Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ђорђа Нешића, Власте Младеновића, Милана Тодорова, Милана Мицића и Милана Вурдеље, те преводи поезије Хелен Плетс и прозе Сесилије Мангера Брејнар. Рубрика „Есеји” доноси текстове Мирјане Бојанић Ћирковић о Војиславу Ђурићу, Лазара Милентијевића о Максиму Грку, Бранка Ристића о поезији српских романтичара у бугарским преводима, Јелене Шаковић о Драгославу Михаиловићу и Селинџеру, те Мирка Димића о драматургији мита у филму „Човек птица или неочекивана моћ незнања”. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралачки пут Ђорђа Нешића о којем пишу Саша Радојчић, Драган Хамовић и Срђан Орсић. Рубрика „Поводи” посвећена је свечаној академији „Два века Матице српске”, која је одржана у Српском народном позоришту 16. фебруара, кроз беседе: Ивана Негришорца, Патријарха Порфирија и Милоша Вучевића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Паовица, Марија Слобода, Марија Цветићанин, Ленка Настасић, Никола Миљковић, Милица Ћуковић и Јелена Марићевић Балаћ. У рубрици „Из света” Корнелија Ичин пише о музеју „Обериу”.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка
У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је зборник радова „Александар Тишма: од Ибикине куће до употребе човека“. Овај зборник радова настао је као резултат научног скупа, одржаног 17. децембра 2024. године у Матици српској, поводом стогодишњице рођења писца. Уредник зборника је академик Јован Делић, у уређивачком одбору су академик Јован Делић, проф. др Драган Станић и др Милена Кулић, а рецензенти публикације су Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др Часлав Николић и проф. др Драган Станић.
У овом зборнику своје радове су објавили др Горана Раичевић, др Јован Попов, др Ружа Перуновић, др Гордана Тодорић, др Срђан Орсић, мср Драгана Јовановић, др Виолета Митровић, Гојко Божовић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Јован Делић, др Недељка Бјелановић, мср Јована Милованчевић, др Драган Проле, др Владислава Гордић Петковић, др Зорица Хаџић Радовић, др Зорица Бечановић Николић, др Светлана Милашиновић, др Милена Кулић и мср Маријана Јелисавчић Карановић.
Штампање овог зборника финансирали су Град Нови Сад и Фондација Миле Драгић.
У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик и Одељења за ликовне уметности Матице српске изашао је зборник радова „Један век Дејана Медаковића“, објављен као резултат научног скупа, одржаног у Матици српској, поводом обележавања стогодишњице од рођења Дејана Медаковића. Уредници зборника су проф. др Владимир Симић и проф. др Драган Станић, а рецензенти су академик Јован Делић, академик Миодраг Марковић и др Бранка Кулић.
Академик Дејан Медаковић (1922–2008), историчар уметности, књижевник, мемоариста и дугогодишњи председник Српске академије наука и уметности, оставио је дубок траг у српској култури и хуманистици друге половине 20. века. Како се истиче у уводној речи уредника проф. др Владимира Симића, радови сабрани у овом зборнику окупљају ауторе различитих генерација и научних дисциплина, од Медаковићевих савременика и сарадника до млађих истраживача који се баве различитим аспектима његовог научног и књижевног дела. Разноврсност приступа и тема указује на ширину Медаковићевог интелектуалног наслеђа и његов значај за више области хуманистичких наука. Зборник је уједно и покушај да се, кроз савремена научна тумачења, поново сагледа значај Медаковићевог дела и његов допринос разумевању српске културе и духовне традиције.
Уз уводну реч уредника проф. др Владимира Симића, у зборнику се налазе радови Ивана Негришорца, Тијане Палковљевић Бугарски, Косте Вуковића, Александре П. Кучековић, Јелене А. Тодоровић, Наде Савковић, Михаила Ст. Поповића, Мирослава А. Лазића, Бранка Бешлина, Александре Человски, Владимира Симића, Сање Кипроски, Александра Кадијевића, Игора Б. Борозана, Горане Раичевић, Растка Лончара, Мирослава Јовановића, Владимира Крстића, Софије Божић, Мирка Демића и Зоје Бојић.
