У среду, 31. маја 2023. године, у Матици српској одржана су два предавања на тему вештачке интелигенције. Присутне госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Прво предавање „Шта можемо да очекујемо од вештачке интелигенције?” одржао је др Бранислав Кисачанин, један од оснивача Института за вештачку интелигенцију Србије. На сликовит начин др Кисачанин је представио шта је вештачка интелигенција, где је већ свакодневно користимо и које примене можемо да очекујемо у наредних неколико година.

Друго предавање „Етички изазови које доноси вештачка интелигенција” одржао је презвитер др Оливер Суботић, свештеник Српске Православне Цркве и оснивач Задужбине „Петар Мандић”, доброчине установе која негује успомену на Теслине свештеничке претке. Др Суботић је указао на етичка питања у вези употребе вештачке интелигенције примењујући методологију троструког кључа (3K).

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 25. маја 2023. године, приређен је концерт, истакнуте мецосопранисткиње Taње Обреновић уз клавирску сарадњу Јелене Шиљег.

На концерту су изведене композиције Kонстантина Бабића, Светозара Саше Ковачeвића, Винченца Белинија, Паола Тостија, Феликса Менделсона и Ђузепеа Вердија.

Осим присутних, у препуној сали, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

Делегација Матице српске је гостовала у Бајиној Башти 26. и 27. маја 2023. године и учествовала на петој Ћириличној баштини. У петак 26. маја са почетком у 15 часова започео је округли сто на којем су учествовали: проф. др Виктор Савић, академик Злата Бојовић, проф. др Марина Курешевић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Вања Станишић, проф. др Владимир Попомац, проф. др Лазар Милановић, проф. др Александар Милановић, др Вера Чолаковић и г. Градимир Аничић. Истога дана у 20 часова одржано је песничко вече Селимира Радуловића, управника Библиотеке Матице српске. У суботу је делегација Матице српске посетила Парк ћирилице и присуствовала такмичењу беба у пузању по стази исписаној ћириличним словима, а у 20 часова на програму је било песничко вече Ивана Негришорца, председника Матице српске: том приликом нашој установи је уручена Ћирилична даровница као највише признање пете манифестације Ћирилична баштина. Сви програми су били лепо медијски испраћени на задовољство публике и самих учесника.

У понедељак, 22. маја 2023. године, у Матици српској одржано је предавање „Биоекономија и употреба биоразградиве амбалаже”. Предавач је био проф. др Ђорђе Јовановић, професор Факултета за инжењерски менаџмент у Београду и руководилац пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”.

Присутне је поздравио проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске.

Проф. Јовановић је у уводном делу говорио о питањима животне средине, као и потрошњи ресурса и ограничењима, те се осврнуо на амбалажу као део производа и на импликације њене употребе. Током предавања, објаснио је значај биоекономије и биоамбалаже, навео примере биоамбалажних производа и представио на који начин се она користи у Републици Србији. У закључним речима, проф. Јовановић истакао је да у природи отпад не постоји, да постоје само природни циклуси у времену. Савремени производи и амбалажа још увек нису у довољној мери еколошки подобни, те је потребно увести концепт „нула” депонија: рециклажа, употреба отпада у енергетске сврхе, биоразградња и компостирање. Биоекономија и биоамбалажа су један од значајних будућих праваца и трендова развоја у циљу симулације природних процеса и постизања хармоније са природом.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 23. маја 2023. године, у Матици српској одржан је програм „Мајска скупштина 1848. године” поводом 175 година од одржавања Мајске скупштине.

Присутне је поздравио др Милан Мицић, генерални секретар, након чега су беседили др Горан Васин, редовни професор Филозофског факултета, Одсека за историју у Новом Саду и др Игор Борозан, редовни професор Филозофског факултета, Одељења за историју уметности у Београду.

Проф. др Горан Васин је говорио о значају Мајске скупштине, одржане у Сремским Карловцима 1848. године, за српски народ на простору Хабзбуршке монархије, односно, Аустроугарске. Он је дао и језгровит, али садржајан преглед вишевековног развоја српског националног покрета на поменутим просторима где се посебно истиче Карловачка митрополија као најзначајнија национална институција.

Проф. др Игор Борозан је говорио о делу „Мајска скупштина” нашег истакнутог сликара из 19. века Павла Симића. Проф. Борозан је указао на ранија уметничка дела која су Симићу послужила као узор за настанак ове изузетне композиције и протумачио симболику неких њених елемената.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.