2.2.2015-6У уторак, 11. јуна 2024. године, у Матици српској одржана је промоција књиге Средоја Новића „Од Детлака до Ист Ривера“ (Бесједа, Бањалука 2023). Промоција је одржана у организацији Матице српске и Представништва Републике Српске у Србији. Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Младен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији. О књизи су говорили господин Синиша Каран и господин Ненад Новаковић, а обратио се и аутор књиге. Књига „Од Детлака до Ист Ривера“ аутобиографско је дело Средоја Новића, које говори о бурним социјалним, политичким и економским збивањима на овим просторима у којима је и сам учествовао. Аутор књиге је био министар цивилних послова у Савјету министара, директор Агенције за истраге и заштиту Босне и Херцеговине и министар унутрашњих послова Републике Српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У среду, 5. јуна с почетком у 12 часова у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књига објављених у едицији „Прва књига Матице српске“ у издавачкој 2023. години. Представљени су дебитантски наслови Тамаре Пантовић „Путописи (из обећане земље)“, Стевана Јовићевића „Искушавања идентитета“ и Владимира Папића „На жанровској размеђи ране модерности“. Поздравну реч одржао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Фрања Петриновић, главни уредник едиције. О књигама су говорили Мирослав Алексић, Виолета Митровић и Ленка Настасић, а програм је водила Милена Кулић.

Овогодишњу едицију уређивали су Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Весна Капор и Виолета Митровић. До сада су у овој едицији објављена 294 рукописа.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У четвртак и петак, 30. и 31. маја 2023. године, у просторијама Савеза Срба у Румунији у Темишвару одржан је међународни научни скуп „Срби у Банату“. Скуп су организовали Савез Срба у Румунији и Матица српска. Првог дана скупа, приликом отварања, поздравне речи присутнима упутили су Огњан Крстић, председник ССР, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и проф. др Михај Н. Радан, директор Центра за научна истраживања ССР. Пленарна излагања одржали су проф. др Борис Стојковски који је говорио о устанку у Банату 1394. године и др Милан Мицић који је излагао о колонистима из нових насеља са велепоседа Чекоњића у Банату (1921–1941). У наставку радног дела скупа који се састојао од две секције, 14 учесника представило је своје текстове из историје, обухватајући период од средњег до 20. века, као и из културне историје уопште. На скупу су учествовали: проф. др Владимир Баровић, проф. др Снежана Божанић, др Јелена Веселинов, проф. др Владан Гавриловић, проф. др Ивана Иванић, др Саша Јашин, др Јована Касаш, Теодора Коледин, др Зоран Марков, др Милан Мицић, Радован Њежић, мр Павле Орбовић, др Дејан Попов, проф. др Борис Стојковски, мр Драган Тубић, проф. др Ђура Харди и протојереј Благоје Чоботин, а прочитан је и рад др Иване Б. Спасовић. Председници Научног и организационог одбора скупа били су др Милан Мицић и др Саша Јашин, а чланови: проф. др Слободан Бјелица, инж. Стеван Бугарски, проф. др Владан Гавриловић, др Зоран Марков, проф. др Дејан Попов, проф. др Михај Н. Радан и проф др Борис Стојковски.

Другог дана скупа одржан је округли сто „Историографија и Срби у Банату. Могућности и смернице будућих истраживања“.

 2.2.2015-6У понедељак, 03.06.2024. године Матицу српску посетио је господин Мирко Мркић Острошки, који је својим вредним поклоном постао добротвор Матице српске. Госта су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, проф. др Јован Делић, проф. др Милан Матавуљ и проф. др Срђан Шљукић, потпредседници Матице српске, др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, као и мср Александра Јовановић, стручни сарадник Рукописног одељења Матице српске. Разговарано је о програмској делатности Матице српске, као и фонду Рукописног одељења Матице српске који је вредним поклоном добротвора Мирка Мркића Острошког обогаћен донацијом која обухвата рељеф у мермеру и бројна издања.

 2.2.2015-6Велика виртуозност и савршена усклађеност одлике су концерта за клавир четвороручно који је дуо „Балканик“ одсвирао у Матици српској 29. маја у Свечаној сали. Овај дуо чине пијанисткиње Марија Гођевац и Јасна Ђуровић, које наступају заједно од 2022. године. Свака од ових уметница може се похвалити и богатом соло каријером.

Марија Гођевац је откривена као клавирски таленат већ са својих пет година, када почиње музичко образовање у класи проф. Мирославе Лили Петровић. Основне студије завршила је код професора Александра Сердара и специјализирала је клавир на ФМУ у Београду, у класи проф. Нинослава Живковића. Имала је непуних 15 година када је на Бемусу имала солистички концерт. Наступала је у Словенији, Аустрији, Немачкој, Холандији, Италији, Француској, Русији, Ирану. Носилац је прве награде Интернационалног музичког такмичења у Москви, где је наступила у оквиру камерног састава „БГ-Пиано дуо“ са којим је одржала успешан концерт. Носилац је бројних специјалних и првих престижних награда у земљи и иностранству. Због свог ентузијазма и велике љубави према раду са децом, добитник је бројних домаћих и међународних награда из области клавирске педагогије. Педагошким радом почела је да се бави 2010. године као професор клавира, а 2021. године постала је официјални корепетитор Међународног такмичења дувача „Даворин Јенко“ у Београду.