У среду, 11. марта 2026. године, у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ у Београду, одржан је округли сто под називом „Задужбине и задужбинарство у Србији данас“. Поздравне речи великом броју присутних упутила је управница Задужбине „Доситеј Обрадовић“ госпођа Мирјана Драгаш, која и организовала скуп. Госпођа Драгаш је истакла да је научна монографија „Задужбине у српском праву: историјски контекст и савремени изазови“ др Јелене Веселинов, која је 2024. изашла у издању Матице српске, полазна основа за дискусију на овом скупу. Уводничар округлог стола била је др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске. Учесницима округлог стола предочила је правни положај задужбина у српском праву данас, кратак историјски контекст указујући на врло добра законодавна решења из правне историје, али и све изазове са којима се задужбине сусрећу данас у пракси, не само кроз поступке реституције, већ и на пољу регистрације оних података које су плод нових законских решења. Уследила је дискусија на којој су учесници изнели своје виђење положаја задужбина и задужбинарства, као проблеме са којима се сусрећу у свакодневном правном животу задужбина. На округлом столу учествовали су представници Задужбине „Доситеј Обрадовић“, Задужбина и фондација под управом Универзитета у Београду, Задужбина под управом Матице српске, Задужбине Николе Спасића, Задужбине Миодрага Костића, Задужбине „Момчило Момо Капор“, Задужбина Андрејевић, Установа културе Opera&Theater Madlenianum, представница Завода за проучавање културног развитка и управитељица Асоцијације ЗФФ Републике Србије. По окончању дискусије донети су одређени закључци, који ће на наредним састанцима бити прецизирани и утемељени у форми предлога који би трајније побољшали положај задужбина у Србији.
Матица српска, као најстарија научна и културна установа у Срба, даје пуну подршку опстанку и наставку успешног рада Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици у оквирима образовно-научног система Републике Србије, изражавајући истовремено своју солидарност са запосленима и студентима који су предмет сталних притисака режима Аљбина Куртија, у циљу довршетка реализације идеје етнички чистог Косова и Метохије.
Матица српска указује да право на образовање и право на науку и учешће у научном развоју, право на културни идентитет и сродна права чине корпус основних људских права која су гарантована Универзалном декларацијом ОУН, као и различитим документима међународноправног карактера који се баве питањима међународних људских права. Сем тога, у преговорима са међународном заједницом, остваривање ових права је и посебно гарантовано српској заједници на Косову и Метохији и то у оквирима уставно-правног система Републике Србије, што је у складу и са Резолуцијом Савета безбедности 1244/99. У том смислу указујемо да образовно-научне и здравствене установе не могу да буду предмет интеграционих аспирација режима Аљбина Куртија. Напомињемо да је Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици пуноправан члан Европске асоцијације универзитета, чиме му је загарантовано право на његов неометан рад.
Обнова идеје о спровођењу тзв. Закона о странцима представља још један у низу покушаја да се српски народ који живи у својој земљи – Србији, на подручју АП Косово и Метохија или присилно расељен у другим деловима Србије – прогласи странцима. Осим што то има директне политичке импликације јер подрива ауторитет Резолуције 1244/99 Савета безбедности ОУН који гарантује суверенитет и територијални интегритет наше земље над подручјем јужне српске покрајине, ово је и директан покушај да се поспеши даље исељавање Срба са Косова и Метохије, спречи повратак расељених, али и да се разори образовни и здравствени систем Србије на Косову и Метохији, те тиме додатно угрозе индивидуална и колективна људска права Срба и других неалбанаца на овом простору. Најавом власти у Приштини да ће од 15. марта 2026. године почети да се примењује Закон о странцима доводи у питање право на студирање и рад око 7000 студената и више од 1000 запослених. Примена закона довела би до несагледивих последица. Немогућност студирања и рада наставнника и научних истраживача, као и немогућност елементарне комуникације на административним прелазима, довели би до тихог егзодуса становништва. Зато је пресудно важно реаговати код надлежних међународних институција, како би се спречио и сам покушај његове примене.
У том смислу Матица српска ће предузети кораке да о оваквој дискриминацији обавести све своје партнере у различитим државама, културну и академску јавност, а истовремено апелујемо на надлежне државне органе да пред Саветом безбедности ОУН, Комисијом за људска права ОУН, УНЕСКО-ом, УНИЦЕФ-ом, Социјално економским саветом ОУН, те телима ЕУ која је гарантовала спровођење тзв. Бриселског споразума, поставе ово као питање чије је хитно решавање од егистенцијалног значаја за српску заједницу на Косову и Метохији, указујући на погромашки смисао оваквог „закона“.
