У оквиру Едиције „Документ” Рукописног одељења Матица српска је објавила књигу Урош Предић Писма породици Милутиновић коју је приредила Јана Богдановић.

У књизи се налазе писма Уроша Предића писана члановима породице Милутиновић у периоду од 1905. до 1951. године. Урош Предић писао је Славки Милутиновић, Николи Милутиновићу (секретар Матице српске и уредник Летописа Матице српске) и Кости Милутиновићу (универзитетски професор).

„Занимљиви су посебно и крокији-медаљони у којима он описује своје савременике: пријатеља Богдана Дунђерског, критичара Богдана Поповића, као и свог земљака и ‘парњака’ Пају Јовановића… Оно што смо већ сазнали из књиге Сликарево перо – да је Предић био човек широких интересовања – доказује се и у овој књизи, у којој приређивач Јана Богдановић посебно истиче Предићеве излете у поезију и преводилаштво. Али, оно што највише може да плени читаоце – без обзира на образовање и посебна интересовања – јесте сликарев живи дух који не гасне ни у позној старости, подгреван чини се оном стваралачком животворном ватром без које нема ниједне велике уметности.” (Из рецензије дописног члана САНУ проф. др Горане Раичевић.)

„У писмима Уроша Предића пронаћи ћемо како није волео исхитрено сврставање у медиј који за њега није био примаран (баш у случају писане речи). Међутим, у овим писмима приметићемо колико опрезно сликар анализира захтеве који су пред њега постављени, у непогрешивом и поштеном приступу према сваком поступку и послу подједнако, у вечито одмереном тону испуњеног присним речима и искреним мислима.” (Из рецензије др Данила Вуксановића.)

Књига има 188 страна, подељена је на 4 целине назначене именима чланова породице Милутиновић којима је Урош Предић слао писма, додатком у ком се налазе стихови познатог сликара као и прилозима и именским регистром.

Штампање ове књиге омогућили су Град Нови Сад – Градска управа за културу, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Фондација Миле Драгић.