Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 515, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирољуба Тодоровића, Ранка Павловића, Јадранке Миленковић, Горана Ибрајтера и Бранка Ристића, те преводи поезије Тристана Корбијера и Жила Лафорга. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бошка Сувајџића о Васку Попи, Лазара Букумировића о Сентандреји у српској поезији друге половине двадесетог века, Маше Петровић о Иви Андрићу, преведен текст Марка Кважбера о франкофоној књижевности, као и водич Љиљане Матић кроз франкофоније Марка Кважбера. Тема рубрике „Сведочанства” је књижевни опус Драгана Симеуновића кроз његов текст о Николи Милошевићу и текст Иване Дамњановић о Симеуновићевој књизи „Политика као уметност илузије”. О јубилеју Задужбине Доситеј Обрадовић пише Славко Гордић, а Одабрана дела Матије Бећковића читаоцима представља Јован Делић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Славица Остојић, Милан Громовић, Симонида Лончар, Драгана Вукићевић, Наташа Дракулић Козић, Луна Градиншћак и Маја Белегишанин.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка
У среду, 12.03. 2025. у Свечаној сали Матице српске, са почетком од 19 часова, врсни музичари и педагози, Михал Будински за виолином и Хилда Шван за клавиром, виртуозно су извели врло захтеван програм, на одушевљење бројне публике.
Хилда Шван је некадашња полазница Нулте групе за специјалне таленте при Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Кемала Гекића. Са шеснаест година је на истој академији уписала, а потом и завршила основне и мастер студије клавира у класи проф. Владимира Огаркова. Даље усавршавање наставила је у класи проф. Јокут Михаиловић на ФМУ у Београду, где је 2015. године стекла титулу доктора уметности. Освојила је многобројне награде, признања и била лауреат на домаћим и интернационалним такмичењима (Југославија, Србија, Италија, Француска). Четири године заредом (2021, 2022, 2023, 2024), била је официјелни пијаниста на интернационалном мајсторском курсу маестра Стефана Миленковића (International Music Institute). Као солиста наступала је у свим најзначајнијим салама у Србији, као и у Паризу, Бечу, Бадену, Дебрецину, Сегедину, Риму, Лондону, Норичу, Москви, Солт Лејк Ситију. Издваја се концерт са виолинисткињом Марином Јашвили у Градској кући (Нови Сад, 2007).
Михал Будински, виолиниста и педагог, своју уметничку каријеру започео је у бившој СФРЈ и до сада учествовао на преко 200 концерата као солиста са многим домаћим и страним пијанистима и оркестрима, али и као члан бројних камерних и оркестарских ансамбала. Још као ученик ниже и средње музичке школе „Исидор Бајић“, а потом као студент редовних и магистарских студија АУНС које је завршио у класи професора Дејана Михаиловића, Будински је учествовао на семинарима најистакнутијих домаћих и иностраних виолинста и педагога. Добитник је бројних награда и признања, на свим значајним догађајима бивше Југославије, као и у иностранству. Од 2008. до 2011. године био је солиста и концерт-мајстор реоснованог камерног ансамбла „Camerata Academica“ и у том периоду је сарађивао са водећим уметницима данашњице: Стефаном Миленковићем, Жерар Косеом, Имре Калманом, Боштјан Липовшеком, Дејаном Млађеновићем и др. До сада је одржао неколико семинара у више градова Србије, а учествовао је и у раду жирија на многим државним такмичењима, фестивалима и смотрама за гудаче.
