У среду, 12.03. 2025. у Свечаној сали Матице српске, са почетком од 19 часова, врсни музичари и педагози, Михал Будински за виолином и Хилда Шван за клавиром, виртуозно су извели врло захтеван програм, на одушевљење бројне публике.

Хилда Шван је некадашња полазница Нулте групе за специјалне таленте при Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Кемала Гекића. Са шеснаест година је на истој академији уписала, а потом и завршила основне и мастер студије клавира у класи проф. Владимира Огаркова. Даље усавршавање наставила је у класи проф. Јокут Михаиловић на ФМУ у Београду, где је 2015. године стекла титулу доктора уметности. Освојила је многобројне награде, признања и била лауреат на домаћим и интернационалним такмичењима (Југославија, Србија, Италија, Француска). Четири године заредом (2021, 2022, 2023, 2024), била је официјелни пијаниста на интернационалном мајсторском курсу маестра Стефана Миленковића (International Music Institute). Као солиста наступала је у свим најзначајнијим салама у Србији, као и у Паризу, Бечу, Бадену, Дебрецину, Сегедину, Риму, Лондону, Норичу, Москви, Солт Лејк Ситију. Издваја се концерт са виолинисткињом Марином Јашвили у Градској кући (Нови Сад, 2007).

Михал Будински, виолиниста и педагог, своју уметничку каријеру започео је у бившој СФРЈ и до сада учествовао на преко 200 концерата као солиста са многим домаћим и страним пијанистима и оркестрима, али и као члан бројних камерних и оркестарских ансамбала. Још као ученик ниже и средње музичке школе „Исидор Бајић“, а потом као студент редовних и магистарских студија АУНС које је завршио у класи професора Дејана Михаиловића, Будински је учествовао на семинарима најистакнутијих домаћих и иностраних виолинста и педагога. Добитник је бројних награда и признања, на свим значајним догађајима бивше Југославије, као и у иностранству. Од 2008. до 2011. године био је солиста и концерт-мајстор реоснованог камерног ансамбла „Camerata Academica“ и у том периоду је сарађивао са водећим уметницима данашњице: Стефаном Миленковићем, Жерар Косеом, Имре Калманом, Боштјан Липовшеком, Дејаном Млађеновићем и др. До сада је одржао неколико семинара у више градова Србије, а учествовао је и у раду жирија на многим државним такмичењима, фестивалима и смотрама за гудаче.

Концерт је изазвао интересовање публике најразличитије старосне доби, као и медија, па га је тако у целости снимила екипа Радио телевизије Војводине. Уметници су се храбро и успешно ухватили у коштац са делима Прокофјева, Паганинија, Вијењавског, изазивајући бројне овације и позиве на бис, који је био спектакуларан; наиме, као омаж јеврејској култури, којој пореклом припада Хилда Шван, уметници су одабрали композицију „Нигун“ Ернеста Блоха, северноамеричког композитора јеврејског порекла, рођеног у Швајцарској. У свом трочланом делу „Бал Шем – Три слике из хасидског живота“, инспирисаном великим рабином Израелом Бен Елиезером, познатијим као Бал Шем Тов (Господар доброг имена), Блох се трудио да евоцира верско усхићење и атмосферу библијске свечаности. „Нигун“, други став овог дела, одише упливом источноевропског традиционалног мелоса, који је оставио дубок печат на Јевреје Ашкеназе. Међу Ашкеназима је потекао Хасидски покрет, чија је карактеристика снажно ослањање на мистични потенцијал песме и музике, а на чијем челу је стајао управо Бал Шем Тов. „Нигун“ у извођењу Хилде Шван и Михала Будинског достојно је одиграо своју улогу екстатичне духовне елевације, коју јој је композитор Ернест Блох наменио. Сви који су пропустили овај сјајан концерт, могу га погледати на линку 

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик, Матица српска и Српска књижевна задруга објавиле су „Сабрана дела Бранка Радичевића“, капитално издање које је приредио проф. др емеритус Душан Иванић. Ово издање представља најпотпунији збир стваралаштва једног од најзначајнијих песника српског романтизма, омогућавајући читаоцима увид у развој његовог поетског и књижевног израза. У „Сабраним делима“ објављене су песме Бранка Радичевића из 1847, песме из 1851. године, песме објављене изван збирки, песме из заоставштине, друге редакције, друге редакције песама из заоставштине, преводи, записи, огласи и преписка. Књига садржи и предговор приређивача, проф. др Душана Иванића, који кроз аналитички осврт представља Радичевићев поетски опус и значај његовог дела у контексту српске књижевности 19. века.

