У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављена је монографија „Српско друштво на прелазу векова и размеђу светова“ аутора проф. др Милована Митровића.
Милован Митровић као један од ретких професора социологије који не бежи од суочавања са савременошћу, у овом штиву се хвата у коштац с описаним проблемским клупком, у настојању да себи и читаоцима феномене који из тог клупка севају као варнице објасни онолоко колико му научна метода то омогућује. У ту сврху најпре излаже теоријско-методолошко становише с којег ће приступити разматраним проблемима на распону од економије, друштва и културе до политике и свакодневице.
Наслов ове књиге с поднасловом већ указује на проблемско подручје којем аутор повећује своју истраживачку пажњу. Реч је о проблемима инхерентним српском друштву који су се кумулисали у току последњих стотину година. Реч је о последицама социјално-политичких експеримената, последицама југословенског пројекта између два рата а потом о последицама синтезе југословенства с експериментом социјализма и титоизма. У тим збивањима Србија је као самоукинута држава у име југословенства и потиснута до одсуства гласа у време титоизма а у име братства и јединства, претрпела озбиљна оштећења. Ова се огледају у симптоматичној дезоријентисаности у погледу одређења националног интереса, што је дошло до пуног израза у време разбијања заједничке државе током деведесетих година, затим у економском руинирању и пљачкању земље, до видљивог одсуства националне елите с неопходном друштвеном укорењеношћу и националном самоувереношћу. Ти проблеми максимално долазе до изражаја после 5. октобра 2000, када је земља предата западним силама, када је инсталирана квазиелита кренула у распродају привреде и ресурса, у дириговано уништење војске, тајкунску приватизацију и криминализацију друштве од дна до врха, до предаје Косова и Метохије као дела државне територије. У резултанти, Србија је сведена на полуколонију с компрадорском елитом која обмањује и себе и народ лепим причама док марионетски скужи бесперспективној Европској унији, САД као империји у опадању, Енглеској као пропалој империји и Немачкој на путу да поново постане џин без мозга, којој се придружује Француска као ничим заслужан нити осведочен али зато хроничан «пријатељ Србије» (из рецензије проф. др Милана Брдара).
Већ сам попис тема којима се професор Митровић у овој књизи бави говори о свеобухватности захвата којим је минуциозно и критички анализирао стање у коме се наше друштво налази, нудећи решења за излаз из њега. Текстови су писани есејистички, често се не бежи ни од личног осврта на ствари и догађаје, али провејава очигледна забринутост аутора и добронамерни приступ. Наравно, рецензенти се не морају у свему сложити са аутором, али да је доследно спроведен један оригинални и плодотворан истраживачки приступ – у то нема сумње (из рецензије проф. др Ђорђа Игњатовића).
Сумирајући претходна разматрања аутор закључује да је савремено српско друштво и данас, на прелазу векова и миленијума, геополитички разапето између колективног Запада у опадању и политичког Истока који се економски опоравља и војно-технолошки уздиже. Провлачећи се кроз опасно супротстављене и укрштене рогове наметнутих историјско-стратешких дилема и глобалног сукобљавања великих сила, Србија и српски народ су принуђени да што је могуће боље и више у свим областима друштвеног деловања и свакодневног живота изналазе свој сопствени – „трећи пут“. На том путу би ваљало да се бирају решења којима се најефикасније бране угрожени државни интегритет и суверенитет, чува сопствени национални и културни идентитет (самосвојност) и штите свакодневни начин личног и колективног живота (из рецензије академика Часлава Оцића).
Овај сводни (документарни и тестаментарни, неретко пророчки) спис професора Митровића који у фокусу има крупна (егзистенцијална) питања српског друштва („на прелазу векова и размеђу светова“) местимично је обогаћен напоменама (чак и анегдотског карактера) које на специфичан начин бацају светло на – сувремени и савремени – контекст. То омогућава читаоцима да извуку поуке из прошлости, сниме стање и потенцијале и размотре куда иде Србија, односно куда може и треба да иде у контексту растуће глобалне међузависности, згушњавања и убрзања историје. Студија професора Митровића незаобилазна је основа за дијалог о будућности Србије (из рецензије академика Часлава Оцића).
Обим књиге је 495 страна, уз Предговор, садржано је пет глава и део насловљен Уместо закључака, затим Коришћена литература, Индекс имена и Белешка о писцу.
Главни уредник је проф. др Срђан Шљукић. Рецензенти су: академик Часлав Оцић , проф. др Милан Брдар и проф. др Ђорђе Игњатовић. Штампање књиге омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Фондација Миле Драгић.
Ово издање објављено је у оквиру најаве великог јубилеја „Два века Матице српске”.