Концерт је изазвао интересовање публике најразличитије старосне доби, као и медија, па га је тако у целости снимила екипа Радио телевизије Војводине. Уметници су се храбро и успешно ухватили у коштац са делима Прокофјева, Паганинија, Вијењавског, изазивајући бројне овације и позиве на бис, који је био спектакуларан; наиме, као омаж јеврејској култури, којој пореклом припада Хилда Шван, уметници су одабрали композицију „Нигун“ Ернеста Блоха, северноамеричког композитора јеврејског порекла, рођеног у Швајцарској. У свом трочланом делу „Бал Шем – Три слике из хасидског живота“, инспирисаном великим рабином Израелом Бен Елиезером, познатијим као Бал Шем Тов (Господар доброг имена), Блох се трудио да евоцира верско усхићење и атмосферу библијске свечаности. „Нигун“, други став овог дела, одише упливом источноевропског традиционалног мелоса, који је оставио дубок печат на Јевреје Ашкеназе. Међу Ашкеназима је потекао Хасидски покрет, чија је карактеристика снажно ослањање на мистични потенцијал песме и музике, а на чијем челу је стајао управо Бал Шем Тов. „Нигун“ у извођењу Хилде Шван и Михала Будинског достојно је одиграо своју улогу екстатичне духовне елевације, коју јој је композитор Ернест Блох наменио. Сви који су пропустили овај сјајан концерт, могу га погледати на линку
У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик, Матица српска и Српска књижевна задруга објавиле су „Сабрана дела Бранка Радичевића“, капитално издање које је приредио проф. др емеритус Душан Иванић. Ово издање представља најпотпунији збир стваралаштва једног од најзначајнијих песника српског романтизма, омогућавајући читаоцима увид у развој његовог поетског и књижевног израза. У „Сабраним делима“ објављене су песме Бранка Радичевића из 1847, песме из 1851. године, песме објављене изван збирки, песме из заоставштине, друге редакције, друге редакције песама из заоставштине, преводи, записи, огласи и преписка. Књига садржи и предговор приређивача, проф. др Душана Иванића, који кроз аналитички осврт представља Радичевићев поетски опус и значај његовог дела у контексту српске књижевности 19. века.
Рецензенти публикације су академик Јован Делић и проф. др Драган Станић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, а издање је објављено са циљем да се овај важан корпус српске књижевности учини доступним како стручној јавности, тако и ширем кругу читалаца.
У петак, 7. марта 2025. године, у Свечаној сали Матице српске, одржан је научни скуп „Српски народ у Славонији – историја и култура“. Скуп је одржан у организацији Крајишког одбора Матице српске, а приликом отварања поздравне речи присутнима упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Душан Иванић, председник Крајишког одбора и његово преосвештенство г. Јован (Ћулибрк), епископ пакрачко-славонски.
Радни део скупа састојао се од три сесије у оквиру којих је 35 учесника представило своје текстове из више научних дисциплина: историје, историје књижевности, географије, етнологије, фолклористике, филозофије, театрологије, лингвистике и музикологије. Било је говора о географским карактеристикама Славоније, демографији овог подручја, истакнутим Славонцима као историјским личностима, књижевном раду Срба у Славонији, стваралаштву значајних књижевника и уметника из Славоније, црквеној уметности Пакрачко-славонске епархије, фолклору Срба Западне Славоније, старој српској књизи у Славонији и бројним другим темама. У раду скупа учествовали су: др Јана М. Алексић, др Софија Божић, др Предраг Вајагић, др Жарко Војновић, проф. др Славица Гароња Радованац, др Милан Гулић, др Нино Делић, мр Миленко Заилац, др Бранко Златковић, проф. емеритус Душан Иванић, проф. др Војислав Јелић, проф. др Александар Јерков, Бојан Јовановић, др Александар Ковјанић, Владимир Котуровић, мср Милена Кулић, проф. др Александра Кучековић, мср Јован Ћеранић, др Александар Лукић, мср Вељко Максић, проф. др Горан Максимовић, проф. др Илија Марић, мр Дејан Милорадов, др Александра Михајловић, др Милан Мицић, Ђорђе Нешић, мр Јован Пејчић, Данко Перић, проф. др Предраг Петровић, Милан Радановић, др Небојша Стамболија, проф. др Растислав Стојсављевић, мср Марија С. Цветићанин, др Светлана Шеатовић и Вера Шарац Момчиловић. Чланови Организационог одбора били су: проф. др Драган Станић – председник, проф. др Душан Иванић и епископ пакрачко-славонски г. Јован (Ћулибрк) – заменици председника, као и чланови: др Софија Божић, проф. др Славица Гароња Радованац, проф. др Александра Кучековић, др Данка Лајић Михајловић, др Милан Мицић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, Боривој Чалић и др Светлана Шеатовић. Током рада скупа у два наврата наступила је Фолклорна група Завичајног удружења Славонаца из Земуна.
Одржавање научног скупа подржаo je Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
