Документарна серија о настанку Матице српске, наше најстарије културне и научне иституције, почеће да се емитује од понедељка 29. новембра 2021. године с почетком у 20.30 на Другом програму Радио Телевизије Србије.

Документарно-играна серија Пантеон Матице српске истражује и реконструише време и околнисти Mатичиног настанка и рада у првој, пештанској фази. Конципирана је као низ од шест получасовних епизода, где су прве две, са насловима „Летопис“ и „Матица српска“, посвећене часопису и Матици као установи. Наредне четири су портрети Јована Хаџића, Теодора Павловића, Саве Текелије и Јована племенитог Нака.

Серија Пантеон Матице српске снимана је у Новом Саду, Сремским Карловцима, Сомбору, као и у Будимпешти, Сент Андреји, Араду, Темишвару… О Матици српској, историјском контексту у којем је настала и људима који су је основали у серији говоре проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Ђорђе Деспић (уредник Летописа у периоду од 2016. до 2020. године), проф. др Душан Николић, бивши секретар Матице српске, академик Василије Крестић, проф. др Александар Милановић, проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета у Београду, проф. др Мило Ломпар, проф. др Милена Полојац, проф. др Исидора Бјелаковић, мр Коста Вуковић, управник музеја Епархије будимске у Сент Андреји, др Душан Попов из Темишвара, Драгомир Дујмов, професор гимназије у Будимпешти, као и свештеници Епархије будимске, Милан Станковић, историчар… У играним сценама реконструкције оснивачког састанка Матице српске учествовали су глумци Народног позоришта у Кикинди.

Сниматељи Душан Живковић, Милан Илић и Хаџи Димитрије Николић, израда шпице и дизајн Емануела Тасан Лукић, монтажа Ксенија Савићевић. Аутор и уредник серије Божидар Ђуран.

У Свечаној сали Матице српске, 22. новембра 2021. године, приређен је концерт и пригодни програм под називом „Гајде као чувари традиције”. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Уводну и завршну реч одржали су етномузиколози проф. др Димитрије Големовић и др Данка Лајић Михајловић, научни саветник. У музичком програму наступали су: Максим Мудринић, гајдаш; Петар Пејин, бас; Ђорђе Ланчушки, контра, Јован Паул, глумац; Зоран Богдановић, самица; Борислав Бирач, гајде, Станислава Ђорђевић, гајде; Филип Јовић Вујаковић, гајде, Вељко Љуштина, гајде.

Програм се одвијао уз ограничено присуство публике у складу са епидемиолошком ситуацијом.

Догађај се уживо емитоватовао с могућношћу одложеног гледања преко YouTube канала Матице српске.

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу књиге поезије објављене у 2021. години (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За Змајеву награду Матице српске“) и тако предложе своје наслове.

Студенти српске филологије и српске књижевности Филозофског факултета у Новом Саду су посетили Матицу српску у четвртак 18. новембра и петак 19. новембра 2021. године. О историјату најстарије српске, културне и научне институције говорили су им мр Драган Тубић и мр Александра Јовановић. О раду Одељења за књижевност и језик говорила је проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а о Рукописном одељењу и вредној рукописној грађи која се чува у Матици говорила је управница Рукописног одељења проф. др Зорица Хаџић.