У суботу, 17. октобра, у Српском културном центру у Осијеку представљена је књига др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату – Задужбинари Матице српске”. Овај програм реализован је у оквиру сарадње Матице српске и СКД „Просвјета” пододбор Осијек. На почетку, предаваче је представио господин Зденко Чикара, председник осјечког пододбора „Просвјете”. О великом јубилеју Матице српске и значају књиге посвећене њеним задужбинарима говорио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. У наставку програма, др Јелена Веселинов присутне је упознала са животописима задужбинара који су у књизи заступљени, посебно се осврнувши на задужбинаре са простора Славоније.

Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 518, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Небојше Јеврића, Мирослава Алексића, Славомира Гвозденовића и Милице Шпадијер, те превод драме „Радио Милева” Николаја Кољаде. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бојане Стојановић Пантовић о Ристи Ратковићу, Жељке Панџић о Драгану Тапавчевићу и Исидоре Ане Стамболић о средњовековним апокрифима. Тема рубрике „Сведочанства” су Михиз и Црњански кроз списатељску призму Зорице Хаџић Радовић, књига Дарка Ђога о руско-украјинском црквеном питању о којој пише Митра Рељић, као и увек интересантан однос између Пупина и Тесле којим се бави Данило Бећковић. Рубрика „Поводи” посвећена је 150-годишњици рођења Борисава Станковића о којем пишу Горан Максимовић и Миона Татаревић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Слободан Владушић, Добривоје Станојевић, Велимир Младеновић, Милица Ћуковић, Маријана Митрић, Лазар Буква и Срђан Орсић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Отказује се округли сто „Историја српске социологије: век други“ предвиђен за петак 16.10.2026. године. О новом тремину одржавања догађаја бићете благовремено обавештени.

У уторак, 13. октобра 2026. године, у Матици српској одржана је свечаност уручења „Бранкове награде Матице српске“ за школску 2024/2025. годину, која се додељује за најбоље студентске радове из области српске књижевности. На свечаности су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Војислав Јелић, председник Жирија, проф. др Драгана Вукићевић и проф. др Наташа Половина, чланице Жирија. Награде лауреатима свечано је уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

Жири је једногласно донео одлуку да се прва награда додели Ангелини Животић, студенткињи Филолошког факултета Универзитета у Београду, за рад „Слика пчела у жанровима усмене књижевности”. Друге награде уручене су Радмили Станишић, са Филозофског факултета Универзитета у Београду, за рад „Елементи римске религије у Цицероновим бесједама из педесетих година прије Христа” и Данијели Ристић, са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, за рад „Балканистички дискурс у романима Министарство боли Дубравке Угрешић и Ухвати зеца Лане Басташић”.

Треће награде припале су: Јелени Огњеновић, са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, за рад „Слом породице као тематско језгро у драмама апсурда (Ежен Јонеско, Жан Жене и Александар Поповић)”; Константину Филиповићу, са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, за рад „Фигура богиње Дијане у Вергилијевој ‘Енеиди’”; и Андрији Војиновићу, са Филолошког факултета Универзитета у Београду, за рад „Мотив ината у Записима из подземља Ф. М. Достојевског”.

Бранковом наградом Матица српска наставља да подстиче научноистраживачки рад младих, пружајући подршку новим генерацијама истраживача српске и светске књижевности, језика и културе.

Цео програм је снимљен и може се видети у видео-архиви сајта Матице српске.

У издању Одељења за друштвене науке Матице српске објављена је монографија „Друштво, политика и држава у делу Стојана Новаковића“, аутора др Александра А. Миљковића. Монографију је приредила др Јелена Миљковић Матић у оквиру научноистраживачког пројекта Матице српске „Историје српске социологије“.

Из „Предговора“ др Јелене Миљковић Матић, увиђамо с колико споредних нејасноћа, неразумевања и препрека се аутор сусрео при тежњи да објави овај свој рад, који је сада пред нама. Такође, у „Предговора“ сазнајемо како је аутор, Александар А. Миљковић, упознао дело Стојана Новаковића и што је, од не мале важности, свој докторат о својим истраживањима и сазнањима бранио пред комисијом којом је председавао наш велики историчар Радован Самарџић (из рецензије др Ане Вуковић).

Монографија Александра А. Миљковића подробно приказује и контекстуализује мисао и дело једног од најутицајнијих политичара, али и најплоднијих српских интелектуалаца друге половине 19. и почетка 20. века. Миљковић први део своје анализе посвећује Новаковићевом истраживању историје српског средњег века и анализи својинских институција проније и баштине, карактеристикама средњовековног села, града и војске, као и покушају теоријског дефинисања и емпиријског истраживања еснафа поменутог периода. Аутор затим ставља у контекст ширих историјских разматрања Новаковићеву анализу заступљености задруге у односу на нуклеарну породицу у селима тога доба. Миљковић одаје признање Новаковићу сматрајући га утемељивачем модерних друштвених наука у Србији истичући да историјске анализе Стојана Новаковића по свом карактеру нису само историјске, већ се могу подвести под социолошке, етнолошке, економске, филолошке, чак и психолошке.

Важност књиге Друштво, политика и држава у делу Стојана Новаковића је пре свега у поцртавању значаја Стојана Новаковића за развој српских друштвених наука, а посебно у истицању његовог места у развоју домаће социологије. Политички профил, изузетно детаљно приказан, нам сведочи да је Новаковић један од претеча и утемељивача српске либералне мисли, и данас битног чиниоца српске политичке сцене. Премда је Новаковић себе сматрао конзервативцем, из Миљковићевог приказа се може закључити да се овај конзервативизам најпре огледао у противљењу радикалском и социјалистичком разумевању демократије и државе.

Књига пред нама омогућава читаоцима опсежан увид у шири контекст у којем ствара Стојан Новаковић и боље разумевање политичке и друштвене климе у Србији на прелазу из 19. у 20. век, чиме осветљава генезу облика мисли присутних и у савременој Србији. Такође, књига на успешан начин приказује научни рад једног од најзначајнијих српских друштвених интелектуалаца, покривајући како оне теме које су значајне за историју науке, тако и она поља Новаковићевих истраживања која и данас имају научну релевантност (из рецензије др Стефана Мандића).

Структуру рукописа обима 293 стране, аутор је компоновао тако да садржи: предговор, списак скраћеница, увод, након којих следе пет поглавља: (1) Утицаји на интелектуални развитак, (2) Народ и друштво у српској средњовековној држави, (3) Критика историје и књижевно-историјска и друштвена критика, (4) Расправе о Првом српском устанку и (5) Други списи. На крају су закључна разматрања у којим аутор сумира своја сазнања о месту Стојана Новаковића у историји наше социологије и наших друштвних наука. Аутор је уложио велики напор да своје ставове и анализу солидно теоријски утемељи, тако да његов рад садржи 743 фусноте. Он се позива на бројну стручну литературу, што његовој анализи даје изузетан кавалитет. Користио је 45 дела Стојана Новаковића, 130 дела других аутора, као и богату архивску грађу и изворе (из рецензије проф. др Јовице Тркуље). Обим књиге је 227 страна.

Главни уредник је проф. др Срђан Шљукић. Рецензенти су: проф. др Јовица Тркуља, др Ана Вуковић и др Стефан Мандић. Штампање књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Ово издање објављено је у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске”.