Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 515, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Бојана Јовановића, Рената Вујаковића, Милутина Лује Данојлића, Милице Јефтимијевић Лилић и Тијане Сладоје, те преводи прозе Клаудије Пињеиро и поезије Венус Кури-Гата. Рубрика „Есеји” доноси текстове Милице Ћесаревић о Растку Петровићу, Драгане Јовановић о Александру Тишми, Наташе Катић о Светолику Ранковићу и Марије Шљукић о Светлани Велмар Јанковић. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Бојана Јовановића кроз текстове Милете Аћимовића Ивкова, Јелене С. Младеновић и Александра Б. Лаковића, те запис о прози Небојше Јеврића кроз визуру Драгана Хамовића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ленка Настасић, Виолета Митровић, Јелена Марићевић Балаћ, Љиљана Павловић Ћирић, Марија Цветићанин, Лазар Букумировић и Велимир Младеновић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У понедељак 30. јуна, у оквиру пројекта „Срби у актелним међународним односима“, који се спроводи под окриљем Матице српске, организовано је предавање Данијела Вајтхеда на тему „Крај либералног поретка и последице по унутрашњу и спољну политику САД“. Предавање и разговор са двадесетак српских стручњака за међународне односе одржани су у Београду.

Вајтхед је правник, историчар и политоколог са Флориде који је неколико година блиско радио са гувернером Де Сантисом на пословима спречавња ширења џендер идеологије кроз правне институције. Последњих годину дана провео је у Мађарској као гостујући истраживач, а од августа месеца ће почети да ради у Белој кући као део државне администрације америчког председника Доналда Трампа.

Предавање је донело широку лепезу увида од метафизичких и теолошких основа савременог левог либерализма, као доминантне идеологије у последњих тридесетак година, до анализе практичних последица овог светоназора у политици САД. Предавач се посебно осврнуо на могуће последице евидентног одступања ове идеологије у Америци и западном свету.

У уторак 24. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ одржано је предавање проф. др Владимира Симића под називом: „Православна уметност и културни модели: трансформације у XVIII веку“. На самом почетку присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

У свом предавању проф. др Владимир Симић говорио је о положају и значају Сремских Карловаца у периоду 18. века, концепту просветитељства код Срба у Хабзбуршкој монархији и њиховој комуникацији са барконим садржајима кроз православну уметност. Односно, Србима који су у један барокни простор унели византијско фрескосликарство, о развоју и утицајима који су се на простору Хабзбуршке монархије дешавали у комуникацији са тим садржајем.
Професор Симић је, говорећи о трансформацијама које су се дешавале, истакао да пример једне ликовне представе, која је, иако непромењена кроз векове, имала другачију рецепцију код посматрача у зависности од епохе у којој се посматрач налазио. То може значити да се у формалном виду није много тога променило, али да је у суштинском смислу дошло до велике промене.

Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У понедељак 23. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ проф. др емеритус Љиљана Пешикан Љуштановић оджала је предавање под називом: „Ерлангенски рукопис у историјском контексту“. На самом почетку присутнима се обратио секретар Матице српске др Милан Мицић.

У свом излагању проф. др емеритус Љиљана Пешикан Љуштановић истакла је да је Ерлагенски рукопис, због особености усменог стваралаштва, једна веома специфична тема. Ова тема се не може једноставно издвојити у просторном и временском одсечку јер тако не функционише. Преносећи се у непосредној контактној формулацији, усмена књижевност једноставно остаје у одређеној мери изван историјског сагледвања. Често се чини да је ова тема свевремена или безвремена врста сажетка коме је време небитно. Ипак, историја на њу свакако утиче, она настаје као нека врста амалгама између мита, веровања, религијских представа, историје и поетике која моћно обликује све садржинске елементе.

Ерлангенски рукопис представља општи пресек певања на Војној Граници. Једна од основних одлика рукописа је његова хетерогеност и по жанровској структури, националном осећању, као и по уметничкој вредности. Највећи број заузамају епске песме у којима се између осталих појављују Марко Краљевић, Бранковићи, волвода Јанко, Јакшићи и велики број хајдука и ускока.

Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.