2.2.2015-6У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је књига Владимира Вујића Величина и опадање евроамеричке културе и криза света. Књигу је приредио и предговор написао Владимир Димитријевић.

Владимир Вујић (1886–1951) коаутор виталистичко-прагматистичког манифеста „Нови хуманизам“ и аутор „Спутане и ослобођене мисли“, био је српски филозофски писац, преводилац и књижевни критичар. Ученик Михаила Петровића Аласа у области математике и Божидара Кнежевића у области филозофије, Вујић је еволуирао од следбеника идеја Анрија Бергсона и Вилијама Џејмса, преко прихватања историософије Освалда Шпенглера, до усвајања хришћанске мисли и идеологије „светосавља“, као, по Николају Велимировићу, „православља српског стила и искуства“.

Пред читаоцем ове књиге су текстови Владимира Вујића у којима се он бави кризом Европе и европоцентризма у међуратној мисли самих Европљана. Основне тезе свог погледа на овај проблем Вујић нуди у тексту „Тржиште и храм (Криза евроамеричке културе и криза света)“, који осветљава и остале огледе објављене у овој књизи. У поглављу „Књижевност и криза културе“ пратимо Вујићеве ставове о улози значајних књижевника у тумачењу епохе: ту је први Анатол Франс, писац из доба у коме Европа није сумњала у себе, и када је изгледало да ће њен монтењевско-просветитељски космополитизам бити трајан; одмах затим, Лав Толстој, човек који је уметности поставио захтеве морала, одбацујући ларпурлартистичку „одвезаност“ у сваком њеном облику; и, наравно, Достојевски, кога Вујић не сматра само писцем него и пророком, што за Запад не разуме, али кога ће Словени, градећи будућност човечанства, одлично разумети, не само као писца него и у државотворној и културотворној пракси.

У поглављу „Читање кризе“, дати су Вујићеви текстови који се баве кризеолошком мишљу Мигела де Унамуна, Жилијена Бенде, Гуљерма Ферера, Ј. Л. Фишера, Хермана Кајзерлинга, Пола Валерија. Поглавље „Човек, техника и пропаст Запада“ доноси два Вујићева огледа о Шпенглеру.

У поглављу „Постоји ли трећи пут?“ дат је оглед „Видовданска размишљања о култури“, који је нека врста сазирања алтернативног културног модела који би Словене зауставио да не иду у корак са остатком Европе, која је, по Вујићу, потонула у мрак без освита. Зарад контекстуализације Вујићеве мисли, потписник ових редова је, на крају, понудио оглед „Траговима биографије“.

 

 2.2.2015-6Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 507, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Злате Коцић, Ђорђа Нешића, Милисава Савића, Драге Кекановића, Мирослава Алексића, Здравка Миовчића, Петра Милошевића, Давида Турашвилија и Етеле Фаркашове. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о Миладину Ћулафићу, Душка Певуље о прози Радоја Домановића, одломак из књиге „Етка суровости” Хосе Оверхера и текст „Унизам у сликарству” Владислава Стшемињског. Тема рубрике „Сведочанства” су избор из писама Миодрага Булатовића која је приредио Радован Поповић и Десанка Максимовић о којој пише Иван Негришорац. Рубрика „Поводи” посвећена је Добрици Ћосићу кроз текстове Зорана Аврамовића и Тање Којић, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Миливој Ненин, Жарко Миленковић, Виолета Митровић, Јована Тодоровић, Нина Стокић и Маријана Јелисавчић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6У среду, 14. априла 2021. године у Матици српској одржано је онлајн предавање „Одрживи развој и пољопривреда”. Предавач је био проф. др Ђорђе Јовановић, вандредни професор Факултета за инжењерски менаџмент у Београду. Предавање је део научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”.

Проф. др Ђорђе Јовановић истакао је да се питања заштите животне средине и перспективе производње довољних количина и квалитета хране у будућности налазе на врху листе приоритета савременог друштва. Биоекономија (као савремени развојни концепт примењен у пољопривреди) као и простор АП Војводине су за Републику Србију (у том смислу) посебно значајни, као концепт и регија погодна за овакву врсту производње, како за домаће потребе, тако и за пласман ових производа на светско тржиште. Проф. Јовановић представио досадашње резултате актуелног истраживања чији је он руководилац које обухвата анализу различитих аспектата као и безбедносне изазове и ризике (еколошки, педолошки, хемијски, технолошки, квалитет и здравствена безбедност, и др.), као и могућности овакве производње у будућности, и направио поређење са прошлим, актуелним и будућим трендовима по свим овим питањима у свету и код нас.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу књижевну награду под именом „Бескрајни плави круг“. Награда се додељује на дан пишчеве смрти, 30. новембра сваке године, за роман који је објављен између 1. новембра претходне године и 1. новембра године у којој се награда даје. Петочлани Жири награде почео је са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу романе објављене после 1. новембра 2020. године (5 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За награду Бескрајни плави круг”) и тако предложе своје наслове.

 

 2.2.2015-6У петак, 2. априла 2020. године, у Свечаној сали Матице српске додељена је награда „Бескрајни плави круг“ за најбољи роман на српском језику 2019/2020. године. Награду је добио Драган Стојановић за роман „Тамна пучина“ (Дом културе Студентски град, Београд 2020). Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, уз подсећање да је награда „Бескрајни плави круг“ основана 2019. године у сарадњи са манифестацијом „Дани Милоша Црњанског“. Др Јелена Марићевић Балаћ прочитала је саопштење Жирија награде, а проф. др Александар Јовановић, председник Жирија, одржао је беседу „Приповедање о несрећи, доброти и култури“ о награђеној књизи. Након свечаног уручења награде, присутнима се обратио и Драган Стојановић. У музичком делу програма учествовали су проф. др Милица Стојадиновић, сопран и Бошко Стојадиновић, клавирска пратња. Програм је водила и одломке из награђене књиге је читала др Исидора Поповић.

