У Сали за састанке Матице српске, о наведеној теми 15. 12. 2025. говорио је син академика др Срђан Ђурић, и сам историчар уметности. Он је са публиком поделио анегдоте из личног живота, сећања на заједнички рад са оцем и увид у научни пут Војислава Ј. Ђурића. Маркирао је највећа интересовања свог оца, објаснивши полазишта са којих су потекли његови „стваралачки кругови”; ту је пре свега био практичан рад на грађи која се чувала у Народном музеју, затим летња пракса у дубровачком Архиву са професором Јорјом Тадићем, надопуњена неуморним обиласцима широког терена око Дубровника, и најзад трајно интересовање за средњовековне сликаре и сликарске радионице „византијског Комонвелта”. Православне фреске и иконе, архитектуру и орнаментику које су се могле наћи на терену, пасионирано је бележио фото-апаратом „ролејфлекс” од кога се није одвајао. Др Срђан Ђурић говорио је о публикацијама које се сматрају најзначајнијим студијама Војислава Ј. Ђурића као што су Дубровачка сликарска школа, монографија Сопоћане, Византијске фреске у Југославији, све једнако незаобилазне за формирање наредне генерације врсних стручњака у области историје уметности. На дан предавања отворена је и изложба од 12 панела, под називом „Стваралачки кругови Војислава Ј. Ђурића (1925–1996), Слике и приче, изложба поводом 100 година рођења”, на којој су сјајно избалансирани визуелни и текстуални материјали. Отворена до 23. 12. 2025. ова изложба пружила је увид у то како су изгледали рад Војислава Ј. Ђурића на терену, његова истраживачка посета Светој Гори, јадранском приморју, његове скице, али и личне фотографије породичног дружења и дељења животног простора са Бориславом Михајловићем Михизом, током кога су се на њиховој адреси, у Симиној 9а, окупљали водећи интелектуалци и уметници тог доба – Дејан Медаковић, Мића Поповић, Војислав Кораћ, Петар Омчикус, Павле Ивић, Михајло Ђурић… Нема сумње да је овај програм био од првокласног значаја како за Одељење за ликовне уметности Матице српске, тако и за читаву нашу установу и заинтересовану јавност.