2.2.2015-6Председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник Библиотеке Матице српске г. Селимир Радуловић боравили су у Цириху као гости Српске црквене општине. Одржана су два програма у просторијама двеју цркава: у петак 31. септембра у Успенској, а у недељу 1. октобра у Светотројичкој цркви у Цириху. У излагањима двојице часника указано је на историју установе, значај Летописа Матице српске, као и свих Матичиних установа. Посебна пажња посвећена је разговорима о Матичиним пројектима у вези са сарадњом са српским исељеништвом. Договорена је конкретизација планова у вези са сарадњом са Српским институтом из Цириха, чиме би нашој заједници у Цириху и целој Швајцарској Матица српска помогла у неговању културног и научног програма. После предавања је одржан веома занимљив разговор у којем су наши исељеници указали на проблеме који их муче и на своје потребе у сфери културе, а представници Матице српске свесрдно су понудили оне облике сарадња који су усклађени са Матичиним програмом делатности.

 2.2.2015-6У среду, 27. септембра 2023. године, у Фоајеу Српског народног позоришта отворена је изложба сликa „Идентитети” Маје Тодић. Скуп је у име организатора Косовскометохијског одбора Матице српске, Фондације „Симонида” и Српског народног позоришта поздравио проф. др Зоран Ђерић, управник pозоришта. О изложби је говорио књижевник Жарко Миленковић и рекао је: „Манастири на Косову и Метохији су важни и треба их неговати али све је то ништа ако тамо нема стварајућих људи, ако тамо не живи неки сликар који слика и уграђује се у ту сакралну енергију коју пружа Грачаница“. Изложбу је отворио мр Данило Вуксановић и рекао је: „Маја Тодић насловом изложбе Идентитети заправо поставља питање идентитета савремене слике. Осим идеолошких, културолошких и националних аспеката, Маја Тодић потврђује да је могуће на основама српског културног наслеђа изградити сопствени и особени ликовни израз. Питање идентитета тако постаје развој погледа на прошлост у призми савременог тренутка. Пиктуралне трансформације посне фактуре косовскометохијских храмова пренете су на платна Маје Тодић. На њима се све преокренуло, и урезана молитвa, архијерејска одежда и ћирилично слово, као симболи нашег трајања, упркос свему”. Уметница Маја Тодић је истакла: „Нема лепшег осећаја него остварити се и градити своје дело тамо где припадаш и где су ти корени. Једино тако и твоје стваралаштво може да добије пуноћу јер црпи идеје са чистог извора”. Изложба је премијерно приказана у Грачаници поводом јубилеја манастира и Нови Сад je право место после Грачанице да се изложба прикаже публици, сматра уметница.

Изложба се може погледати у Фоајеу Српског народног позоришта до 27. октобра 2023. године.

 2.2.2015-6У среду, 27. септембра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање доц. др Иване Иванић „Јеромонах Макарије и Влашка: српско-румунске везе у позном средњем веку“. Предавање је одржано у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Присутне су поздравили доц. др Јелена Марићевић Балаћ, председник Омладинског одбора и мср Милена Кулић, члан Омладинског одбора и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Доц. др Ивана Иванић скренула је пажњу на неопходност подробнијег изучавања значаја и распрострањености културних веза Срба и Румуна у средњем веку и изнела део својих истраживања. У контексту српско-румунских веза у позном средњем веку, поред ктиторства, архитектуре и црквене уметности, штампарство заслужује посебну пажњу. Захваљујући и српским и румунским штампарима, као и њиховим заштитницима и меценама у румунским војводствима, оно је постало значајан чинилац у историји културних и духовних веза два народа. Око биографских података јеромонаха Макарија, чија делатност је кључна најпре за јужнословенско ћирилско, потом за влашко штампарство, постоје различита становишта и у српској и у румунској науци. Основно питање тиче се његовог идентитета, односно, да ли је реч о истом Макарију, за шта постоје аргументовани докази у науци, или о две различите личности са истим монашким именом.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У недељу и понедељак, 24, и 25. септембра 2023. године, др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, и мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу, били су у посети Савезу Срба у Румунији, кровној организацији нашег народа у овој суседној држави. Том приликом домаћин Матичиној делегацији у Темишвару био је др Саша Јашин, директор издавачке делатности Савеза Срба у Румунији, а у Араду Дарко Воштинар, потпредседник Савеза Срба за Арадску жупанију. Двоје представника Матице српске учествовало је 25. септембра на научном скупу посвећеном Сави Поповићу Текелији и знаменитим Србима из Поморишја. Скуп је одржан у новом седиштву Савеза Срба у Румуније где се сада налазе Месна организација Савеза Срба у Араду, Српски културни центар, Музеј „Сава Текелија“ и Библиотека „Еустахија Арсић“. Научни скуп је организован у оквиру 23. по реду манифестације „Дани културе Срба у Араду“. Поред још четворо угледних научних радника из Румуније, своје радове представили су и др Снежана Мишић, музејски саветник Галерије Матице српске и проф. др Владан Гавриловић са Одсека за историју новосадског Филозофског факултета. Модератори скупа били су Дејан Попов и Зоран Марков. Приказани радови биће објављени у новом броју публикације „Арад кроз време“.

