило десет најбољих истраживача у Србији, такозваних „изврсних“ научника. Како је објаснила, концепт изврсности потиче из менаџмента у организацији фирми и компанија на Западу почетком осамдесетих година и показао се као врло неуспешан чак и у том домену. Заснива се на празној претпоставци да количина нечега говори о вредности тога.

На крају се присутнима обратила проф. др Ана Кузмановић Јовановић, која је, говорећи о штетности неолибералних политика, истакла да смо дошли до негације суштине науке и знања. Ове процесе у великој мери убрзава и појава вештачке интелигенције, при чему се развија идеолошки и поклонички однос према њој, док се путем разних апликација и платформи ствара зависност од технологије која на крају све процесе своди на квантификацију. Проф. Кузмановић Јовановић је нагласила да је потребно вратити се основама знања и поново промислити суштину науке, те да је то можда могуће у оквиру изградње паралелних мрежа и повезивања истраживача.

Зборник „О феномену квантофреније и њеним практичним импликацијама у друштвеним и хуманистичким наукама“ је настао на основу радова истраживача који су учествовали на истоименом округлом столу одржаном у Матици српској 30. новембра 2023. године. Зборник је могуће поручити кликом овде.

Догађај је снимљен и можете га погледати у нашој видео-архиви.

У свечаној сали Матице српске у Новом Саду у четвртак, 12. марта, представљен је деветнаести број часописа „Гласник Љубиње“. Скуп је отворио генерални секретар Матице српске др Милан Мицић, који је поздравио окупљене и нагласио значај оваквих програма за јачање веза између завичајних удружења и националних културних институција.

Присутнима су се потом обратили начелник општине Љубиње Стево Драпић и председник Удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду Божидар Миловић, који су говорили о важности неговања културних и духовних веза са Херцеговином.

О садржају и значају часописа говорили су професори Славко Гордић и Вељко Брборић, истичући да „Гласник Љубиње“ представља драгоцен извор за проучавање прошлости, културе и духовног наслеђа Херцеговине.

Главна уредница часописа Драгана Турананин осврнула се на настанак и уређивачку концепцију овог броја, док је професор Ратомир Ћук, обраћајући се у име редакције, подсетио на почетке часописа и његов континуитет од првог броја до данас.

Промоција је одржана у оквиру програмског циклуса „Херцеговци у Матици српској“, уз финансијску подршку Удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду.

Догађај је снимљен доступан је за гледање овде.

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ђорђа Нешића, Власте Младеновића, Милана Тодорова, Милана Мицића и Милана Вурдеље, те преводи поезије Хелен Плетс и прозе Сесилије Мангера Брејнар. Рубрика „Есеји” доноси текстове Мирјане Бојанић Ћирковић о Војиславу Ђурићу, Лазара Милентијевића о Максиму Грку, Бранка Ристића о поезији српских романтичара у бугарским преводима, Јелене Шаковић о Драгославу Михаиловићу и Селинџеру, те Мирка Димића о драматургији мита у филму „Човек птица или неочекивана моћ незнања”. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралачки пут Ђорђа Нешића о којем пишу Саша Радојчић, Драган Хамовић и Срђан Орсић. Рубрика „Поводи” посвећена је свечаној академији „Два века Матице српске”, која је одржана у Српском народном позоришту 16. фебруара, кроз беседе: Ивана Негришорца, Патријарха Порфирија и Милоша Вучевића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Паовица, Марија Слобода, Марија Цветићанин, Ленка Настасић, Никола Миљковић, Милица Ћуковић и Јелена Марићевић Балаћ. У рубрици „Из света” Корнелија Ичин пише о музеју „Обериу”.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је зборник радова „Александар Тишма: од Ибикине куће до употребе човека“. Овај зборник радова настао је као резултат научног скупа, одржаног 17. децембра 2024. године у Матици српској, поводом стогодишњице рођења писца. Уредник зборника је академик Јован Делић, у уређивачком одбору су академик Јован Делић, проф. др Драган Станић и др Милена Кулић, а рецензенти публикације су Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др Часлав Николић и проф. др Драган Станић.

У овом зборнику своје радове су објавили др Горана Раичевић, др Јован Попов, др Ружа Перуновић, др Гордана Тодорић, др Срђан Орсић, мср Драгана Јовановић, др Виолета Митровић, Гојко Божовић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Јован Делић, др Недељка Бјелановић, мср Јована Милованчевић, др Драган Проле, др Владислава Гордић Петковић, др Зорица Хаџић Радовић, др Зорица Бечановић Николић, др Светлана Милашиновић, др Милена Кулић и мср Маријана Јелисавчић Карановић.

Штампање овог зборника финансирали су Град Нови Сад и Фондација Миле Драгић.