Рецензенти публикације су академик Јован Делић и проф. др Драган Станић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, а издање је објављено са циљем да се овај важан корпус српске књижевности учини доступним како стручној јавности, тако и ширем кругу читалаца.

У петак, 7. марта 2025. године, у Свечаној сали Матице српске, одржан је научни скуп „Српски народ у Славонији – историја и култура“. Скуп је одржан у организацији Крајишког одбора Матице српске, а приликом отварања поздравне речи присутнима упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Душан Иванић, председник Крајишког одбора и његово преосвештенство г. Јован (Ћулибрк), епископ пакрачко-славонски.

Радни део скупа састојао се од три сесије у оквиру којих је 35 учесника представило своје текстове из више научних дисциплина: историје, историје књижевности, географије, етнологије, фолклористике, филозофије, театрологије, лингвистике и музикологије. Било је говора о географским карактеристикама Славоније, демографији овог подручја, истакнутим Славонцима као историјским личностима, књижевном раду Срба у Славонији, стваралаштву значајних књижевника и уметника из Славоније, црквеној уметности Пакрачко-славонске епархије, фолклору Срба Западне Славоније, старој српској књизи у Славонији и бројним другим темама. У раду скупа учествовали су: др Јана М. Алексић, др Софија Божић, др Предраг Вајагић, др Жарко Војновић, проф. др Славица Гароња Радованац, др Милан Гулић, др Нино Делић, мр Миленко Заилац, др Бранко Златковић, проф. емеритус Душан Иванић, проф. др Војислав Јелић, проф. др Александар Јерков, Бојан Јовановић, др Александар Ковјанић, Владимир Котуровић, мср Милена Кулић, проф. др Александра Кучековић, мср Јован Ћеранић, др Александар Лукић, мср Вељко Максић, проф. др Горан Максимовић, проф. др Илија Марић, мр Дејан Милорадов, др Александра Михајловић, др Милан Мицић, Ђорђе Нешић, мр Јован Пејчић, Данко Перић, проф. др Предраг Петровић, Милан Радановић, др Небојша Стамболија, проф. др Растислав Стојсављевић, мср Марија С. Цветићанин, др Светлана Шеатовић и Вера Шарац Момчиловић. Чланови Организационог одбора били су: проф. др Драган Станић – председник, проф. др Душан Иванић и епископ пакрачко-славонски г. Јован (Ћулибрк) – заменици председника, као и чланови: др Софија Божић, проф. др Славица Гароња Радованац, проф. др Александра Кучековић, др Данка Лајић Михајловић, др Милан Мицић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, Боривој Чалић и др Светлана Шеатовић. Током рада скупа у два наврата наступила је Фолклорна група Завичајног удружења Славонаца из Земуна.

Одржавање научног скупа подржаo je Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак 3. марта у Сали за седнице Матице српске одржан је комеморативни скуп поводом смрти проф. др Љубомирке Кркљуш. На скупу су говорили проф. др Драган Станић председник Матице српске и др Урош Станковић, док је мср Драган Тубић прочитао писмо академика Василија Крестића.

Проф. др Љубомирка Кркљуш (1940-2024) била је потпредседник Матице српске, дугогодишњи секретар Одељења за друштвене науке и члан Управног одбора Матице српске.

У Центру за културу „Вук Караџић“ у Лозници, у среду, 5. марта 2025. године, отворена је манифестација „Свет жена – Емилија Поповић“, названа у част књижевнице, песникиње и члана сарадника Матице српске Емилије Поповић (1996–2024). Том приликом одржан је програм посвећен њеном стваралаштву и књизи „Упола саздани: мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића између митско-регилиозног и симболичког значења“ (Матица српска, 2024).

