Одштампане су обе планиране свеске Зборника, број 66 и 67 за 2022. годину, a PDF Зборника послат је у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и свим релевантним базама на основу којих Министарство просвете, науке и технолошког развоја спроводи вредновање периодичних публикација за текућу годину.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај свеске бр. 66 чине: студије, чланци, расправе (7 радова); сећања, грађа, прилози (1 рад); прикази (3 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објавили су радове: Маријана В. Прпа Финк, Миљан М. Војновић, Софија М. Кошничар, Дуња В. Њаради, Гордана М. Каран и Ивана Ђ. Дробни; Јуеннинг Џанг (Yuanning Zhang) и Ивана Б. Перковић; и Драгана П. Стојановић Новичић. У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ рад је објавила Свенка Л. Савић, а у трећој рубрици ПРИКАЗИ, објављени су прикази Љубице M. Ристовски, Марије M. Ћирић и Маријане В. Прпа Финк

Садржај свеске бр. 67 чине: студије, чланци, расправе (9 радова); сећања, грађа, прилози (1 рад); прикази (4 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објавили су радове Каталин M. Каич, Немања Н. Совтић, Марија Ђ. Голубовић, Александар Н. Васић, Растко M. Буљанчевић, Марта Р. Јанковић, Моника Ј. Новаковић и Теодора Н. Трајковић; Ира Д. Проданов Крајишник и Маријана В. Прпа Финк. У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ, рад је објавила Габриела С. Теглаши Јојкић, а у трећој рубрици ПРИКАЗИ, објављени су прикази Тамаре Д. Јернић, Зорана М. Максимовића, Габриеле С. Теглаши Јојкић и Љубице M. Ристовски. На крају Зборника објављен је In memoriam, Дубравке J. Јовичић, посвећен пијанисткињи Зори Михаиловић.

Комплетан PDF свих Зборника налази се на страници Зборникa Матице српске за сценске уметности и музику.

У оквиру Одељења за ликовне уметности Матице српске, објављена је књига Jован Четиревић Грабован (1719?-1789), ауторке прпф. др Алаксандре Кучековић.

Пројекат припреме и публиковања књиге Јован Четиревић Грабован (око 1719-1789) значајно је допринео развоју истраживања српског културног наслеђа на подручју северне Хрватске и Славоније и подстакнуо њихов даљи развој у оквиру научне делатности Одељења за ликовне уметности Матице српске. Истраживачки процес који је претходио издавању монографије подразумевао је и успео да развије интензивну регионалну научну сарадњу која је укључила ангажман стручњака и колега из Хрватске, Мађарске, Румуније, Албаније, Грчке, али и Украјине. Интернационална каријера сликара који је био предмет истраживања осветлила је сасвим нове аспекте културних размена које је остваривала српска средина Хабсбуршке монархије у другој половини 18. столећа и подстакла интердисциплинарни приступ у оквиру историјско-уметничких истраживања. Током припреме књиге остварен је и првобитни циљ објављивања већег броја квалитетних фотографија дела Јована Четиревића Грабована, раније непознатих широј научној јавности, чиме је могућност познавања дела овог уметника и његовог времена подигнута на сасвим нови квалитативни ниво.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 30. новембра 2022. године, приређен је концерт пијанисткиње Наде Колунџије, под називом Лујеве успомене ружа. Изведене су композиције Луја Андрисена, Гевина Брајерса, Дејвида Ланга, Маурисија Кагела и др.

Овим програмом савремене музике Нада Колунџија жели да подсети на недавно преминулог холандског композитора Луја Андрисена (Лоуис Андриессен, 1939-2021), чији је стваралачки допринос на музичком пољу огроман. Такође, жели да укаже и на нит која обједињује програм а то је – веза са традицијом.

Веза са традицијом може се наслутити већ и по називима неких композиција: валцер, токата, етида, песма. Композитори се композиционим поступцима, контекстом и концепцијом дела поигравају са нама блиским елементима традиционалног језика као и са слусаочевим очекивањима. Кроз овакву призму, која прелама старо и ново, слушалац са једне стране добија осећај блискости и сигурности а са друге му се отвара могућност да прихвати нове елементе савременог музичког језика композитора.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла пратити на YouTube каналу Матице српске.

Од 21. до 24. новембра 2022. године руководилац пројеката из Матичине едиције „Терминолошки речници” („Орнитолошки речник српскога језика”, „Батрахолошко-херпетолошки речник српскога језика” и „Териолошки речник српскога језика”) мр Дејан Милорадов боравио је у Теслићу у Републици Српској као гост Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета” у Теслићу. Председник „Просвјете” господин Алекса Касаповић провео је Дејана Милорадова по селима у околини Теслића (Булетић, Прибинић, Растуша, Горња Радња, Очауш итд.), где су забележени веома занимљиви и нови зооними. Дана 23. новембра Дејан Милорадов је у просторијама „Просвјете” одржао предавање о терминолошким речницима Матице српске. Извештај с овог предавања можете погледати у линку.

Дана 15. новембра 2022. године мр Дејан Милорадов, један од руководилаца пројекта „Милан Јовановић Батут ‒ живот и дело”, у просторијама Српског лекарског друштва у Београду на XIII конгресу историчара медицине „800 година српске медицине” представио је резултате својих истраживања на овом пројекту. Дејан Милорадов српским лекарима приказао је лексичко-семантичку анализу појединих медицинских дијалектизама које је Милан Јовановић Батут био прикупио широм српског језичког простора и поменуо у часопису „Здравље”, чији је уредник био.