У издању Косовскометохијског одбора Матице српске, Архива Косова и Метохије и Дома културе „Грачаница” објављена је монографија „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина”, ауторке проф. др Митре Рељић, друго, проширено издање.
Матица српска се најискреније диви и захваљује професорки Митри Рељић на херојском подвижништву и труду за све што је учинила да се овако важна књига напише и илуструје.
Књига је резултат вишегодишњег прикупљања и обраде споменичких натписа са порушених камених белега, као и података са поломљених или ишчупаних дрвених крстова, уништених спомен-чесми подигнутих на гробљима, лимених плочица постављаних (уместо крстова) изнад глава упокојених и убијених Срба и неидентификованих страдалника током ратних сукоба 1999. године и након њих.
Друго издање књиге иницирано је не само заинтересованошћу читалаца за њено прво издање него, и пре свега, насушном потребом да се књига допуни подацима са гробаља која, услед свакојаких препрека, нису уврштена у прво издање (с обзиром на размере страдања српских гробаља, и са овом допуном, књигом је обухваћен само део уништеног сепулкрaлног наслеђа). Нови увиди стицани у наставку теренског рада и уврштавање у књигу додатне грађе изискивали су и потребу допуне појединих одељака у првом делу књиге (посебно одељака „Језик споменичких натписа” и „Антропонимија на срушеним надгробницима”), као и корекцију статистичких података. Учињена је и техничка измена у другом поглављу књиге, па је, уместо по областима, грађа разврстана по општинама. Обиласком појединих старих гробаља, цркава и црквишта – оних до којих Срби одавно не стижу, али и понеких гробљанских локација које, што због атака албанских екстремиста што због нашег немара, страдају пред нашим очима, спонтано се јавила и потреба да се у посебном поглављу (Додатку) у најкраћем опише тренутно стање невеликог броја старих гробаља и цркава до којих је ауторка у међувремену успела да стигне. Књига је допуњена и новом, накнадно консултованом, литературом.
Професорка Рељић је обишла и пописала уништене споменике и споменичке натписи на гробљима у: Општини Вучитрн (Виљанце (Виланце), Врница, Вучитрн; Општини Глоговац (Доњи Забел); Општина Гњилане (Гњилане, Горњи Ливоч, Жегра); Општини Дечани (Дечани); Општини Ђаковица (Ђаковица); Општини Исток (Ђураковац, Исток, Старо источко гробље, Ново источко гробље, Љубожда, Србобран, Суви Лукавац); Општини Косово Поље (Косово Поље); Општини Косовска Митровица (Косовска Митровица (Католичка парцела на градском гробљу у Косовској Митровици, Старо гробље у портиХрама Светог Саве); Општини Обилић (Милошево); Општини Ораховац (Ораховац); Општини Пећ (Бело Поље, Брестовик, Витомирица, Враговац, Љевоша, Пећ, Сига); Општини Призрен (Призрен); Општини Приштина (Приштина, Градско православно гробље у Приштини, Парцела посмртно унижених страдалника на градском православном гробљу, Старо гробље уз Цркву Светог Николе); Општини Урошевац (Горње Неродимље, Српски Бабуш); Монашка гробља (Монашко гробље у Зочишту и Монашко гробље у Девичу). Прегледана су и стара и најстарија српска гробља (са споменицима без натписа) у местима: Бућане (Бучане), Валач, Гулије, Косовска Митровица, Мали Звечан, Пиштане и Рудник.
Рецензенти књиге су: академик Предраг Пипер , проф. др Марта Вукотић, проф. др Софија Милорадовић, мр Живојин Ракочевић. Штампање ове књиге омогућили су: Министарство културе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Фондација Миле Драгић и Задужбина Светог манастира Хиландара.
Стручни сараɡник издања је др Александра Новаков, лектор Татјана Пивнички Дринић, коректор Владимир Николић. Резиме на енглески језик превела је Љиљана Тубић, на руски језик др Анжела Прохорова и на немачки језик Cristine Annemarie Ilić. Технички је књигу уреɡила Вукица Туцаков а прелом Владимир Ватић. Књигу је одштампала штампарија Интерклима-графика, Врњци.
Професорка Рељић у виду посвете је написала: „С молитвеним сећањем на посмртно убијане, и без гробосклона остале бебе из колевке, ɡевојчице и ɡечаке, млаɡиће, ɡевојке, старце. На ɡавно и неɡавно уснуле наше очеве и мајке, браћу и сестре, кћери, синове, пријатеље, на оне, само Вишњем познате, који леже поɡ безименим хумкама и које нема ко ɡа помене. На за Отаџбину пале војнике, жанɡаре, пилоте, свештенике, стуɡенте, ђаке, учитеље, лекаре, песнике, болничарке, зиɡаре, ɡомаћице, шумаре, тежаке, руɡаре… На све Раɡмиле и Раɡомире, Миланке и Миловане, Добрије и Добринке, Стојане и Стојанке, Јаблане и Ковиљке, Јеремије, Јефимије, Пантелије, Ристосије.. ”