У суиздаваштву Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика, објављен је зборник радова „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења“. Поводом усвајања Закона о родној равноправности, којим су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика, као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманистичких наука (лингвистичке, науке о књижевности, социологије, филозофије, класичних наука, права, теологије). На скупу су разматрани различити проблеми и ризици које носи употреба „родно осетљивог језика“, али и друге неповољне и изразито забрињавајуће одредбе садржане у Закону.

Радови изложени на скупу објављени су у зборнику радова. Уредници зборника су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. Зборник су приредили проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Виктор Савић. Штампање ове књиге омогућило је Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Зборник се може купити у просторијама Матице српске, а доступна је и електронска верзија зборника.

У среду, 25. маја 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција четвртог, измењеног и допуњеног издања Нормативне граматике српскога језика аутора Предрага Пипера, Ивана Клајна и проф. др Рајне Драгићевић. Промоцију је отворио и поздравио све присутне проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О књизи су говорили академик Јасмина Грковић–Мејџор, проф. др Весна Ломпар и проф. др Рајна Драгићевић. На својеврстан начин одата је почаст недавно преминулим ауторима Нормативне граматике академицима Предрагу Пиперу и Ивану Клајну, као и рецензенту академику Милораду Радовановићу. Четврто издање Граматике највише је проширено у деловима који се тичу творбе речи, чији је аутор проф. др Рајна Драгићевић, и у синтакси, коју је обрадио академик Предраг Пипер. Такође је дат нови регистар речи и израза у примерима. Академик Грковић–Мејџор представила је делове Граматике и истакла како је ова књига прва српска граматика чија је нормативна намена стављена у њену основу, концепцију, структуру и наслов. Проф. др Весна Ломпар рекла је како ову граматику не треба схватити као имагинарни скуп језичких прописа, јер она у обзир узима и стварну језичку ситуацију. Проф. др Рајна Драгићевић осврнула се на занимљивост која се тиче посебног стила писања граматике ‒ тиче се концизнијег језика у односу на друге научне радове и монографије те низања научно проверених чињеница у реченицама. На крају је истакла да Граматика не треба да буде научнотеоријски експеримент, него оличење општеважећих србистичких граматичких погледа провучених кроз норму.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 24. маја 2022. године, приређен је концерт дуа „Модерна“, који чине Јулија Бал, пијанисткиња и Саша Милосављевић, кларинетиста и бас кларинетиста. Гошће вечери биле су Александра Крчмар Ћулибрк, виолинсткиња и Маја Грујић, пијанисткиња. Овај концерт камерне музике посвећен је композиторима са латиноамеричког и нашег подручја. Изведене су композиције Хеитора Виле-Лобоса, Анте Гргина, Астора Пијацоле и Јулије Бал, међу којима су Јулијине композиције „Јана“ за кларинет виолину и клавир, и „Хроматски танго“ који је био недавно премијерно изведен у Градској кући на вечери вокализа, а овог пута урађена је транскрипција за виолину, бас кларинет и клавир четвороручно.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и уживо на YouTube каналу Матице српске.

У оквиру обележавања Дана Светих Ћирила и Методија, у Свечаној сали Матице српске, у уторак 23. маја 2022, с почетком у 19 часова, одржано је представљање књиге Јелене Јурјевне Гускове Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе (1985–1995), која је објављена у оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске (2021). Скуп је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић. О књизи су говорили проф. др Урош Шуваковић, академик Славенко Терзић и ауторка. Јелена Гускова је научни саветник Института за словенске студије Руске академије наука, инострани члан САНУ (Одељење историјских наука) и почасни члан Матице српске. Такође је члан Сената Републике Српске и инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске. Предмет њених истраживања је историја Југославије, политички развој балканских земаља, међунационални односи, кризе мултинационалних држава, генеза савремене југословенске кризе и међународних односа на Балкану и спољна политика Русије на Балкану.

Академик Славенко Терзић, који је био и рецензент књиге, нагласио је да је предмет ове књиге десет драматичних година руског и српског народа, али, с друге стране, и десет драматичних година које су потресале Европу и Балкан. Проф. др Урош Шуваковић је нагласио да ова књига расветљава, понекад чак и до детаља, не само како су се доносиле одлуке у вези са спољнополитичким темама у последњим данима СССР-а и првим годинама постојања независне Русије, већ и какве је то последице имало како за Русију, тако и за Југославију, Србију и српски народ у целини. Ауторка је навела разлоге писања књиге, као и начин на који то извела, те образложила основне принципе спољне политике у овом десетогодишњем периоду (1985–1995) о којем говори књига.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 20. маја 2022. године, у Матици српској одржано је предавање „Стварање и коришћење генотипова уљаних врста за различите намене”. Предавач је била др Ана Марјановић Јеромела, научни сарадник, помоћник директора за научноистраживачке послове Института за ратарство и повртарство. Предавање је део научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”.

Др Ана Марјановић Јеромела навела је да су најзаступљеније уљане биљне врсте у Србији сунцокрет и соја које се гаје на преко 200.000 хeктара, те да следи уљана репица чије површине значајно расту. На мањим површинама гаје се црна и бела слачица, конопља, уљана тиква, рицинус, лан, мак, сусам и шафрањика. Истакла је да међу домаћим и страним семенским кућама доминира Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, као и да Србија спада у веће европске произвођаче соје и сунцокрета, и има повољне агроеколошке услове за гајење уљаних биљних врста, дугу традицију оплемењивања, јак прерађивачки сектор, квалитетне кадрове и капацитете и развијен систем државне регулативе у семенарству. На крају предавања, др Ана Марјановић Јеромела истакла је да предности које Србија има у оплемењивању, семенарству и гајењу уљаних биљних врста нису адекватно искоришћене.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.