Присутне је поздравила мр Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, а потом се окупљенима обратила и градоначелница Лознице Драгана Лукић.

О животу и делу Емилије Поповић говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, мср Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, и мср Наташа Катић. У својим излагањима, они су истакли њену посвећеност књижевности, особеност њеног стваралачког израза, њену природу и врлине, као и вредност њене књиге која је објављена у едицији „Прва књига Матице српске“. Овај програм је окупио бројне поштоваоце Емилијиног рада, а манифестација „Свет жена – Емилија Поповић“ наставиће се низом културних садржаја у њену част.

У среду 26. 02. у Свечаној сали Матице српске, са почетком у 19 h, одржано је прво Музичко вече у текућој години, под називом „Рефлексије од Вивалдија до Равела” у извођењу истакнутих уметника, виолинисткиње Оливере Риалас и виолоночелисте Душана Стојановића.

Оливера (Јаковљевић) Риалас рано је препозната као музички таленат и Музичку академију у Београду завршила је у својој двадесет првој години. Постдипломске студије похађала је у Будимпешти, на Академији „Франц Лист”. Наступала је широм света, све време подучавајући младе нараштаје свирању на виолини. За свој педагошки рад, који је започела на Музичкој академији у Нишу, усавршавала се на Конзерваторијуму Long Island у Њујорку (од 2001. до 2009. године) и наставила по пресељењу на Кипар 2010. године. Почасни докторат Института Рома добила је 2022. године. Оснивач је већег броја такмичења и редовно наступа као солиста и као члан камерних ансамбала. Душан Стојановић је дипломирао на Факултету музичких уметности у Београду а диплому концертанта стекао је на конзерваторијуму у Шафхаузену у Швајцарској. Стално је запослен као вођа деонице виолончела и соло челиста Симфонијског оркестра РТС-а. Од 2018. је гостујући соло виолончелиста оркестра Опере и театра Мадленијанум, а често је ангажован и у иностранству – САД, Кина, Јапан, Кипар, Немачка, Италија, Грчка… Као дуо, Оливера и Душан наступају континуирано већ три године и имали су концерте у Србији и на Кипру.

У складу са називом концерта „Рефлексије од Вивалдија до Равела”, уметници су приредили својеврсно путовање кроз историју музике, које је отпочело добро познатим Вивалдијевим и Баховим деоницама а затим су кроз композиције Александра Вујића и Јаниса Ксанакиса представили непредвидиви и узбудљиви ритам уметничке музике ХХ века, склоне авангарди и експериментисању. Концерт је завршен капиталним делом Мориса Равела – „Сонатом за виолину и чело” (1922) у четири става, коју је уметник посветио „успомени на Клода Дебисија”. У кратким предасима, Оливера Риалас и Душан Стојановић делили су са публиком занимљиве информације и анегдоте о делима и композиторима. Тако смо чули да је Јанис Ксанакис, поред компоновања, био и успешан архитекта, а да је музику и своју целокупну делатност посматрао као тежњу за хармонијом Васељене, док је Александар Вујић своје композиције обрађивао у неколико верзија како би их прилагодио различитим саставима и комбинацијама инструмената у оквирима камерне музике. Публика је на концерт реаговала са одушевљењем, јер су уметници у своје извођење, сем неспорне виртуозности, унели много емоције и воље да унутрашњи дух сваког дела, његову покретачку снагу и raison d’être пренесу присутнима. У случају драматичних, ритмички разноликих деоница којима је Ксанакис успевао да додирне невидљиве струне у сваком од нас, а што не би било могуће без мајсторске интерпретације коју су нам синоћ приредили Оливера Риалас и Душан Стојановић, искуство је било катарзично. Уз захвалност уметницима, подстичемо оне који нису могли доћи да послушају цео концерт на следећем линку.

Вишегодишња сарадња Матице српске и Дома Јеврема Грујића у Београду, наставила се и током 2024. године. Наиме, Матица је портрет Марије Трандафил уступила Дому Јеврема Грујића за изложбу „Великанке српске културе” у оквиру које су изложени портрети, дела и предмети значајних жена које су нас задужиле својим културним радом и изнад свега доброчинством.

