Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 508, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Радомира Уљаревића, Саше Радојчића, Љубице Арсић, Милутина Лује Данојлића, Радомира Андрића, Игора Мировића и Исака Башевиса Сингера. Рубрика „Есеји” доноси текст Марка Паовице о Матији Бећковићу и Саше Козића о Владиславу Петковићу Дису. Теме рубрике „Сведочанства” су Свечана седница и Змајева награда Матице српске, а текстове потписују: Јован Делић, Ђорђо Сладоје, Радомир Уљаревић, Селимир Радуловић и Саша Радојчић. Рубрика „Поводи” посвећена је Душку Трифуновићу кроз текст Стевана Тонтића и пет песама овог песника. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју пишу: Бранко Стојановић, Милош Ковачевић, Миливој Бајшански, Миливој Ненин, Растко Лончар, Марина Аврамовић и Милош Живковић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У понедељак, 11. октобра 2021. године, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, посетили су господина Милоша Вучевића, градоначелника Града Новог Сада. У разговору, у којем су учествовали још и господин Далибор Рожић, члан Градског већа за културу, те господин Милан Ђурић, заменик градоначелника, разматрани су добри односи које Матица српска и Град Нови Сад већ дуже време негују, као и перспективе унапређења ове плодоносне сарадње у будућности. Обе стране су изразиле своје уверење да ће, као и до сада, успешна сарадња бити настављена на обострано задовољство. Том приликом градоначелнику су поклоњенe нове књиге о Косову и Метохији и Светом Сави.

Матицу српску је у недељу, 10. октобра 2021, посетила Њ. Е. госпођа Минакши Лекхи, државни министар за спољне послове и културу Републике Индије, специјални изасланик премијера Републике Индије на дводневном Самиту покрета несврстаних који се одржава у Београду. У индијској делегацији био је и амбасадор Републике Индије у Србији, Њ. Е. господин Санџив Кохли са сарадницима. Госте је у салону Матице српске примио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, заједно с проф. др Александром Петровићем, професором Културне историје Индије на Универзитету у Београду и руководиоцем пројекта Матице српске ,,Српско-индијске везе у култури кроз историју” и др Александром Стевановић, сарадником на Пројекту.

Том приликом представљени су резултати вишегодишњег рада на Пројекту који окупља истраживаче из Србије и Индије. Њ. Е. госпођи Минакши Лекхи су као поклон уручена класична дела индијске културе преведена са санскрта на српски, као и превод путописа кнеза Божидара Карађорђевића. У разговору је потврђено да Србија и Индија имају слично историјско искуство културе слободе и очувања традиције на чему почива међусобно дубоко разумевање. Томе битно доприносе и овај пројектат са својих пет капиталних издања и више научних радова, јавних и академских предавања и научних скупова у Србији и Индији, као и планови о објављивању антологије индијског песништва у Матици српској.

У салону Матице Српске разговарало се о вековним нитима српске и индијске културе и унапређењу већ постојеће сарадње у оквиру Пројекта, као и учвршћивању веза Матице српске и културних институција у Индији. Састанку су присуствовали и господин Александар Петровић, помоћник Градоначелника Новог Сада и мср Александра Јовановић, архивски саветник и стручни сарадник у Матици српској.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 7. октобра 2021. године, без присуства публике, приређен је концерт под називом Заборављени тонови српског музичког пера.

Наступили су Тања Андријић, сопран, и Урош Дојчиновић, гитарист. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске.

На програму су биле заборављене или до сада неизведене песме за глас и гитару српских аутора с краја 19. и првих деценија 20. века: Јосифа Шлезингера, Атанасија Николића, кнеза Михаила Обреновића, Јаше Томића, Стевана Малека, Стевана Фрајта, Рудолфа Фермана, Живка Хинића и Мирка Марковића. Редакцију, транскрипције и аранжманe свих композиција за гитару урадио је Урош Дојчиновић.

Директан пренос програма публика је могла да прати на YouTube каналу Матице српске.

Матицу српску су у среду, 6. октобра 2021. године, посетили почасни члан Матице српске др Јелена Гускова и др Урош Шуваковић. Госте је дочекао председник Матице српске проф. др Драган Станић. Разговарало се о новој књизи др Јелене Гускова коју ће објавити Матица српска, као и о наставку плодоносне сарадње.

Матицу српску је 4. октобра 2021. године посетио орнитолог и академски сликар Јавор Рашајски. Госта и добротвора је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Јавор Рашајски је том приликом Матици српској поклонио три портрета – портрет Јована Стерије Поповића, портрет Васка Попе и портрет Митрополита Стефана Стратимировића. Матица српска је са захвалношћу прихватила дар сталног члана сарадника.

У оквиру Одељења за књижевност и језик 1957. године објављена је Едиција „Прва књига“. Ове године објављене су четири књиге: Чамци за птице Иване Пантелић, Уџбеник свакодневице Лазара Букумировића, Сребрне шуме Саре Мајсторовић и Црњански – на међи властитог и страног. Уредништво је радило у саставу: Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Соња Веселиновић и Весна Капор. Дизајн је радио Иван Француски, а овогодишња едиција се финансирана из Легата Милице Нешић.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 30. септембра 2021. године, без присуства публике, приређен је концерт флаутисткиње Анђеле Братић уз клавирску сарадњу Николе Цветковића. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. Концерту је присуствовао проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Изведена су дела Астора Пијацоле, Герија Шокера, Бате Златковића, Eнија Мориконеа и Џејкоба Гадеа / Toke Лунда Кристијансена.

Директан пренос програма публика је могла да прати на YouTube каналу Матице српске.

Матица српска је у оквиру рада Едиције Документ објавила књигу Миховил Томандл Аутобиографија чији је приређивач доц. др Ивана Б. Спасовић. Аутобиографија др Миховила Томандла чува се у Рукописном одељењу под сигнатуром М.12.739. Књигу чине два дела: Оаза идеализма – Живот и дело др Миховила Томандла и Аутобиографија др Миховила Томандла. О крупним историјским збивањима Миховил Томандл пише непристрасно и уверљиво. О свом раскошном делу – скромно и с подсећањем на љубав с којом је писао, људе којима се дивио и дуг према крају и српском народу с којим је живео више од пола столећа. Томандлов стил је лак и питак, а језик богат, неретко јетак, понекад и духовит. Књига садржи 386 страна, опремљена је Регистром имена као и избором фотографија из живота др Миховила Томандла.

Књига „Луткарски симулакруми” аутора Зорана Ђерића, је дуго чекана и изузетно важна театролошка студија о луткарској сцени у Србији, Југославији и Европи. Осим што се аутор бави драгоценим историјским подацима, као и анализом и поређењем досадашњих приказа, он даје оригинални и свеобухватни студиј једног богатог а истовремено недовољно подржаног позоришног стваралаштва.

Сви ови аспекти луткарског позоришта квалитетне, аналитичне и свеобухватне грађе која сведочи о готово једном веку истрајног рада луткара, писаца, глумаца редитеља, драматурга и целе плејаде заљубљеника у луткарско позориште за децу, али и за одрасле.

Ова књига сведочи, од самих почетака луткарства у Србији, Југославији и Европи, о преданом раду појединаца који су успевали да се изборе за луткарску сцену. У XX веку који је био изузетно комплексан друштвено-историјски период и често не наклоњен уметности, нарочито луткарској уметности, ови појединци – оснивачи луткарских друштава, секција и позоришта, представљени су јавности захваљујући књизи аутора Зорана Ђерића „Луткарски симулакруми”.