 2.2.2015-6Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 512, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Власте Младеновића, Милице Јефтимијевић Лилић, Славице Гароња, Драгице Стојановић, Небојше Лапчевића, Томаша Венцлове и Аленке Јенстерле Долежал. Рубрика „Есеји” доноси текстове Константина Ађанина „Димензилов приступ миту”, Марије Терзић о фантомским подобама у драми „Хамлет” Вилијама Шекспира и роману „Дервиш и смрт” Меше Селимовића, те размишљања Богољуба Шијаковића о српској философији. Теме рубрике „Сведочанства” су истраживања Марка Недића о савременој српској прози, текст Данка Перића о Сави Мркаљу, те размишљања о академском шарлатанству из пера Зорана Милутиновића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Горана Раичевић, Душан Иванић, Јован Пејчић, Немања Каровић, Емилија Поповић и Павле Зељић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, поводом Светског дана безбедности пацијената, организовали су два предавања која су одржана у четвртак, 21. септембра 2023. године, у Матици српској. Предавања представљају прву заједничку активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. Током године биће организовани бројни догађаји у циљу промовисања здравог стила живота и превенције здравља.

Прво предавање „Актуелности у прехоспиталној ургентној медицини” одржао је проф. др Велибор Васовић (Катедра за фармакологију и токсикологију, Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду). Предавање проф. др Васовића истакло је значај правовременог реаговања у хитним случајевима, као и које процедуре треба применити од стране грађанства у случајима који захтевају хитну помоћ и њихов утицај у даљем збрињавању и лечењу особе.

Друго предавање „Прехоспитално збрињавање повређених у масовној несрећи” одржала је асист. др сци мед Радојка Јокшић-Мазињанин (Катедра за ургентну медицину, Медицинси факултет, Универзитет у Новом Саду и Завод за хитну медицинску помоћ Нови Сад). Асист. др сци мед Јокшић-Мазињанин представила је савремене технике и технологије које постоје у свету у циљу брзог деловања на лицу места масовних несрећа, и указала на неопходност координације различитих система хитне помоћи у циљу пружања брзе и ефикасне помоћи.

Наредно предавање у Матици српској, у сарадњи са Војвођанским огранком Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, планирано је за 2. новембар 2023. године у 18 часова.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У уторак, 19. септембра, делегација Матице српске посетила је Градску библиотеку „Атанасије Стојковић“ у Руми. Том приликом је потписан споразум о сарадњи Матице српске и Градске библиотеке. Потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић потписао је споразум у име Матице српске у настојању да се сарадња ове две институције учврсти и настави у наредном периоду. Представници Одељења за књижевност и језик били су проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења, проф. др Радослав Ераковић и др Срђан Орсић. Они су одржали предавања са темом „Стваралачки портрет Атанасија Стојковића“. Ово предавање је одржано поводом 250 година од рођења Атанасија Стојковића (1773–1832), а у сусрет научном скупу Homo universalis Атанасије Стојковић који ће се одржати 17. новембра у Матици српској.

 2.2.2015-6У четвртак, 14. септембра 2023. године, у Културном центру Новог Сада одржана је промоција књиге Милована Видаковића „Млади Товија“, која је објављена пре месец дана у оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске. На промоцији књиге су говорили приређивачи емеритус проф. др Сава Дамјанов и проф. др Радослав Ераковић. Програм је водила Мирјана Фрау Гардиновачки, која је и ауторка документарне изложбе „Повест Милована Видаковића“. Изложбу можете погледати до 18. септембра у Ликовном салону Културног центра.

 2.2.2015-6У четвртак, 14. септембра, Матицу српску посетила је група учесника 53. Скупа слависта (семинара српског језика, књижевности и културе) у организацији Међународног славистичког центра на Филолошком факултету из Београда. Госте су дочекали секретар Одељења за књижевност и језик проф. др Исидора Бјелаковић и стручни сарадник Одељења мср Милена Кулић, а мр Драган Тубић је их је упутио у историјат Матице српске. Овом приликом су гости, који су пореклом из више европских и азијских земаља, обишли Матицу српску, Библиотеку Матице српске и упознали се са историјатом и савременом делатношћу институције. Представљене су им бројне културне и научне активности који се у Матици организују. Након обиласка, гостима су уручена пригодна Матичина периодична издања.

 2.2.2015-6У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је зборник радова „Поезија Слободана Ракитића“. Зборник је део едиције „Библиотека Змајева награда“, која је посвећена добитницима „Змајеве награде Матице српске“. Слободан Ракитић „Змајеву награду“ је добио 2010. године за збирку песама „Пламен и роса“ (у издању Српске књижевне задруге).

Зборник су уредили Иван Негришорац и Јелена Марићевић Балаћ. Рецензенти су Ђорђе Деспић и Срђан Орсић. Зборник отварају беседе Славка Гордића и Слободана Ракитића, а критичке прилоге о песнику писали су Јован Делић, Славко Гордић, Марко Паовица, Сања Перић, Јелена Марићевић Балаћ, Сања Париповић Крчмар, Саша Радојчић и Иван Негришорац. Објављен је и интервју са песником који је урадио Зоран Хр. Радисављевић, као и прилог за фото-биографију коју је написао Драган Лакићевић. Ауторке библиографије Слободана Ракитића су Гордана Ђилас, Меланија Блашковић и Каталин Рафа. Лектуру и коректуру радила је Милена Кулић, а технички уредник је Вукица Туцаков. Штампање ове публикације омогућили су Сајнос, Графит и Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.