У оквиру едиције „Књижевни дијалози“ у суиздаваштву Матице српске и Словачког литерарног центра у Братислави објављена је двојезична антологија српске и словачке поезије „Нежност словенска“. Антологију је приредио уређивачки одбор у саставу: Јован Делић, Иван Негришорац, Саша Радојчић, Селимир Радуловић, Драган Хамовић, Мирослав Бјелик, Мирослав Демак и Мартин Пребуђила. На преводу су радили Мирослав Демак и Мартин Пребуђила.

У овој антологији заступљени су следећи аутори: Рајко Петров Ного, Стеван Тонтић, Мирослав Максимовић, Милосав Тешић, Милан Ненадић, Душко Новаковић, Радмила Лазић, Новица Тадић, Злата Коцић, Војислав Деспотов, Братислав Милановић, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Никола Вујчић, Иван Негришорац, Ђорђе Нешић, Драган Јовановић Данилов, Саша Радојчић, Драган Хамовић, Милена Марковић, Михал Худа, Милан Рихтер, Мирослав Демак, Мирослав Бјелик, Злата Матлакова, Јан Швантнер, Јан Тазберик, Петер Мишак, Маргита Иваничкова, Дана Подрацка, Јурај Куњјак, Јозеф Лајкерт, Мартин Пребуђила, Ладислав Чањи, Ерик Ондрејичка, Павол Томашович, Игор Валек, Ингрид Лукачова и Оли Глуштикова.

Проф. др Драган Станић у пропратном тексту у антологији наводи следеће: „Два словенска народа, Срби и Словаци, Словаци и Срби, добар су пример народа који су блискога порекла, али који током свога трајања нису олако заборављали ту чињеницу порекла која чини да се, и данас, после много векова, међусобно добро разумеју и да имају једни другима шта да кажу. Развијена свест о заједништву, свест која почива колико на чињеницама порекла толико и на чињеницама доброг међусобног разумевања, омогућује двама народима да се колико загледају у мутне и неразговетне догађаје из прошлости толико и да пројектују сродне представе о будућности: једино у споју те две дубоке и далеке димензије времена, у споју исказаном у пресеку који називамо увек актуелном садашњошћу, требало би градити сопствену колективну, народну судбину и конкретну историјску стварност. А та градња, опет, не би смела само да се заснива на прилагођавању општим, светским, наметнутим околностима него и на активној градњи оног смисла који се једном словенском народу открива као веродостојна вредност људског и човечанског живота, онаквог какав је могућ у овом времени и на овом свету.“

Књига се објављује у оквиру сарадње Словачког литерарног центра из Братиславе и Матице српске. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига Радослава Ераковића „Осећајност и разум (есеји о српској књижевности XVIII и XIX века)“. Књига је резултат рада на пројекту „Религиозни епови српских предромантичара“ који се реализује у Одељењу за књижевност и језик Матице српске.

Ова књига Радослава Ераковића представља резултат његовог вишегодишњег проучавања српске књижевности 18. и 19. века. Поред уводне речи и импресивног завршног списка литературе која је коришћена током писања, рукопис садржи тринаест поглавља, у којима су на компетентан начин разјашњене одређене поетичке карактеристике, тематско-мотивске и жанровске специфичности српске књижевности 18. и 19. века. Као примарну тематску нит у овој монографији можемо издвојити дијахронијско проучавање културолошког и социјалног преображаја улоге карлајловског Човека Књиге у стваралаштву српских писаца 18. и 19. века. Научноистраживачки рад овог аутора заснован је, пре свега, на пажљивом ишчитавању прозних, песничких и књижевно-публицистичких остварења Доситеја Обрадовића, Симеона и Александра Пишчевића, Атанасија Стојковића, Јована Хаџића, Георгија Магарашевића, Петра Другог Петровића Његоша, Јована Суботића, Никанора Грујића, Јакова Игњатовића, Чедомиља Мијатовића, Владана Ђорђевића и Пере Тодоровића.

Рецензенти књиге су проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др Горан Максимовић и проф. др Зорица Хаџић Радовић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за јавно информисање и односе с верским заједницама.

У уторак, 10. септембра, у оквиру 91. Вуковог сабора у Лозници одржано је и представљање Матице српске и „Летописа Матице српске“, поводом великог јубилеја овог часописа. О часопису и његовом историјату говорио је господин Селимир Радуловић, главни и одговорни уредник часописа. У свом излагању, Радуловић је исказао да су часописи огледало прилика у којима су стварани, а „Летопис Матице српске“ представља огледало у којем се огледа српска култура. О часопису су говорили и др Зоран Ђерић, члан Уредништва, мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик и Ђорђе Писарев, сарадник.

У наставку програма, проф. емерита Љиљана Пешикан-Љуштановић одржала је предавање на тему „Усмена руковет Летописа Матице српске у контексту Вукове збирке“, у којем се осврнула на значај Библиотеке усмене књижевности Матице српске и њен допринос да се јавности представи значај Вуковог сакупљачког рада.

У четвртак, 12. септембра 2024. године, одржан је део програма 54. Међународног научног састанка слависта у Вукове дане у Матици српској. У сесији научног скупа у Свечаној сали Матице српске своја излагања су изложили проф. др Александар Милановић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Ана Кречмер, проф. др Драгољуб Перић, проф. др Љиљана Бањанин, проф. др Ливија Екмечић, проф. др Синиша Јелушић и проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо.

Присутне су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бошко Сувајџић, управник Међународног славистичког центра и проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Матицу српску посетила је група учесника 54. Скупа слависта (семинара српског језика, књижевности и културе) у организацији Међународног славистичког центра на Филолошком факултету из Београда. Госте су дочекали мр Драган Тубић и мср Милена Кулић. Овом приликом су гости, који су пореклом из више европских и азијских земаља, обишли Матицу српску, Библиотеку Матице српске и упознали се са историјатом и савременом делатношћу институције. Представљене су им бројне културне и научне активности који се у Матици организују.

Научни скуп је снимљен и може се видети у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 12. септембра 2024. године, Матицу српску и Библиотеку Матице српске посетили су гости из Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу. Госте су дочекали председник Матице српске проф. др Драган Станић и мр Душица Грбић, археограф саветник, помоћник управника за стару и ретку књигу и легате Библиотеке Матице српске. Са радом Матице српске и Библиотеком Матице српске упознали су се додатно Денис Олегович Ципкин, генерални директор Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу, Алексеј Генадјевич Сергејев, сарадник Одељења рукописних књига Библиотеке Академије наука у Санкт Петербургу, Жана Леонидовна Левшина, водећи библиотекар Одељења рукописа Руске националне библиотеке и аутор каталога Рукописи сербского правописания Российской национальной библиотеки (Санкт Петербург, РНБ, 2021), др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске патријаршије у Београду, Јелена Славковић, библиотекар у Библиотеци Српске патријаршије и др Зоран Ранковић, декан Богословског факултета у Београду. С благословом Његове светости патријарха српског г. Порфирија Библиотека Српске патријаршије и Информативна служба СПЦ организовали су промоцију књиге Жане Левшине и научни скуп поводом тог издања, у крипти Храма Св. Саве на Врачару, 11. септембра, на којем су учествовали поменути гости из Русије. На састанку се разговарало о наставку и проширењу сарадње Матице српске и Руске националне Библиотеке у Санкт Петербургу