У уторак 24. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ одржано је предавање проф. др Владимира Симића под називом: „Православна уметност и културни модели: трансформације у XVIII веку“. На самом почетку присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић.
У свом предавању проф. др Владимир Симић говорио је о положају и значају Сремских Карловаца у периоду 18. века, концепту просветитељства код Срба у Хабзбуршкој монархији и њиховој комуникацији са барконим садржајима кроз православну уметност. Односно, Србима који су у један барокни простор унели византијско фрескосликарство, о развоју и утицајима који су се на простору Хабзбуршке монархије дешавали у комуникацији са тим садржајем.
Професор Симић је, говорећи о трансформацијама које су се дешавале, истакао да пример једне ликовне представе, која је, иако непромењена кроз векове, имала другачију рецепцију код посматрача у зависности од епохе у којој се посматрач налазио. То може значити да се у формалном виду није много тога променило, али да је у суштинском смислу дошло до велике промене.
Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.
У понедељак 23. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ проф. др емеритус Љиљана Пешикан Љуштановић оджала је предавање под називом: „Ерлангенски рукопис у историјском контексту“. На самом почетку присутнима се обратио секретар Матице српске др Милан Мицић.
У свом излагању проф. др емеритус Љиљана Пешикан Љуштановић истакла је да је Ерлагенски рукопис, због особености усменог стваралаштва, једна веома специфична тема. Ова тема се не може једноставно издвојити у просторном и временском одсечку јер тако не функционише. Преносећи се у непосредној контактној формулацији, усмена књижевност једноставно остаје у одређеној мери изван историјског сагледвања. Често се чини да је ова тема свевремена или безвремена врста сажетка коме је време небитно. Ипак, историја на њу свакако утиче, она настаје као нека врста амалгама између мита, веровања, религијских представа, историје и поетике која моћно обликује све садржинске елементе.
Ерлангенски рукопис представља општи пресек певања на Војној Граници. Једна од основних одлика рукописа је његова хетерогеност и по жанровској структури, националном осећању, као и по уметничкој вредности. Највећи број заузамају епске песме у којима се између осталих појављују Марко Краљевић, Бранковићи, волвода Јанко, Јакшићи и велики број хајдука и ускока.
Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.
У среду 18. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ одржано је предавање проф. др Игора Борозана под називом: „ Религиозно сликарство на тлу Карловачке митрополије 1830 – 1920.“ Поздравне речи присутнима упутио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.
У свом надахнутом предавању проф. др Игор Борозан говорио је о развоју религиозног сликарства кроз универзалну слику историје, прелазном периоду, српским назаренима и сликарству тихог чулства, развоју алтернативних путева, религиозном сликарству као историјској истини, симболизму и обнови средњовековља и врхунцу религиозног сликарства у случају Уроша Предића. Присутни су могли да чују о раду Константина Данила чији рад се кретао између класицизма бидермајера и назаренског романтизма, Димитрија Аврамовића, Павла Симића, паралелних путева Новака Радоњића и Ђуре Јакшића, стваралачком еклектицизму Аксентија Мародића, симболизму Ђорђа Крстића, Стевана Алексића и Паје Јовановића, али и о развоју и стваралаштву многих других.
Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.
Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику“ бр. LXVIII/1 за 2025. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објавили су радове Снежана Петровић, Марија Вучковић, Орсат Лигорио, Ана Кречмер, Стефан Здравинац, Миливој Алановић, Иван Књижар, Ана Миленковић, Војана Јаковљевић. У рубрици „Хроника“ објављен је рад Жарка Бошњаковића о Драгољубу Петровићу, а за рубрику „Критике и прикази“ писали су Јасна Влајић-Поповић, Јасмина Дражић, Татјана Самарџија и Балша Стипчевић.
Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети на сајту Матице српске.
У петак, 20. јуна, у Малој сали Матице српске, у 12.00 часова одржана је промоција зборника радова са међународног научног скупа „Срби у Банату“ који су 30. и 31. маја 2024. године у Темишвару организовали Савез Срба у Румунији и Матица српска. Поздравне речи присутнима упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и господин Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији. О самом зборнику своје утиске и запажања изнели су проф. др Ђура Харди и проф. др Слободан Бјелица са Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду, који су били и рецензенти публикације, др Саша Јашин, директор издавачке делатности Савеза Срба у Румунији, као и др Милан Мицић. У делу које је промовисано налази се 12 текстова из историје, обухватајући период од средњег до 20. века, као и из културне историје уопште, а њихови аутори су научни и културни радници и истраживачи: проф. др Снежана Божанић, др Јелена З. Веселинов, др Саша Јашин, др Милан Мицић, проф. др Ференц Ф. Немет, Радован Њежић, мр Павле Б. Орбовић, др Дејан Попов, Срђан Р. Сивчев, мр Драган Н. Тубић, др Золтан Л. Чемере, проф. др Ђура Харди и протојереј Благоје Чоботин. Уредници зборника су др Милан Мицић и др Саша Јашин.
Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
