Дана 24. 9. 2025. у Свечаној сали Матице српске одржан је концерт „Бранково бисерје” Дуа Несторов, који чине супружници Дубравка и Борислав, реномирани уметници са врсним уметничким образовањем и међународним каријерама. Дубравка Несторов, сопран, дипломирала је 2000. на Факултету музичких уметности у Београду у класи Ирине Арсикин, и магистирала на истом факултету 2009. у класи Николе Китановског. Од 2011. ради са Оливером Миљаковић у Бечу. Дебитовала је на сцени Народног позоришта у Београду 2003. улогом Мизете у опери „Боеми” Ђ. Пучинија. Од тада је наступала на сцени овог позоришта, као и у театру Мадленианум, у Југословенском драмском позоришту, у оквиру БЕЛЕФ-а итд. Поред оперског, ангажована је и у драмском позоришту. Борислав Несторов, пијаниста, рођен је у Београду где је завршио нижу и средњу музичку школу. Године 1983. започео је студије клавира на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Константина Богина. Дипломирао је у класи истог професора 1988. на Факултету музичке уметности у Београду. Усавршавао се на Accademia di Perfezionamento Musicale di Portogruaro (Италија), као и на Конзерваторијуму „Франц Шуберт” у Бечу, у класи професора Леонида Брунберга. Као солиста је наступао у земљама бивше Југославије, Италији, Аустрији, Чехословачкој, Француској итд. Сарађивао је са познатим диригентима као сто су Адолф Брук, Франческо Роза, Ангел Шурев и други. Члан је Удружења музичких уметника Србије и бави се педагошким радом.

Концерт „Бранково бисерје” одликовало је пажљиво уравнотежено смењивање песама које изводе оба уметника и соло композиција за клавир. Нагласак је ипак био на промовисању српске соло песме, коју су уметници пропратили кроз историју, од Стевана Стојановића Мокрањца, потом најрепрезентативнијих композиција Душана Радића, Љубице Марић, Милоја Милојевића, Станојла Рајичића, Милана Св. Ђурђевића, Енрика Јосифа и Војислава Мокрањца.

Борислав и Дубравка Несторов искрено се и дубоко саживљавањају са музиком коју изводе, публици преносећи танане а моћне таласе емоција. Експресиван стил гестикулације пијанисте и изузетна гласовна снага сопранисткиње потпуно одговарају романтичарској поезији коју је Бранко Радичевић писао, а коју су наши најистакнутији композитори музички овековечили. У надахнутом излагању, Дубравка Несторов је рекла неколико речи о концерту:

„Овај програм је направљен поводом прошлогодишњег јубилеја, а то је 200 година од рођења Бранка Радичевића, песника из чијег џепа су се расули, као бисери, наши песници и писци, а самим тим и композитори. То бисерје се претворило у очи које сјаје и гледају у једном правцу ка својој матици, и нашој матици, Србији.“

Матица српска, установа која је прва почела да формира ту „кошницу” српског културног простора и око ње окупља вредне културне прегаоце, била је право место у коме је низ „Бранковог бисерја” заблистао и остао забележен на линку

Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (бр. 72), који садржи оригиналне научне радове из театрологије, музикологије и етномyзикологије.

Уредништво Зборника је радило у следећем саставу: др Зоран Максимовић, главни и одговорни уредник, др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника, др Мирјана Веселиновић Хофман, др Ивана Перковић, др Ира Проданов Крајишник, др Катарина Томашевић, др Јернеј Вајс (Словенија), др Јадвига Сопчак (Пољска), др Вера Обрадовић Љубинковић, др Срђан Радаковић, др Мирослав Мики Радоњић, др Марина Миливојевић Мађарев, др Маријана Прпа Финк и др Данка Лајић Михајловић

Садржај свеске бр. 72 чине студије, чланци, расправе (7 радова), сећања, грађа, прилози (1 рад), IN MEMORIAM (2 рада) прикази (2 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и Списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објављени су радови Љубице М. Ристовски, Сање В. Радиновић, Луке С. Кецмана, Миљана М. Војновића, Татјане Д. Мрђе, Горана Т. Гаврића и Ане К. Миловановић. У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ објављен је рад Милоша Д. Маринковића. Текстове у IN MEMORIAM рубрици написале су Љубица М. Ристовски и Ивана Б. Илић Киш. у рубрици ПРИКАЗИ објављени су радови Вере С. Обрадовић Љубинковић и Виолете Р. Митровић.

