Матицу српску је 30. јула 2021. године посетио др Андреј Кузњецов професор Универзитета из Нижњег Новгорода. Госта је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Приликом сусрета разговарало се о наставку сарадње, а Библиотеци Матице српске уручена је монографија „Нижњи Новгород 1221–2021“.

Поводом усвајања Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон), којим су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика (или других језика, зависно од тумачења Закона, односно намере предлагача Закона), као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманистичких наука (лингвистике, науке о књижевности, социологије, филозофије, класичних наука, права, теологије).

На скупу су разматрани различити проблеми и ризици које носи употреба „родно осетљивог језика“, али и друге неповољне и изразито забрињавајуће одредбе садржане у Закону.

Закључке са скупа можете прочитати у приложеном документу:

 Закључци са скупа „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења”

У уторак 6. јула 2021. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2020. годину. Жири у саставу проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, др Драган Богетић, научни саветник, проф. др Смиља Марјановић Душанић и др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник, једногласно је донео одлуку да награду додели др Јелени Илић Мандић, научном сараднику Историјског института Београд, за књигу „Банатска војна крајина (1764‒1800)” (Историјски институт Београд, 2020).

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитници. О одлуци жирија говорила је проф. др Мира Радојевић, а о књизи проф. др Бранко Бешлин. На крају програма присутнима се обратила и добитница. Програм је водила Светлана Милашиновић, стручни сарадник Матице српске.

Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 7. јула 2021. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање пројекта „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ и промоција издања објављених у оквиру пројекта. Пројекат се реализује у оквиру рада Одељења за књижевност и језик Матице српске, а руководилац пројекта је проф. др Александар Петровић. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Након тога, присутни су имали прилику да погледају видео обраћање проф. др Светислава Костића, дугогодишњег професора индијских језика на Карловом универзитету у Прагу. Др Александра Стевановић, преводилац и сарадник на пројекту, говорила је о важности проучавања индијске културе и историје, као и о сопственом истраживању ових тема. Проф. др Александар Петровић, руководилац пројекта, говорио је о постигнутим резултатима и идеји пројекта „Српско-индијске везе у култури кроз историју“.

Промовисане су књиге Од Наланде до Хиландара (проф. др Александар Петровић), Записи о Индији (приредио, предговор написао и са француског језика превео проф. др Александар Петровић, са енглеског превела, коментаре и поговор написала др Александра П. Стевановић, редактура и превод санскритских термина Мирјана Петровић), Мануов законик (са санскрта превео проф. др Светислав Костић), Артхашастра (са санскрта превео проф. др Светислав Костић) и Камашастра (са санскрта превео проф. др Светислав Костић). Матица српска, заједно са сарадницима на пројекту, преузела је на себе важан задатак да организује превођење са санскртског оригинала и објављивање неких од фундаменталних текстова индијске културе и историје. Сви ови текстови, сваки на свој начин, јасно пратећи духовну (дхарма), материјалну (артха) и чулну (кама) сферу људског живљења, првенствено настоје да представе и пруже поуку у областима које, по индијским древним мислиоцима, представљају три основна задатка која би сваки појединац требало да оствари током свог живота.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.