 2.2.2015-6У овогодишњем мартовском броју „Летописа Матице српске“ објављен је тематски блок посвећен награди „Бескрајни плави круг“ у којем је објављено: образложење председника Жирија проф. др Александра Јовановића, беседа Драгана Стојановића и књижевнокритички текстови проф. др Горана Радоњића, проф. др Младена Шукала и др Јелене Марићевић Балаћ. За рубрику „Разговор“ урађен је интервју са добитником.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 

 2.2.2015-6У уторак, 30. марта 2021. године у Матици српској одржано је онлајн предавање „Финансирање пољопривредне производње и ЕУ фондови”. Предавач је била проф. др Мирјана Крањац, вандредни професор Факултета за инжењерски менаџмент у Београду; самостални саветник за предузетништво и телекомуникације у Покрајинском секретаријату за привреду и туризам. Предавање је део научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”. Проф. др Ђорђе Јовановић, професор Факултета за инжењерски менаџмент у Београду и руководилац пројекта Матице српске, представио је проф. др Мирјану Крањац.

Проф. др Мирјана Крањац представила је финансијске и друге показатеља стања у пољопривреди Србије и њено место међу земљама окружења. Током предавања анализиране су могућности финансирања зелене производње хране из националних и европских фондова и дате практичне смернице и модели за ефикасније аплицирање код фондова ЕУ и лакше достизање циљева који треба да се постигну реализацијом пројектних идеја, које за своје грантове поставља ЕУ.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Следеће предавање из овог циклуса можете пратити преко јутјуб канала Матице српске, 14. априла 2021. године у 12 сати. Предавање под називом „Одрживи развој и пољопривреда” одржаће проф. др Ђорђе Јовановић.

 

 2.2.2015-6У Свечаној сали Матице српске, 31. марта. 2021. године, приређен је концерт пијанисткиње Иде Пеличоли, без присуства публике. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Ида Пеличоли (Ida Pelliccioli) рођена је у Бергаму у Италији. Студирала је на Конзерваторијуму у Ници, а потом у школи за музику Алфред Корто у Паризу (Ecole Normale de Musique) у класи Сергеја Маркарова. Током студија, Ида је била носилац неколико стипендија, између осталих стипендије Фондације Зигмунд Залески и Фондације Алберт Русел. Похађала је мајсторске курсеве истакнутих професора као што су Жан-Клод Пентје, Жерар Вис. Стекла је диплому из педагогије и диплому из интерпретације на École Normale у Паризу. Стекла је двоструку мастер диплому на Универзитету у Сорбони – из италијанске литературе и историје Старе Грчке, са специјализацијом на тему музичке праксе током хеленистичке ере. Ида је наступала широм Европе и у Канади. Под покровитељством Јамахе у Италији, одржала је 2018. године соло реситал у Милану. Сада је први пут наступила у Србији.

На концерту су изведена дела Жана-Филипа Рамоа, Клода Дебисија и Исака Албениза.

Концерт су подржали Италијански институт за културу у Београду и Градска управа за културу Града Новог Сада.

Директан пренос програма публика је могла да пратити на You Tube каналу Матице српске.

 

 2.2.2015-6У Матици српској, у понедељак, 29. марта 2021. године, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Митар Вучуревић, председник Општине Житиште, потписали су Протокол о сарадњи са Општином Житиште. Протокол је закључен на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Општина Житиште остварују своју делатност. Од посебног значаја истакнуте су теме историја српских насеља и колонизације XX века у Житишту. Потписивању Протокола присуствова је и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Жири за доделу „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе” који је радио у саставу: проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Вељко Брборић, проф. др Мато Пижурица, председник Жирија, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Рада Стијовић, на седници одржаној 25. марта 2021. године, једногласно је донео одлуку о добитницима овог престижног признања за 2020. годину:

1. Академик Милорад Радовановић (постхумно) – за укупни допринос изучавању српског стандардног језика, социолингвистике и опште лингвистике.
2. Академик Слободан Реметић – за неговање српске језичке културе и укупни допринос српској лингвистичкој науци.
3. Радован Бели Марковић – за неговање српског књижевног језика и његових изражајних могућности.
4. Коларчева задужбина – за неговање српске језичке културе и ћириличног писма.

Награде ће бити уручене у Матици српској, а јавност ће о термину одржавања свечаности бити благовремено обавештена.

 2.2.2015-6На Сајму књига у Новом Саду који се ове године одржава у виртуелној форми, Матица српска, као издавач и проф. др Петар Пијановић као аутор, добили су Награду за издавачки подухват за књигу Петра Пијановића Српска култура у XVIII и XIX веку. Награда ја уручена предсендику Матице српске проф. др Драгану Станићу на свечаности одржаној на Новосадском сајму 24. марта 2021. године. Петар Пијановић није био у могућности да присуствује свечаности на којој је у име жирија о књизи говорила др Јелена Марићевић Балаћ. О свим сајамским Наградама одлуку је донео жири у саставу Фрања Петриновић, председник, Горан Ибрајтер и др Јелена Марићевић Балаћ, чланови. Награде је уручио генерални директор сајма мр Слободан Цветковић.