2.2.2015-6На Дан добротвора Матице српске, обележено је 60 година рада Рукописног одељења, специфичног, профилисаног архивског одељења. О Рукописном одељењу, његовој садашњој делатности, будућим планираним пројектним активностима говорила је управница Одељења, проф. др Зорица Хаџић. О историјату Одељења, његовом настанку и самој изложби говорила је мср Александра Јовановић, архивски саветник и аутор изложбе. Изложбу је отворио председник Матице српске, проф. др Драган Станић.

 2.2.2015-6Матица српска је под својим окриљем сакупљала значајна сведочанства о култури и историји свог народа. Целокупна документација која проистиче из рада и деловања Матице српске, почев од Основа, њеног првог статута и записника свих седница управних тела, затим текстови који су пристизали за објављивање у Летопису Матице српске и на књижевне конкурсе, преписка, рукописи и фотографије најистакнутијих личности српске културно-политичке историје, донатора, задужбинара, сарадника Матице српске, данас се чува у једном од њених 7 научних одељења. Као посебна организациона јединица у Матици српској и под називом Рукописно одељење Матице српске, исто је конституисано 8. априла 1961. године. У седмој деценији претходног столећа, архивска грађа и само Одељење смештено је у посебне просторије у оквиру Задужбинског здања Марије Трандафил, односно седишта Матице српске.

 2.2.2015-6Рукописима, писмима и фотографијама али и Записницима Матице српске из кључних година за настанак и развој архивске збирке, документован је историјат настанка Одељења. Изложбом која носи назив „Рукописно одељење Матице српске (1961-2021), Од Србско-народне сбирке до данас ” указује се на оне личности и одлуке које су обележиле најзначајније етапе из прошлости Матице српске, о стваралачком раду који је протекао у знаку очувања континуитета и традиционалне мисије коју су баштинили њени далековиди и мудри оснивачи и утемељивачи.

Циљ изложбе је промоција Рукописног одељења Матице српске, Одељења које представља темељ најстарије књижевне, културне и научне установе српскога народа. Избором грађе тежило се ка томе да се на што јаснији и упечатљивији начин представе доминантне вредности саме установе. На изложби је приказано тридесетакк архивалија из Рукописног одељења, распоређених у четири тематске целине. Пратећи експонати изложбе су банери и сам Каталог изложбе.

Изложба је реализована средствима општине Нова Црња.

Comments are closed.