У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Слика Срба и националне судбине у делу Јакова Игњатовића“ др Катарине Вучић. Реч је о обимном и методолошки утемељеном истраживању које даје научни допринос проучавању књижевног дела и мисли Јакова Игњатовића.

Ауторка своје истраживање заснива на контекстуалном и контрастивном приступу, доводећи у непосредну везу Игњатовићев књижевни и политички рад, као и његова фикционална и нефикционална дела. Монографија је композиционо организована у осам целина („Увод“, „Експлицитна поетика Јакова Игњатовића“, „На Доситејевој линији“, „Дела историјске тематике“, „Политички лик“, „Дела са темом из савременог живота“, „Закључак“, „Литература“), у оквиру којих се систематично разматрају питања националног идентитета, историјске свести, односа прошлости и садашњости, као и место српског народа у политичком и културном простору XIX века. Истраживање обухвата романе, приповетке, мемоарску прозу, публицистику, есејистику и књижевну критику, а у средиште анализе постављена је идеја народа и националне судбине као духовна парадигма целокупног Игњатовићевог опуса. Књига тако даје значајан допринос разумевању историзма као једне од кључних културно-историјских одредница српске књижевности XIX века.

Рецензенти публикације су проф. др емеритус Душан Иванић и проф. др Зорица Несторовић, а штампање књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине.

У свечаној атмосфери Вуковог дома у Лозници, у понедељак, 2. марта 2026. године, свечано је отворена јубиларна 25. манифестација „Свет жена – Емилија Поповић“. Манифестацију је отворила др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Обраћајући се присутнима, истакла је да ова манифестација представља значајан сусрет традиције и савременог стваралаштва, као и место афирмације знања и културног дијалога. Посебно је нагласила значај одлуке да манифестација понесе име Емилије Поповић, оценивши тај чин као трајно културно сећање на младу научницу. Др Милена Кулић је истакла да је Емилија Поповић била активан и важан сарадник Омладинског одбора Матице српске, учесница бројних програма и иницијатива усмерених ка подстицању младих стваралаца. Свој научни рад остваривала је и кроз публикације Матице српске, а њена публикација „Упола саздани: мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића између митско-религиозног и симболичког значења“ објављена је у едицији „Прва књига Матице српске“. Свечаном отварању присуствовали су представници Града Лознице и Центра за културу „Вук Караџић“, као и бројни гости из културног и јавног живота. Током марта ће се наставити програми у оквиру ове манифестације, а Омладински одбор Матице српске имаће програм 20. марта, у сусрет Светском дану поезије.

У четвртак, 26. фебруара у Матици српској, одржан је округли сто са два панела на тему „Породица у савременом српском друштву“. Први панел носио је назив „Породица и друштво“ а други „Породица и одговорност“. На самом почетку присутнима су се обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић и руководилац пројекта проф. др Зоран Павловић.

У првој сесији своје излагање су имали: др Борислав Гроздић на тему „Светосавље и српска породица: духовни и вредносни одговори на савремене изазове“, др Александар Стевановић „Породица као основа моралног развоја личности – српска традиција и садашњи тренутак“, др Марица Петровић „Изазови српске породице у савременом друштву“, др Зоран Илић „Породица и млади – којим путем даље у Србији“, др Зорица Мршевић „Породични конфликти и насиље“, мр Светлана Јанковић Породица у савременом српском друштву: „Између друштвених промена и медијских наратива“ и др Драган Обрадовић: „Одговорност породице за безбедно понашање деце у саобраћају у Србији (с освртом на медије)“.

У другом делу говорили су: др Ранка Вујовић на тему „Медијско представљање деце: заштита идентитета, приватности и достојанства“, др Јелена Костић „Савремена породица и изазови у дигиталном окружењу“, др Слађана Јовановић и Милица Милић на тему „Однос родитеља према кажњивим делима деце“, др Милана М. Љубичић „Самохрано очинство у Републици Србији: законски оквири и институционалне праксе“, др Зоран Павловић „Од старања о деци до запуштања и злостављања“, МА Андреј Кубичек „Ромске породице: студија случаја неколико насеља у Земуну“, Оливера Пејак Прокеш „Породични судови – Pro et contra“, др Далибор Крстинић и др Ђорђе Санчанин „Етичка димензија изражавања: Између породичне солидарности и државне интервенције“

Округли сто се реализовао у оквиру истоименог пројекта, који је део научноистраживачког плана рада Одељења за друштвене науке Матице српске. Пројекат се спроводи од 2025. године и увршћен је у четворогодишњи план рада Одељења за друштвене науке Матице српске за период 2025–2028.

Програм је подржан од Градске управе за културу Града Новог Сада и Покрајинског секретаријата ѕа културу, јавно информисање и односе са верским ѕаједницама. Догађај је снимљен и може се погледати кликом на следећи линк.

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 300 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига” (за Милену Кулић), Матице српске 1, 21000 Нови Сад, али шаљу обавезно и електронским путем уз Ауторску изјаву на мејл адресу milena.kulic@maticasrpska.org.rs. Уз биографију аутора обавезно навести мејл адресу и број телефона аутора.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. маја 2026. године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву у пет примерака коју може преузети овде. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске до краја августа. За све додатне информације можете можете се обратити путем мејла milena.kulic@maticasrpska.org.rs. Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.

Низом манифестација обележава се 200 година од оснивања Матице српске међу којима је и изложба Два века Матице српске 1826–2026 „Историјат, обиље и јединство једне кошнице“ ауторке Александре Јовановић, архивске саветнице. Рукописима, преписком и фотографијама који припадају Фонду Матице српске и Збирци Рукописног одељења документован је историјат настанка Матице српске у Пешти, са нагласком на осниваче и прве приложнике Матице српске. Изложбом је указано на личности и догађаје који су обележили околности око настанка Матице српске, оснивачима Матице српске али и другим личностима попут Саве Поповића Текелије и текелијанумске епохе, као и о стваралачком раду који је указао да је свака одука, околност и догађај о којем су поменуте личности одлучивале, протекао у знаку очувања континуитета и традиционалне мисије коју су баштинили њени далековиди и мудри оснивачи и утемељивачи.

У свечаном фоајеу Матице српске, 23. фебруара 2026. године, у присуству бројних сарадника и колега, изложбу је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске указавши на избор приказаних докумената која сведоче о оснивању Матице српске као најстарије књижевне, културне и научне установе српскога народа. Од посебног значаја истакнут је централни документ, „Основ Матице српске” написан од стране адвоката Јована Хаџића, првог председника Матице српске. Изложбу прати Каталог.

Изложба је реализована средствима Министарства културе и информисања Републике Србије и Управе града Новог Сада.