Зборник је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а можете му приступити и на линку

У Свечаној сали Матице српске, у уторак, 16. септембра 2025, представљен је „Српски шаховски лексикон”, уредника проф. др Душана Драјића. На почетку програма пијаниста Богдан Спасић одсвирао је Шопенов прелид за клавир op. 28 број 15 u Des-duru. Присутне је поздравила проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, секретар Лексикографског одељења Матице српске, у чијем издању је Лексикон и објављен. Нагласила је да се објављивањем Лексикона, Матица српска придружила „оном широком кругу издавача који су допринели да шах као духовна дисциплина која обједињава науку, уметност и спорт буде област о којој се објављује много обимнија и разнороднија литература него о свим осталим спортовима. Истовремено објављивањем ове „лепе књиге” (решење корица…) српска култура је остварила први енциклопедијски увид у веома значајну и област, будући да су управо српски шахисти и шаховски прегаоци битно допринели да се Краљевина Југославија укључи у токове европског шаха и да СФРЈ постане у једном часу друга светска сила по резултатима и издавању шаховске литературе”.

Скупу се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић. О Лексикону су говорили: велемајстор Александар Ковачевић, председник Новосадског шаховског клуба и Славко Станојевић, члан Уређивачког одбора и редактор Лексикона.

За разлику од других сличних едиција у свету, „Српски шаховски лексикон” не обрађује и не приказује само личности и догађаје везане за територију данашње Србије, Републике Српске и српске дијаспоре у суседним земљама, већ и личности које су у Србији провеле извесно време. Те личности су светски прваци и знаменити мајстори који су поменути само у оквиру њиховог боравка у Србији.

Господин Станојевић, члан Уређивачког одбора и редактор је констатовао: „Свестан сам да и поред великог труда сарадника у Лексикону вероватно постоје извесни пропусти и фактографске грешке. Наравно, ово се могло избећи да је почињена једна једина капитална грешка (како каже проф. Драјић) – да се Лексикон не објави. Сматрам да је овако ипак боље. Корекције, допуне и даља проширења могуће је очекати у другом издању Лексикона. Зато молимо све добронамерне људе да нам укажу на пропусте и доставе их Матици српској. Ако ипак не буде средстава за друго издање, исправке и допуне препуштени су следећим генерацијама, а сигуран сам да Србија има потенцијал за то, поготово имајући у виду нове успехе наших шахисткиња и шахиста”.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар др Милан Мицић учествовали су на Шестом конгресу Матица и институција словенских народа, који је одржан у Мартину, у Словачкој, 11–12. септембра 2025. године.

Овај међународни сусрет организовала је Матица словачка из Мартина, на челу са председником др Маријаном Гешпером. Поред домаћина и представника Матице српске, на Конгресу су учествовали и представници Матице словеначке, Матице моравске, Матице шлеске, Матице црногорске, Матице словачке из Србије, Архива Војводине и других установа.

Конгрес је био прилика да се представе резултати рада појединих Матица, да се упореде постигнућа и разговара о будућим облицима сарадње. Кроз рад Конгреса поново је потврђена блиска сарадња словенских народа и значајна улога Матица у очувању културног, језичког и националног идентитета.

У понедељак, 15. септембра 2025. године, у свечаном салону Матице српске одржано је уручење Бранкове награде Матице српске, која се традиционално уручује за најбоље студентске радове из области српске књижевности.

Прву награду добила је Јелена Шаковић, студенткиња Филолошког факултета у Никшићу (Универзитет Црне Горе), за рад „Техника сказа у романима Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића и Ловац у житу Џерома Дејвида Селинџера“. Другу награду освојио је Невен Миљатовић са Филолошког факултета у Бањој Луци за рад „Доротеј и Лавр: два романа о средњем вијеку“.

Трећа награда припала је двема студенткињама Филозофског факултета у Новом Саду. Наташа Провчи награђена је за рад „Два књижевна портрета –Јелисавета Ђуре Јакшића и Леди Магбет Вилијама Шекспира као фаталне жене“, док је Симонида Лончар награду добила за рад „Мотив смрти у мемоарским записима Симеона Пишчевића“.

Награде је добитницима уручио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је честитао младим истраживачима и нагласио значај Бранкове награде као подстицаја новим генерацијама уметника и научника. О награђеним радовима говориле су чланице жирија, проф. др Наташа Половина и проф. др Сања Париповић Крчмар, истичући квалитет, иновативност и посвећеност награђених студената.

Жири за доделу награде радио је у саставу: проф. др Војислав Јелић (председник), проф. др Наташа Половина, проф. др Драгана Вукићевић, доц. др Маја Медан Орсић и проф. др Сања Париповић Крчмар.

Доделом Бранкове награде, Матица српска још једном је потврдила своју улогу у неговању младих истраживача и подршци научном раду, настављајући традицију афирмације стваралачког потенцијала нових генерација. Свечано уручење је снимљено и може се погледати овде.

У организацији Епархије бачке и Косовскометохијског одбора Матице српске у свечаној сали Матице српске, 12. септембра 2025. године представљена је књига „Косовометохијски гласови”, Оливере Радић. О књизи су говорили: протојереј Жељко Латиновић, старешина Успенског храма, др Александра Новаков, рецензент књиге, др Дејана Оцић, уредница издања и ауторка. У уметничком делу програма учествовали су: Симона Новаков и Александар Мажић, ученик првог разреда средње музичке школе „Исидор Бајић”.

