Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 73–1 за 2025. годину. „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

У овој свесци своје радове објавили су: др Милан Јањић, др Оливера Марковић, др Радослав Ераковић, др Драган Проле, мср Радослав Докмановић, др Маја Медан Орсић, др Јован Делић, мср Милица Кандић, др Биљана Бабић, др Зоран Скробановић, др Мирјана Павловић, мср Магда Миликић, др Светлана Томин, др Томислав Јовановић, др Славица Гароња Радованац, др Ана Мацановић, др Часлав Николић, др Драгана Вукићевић, др Исидора Бјелаковић, Татјана Јовичић, др Марина Младеновић Митровић, др Александар Пејчић, мср Дејан Милорадов, мср Милена Кулић.

Главни и одговорни уредник овог броја је проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У четвртак 10. јула, на дан рођења Николе Тесле, одржано је предавање: „Никола Тесла, животна средина и одрживи развој“. На самом почетку присутнима се обратио генерални секретар Матице српске др Милан Мицић. После поздравних речи др Милана Мицића, реч је узео проф. др Ђорђе Јовановић, који је присутнима представио тему у оквиру пројекта „Питања животне средине, природни ресурси и могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“, који се спроводи под окриљем Матице српске. После уводног излагања проф. др Ђорђа Јовановића, публици се обратио Владимир Јеленковић, дугогодишњи директор Музеја Николе Тесле.

Српски научник и проналазач Никола Тесла подарио је човечанству огроман број значајних изума који су ингениозношћу решења, универзалношћу примене и померањем многих научних и технолошких граница, изменили слику света око нас. Његови индукциони мотори и начин производње, преноса и развођења електричне енергије, чине основу друге индустријске револуције, а његови проналасци у домену високофреквентних струја, радија, даљинског управљања, или пумпи и турбина без лопатица представљају бројна сведочанства о генијалном и маштовитом уму који је своја епохална дела са подједнаким успехом остварио у најразличитијим областима – од електротехнике и радиотехнике до машинства, медицине, ваздухопловства и многих других поља науке и технологије.

Међутим, Никола Тесла је као мудри мислилац и одговоран научник и истраживач, дубоко загледан у свет око себе, у потпуности разумео и све друге глобалне проблеме човечанства у блиској и извесној будућности и у контексту његове одрживости. Још пре више од једног века, Никола Тесла је био је свестан да су угаљ, нафта и гас, извори енергије који се не могу обновити и да ће њихово коришћење, уједно за неизбежну последицу имати и велико загађење природног окружења, као и да дугорочна и одржива решења леже само у „чистој енергији“ и енергији из обновљивих ресурса, као што су сунчева енергија, енергија ветра или геотермална енергија.

Иако Никола Тесла у свом раду, није био директно укључен у биомедицинска истраживања, увек је настојао да у свему пронађе и оно што ће у његовим проналасцима бити непосредно и драгоцено за људско здравље и добробит читавог човечанства. Анализа Теслиних експеримента, објављених радова и чланака, указује и на то да га је дубоко занимала улога електрицитета у људском организму као и то, како вештачки произведене струје могу имати позитиван утицај на људско здравље.

Ово тематско предавање било је још једно свеобухватно сагледавање Теслиних визионарских разматрања развоја човечанства, које се данас суочава са бројним развојним препрекама и глобалним изазовима, од решења енергетских проблема, до спречавања (све извесније) еколошке катастрофе.
Један део предавања је посебно био посвећен (мање познатом) Теслином доприносу медицинској физици, посебно радиологији и високофреквентној електротерапији.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Матицу српску су на Ивандан, 7. јула 2025. године, посетиле представнице Кола српских сестара Епархије бачке. Предвођене председницом Кола, мр Мирјаном Шуљманац Шећеров, сестре су у духу традиције поставиле Ивањски венчић на здање Матице српске док су у холу, крај бисте Марије Трандафил, положиле цвеће. Гошће су дочекале др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске и мср Александра Јовановић, архивски саветник Рукописног одељења. Током посете гошће је поздравио и пожелео им добродошлицу председник Матице српске, проф. др Драган Станић. У срдачном разговору поменуте су активности Кола као и будући пројекти и веома успешна и дугогодишња сарадња са Матицом српском.

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 515, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Бојана Јовановића, Рената Вујаковића, Милутина Лује Данојлића, Милице Јефтимијевић Лилић и Тијане Сладоје, те преводи прозе Клаудије Пињеиро и поезије Венус Кури-Гата. Рубрика „Есеји” доноси текстове Милице Ћесаревић о Растку Петровићу, Драгане Јовановић о Александру Тишми, Наташе Катић о Светолику Ранковићу и Марије Шљукић о Светлани Велмар Јанковић. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Бојана Јовановића кроз текстове Милете Аћимовића Ивкова, Јелене С. Младеновић и Александра Б. Лаковића, те запис о прози Небојше Јеврића кроз визуру Драгана Хамовића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ленка Настасић, Виолета Митровић, Јелена Марићевић Балаћ, Љиљана Павловић Ћирић, Марија Цветићанин, Лазар Букумировић и Велимир Младеновић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У понедељак 30. јуна, у оквиру пројекта „Срби у актелним међународним односима“, који се спроводи под окриљем Матице српске, организовано је предавање Данијела Вајтхеда на тему „Крај либералног поретка и последице по унутрашњу и спољну политику САД“. Предавање и разговор са двадесетак српских стручњака за међународне односе одржани су у Београду.

