Матицу српску је у понедељак, 19. маја, посетио Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал” из Израела, у пратњи супруге и Александра Николића, почасног конзула из Израела. Госте су дочекали проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, и Селимир Радуловић, уредник „Летописа Матице српске” и управник Библиотеке Матице српске. Проф. др Срђан Шљукић, је Ефраима Зурофа, почасног члана Матице српске, упознао са програмима обележавања два века „Летописа Матице српске” и 200 година од оснивања Матице српске и уручио му споменицу коју је Матица израдила поводом обележавања 150-годишњице од пресељења из Пеште у Нови Сад. Са историјатом најстарије књижевне, културне и научне установе српског народа, као и њеним радом и организационом структуром данас, госте је упознала др Јелена Веселинов. Позив на сарадњу са нашим најстаријим књижевним часописом госту је упутио Селимир Радуловић. Господин Зуроф је исказао задовољство посетом Матици српској и упутио честитке поводом значајних јубилеја.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 515, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ђорђа Писарева, Бошка Томашевића, Амара Личине, Милана Тодорова, те преводи поезије Ане Аркатове и прозе Ибрахима Калина. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Недића о вредносним оквирима данашње српске књижевности, Милене Лисице о Момчилу Настасијевићу, Маје Медан Орсић о Милану Дединцу и Владиславу Петковићу Дису, те Иване З. Танасијевић о карактеристикама српске прозе на размеђи шездесетих и седамдесетих година двадесетог века. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Ђорђа Писарева кроз текстове Илије Бакића и Симона Грабовца, књига о Божидару Вуковићу о којој пише Светлана Томин, као и Иван Негришорац, добитник награде „Дејан Медаковић”, о коме пише Бошко Сувајџић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марија Слобода, Милена Кулић, Марко Паовица, Марија Цветићанин, Павле Зељић и Јелена Зеленовић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У понедељак, 12. маја 2025. године са почетком у 12 часова oдржан је Дан Призренске богословије у Матици српској. На самом почетку богослови Призренске богословије отпевали су песму: „У граду твоме Призрену”. Поздравне речи упутили су: председник Матице српске, проф. др Драган Станић, архимандрит Михаило (Тошић), игуман манастира Светих Архангела код Призрена и председница Косовскометохијског одбора Матице српске проф. др Валентина Питулић. Др Александра Новаков је подсетила на историјат Призренске богословије. Констатовала је да: „Животни пут Призренске богословије није био нимало лак, сналазиле су је све недаће кроз које је пролазио и српски народ, али се она дизала из пепела и није посустајала. Једно од најважнијих достигнућа Срба у Старој Србији у оквирима Османског царства јесте оснивање и рад Богословије у Призрену, пре 154 године. Богословија је била духовни стуб на којем је почивала целокупна просвета, али и из којег је потицала црквена јерархија. Богословија је после Првог светског рата радила са два наставна плана: скраћеним, који је био привремени, и који се састојао од више убрзаних течајева у трајању од по неколико месеци; и редовним, у четворогодишњем трајању, а све због недостатка наставног кадра, али и свештеника који су у великом броју страдали за време рата. Након Другог светског рата Богословија је, као потпорни стуб православне вере, одолевала жестоким нападима, како албанских екстремиста, тако и комуниста, борила се са тешким финансијским стањем, али је у овом периоду постала путоказ у који је гледао читав српски народ на Косову и Метохији, где је вера у Бога и даље била неупитна. Након бомбардовања 1999. године богословија је наставила свој рад у Нишу, где је подигнуто велелепно здање средствима Задужбине Симе Андрејевића Игуманова. Зграде Призренске богословије постале су уточиште за људе разних конфесија и народности. Била је симбол опстанка и отпора, све до Мартовског погрома 2004. године, када су све зграде спаљене и девастиране. Уместо да Призренска богословија нестане заувек, она се умножила, две богословије су наставиле са радом и у Нишу (1999) и у Призрену (2011)”, рекла је др Новаков. (more…)

У среду, 7. маја, у Културном центру Зрењанина отворена је манифестација „Дани Матице српске“. Посетиоцима су се обратили Ђорђо Прстојевић уредник трибинског програма Културног центра, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и др Јелена Веселинов управник послова Матице српске. На свечаном отварању манифестације отворена је изложба “Задужбинари и добротвори Матице српске”, ауторке др Јелена Веселинов. Сарадници на дизајну изложбе били су Небојша Рељић и Јована Веселинов. У наставку манифестације ће у среду, 14. маја у 19 часова у Културном центру Зрењанина др Јелена Веселинов одржати предавање “Моћ задужбинарства – стварање бољег друштва”, а у среду 28. маја у 19 часова у Барокној сали Градске куће др Милан Мицић ће говорити о колонистима на простору Баната.

У Москви је 22. и 23. априла 2025. године одржан међународни научни скуп под називом „Узајамне везе руске и српске културе у огледалу историје школства XVIII и почетка XX века: личности, идеје, пракса, институције“, организован поводом 300. годишњице просветитељске мисије Максима Суворова на српском подручју.

Скуп су организовали Институт славистике Руске академије наука, Матица српска и Руско историјско друштво, а окупио је бројне стручњаке и научнике из области историје, славистике, језика, књижевности и културологије. Учесници су разматрали кључне моменте у развоју образовања у српским и руским земљама, са посебним акцентом на идејне и институционалне утицаје, као и на личности које су допринеле културним и просветним везама два народа. Поздравне речи су одржали Константин Владимирович Никифоров, директор Института за славистику РАН, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Руслан Гагкујев, председник Управног одбора Руског историјског друштва. Своја излагања су представили и истраживачи из Србије: проф. др Ненад Нинковић, доц. др Наташа Танчић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Вања Станишић, др Милена Зорић Латовљев, проф. др Исидора Бјелаковић, др Ана Мацановић, др Владислав Пузовић и др Ружица Љовушкина.

Скуп је потврдио значај историјског дијалога и сарадње у области културе и образовања, као и актуелност теме у савременим истраживањима културне и образовне размене између Србије и Русије.