Књигу „Косовометохијски гласови” у издању Завода за уџбенике, чине две целине. Први део књиге Оливере Радић „Догађаји, страдања, сведочења“ представља потресно казивање о страдању српског народа у Метохији – о појединачним и масовним уморствима, мучењима, прогонима и понижењима које су злочинци чинили на очиглед тзв. међународних војних и цивилних снага. Други део књиге назван је „Разговори“ и садржи 55 интервјуа са људима различитих професионалних усмерења и образовних профила обједињених бригом за српски народ и његове светиње на Косову и Метохији. То што међу интервјуисаним личностима највећи простор припада црквеним великодостојницима, монасима и свештеним лицима ваља објаснити чињеницом да се живот метохијских Срба, таман као у османско доба, углавном одвија под окриљем Српске православне цркве. С пажњом се читају Оливерини интервјуи са научницима и уметницима, познатим српским музичарима, редитељима, прозним писцима и песницима, хуманитарним радницима и спортистима.

Уредница издања др Дејана Оцић је констатовала: „Нас Србе, од свих мука и зала, непрестано сналази и суочавање са злослутним заборавом. Оливера Радић једна је од оних која се тој претњи одлучно супротставила. У том немилом сусрету, одлучила је да употреби сва средства којима располаже: свест о свом пореклу и о ономе што потомцима оставља, дубоко саосећање са пострадалима, око помног посматрача, новинарско перо којим је записала све чему је, посредно или непосредно, сведочила, али и подршку своје породице, сумештана и сународника… Задовољство ми је и част, што смо се на том њеном, а заједничком, путу, макар за тренутак ухватиле под руку, заједнички пуштајући сузе над плачем свог народа. Да, много ћете плакати читајући ову књигу… али сазнаћете одакле сте – дакле, и куда идете…”

У суботу, 13. септембра 2025. године, у оквиру 92. Вуковог сабора, у Музеју језика и писма у Тршићу отворена је изложба „Трагом натписа Лозничке цркве“. Изложба представља радове полазника Школе историје српског језика, која је одржана у Тршићу 2024. године.
Аутори изложбе су: проф. др Александар Милановић, проф. др Исидора Бјелаковић, мср Бранислав Веселиновић и мср Мирослав Терзић.

Изложбу су свечано отворили проф. др Исидора Бјелаковић и мср Бранислав Веселиновић.

Матица српска, као један од суорганизатора Школе историје српског језика, на овај начин учествовала је и у овогодишњем Вуковом сабору, настављајући своју мисију очувања и неговања српског језика и културног наслеђа.

У оквиру 92. Вуковог сабора, који организује Центар за културу „Вук Караџић“ из Лознице, 9. септембра 2025. године одржано је предавање на тему „Ђуро Даничић као лексикограф“.

Предавачи су биле проф. др Исидора Бјелаковић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и др Ана Мацановић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ.

У свом излагању ауторке су осветлиле вишеструки значај Ђуре Даничића за развој српске лексикографије, истичући његов рад на изради речника и његов утицај на стандардизацију српског књижевног језика. Посебна пажња посвећена је теоријским и практичним аспектима његовог лексикографског рада, као и месту које он заузима у ширем контексту европске филологије 19. века.

Предавање је изазвало велико интересовање публике, која је имала прилику да се подсети трајног значаја дела Ђуре Даничића за српску културу, језик и науку.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и члан Омладинског одбора мср Милан Радоичић су, на позив владике тимочког Илариона, учествовали на Десетом фестивалу хришћанске културе у Зајечару. У четвртак, 4. септембра 2025. године, на отварање фестивала, председник Станић је одржао предавање „Светосавље у српској култури и у Матици српској“, а мср Радоичић је речју критичара публици представио беседника.

У свечаној сали Матице српске 10. септембра 2025. године одржано је меморијално предавање посвећено академику Предрагу Пиперу, једном од најистакнутијих српских лингвиста чије је дело трајно обележило проучавање српског и словенских језика.

Поздравне речи на почетку програма упутили су проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске, проф. др Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, и проф. др Људмила Поповић, председник Одбора за меморијална предавања.

Након уводних обраћања, предавање под насловом „О простору у језику: овог пута на примеру словеначког“ одржала је проф. др Андреја Желе, академик Словеначке академије наука и уметности. Своје излагање посветила је разматрању просторних категорија у словеначком језику, указујући на теоријске и методолошке аспекте који се могу применити и у ширем словенском језичком контексту.

Меморијалним предавањима у част академику Предрагу Пиперу чува се успомена на великог научника, чија су истраживања и научни рад непресушан подстицај за даља проучавања и теоријска промишљања у области савремене лингвистике.

Програм је пратила бројна публика у свечаној сали Матице српске, а предавање је било доступно и путем директног преноса на YouTube каналу Матице српске.