У четвртак, 26. марта, у Матици српској, поводом великог јубилеја – два века од рођења Светозара Милетића (1826–2026) – одржан је округли сто под називом „Светозар Милетић – живот, личност, политика“.
На самом почетку, присутнима се обратио председник Матице српске, проф. др Драган Станић, који је у свом излагању указао на димензију која Светозара Милетића чврсто повезује са овом институцијом. Говорећи о Милетићу, проф. Станић је истакао да су идеје националне стратегије, слободе и незаустављивог активизма начела на којима је овај први српски модерни грађански политичар засновао своју историјску мисију. Његови текстови и делатност, како је наглашено, могу и морају се разумевати као израз делотворног, истински модерног и европски релевантног политичког мишљења, које представља један од доминантних токова српске политичке мисли све до данас. У том смислу, Милетић је трасирао кључне правце развоја српске политичке мисли и делатности.
Након излагања проф. др Драгана Станића, започела је прва сесија. Први је говорио проф. др Горан Васин на тему „Светозар Милетић – политика, идеја и наслеђе“. Потом се присутнима обратио проф. др Боро Бронза, са предавањем „Аустрија и Источно питање 20-их година XIX века“. Уследило је излагање проф. др Ненада Нинковића на тему „Светозар Милетић у Револуцији 1848–1849“, а затим и проф. др Владана Гавриловића, који је говорио о теми „Нови Сад и Светозар Милетић – културни аспект шездесетих година XIX века“.
Друга сесија започела је заједничким излагањем проф. др Зорице Хаџић Радовић и проф. др Радослава Ераковића на тему „Светозар Милетић о Бранку Радичевићу и Јовану Јовановићу Змају: скице за портрет (не)задовољног читаоца“. Потом се присутнима обратила проф. др Исидора Бјелаковић, са предавањем „Језичка политика Светозара Милетића“. Након ње, излагање је имао проф. др Боривоје Милошевић на тему „Глас слободе у времену окупације: Светозар Милетић и лист Застава о судбини Босне и Херцеговине“. Затим је говорио мср Павле Петковић, са излагањем „Некролози о Светозару Милетићу“. Закључно излагање одржао је проф. др Слободан Бјелица на тему „Изградња култа Светозара Милетића у Новом Саду између два светска рата“. Након тога уследила је дискусија са питањима из публике.
Програм су подржали Градска управа за културу Града Новог Сада и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
Догађај је снимљен и може се погледати у нашој видео-архиви.
За данас, за среду 1. априла 2026. године, у Матици српској је за 19:30 часова заказан концерт др Катарине Јовановић (сопран) и Вање Шћепановић (клавир) из Београда. Дан уочи одржавања овог концерта, у уторак 31. марта, др Катарина Јовановић је, у Београду, у узаврелој дневнополитичкој острашћености, учествовала у демонстрацијама и уличном перформансу у којем је певала песму изразитог персифлажног, инвективног садржаја са ставовима и оценама који подлежу неопходности озбиљних провера, укључујући и могућност санкција. Уколико неко изриче овакве исказе, а није у стању да их озбиљно аргументује, па и докаже, онда он није пожељан у оквиру културних програма Матице српске. Не желећи да Матица српска на било какав начин буде доведена у везу са оваквим неодговорним и неприхватљивим облицима понашања, са жаљењем морамо констатовати да смо принуђени да концерт др Катарине Јовановић откажемо.
У Матици српској нису дозвољени иступи дневнополитичких острашћености, па би било какви уступци у том смислу само производили неке нове облике неуравнотежених испољавања ставова и недоказивих оцена. Такви уступци могу Матицу српску претворити у поприште сукобљавања људи неспособних да слушају суд разума, правде и објективности, а уз то ти уступци у потпуности поричу основну природу и карактер наше установе. Искрено се надамо да ће даљи развој српске културе дијалога и пуна заштита српског демократског поретка почивати на уклањању свих олако изречених и неутемељних ставова који се не могу доказати. Ако такву контролу својих дневнополитичких страсти успоставимо, онда има наде да одговорно, дијалошко и демократско начело друштвеног понашања у српској култури буде трајно и у пуној мери заштићено.
У петак и суботу, 27. и 28. марта 2026. године, делегацијa Матице српске коју су чинили др Милан Мицић, генерални секретар, др Јелена Веселинов, управник послова, и мр Драган Тубић, стручни сарадник у Лексикографском одељењу, посетила је Сегедин и Помаз у Мађарској. Представници Матице српске најпре су 27. марта у згради српске основне школе у Сегедину имали састанак са председницом Самоуправе Срба у Мађарској др Јованком Ластић. Разговарано је о међусобној културној и научној сарадњи, као и о заједничким програмима поводом обележавања два века од оснивања Матице српске. Састанку су присуствовали и потпредседници Самоуправе Андрија Роцков и Кристифор Брцан.
