У просторијама Матице српске, 29. јуна је одржан први састанак Омладинског одбора Матице српске, основаног почетком јуна ове године. Седницу су водили др Јелена Марићевић Балаћ (председник), мср Немања Рајак (потпредседник) и мср Растко Лончар (секретар), а присуствовали су чланови новооснованог подмлатка Матице српске: др Александра Цолић Јовановић, др Рајко Петровић, мср Марина Шафер, мср Милена Кулић, мср Марко Тошовић и Вукашин Марић.

Окупљене је, на почетку, поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, пожелевши младима срећу у раду, а изразивши поверење у активности Омладинског одбора, које ће почети да се реализују од јесени 2022. године.

На састанку, чланови Oдбора су изнели своје ставове и гледишта по питању активности планираних за следећих годину дана, као и предлоге и разматрања најбољих начина да се глас младих научника – сада и институционално подржаних – чује у оном маниру који ће бити препознатљив и прихватљив младим нараштајима.

Атмосфера је протекла у колегијалном размењивању и унапређивању предложених идеја, направљени су нацрти пројеката за следеће две године. Млади научници су са ентузијазмом, након тросатног састанка, изашли из зграде Матице српске која је – идући у сусрет обележавању два века постојања – одлучила да и институционално подржи глас младих, отворивши своја врата нараштајима на којима остаје наслеђе српске културе.

У среду, 29. јуна 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција зборника радова „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења“. Зборник је објављен у суиздаваштву Матице српске и Одбора за стандардизацију, као резултат скупа који је одржан 3. јула 2021. године. Бројне присутне поздравили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. О зборнику су говорили проф. др Исидора Бјелаковић (један од приређивача зборника), проф. др Јелена Редли и проф. др Срђан Шљукић.

Зборник радова је доступан и у електронској форми и може се прочитати овде. Догађај је снимљен и снимак је доступан у видео-архиви Матице српске.

У четвртак 30. јуна 2022. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2021. годину. Жири у саставу проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, др Драган Богетић, научни саветник, проф. др Смиља Марјановић Душанић и др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник, једногласно је донео одлуку да награду додели др Игору Вукадиновићу, научном сараднику Балканолошког, за књигу „Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945‒1969” (Српска академија наука и уметности, Балканолошки институт, Београд, 2021).

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитнику. О одлуци жирија и награђеној књизи говорила је проф. др Мира Радојевић. На крају програма присутнима се обратио и добитник. Програм је водила Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске.

Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска и Институт за европске студије, у среду 29. јуна 2022. године у Матици српској, организовали су предавање „Нацистичка борба против епидемија, 1933‒1945: Идеологије, пракса и жртве” проф. др Пола Џулијана Вајндлинга, професора на Универзитету у Окфорд Брукс, Уједињено Краљевство.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутну публику, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије.

Професор Вајндрлинг осврнуо се на период од 1933. до 1945. године, када је немачка медицина била изобличена расном идеологијом и праксом. Навео је потресне податке о докторима који су вршили експерименте и окрутна истраживања над Јеврејима, Ромима и Синтима у име нацистичке пропаганде. Почетком Другог светског рата, порастао је и број истраживања и експримената, при чему се појава боелсти попут тифуса, користила за отпочињање гетоизације. Присилна истраживања у периоду 1933‒145 обухватила су преко 28.267 жртава, а интензивирана су од 1940, при чему је 11.454 људи преживело, често са тешким последицама по здравље.

Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила публика.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

Реализацију програма помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 29. јуна 2022. године, приређен је концерт под називом „Клавирски трио у руској музици 20. века“. Наступали су: Катарина Милутиновић, виолина, Владимир Павловић, виолончело, Јелена Ђајић Левајац, клавир. Изведене су композиције Дмитрија Шостаковича и Бориса Чајковског. Композиција Бориса Чајковског која је написана 1953. године премијерно изведена у нашој земљи. Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.