2.2.2015-6У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига др Раде Стијовић „Недоумице у српском језику: норма и пракса“. У овој књизи др Рада Стијовић, која се дуго и успешно бави нормативном лингвистиком, наставља своја нормативистичка интересовања и разматра велики број грешака, али и исправно употребљених облика и конструкција који се јављају у савременом јавном језику.

Језичка питања која се обрађују актуелна су, огрешења о норму су потврђена у пракси, односно ауторка коментарише питања која је добила од својих читалаца. Ауторкини савети су лингвистички утемељени, по потреби засновани и на претрази корпуса српског језика, дати одмерено и са одличним познавањем научне литературе. Сам језик и стил којим је књига написана узорни су, тако да је текст и самим собом упутство читаоцу како се треба изражавати.

Компетентност ауторке у домену дијалектологије оверена је и Наградом „Павле Ивић“. О месту аутора међу специјалистима за савремени језик и језичку норму говори Повеља Матице српске за неговање језичке културе, а рукопис доноси више одличних мини-часова из домена историје српског народног и књижевног језика. На такав суд обавезује садржај текстова типа: „У Дечану или Дечанима“, „Ивањдан или Јовањдан“, „Шта језик говори о историји Косова и Метохије“, „Христос васкрсе или Христос воскресе“.

Уредник издања је проф. др Исидора Бјелаковић, а рецензенти су академик Слободан Реметић и проф. др Душка Кликовац. Штампање ове књиге омогућило је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за књижевност и језик и Рукописног одељења Матице српске објављен је зборник радова „Ђорђе Натошевић у свом и нашем времену“. Уредници зборника су Исидора Бјелаковић и Зорица Хаџић Радовић. Аутори радова у зборнику су Душан Иванић, Јован Делић, Гордана Ђилас, Зорица Хаџић Радовић, Татјана Јовићевић, Ненад Нинковић, Горан Васин, Зорослав Спевак, Лана Томчић, Александра Илић Рајковић, Светлана Лазић, Милена Зорић Латовљев, Александар Милановић, Исидора Бјелаковић и Иван Негришорац. Аутори су сагледали стваралаштво и живот Ђорђа Натошевића из најразличитијих аспеката – његов педагошки рад, историјски контекст у којем је стасавао и радио, његово дело са историјско-књижевне перспективе, али и из домена језика којим се служио. Рецензенти публикације су Радослав Ераковић и Милица Ћуковић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

 2.2.2015-6Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Зорана Ђерића, Снежане Минић, Љубише Ђидића, Недељка Терзића, Душице Милановић Марике, те преводи поезије три бугарска песника (Лучезар Станчев, Евтим Евтимов, Недјалко Јорданов) и прозе Оје Бајдар. Рубрика „Есеји” доноси текстове Емилије Поповић о Тодору Манојловићу, Тамаре Бабић о Стевану Тонтићу и Фрозине Валек о Јоану Славићу и Лази Лазаревићу. Тема рубрике „Сведочанства” су овогодишња Светосавска беседа Валентине Питулић и „Змајева награда Матице српске” кроз текстове Селимира Радуловића и Зорана Ђерића. Рубрика „Поводи” посвећена је Милораду Павићу (1929-2009) о чијем књижевном делу пишу Владимир Папић и Марија Цветићанин. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Сања Перић, Стојан Ђорђић, Јелена Марићевић Балаћ, Драгиња Рамадански, Драгана Јовановић и Павле Зељић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6У четвртак, 11. априла 2024. године Матицу српску посетили су проф. др Ива Драшкић Вићановић, декан Филолошког факултета у Београду и доц. др Јован Чудомировић, продекан за наставу. Госте су примили и упознали са историјом, радом и различитим активностима Матице српске и њених установа проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске и проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик. Том приликом је потписан „Протокол о сарадњи“ са Филолошким факултетом, а вођени су разговори о различитим видовима сарадње, као и пројектима који ће бити реализовани као резултат овог протокола.

 2.2.2015-6Дуо „Едит”, који чине Едит Македонска (виолина) и Горана Ћургус (харфа), одржао је 10. априла концерт бајковите атмосфере, под адекватним називом „Звездана прашина”. Од Дворжака и Пучинија до филмске музике и обавезних домаћих композитора, те делова опера и балета, са високим квалитетом као обавезним оријентиром при сваком одабиру, програм концерта био је прилагођен широкој публици. У актуелном саставу дуо „Едит” наступа већ тринаест година и иза себе има два компакт-диска: Rhapsody of Sound и Инспирације за виолину и харфу, у издању дискографске куће „Lilac”. Обе уметнице имају велико извођачко искуство и плодне каријере.

Едит Македонска потиче из музичке породице. Виолину је почела да учи код своје мајке Дијане Рапонђијеве Стојановић, а дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Ферн Рашковић. Завршила је магистратуру виолине и камерне музике у Пловдиву, где је била ангажована као асистент на Факултету за музику и игру. Стекла је и диплому соло певања у Музичкој школи „Мокрањац” у Београду, а завршила је и балетску школу у Софији. Као концертмајстор била је ангажована у националној Опери и Балету у Скопљу, у оперским кућама у Варни и Пловдиву (Бугарска), као и у Позоришту на Теразијама у Београду. Од 1980. године до данас ради у Народном позоришту у Београду, где је концертмајстор. Одржала је бројне концерте као солиста и концертмајстор широм бивше Југославије, у Аустрији, Немачкој, Енглеској, Француској, Белгији, Чешкој, Словачкој, Јужној Кореји, Шпанији, Грчкој, Бугарској, Мађарској, Португалији, Швајцарској, Јапану, Данској, САД и Италији. На репертоару солистичких концерата посебно заступа домаће музичко стваралаштво. Године 2021. додељен јој је Печат Народног позоришта за посебан допринос у раду и стваралаштву.