Касније тога дана, у 18 часова, у свечаној сали Телеки-Ватаји дворца у месту Помаз недалеко од Сентандреје представљени су богата историја, савремена делатност и задужбинарска традиција Матице српске. Организатор и домаћин програма била је Самоуправа Срба у Помазу на челу с председницом госпођом Зорицом Рафаиловић. Гостима су се најпре обратили госпођа Рафаиловић и градоначелник Помаза господин Иштван Ледингер који су поздравили скуп. Потом је мр Драган Тубић говорио о настанку, деловању и значају Матице од њеног оснивања 1826. године до средине 20. века. Нарочито је било речи о „Летопису Матице српске“, као и о пештанском периоду Матице. После тога, др Јелена Веселинов говорила је о задужбинама и задужбинарској традицији Матице српске. Она се осврнула на настанак и рад најзначајнијих задужбина ове установе и говорила о њиховом карактеру и континуираном проширивању добротворних циљева у чију сврху су осниване. Напослетку је др Милан Мицић упознао присутне са Матичином мисијом, данашњом организационом структуром институције, главним активностима, програмом, циљевима и свеукупним доприносом развоју српског друштва и културе. Он је домаћинима уручио и прогодне поклоне. Излагања су пратиле и одговарајуће презентације, а у уметничком делу програма ученици музичке школе извели су неколико композиција. На крају, сарадник Српског института у Будимпешти, историчар Золтана Бада, говорио је о изложби коју је овај институт припремио поводом обележавања два века „Летописа Матице српске“. Самом догађају присуствовала је бројна заинтересована публика, међу којом је, поред наших сународника који живе у Помазу и околини, била и амбасадорка Босне и Херцеговине у Мађарској, њена екселенција Биљана Гутић Бјелица.
Делегација Матице српске је сутрадан, у пратњи господина Андрије Роцкова, обишла локалне културно-историјске знаменитости српског, али и мађарског народа, међу којима се истичу српска православна црква у Помазу и катедрала у Острогону.
У оквиру издавачке делатности Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Историографски хоризонти Василија Ђ. Крестића“. Уредници и рецезенти зборника су проф. др Драган Станић, академик Мира Радојевић и проф. др Срђан Шљукић.
У Зборнику су своје радове објавили Иван Негришорац, академик Мира Радојевић, проф. др Михаел Антоловић, проф. др Љубомирка Кркљуш, академик Михајло Војводић, проф. др Александар Растовић, др Борис Милосављевић дописни члан САНУ, др Софија Божић, Миле Станић, проф. др Рајна Драгићевић, академик Миодраг Марковић, др Војислав Г. Павловић, др Драган Богетић дописни члан САНУ, Мирослав Јовановић и Владимир Крстић.
Историографија Василија Ђ. Крестића садржи изузетно значајне сазнајне домете, суштински важне за српску историју. Уз то он излаже савршено јасно и прегледно сва сазнања до којих је дошао, а та сазнања веома често уносе битна померања у просторе досадашњих историографских увида. Крестић је доста пажње посветио објављивању и критичком коментарисању грађе, а на основу таквих открића долазио је до важних сазнања о променама ставова неких водећих српских интелектуалаца према феномену хрватства (И. Гарашанин, Ј. Суботић, Д. Руварац, Ј. Скерлић, С. Јовановић, Ј. Дучић), а посебно је значајно његово разбијање југословенског мита о Јосипу Јурају Штросмајеру. Овим трагом Крестић је пажљиво изучавао хрватски национализам, његов антисрпски став и јасне идеје усмерене ка геноциду над Србима. Усташтво је стога природно настојало да делују на темељу овакве идеологије и у контексту међународних околности које су подржавале и инструментализовале овакве шовинистичке ставове. Сва ова и оваква сазнања умно и аргументовано су изложена у ауторовим најважнијим монографијама као што су: Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848–1914. (1991) и Срби у Угарској 1790–1918. (2013). Овим монографијама треба свакако додати студију Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. (1980), која је наставила истраживања тамо где је застао Јован Скерлић, а што је отворило простор за научно сагледавање које ће тек задобити пуније форме у будућности. Без Крестићевих историографских увида немогуће је јасније сагледавати природу српско-хрватских односа, као ни сложене односе унутар разних чинилаца јужнословенских међусобних релација. (из текста Ивана Негришорца – Историографија и хоризонти сазнања: скица за портрет Василија Ђ. Крестића).
Штампање Зборника омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Градска управа за културу Новог Сада и Фондација Миле Драгић.
У Свечаној сали Матице српске, у уторак, 24. марта 2026. године, одржан је свечани програм поводом заснивања Поклон библиотеке Русије у Библиотеци Матице српске и отварања изложбе „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године“. Присутнима су се обратили: председница Покрајинске владе АП Војводине Маја Гојковић, председник Матице српске проф. др Драган Станић, амбасадор Руске Федерације Александар Боцан Харченко, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и министар културе Републике Србије Никола Селаковић. Свечаност је употпуњена музичким програмом пијанисткиње Јулије Казанцеве, виолинисткиње Екатарине Иваненко и хармоникаша Алексеја Микитенка, након чега су гости имали прилику да обиђу изложбу. Заснивање Поклон библиотеке Русије наставак је двовековне сарадње Матице српске са руским културним и научним институцијама, која траје још од првих размена књига у 19. веку и представља значајан допринос очувању заједничког културног и духовног наслеђа. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
