У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“. Рецензенти књиге су: проф. др Јелица Стојановић и проф др Бранислава Дипларић. У склопу књиге објављен је и резиме на руском (преводилац Верица Шево) и енглеском језику (Љиљана Тубић). Коректору и састављање регистра појмова урадио је Бранислав Карановић. Штампање ове књиге финансирао је Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Зачеци угрожавања идентитета и интегритета српског језика на простору данашњег Косова и Метохије сежу у период османске управе са којом је у средишњу област српске средњовековне државе дошло до масовног продора Албанаца. Запоседајући српски простор, многи Албанци су пристизали као хришћани те су, како би стекли повлашћен положај у односу на хришћанску рају, прибегли стварном или привидном прихватању ислама. Привидно прихватање нове вере значило је јавно испољавање муслиманског верског идентитета и тајно практиковање хришћанства. Криптохришћанство, посебно међу Албанцима, већ од 17. века представљало је масовну појаву на Косову и Метохији. Најчешће интересом мотивисана верска конверзија Албанаца у време османске управе, за разлику од Срба, на дужи рок није водила и потирању њиховог етничког идентитета, напротив, етничка припадност, упркос покушајима верских вођа у време младотурског устанка да очувају исламско-османски идентитет Албанаца, неретко је бивала кључни фактор њихове хомогенизације у остваривању општих циљева, посебно елиминације српског становништва. У вези са несугласицама аутора око идентитетског – националног или верског приоритета Албанаца, сагледавши пут од отоманизма, преко кемализма до неоосманизма савремене Турске, дошли смо до закључка да је албански екстремизам, слéдећи у основи праксу својих свагдашњих заштитника, направио круг од верског екстремизма исламске провинијенције (у османском периоду) ка националном екстремизму пробуђеном, потом скоро век и по практикованом, у периоду националне консолидације и промовисања албанског језика до поновног препорода, данас веома уочљивог, верског екстремизма. Тај екстремизам усмерен је не само на поништавање етничког (словенског) бића на Косову и Метохији већ и на трагове осталих иноверних (хришћана), укључујући и Албанце, о чему, између осталог, сведоче повремени атаци и на њихове надгробне споменике. (више…)

У четвртак, 17. новембра 2022. године у Дому културе у Србобрану одржан је други научни скуп „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”. Научни скуп реализован је у оквиру протокола о сарадњи Општине Срборан и Матице српске.

Интердисциплинарни научни скуп организован је кроз две сесије. У првој сесији излагање су имали: др Весна Димитријевић, мср Јелена Веселинов, Дејан Корцеба и др Јована Касаш, а у другој сесији: др Миан Мицић, др Бранка Кулић, и мр Зоран Суботички.

Овај други по реду научни скуп, имао је за циљ да се на једном месту скупе релевантна сазнања о породици Дунђерски из различитих научних дисциплина попут историје, историје књижевности, историје уметности и права. Планирано је објављивање зборника радова са скупа за наредну годину са којим би се досадашњи корпус о породици Дунђерски значајно обогатио.

У среду, 23. новембра 2022. године у 19 часова, у свечаној сали Матице српске одржано је представљање књиге „Колонизација војвођанских области (1921-1941)“. Ова публикација представља зборник радова с истоименог научног скупа који је у организацији Крајишког одбора Матице српске одржан 17. децембра 2021. године. О књизи је говорио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и, уједно, главни и одговорини уредник зборника. Он је истакао значај теме и мултидисциплинарни пристуш анализи бројних значајних и динамичних аспеката међуратне колонизације војвођанских простора. Укратко је представио сваки од 18 објављених радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, географије, књижевности и етнологије. Др Мицић је указао на још неке теме које се тичу живота међуратних колиниста, а које чекају на младе истраживаче да се њима баве у будућности.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 22. новембра 2022. године у 19 часова, у свечаној сали Матице српске одржана је свечана академија поводом обележавања осамдесетодишњице погрома српског народа на Козари 1942. године. Поздравну реч упутио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Пригодну беседу одржао је мср историчар Бојан Арбутина, кустос у Музеју жртава гоноцида. Он је говорио о етничком саставу Босанске Крајине уочи Другог светског рата и развоју устанка против немачког окупатора и Независне Државе Хрватске 1941. и 1942. године, а нарочити акценат ставио је на приказ сведочанстава оних који су преживели трагичну судбину српског народа са Козаре током лета 1942. У уметничком делу програма учествовали су др Исидора Поповић, стручни сарадник у Матици српској која је казивала песму „Стојанка мајка Кнешпољка“ Скендера Куленовића и фолклорни ансамбл „Вила“.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.