У петак, 7. марта 2025. године, у Свечаној сали Матице српске, одржан је научни скуп „Српски народ у Славонији – историја и култура“. Скуп је одржан у организацији Крајишког одбора Матице српске, а приликом отварања поздравне речи присутнима упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Душан Иванић, председник Крајишког одбора и његово преосвештенство г. Јован (Ћулибрк), епископ пакрачко-славонски.

Радни део скупа састојао се од три сесије у оквиру којих је 35 учесника представило своје текстове из више научних дисциплина: историје, историје књижевности, географије, етнологије, фолклористике, филозофије, театрологије, лингвистике и музикологије. Било је говора о географским карактеристикама Славоније, демографији овог подручја, истакнутим Славонцима као историјским личностима, књижевном раду Срба у Славонији, стваралаштву значајних књижевника и уметника из Славоније, црквеној уметности Пакрачко-славонске епархије, фолклору Срба Западне Славоније, старој српској књизи у Славонији и бројним другим темама. У раду скупа учествовали су: др Јана М. Алексић, др Софија Божић, др Предраг Вајагић, др Жарко Војновић, проф. др Славица Гароња Радованац, др Милан Гулић, др Нино Делић, мр Миленко Заилац, др Бранко Златковић, проф. емеритус Душан Иванић, проф. др Војислав Јелић, проф. др Александар Јерков, Бојан Јовановић, др Александар Ковјанић, Владимир Котуровић, мср Милена Кулић, проф. др Александра Кучековић, мср Јован Ћеранић, др Александар Лукић, мср Вељко Максић, проф. др Горан Максимовић, проф. др Илија Марић, мр Дејан Милорадов, др Александра Михајловић, др Милан Мицић, Ђорђе Нешић, мр Јован Пејчић, Данко Перић, проф. др Предраг Петровић, Милан Радановић, др Небојша Стамболија, проф. др Растислав Стојсављевић, мср Марија С. Цветићанин, др Светлана Шеатовић и Вера Шарац Момчиловић. Чланови Организационог одбора били су: проф. др Драган Станић – председник, проф. др Душан Иванић и епископ пакрачко-славонски г. Јован (Ћулибрк) – заменици председника, као и чланови: др Софија Божић, проф. др Славица Гароња Радованац, проф. др Александра Кучековић, др Данка Лајић Михајловић, др Милан Мицић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, Боривој Чалић и др Светлана Шеатовић. Током рада скупа у два наврата наступила је Фолклорна група Завичајног удружења Славонаца из Земуна.

Одржавање научног скупа подржаo je Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак 3. марта у Сали за седнице Матице српске одржан је комеморативни скуп поводом смрти проф. др Љубомирке Кркљуш. На скупу су говорили проф. др Драган Станић председник Матице српске и др Урош Станковић, док је мср Драган Тубић прочитао писмо академика Василија Крестића.

Проф. др Љубомирка Кркљуш (1940-2024) била је потпредседник Матице српске, дугогодишњи секретар Одељења за друштвене науке и члан Управног одбора Матице српске.

У Центру за културу „Вук Караџић“ у Лозници, у среду, 5. марта 2025. године, отворена је манифестација „Свет жена – Емилија Поповић“, названа у част књижевнице, песникиње и члана сарадника Матице српске Емилије Поповић (1996–2024). Том приликом одржан је програм посвећен њеном стваралаштву и књизи „Упола саздани: мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића између митско-регилиозног и симболичког значења“ (Матица српска, 2024).

Присутне је поздравила мр Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, а потом се окупљенима обратила и градоначелница Лознице Драгана Лукић.

О животу и делу Емилије Поповић говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, мср Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, и мср Наташа Катић. У својим излагањима, они су истакли њену посвећеност књижевности, особеност њеног стваралачког израза, њену природу и врлине, као и вредност њене књиге која је објављена у едицији „Прва књига Матице српске“. Овај програм је окупио бројне поштоваоце Емилијиног рада, а манифестација „Свет жена – Емилија Поповић“ наставиће се низом културних садржаја у њену част.

У среду 26. 02. у Свечаној сали Матице српске, са почетком у 19 h, одржано је прво Музичко вече у текућој години, под називом „Рефлексије од Вивалдија до Равела” у извођењу истакнутих уметника, виолинисткиње Оливере Риалас и виолоночелисте Душана Стојановића.

Оливера (Јаковљевић) Риалас рано је препозната као музички таленат и Музичку академију у Београду завршила је у својој двадесет првој години. Постдипломске студије похађала је у Будимпешти, на Академији „Франц Лист”. Наступала је широм света, све време подучавајући младе нараштаје свирању на виолини. За свој педагошки рад, који је започела на Музичкој академији у Нишу, усавршавала се на Конзерваторијуму Long Island у Њујорку (од 2001. до 2009. године) и наставила по пресељењу на Кипар 2010. године. Почасни докторат Института Рома добила је 2022. године. Оснивач је већег броја такмичења и редовно наступа као солиста и као члан камерних ансамбала. Душан Стојановић је дипломирао на Факултету музичких уметности у Београду а диплому концертанта стекао је на конзерваторијуму у Шафхаузену у Швајцарској. Стално је запослен као вођа деонице виолончела и соло челиста Симфонијског оркестра РТС-а. Од 2018. је гостујући соло виолончелиста оркестра Опере и театра Мадленијанум, а често је ангажован и у иностранству – САД, Кина, Јапан, Кипар, Немачка, Италија, Грчка… Као дуо, Оливера и Душан наступају континуирано већ три године и имали су концерте у Србији и на Кипру.

У складу са називом концерта „Рефлексије од Вивалдија до Равела”, уметници су приредили својеврсно путовање кроз историју музике, које је отпочело добро познатим Вивалдијевим и Баховим деоницама а затим су кроз композиције Александра Вујића и Јаниса Ксанакиса представили непредвидиви и узбудљиви ритам уметничке музике ХХ века, склоне авангарди и експериментисању. Концерт је завршен капиталним делом Мориса Равела – „Сонатом за виолину и чело” (1922) у четири става, коју је уметник посветио „успомени на Клода Дебисија”. У кратким предасима, Оливера Риалас и Душан Стојановић делили су са публиком занимљиве информације и анегдоте о делима и композиторима. Тако смо чули да је Јанис Ксанакис, поред компоновања, био и успешан архитекта, а да је музику и своју целокупну делатност посматрао као тежњу за хармонијом Васељене, док је Александар Вујић своје композиције обрађивао у неколико верзија како би их прилагодио различитим саставима и комбинацијама инструмената у оквирима камерне музике. Публика је на концерт реаговала са одушевљењем, јер су уметници у своје извођење, сем неспорне виртуозности, унели много емоције и воље да унутрашњи дух сваког дела, његову покретачку снагу и raison d’être пренесу присутнима. У случају драматичних, ритмички разноликих деоница којима је Ксанакис успевао да додирне невидљиве струне у сваком од нас, а што не би било могуће без мајсторске интерпретације коју су нам синоћ приредили Оливера Риалас и Душан Стојановић, искуство је било катарзично. Уз захвалност уметницима, подстичемо оне који нису могли доћи да послушају цео концерт на следећем линку.