2.2.2015-6У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига Упанишаде. Превод са санскрта, предговор, коментаре, објашљења и показатељ имена и појмова урадио је Светислав Костић, дугугодишњи професор индијских језика на Карловом универзитету у Прагу.

У Упанишадама се први пут појављују мисли о постојању једног највишег бића. Од друге половине 19. века у Европи се Упанишадама посвећује велика пажња. Са великим одушевљењем их је писао и немачки филозоф Артур Шопенхауер и то у Дипероновом преводу на латински, и о њима је написао: „Ово је најузвишеније дело на свету. Оно је утеха мога живота и биће и утеха мога умирања“. У последња два столећа је изашао низ превода и расправа на европским језицима. Најважније до њих су укључене у преглед изворних издања и превода на крају ове књиге. Разумевање ових текстова и понирање у дубину староиндијске философско-религијске мисли није могуће без детаљних објашњења и коментара. Објављени превод полази управо од претпоставке да већина читалаца не познаје основе староиндијске религиозности, не зна скоро ништа о ведским обредима и обредним радњама које су темељ упанишадског учења.

Рецензенти ове књиге су проф. др Александар Петровић и др Момир Никић, а књига је објављена као шеста књига у оквиру пројекта Матице српске „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ (руководилац пројекта проф. др Александар Петровић). Штампање ове књиге омогућили су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Comments are closed.