Горана Ћургус је завршила студије харфе на Факултету музичке уметности у Београду, где је дипломирала и магистрирала у класи проф. Милице Барић. Већ 20 година је харфисткиња Опере Народног позоришта. Дуги низ година била је стални сарадник Београдске филхармоније, Војвођанског симфонијског оркестра, Симфонијског оркестра РТС и других реномираних оркестара. Освајала је прве и специјалне награде на републичким и савезним такмичењима, и међународном такмичењу „Петар Коњовић”. Награду „Златни анђео” за најбољег младог музичара у Србији добила је 1994. године. Са Бориславом Чичовачким премијерно је извела и снимила Сонату за обоу и харфу Петра Стојановића, у организацији Одбора за заштиту српске музичке баштине САНУ. У оквиру пројеката Одбора, учествовала је у извођењу и снимању музике Јосипа Славенског, Александра Обрадовића и Лудмиле Фрајт, као и музике Исидоре Жебељан. Сарађује са младим српским композиторима и редовно наступа на Трибини композитора Удружења композитора Србије. Од 2022. године члан је Уметничког одбора Међународног фестивала „Исидора Жебељан”.

Комбинација виолине и харфе коју нам пружа дуо „Едит” обузима и одводи слушаоца на скривено место личне носталгије, која у сваком евоцира специфичне призоре, а у ауторки ових редова замишљено детињство човечанства, одсликано пасторалним и еденским пејзажима. До краја концерта, очарани звезданом прашином, нисмо знали да ли смо у Свечаној сали Матице српске или на неком балу на коме се сијају кристали, док сатен и чипка веселих играча прате чаробни ритам. Зато је публика громогласним и упорним позивом на бис хтела – и успела – да продужи овај доживљај за још једну композицију, у којој су се Едит Македонска и Горана Ћургус дале несебично, као и до тад. Размена енергије може се у доброј мери осетити и на снимку концерта на коме се могу чути све композиције. Снимак потражите на Youtube каналу Матице српске.

 2.2.2015-6У Дому културе „Грачаница“, 31. марта одржан је округли сто: ,,Актуелни међународни односи – да ли смо на ивици катастрофе?“ у организацији Института за европске студије и Дома културе „Грачаница“, уз подршку Фондације Светих Архангела и Косовскометохијског одбора Матице српске.

Учествовали су: проф. др Владимир Димитријевић др Душан Пророковић, др Миша Ђурковић (као модератор), др Стеван Гајић, докторанд отац Драган Поповић, мастер Марија Стајић и други млади сарадници ИЕС као и још један број српских интелектуалаца који се током викенда налазио на поклоничком путовању на Косову и Метохији. На округлом столу било је речи о актуелним безбедоносним изазовима са којима се свет данас суочава, рату у Украјини, сукобу на Блиском истоку, али и о биоетици као и о изазовима са којима се суочава породица у 21 веку. Говорници су се осврнули и на догађаје на Косову и Метохији. На том путовању учесници округлог стола обишли су: манастире Бањску, Пећку патријаршију, Дечане, Свете Архангеле код Призрена и Грачаницу. Присуствовали су литургију у Цркви Светог Уроша у Урошевцу. Обиласке је благословио епископ рашко-призренски господин Теодосије, који је приредио и пријем. Косовскометохијски одбор Матице српске је представљала др Александра Новаков, секретар Одбора. Цео снимак округлог стола може се видети на линку.

Обавештавамо Вас да ће се редовна 130. Скупштина Матице српске одржати 20. априла 2024. године у Матици српској, у 11 сати.

Верификација чланова почиње у 10 сати. Молимо Вас да понесете лични документ како би верификација протекла што ефикасније.

У прилогу је позив и Дневни ред Скупштине и информације о праву гласа. Текст информације је сачињен на основу правних аката Матице српске који се односе на чланство у Матици српској и рад Скупштине Матице српске, с намером да се избегну све потенцијалне недоумице везане за право гласа.

На линку се можете упознати са радом Матице српске и њених установа у претходном четворогодишњем периоду.

Прилози:

Позив и Дневни ред
Информација о праву гласа

 2.2.2015-6Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 71-3 за 2023. годину. У рубрици „Студије и чланци“ објављени су радови др Николе Грдинића, др Зоје Карановић, мср Николине Тутуш, мср Теодоре Добросављевић, Ђорђа Перића, др Александра Новаковића, мср Софије Тодоровић, др Наташе Гавриловић, др Марије Јефтимијевић Михајловић, Марије Летић, др Жељка Марковића, др Гордане Штасни, др Гордане Штрбац и др Сање Париповић Крчмар. Поводом 90 година од рођења Слободана Селенића објављени су текстови др Владана Бајчете, др Срђана Орсића, мср Милене Кулић и др Јелене Марићевић Балаћ. Приказе књига за ову свеску писали су Александра Бјелић, Оливера Марковић, др Драгана Вукићевић, др Марија Терзић, др Драгана Цвијовић, др Драган Бошковић, др Милан Алексић, др Јелена Марићевић Балаћ и мср Милан Радоичић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.