У пратећем програму изложбе, 20. фебруара 2025. године, одржано је и предавање посвећено Марији Трандафил, жени у чијем се здању, нешто мање од 100 година, налази седиште Матице српске. О животопису Марије Трандафил говорила је др Александра Новаков, члан Управног одбора Матице српске, а о њеним задужбинама др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Публика је била заинтересова за тему и након предавања настављен је разговор о овој великој добротворки.

У среду, 12. фебруара 2025. године, Матицу српску посетила је делегација Матице словачке, чије је седиште у Мартину. Матицу српску посетили су др Мариан Гешпер, председник Матице словачке, мр Петер Швантнер, директор Дома Матице словачке у Братислави, др Лукаш Перни, председник Културно-филозофског одељења Матице словачке, и мр Мартин Хајник, директор Чланског центра Матице словачке.

Госте су у Матици српској дочекали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар, проф. др Срђан Шљукић, потпредседник, др Јелена Веселинов, управник послова, и мср Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске. Састанку су присуствовали и др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, као и господин Мартин Пребуђила, члан и Матице српске и Матице словачке.

Током сусрета представљена су издања Матице српске, при чему је посебно истакнута њена дугогодишња посвећеност проучавању и очувању српско-словачких културних и научних веза. У разговорима је наглашен значај сарадње двеју Матица у области истраживања заједничке историје, језика и културе, као и важност континуираног неговања научне и стваралачке размене.

Посебна пажња посвећена је конкретним предлозима за продубљивање сарадње, посебно кроз организовање међународних научних конференција и заједничких издавачких подухвата. Такође је разматрана могућност унапређења међусобне сарадње између два најстарија часописа ових институција – „Летописа Матице српске“ и „Словенских погледа“ („Slovenské pohľady“), са циљем интензивније размене научних и културних садржаја.

Овај сусрет представља важан корак у даљем јачању културне, научне и стваралачке сарадње српске и словачке заједнице, као и унапређењу међусобног разумевања и повезаности кроз заједничке пројекте и иницијативе.

Издавачка делатност Матице српске обогаћена је капиталним делом у чијем стварању су учествовала три историчара уметности: Донка Станчић, др Зоран Ракић и др Ивана Женарју Рајовић. Свако од њих обрадио је различите сегменте грађе сакупљене на терену Сиринићке и Средачке жупе, током више истраживачких експедиција спроведених на тлу Косова и Метохије.

Цркве Сиринићке и Средачке жупе никада, до ове књиге, нису биле обједињене на једном месту, а нарочито је остало непознато и угрожено наслеђе XIX века. Уз ауторе, важном задатку да се ова грађа мапира и забележи драгоцен допринос је дала техничарка Гроздана Микитишин, која је заслужна за детаљно техничко снимање и каснију обраду свих цркава. Истовремено, обезбеђена је фото-документација са више стотина снимака. Теренски посао спроведен је у две кампање – августа месеца 2017. и 2021. године. У оквиру пројекта Центра за очување наслеђа Косова и Метохије „Mnemosyne”, аутори ове књиге обилазили су терен, описивали и пописивали штету и предлагали мере за обнову уништеног. Схваћено је да мале цркве нема ко да чува и да њихова судбина у будућности може бити неизвесна. Ова стручна монографија може се показати пресудном за мапирање, очување и трајно памћење српског наслеђа у деловима Косова и Метохије. Књига је структурирана у три сегмента, у којима је сваки аутор применио своју експертизу на један од периода или аспеката црквених споменика на тлу Сиринићке и Средачке жупе. Донка Станчић је обрадила црквене грађевине Сиринићке и Средачке жупе као архитектонска остварења. Проф. др Зоран Ракић аутор је сегмента о зидном сликарству XVI и XVII века у црквама Сиринићке и Средачке жупе. Др Ивана Женарју Рајовић у трећем сегменту књиге анализира сакралну уметност на подручју Сиринићке и Средачке жупе у ери османске власти (XVI–XX век). Резимеи и спискови преведени су на енглески језик, а књига, поред стандардних географског и именског регистра, располаже стручним и веома важним иконографским регистром – пописом тема приказаних у сликарству жупе.