Вајтхед је правник, историчар и политоколог са Флориде који је неколико година блиско радио са гувернером Де Сантисом на пословима спречавња ширења џендер идеологије кроз правне институције. Последњих годину дана провео је у Мађарској као гостујући истраживач, а од августа месеца ће почети да ради у Белој кући као део државне администрације америчког председника Доналда Трампа.

Предавање је донело широку лепезу увида од метафизичких и теолошких основа савременог левог либерализма, као доминантне идеологије у последњих тридесетак година, до анализе практичних последица овог светоназора у политици САД. Предавач се посебно осврнуо на могуће последице евидентног одступања ове идеологије у Америци и западном свету.

У уторак 24. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ одржано је предавање проф. др Владимира Симића под називом: „Православна уметност и културни модели: трансформације у XVIII веку“. На самом почетку присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

У свом предавању проф. др Владимир Симић говорио је о положају и значају Сремских Карловаца у периоду 18. века, концепту просветитељства код Срба у Хабзбуршкој монархији и њиховој комуникацији са барконим садржајима кроз православну уметност. Односно, Србима који су у један барокни простор унели византијско фрескосликарство, о развоју и утицајима који су се на простору Хабзбуршке монархије дешавали у комуникацији са тим садржајем.
Професор Симић је, говорећи о трансформацијама које су се дешавале, истакао да пример једне ликовне представе, која је, иако непромењена кроз векове, имала другачију рецепцију код посматрача у зависности од епохе у којој се посматрач налазио. То може значити да се у формалном виду није много тога променило, али да је у суштинском смислу дошло до велике промене.

Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У понедељак 23. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ проф. др емеритус Љиљана Пешикан Љуштановић оджала је предавање под називом: „Ерлангенски рукопис у историјском контексту“. На самом почетку присутнима се обратио секретар Матице српске др Милан Мицић.

У свом излагању проф. др емеритус Љиљана Пешикан Љуштановић истакла је да је Ерлагенски рукопис, због особености усменог стваралаштва, једна веома специфична тема. Ова тема се не може једноставно издвојити у просторном и временском одсечку јер тако не функционише. Преносећи се у непосредној контактној формулацији, усмена књижевност једноставно остаје у одређеној мери изван историјског сагледвања. Често се чини да је ова тема свевремена или безвремена врста сажетка коме је време небитно. Ипак, историја на њу свакако утиче, она настаје као нека врста амалгама између мита, веровања, религијских представа, историје и поетике која моћно обликује све садржинске елементе.

Ерлангенски рукопис представља општи пресек певања на Војној Граници. Једна од основних одлика рукописа је његова хетерогеност и по жанровској структури, националном осећању, као и по уметничкој вредности. Највећи број заузамају епске песме у којима се између осталих појављују Марко Краљевић, Бранковићи, волвода Јанко, Јакшићи и велики број хајдука и ускока.

Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У среду 18. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ одржано је предавање проф. др Игора Борозана под називом: „ Религиозно сликарство на тлу Карловачке митрополије 1830 – 1920.“ Поздравне речи присутнима упутио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

У свом надахнутом предавању проф. др Игор Борозан говорио је о развоју религиозног сликарства кроз универзалну слику историје, прелазном периоду, српским назаренима и сликарству тихог чулства, развоју алтернативних путева, религиозном сликарству као историјској истини, симболизму и обнови средњовековља и врхунцу религиозног сликарства у случају Уроша Предића. Присутни су могли да чују о раду Константина Данила чији рад се кретао између класицизма бидермајера и назаренског романтизма, Димитрија Аврамовића, Павла Симића, паралелних путева Новака Радоњића и Ђуре Јакшића, стваралачком еклектицизму Аксентија Мародића, симболизму Ђорђа Крстића, Стевана Алексића и Паје Јовановића, али и о развоју и стваралаштву многих других.

Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику“ бр. LXVIII/1 за 2025. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објавили су радове Снежана Петровић, Марија Вучковић, Орсат Лигорио, Ана Кречмер, Стефан Здравинац, Миливој Алановић, Иван Књижар, Ана Миленковић, Војана Јаковљевић. У рубрици „Хроника“ објављен је рад Жарка Бошњаковића о Драгољубу Петровићу, а за рубрику „Критике и прикази“ писали су Јасна Влајић-Поповић, Јасмина Дражић, Татјана Самарџија и Балша Стипчевић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети на сајту Матице српске.