Јасна Ђуровић је рођена у Бањалуци, где је завршила Основну музичку школу „Владо Милошевић” у класи проф. Бранке Кузмановић, а Средњу музичку школу „Коста Манојловић“ у класи проф. Тање Јаблановић завршила је у Земуну. Дипломирала је на Академији умјетности у класи реномиране проф. Невене Поповић. Била је стипендиста Фонда „Петар Кочић” чије се стипендије додељују студентима са највишим просеком оцена. Бави се активно и успешно 30 година клавирском педагогијом и интерпретацијом. Идејни је носилац и један од оснивача првог пијанистичког такмичења у БиХ „Бањалучки бијенале“. Била је члан жирија на пијанистичким такмичењима у Бањалуци, Бијељини, Приједору, Београду, Крагујевцу Шапцу, Смедеревској Паланци, Смедереву, Источном Сарајеву и Брчком. Недавно је била и члан жирија на престижном онлајн такмичењу „Јан Сибелијус“ које организује фински град Турку. Активно води пијанистичке радионице за младе пијанисте под називом „Вива ла музика“, у сарадњи са Културним центром „Бански двор” у Бањалуци. Запослена је као професор клавира и камерне музике у основној и средњој музичкој школи „Владо Милошевић” у Бањалуци.

Марија Гођевац и Јасна Ђуровић за клавиром дишу као једно, па њихове бравуре, крешенда и декрешенда слушаоца воде на узбудљиво путовање које безрезервно осваја пажњу и чини да концерт прође као трен. А у њега су заправо стале бројне прелепе композиције В. А. Моцарта, Валерија Гаврилина и Мориса Равела. Тешко је издвајати нешто од овог пажљиво одабраног и дивно одсвираног репертоара, али ауторка редова ће пристрасно пригрлити Гаврилина као фаворита на концерту. Његове композиције „Сатић“ и „У сновима“ евоцирају трепераве слике из резбарене лампе коју мали Марсел Пруст очарано посматра у својој дечијој соби, како је то после описао у „Потрази за изгубљеним временом“. Густа таписерија звукова коју четири руке плету за истом клавијатуром у случају дуа „Балканик“ вредна је сваког дивљења, а ако сте овај концерт пропустили, можете га погледати на Youtube каналу Матице српске.

 Добитници диплома на Републичком такмичењу из Српског језика као нематерњег, одржаног 26. маја 2024. у ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови

 2.2.2015-6У среду, 29. маја 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање три зборника о Петру II Петровићу Његошу. Представљени су зборници радова „Споменица Петра II Петровића Његоша – Владике Рада“ (Митрополија црногорско-приморска, Цетиње 2023), „Педесет година од разарања Његошеве капеле на Ловћену“ (Митрополија црногорско-приморска, Цетиње 2023) и „Дани Његошеви“ (Књижевно друштво „Његош“, Никшић 2023). Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Бранислав Баћовић, председник српског покрета „Његош“, а о зборницима су говорили проф. др Милош Ковић, др Душко Бабић и господин Милутин Мићовић.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 Коначни резултати Републичког такмичења из Српског језика као нематерњег, одржаног 26. маја 2024. y ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови

 2.2.2015-6У петак, 24. маја 2024. године, Матица српска је обележила Дан Светих Ћирила и Методија. Присутне је на почетку свечаности поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. У наставку програма, представљен је зборник радова „Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова“. Ова колективна монографија, објављена у издавачкој делатности Задужбине Светог манастира Хиландара, одлуком жирија награде „Иларион Руварац“ коју додељује Матица српска, изабрана је за најбоље дело објављено у 2022. години из области историографије. Монографско дело, објављено поводом 700 година од упокојења Светог краља Милутина, краља и самодршца све српске и поморске земље другог ктитора Светог манастира Хиландара, представили су уредници др Срђан Пириватрић, Византолошки институт САНУ, проф. др Смиља Марјановић Душанић, Филозофски факултет Београд и др Даница Поповић, Београд.

 2.2.2015-6Након промоције монографије, свечано је отворена изложба цртежа сликара-конзерватора Драгана Томановића „Анђеоски образи Хиландара“. Изложбу је својом беседом отворила госпођа Гордана Гаврић, саветник директора Задужбине Светог манастира Хиландара, а потом се обратио и сам аутор изложбе.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У понедељак, 27. маја 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза. Сабрана дела су објављена у суиздаваштву Матице српске, Српске читаонице у Иригу и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, уз подршку Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу. Поздравну реч одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, госпођа Вера Новковић, директорка Српске читаонице у Иригу и проф. др Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду. О Сабраним делима у девет књига говорили говорили су академик Матија Бећковић и чланови Уређивачког одбора Сабраних дела Иван Негришорац, проф. др Јован Делић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Александар Јерков, Селимир Радуловић, др Драган Хамовић и др Владан Бајчета.

На промоцији је истакнуто да је реч о једном од значајнијих издавачких подухвата у претходних неколико година, а свакако најобухватнијем издавачком подухвату Матице српске у овој години, који је проглашен за издавачки подухват године на Данима Лазе Костића у Новом Саду.

У оквиру Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза објављене су следеће књиге: „Поезија и антологија. Српски песници између два рата“ (прир. Селимир Радуловић), „Критике и огледи 1“ (прир. Владан Бајчета), „Критике и огледи 2“ (прир. Владан Бајчета), „Драме и драматизације 1“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Драме и драматизације 2“ (прир. Љиљана Пешикан-Љуштановић), „Аутобиографија о другима 1“ (прир. Иван Негришорац), „Аутобиографија о другима 2“ (прир. Иван Негришорац), „Казивања и указивања“ (прир. Драган Хамовић) и „Књига о Михизу“ (прир. Јован Делић и Владан Бајчета).

Промоцији су присуствовали пријатељи и сарадници Матице српске, а најављен је и наставак рада на Михизовим рукописима и заоставштини. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.