У среду, 7. маја, у Културном центру Зрењанина отворена је манифестација „Дани Матице српске“. Посетиоцима су се обратили Ђорђо Прстојевић уредник трибинског програма Културног центра, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и др Јелена Веселинов управник послова Матице српске. На свечаном отварању манифестације отворена је изложба “Задужбинари и добротвори Матице српске”, ауторке др Јелена Веселинов. Сарадници на дизајну изложбе били су Небојша Рељић и Јована Веселинов. У наставку манифестације ће у среду, 14. маја у 19 часова у Културном центру Зрењанина др Јелена Веселинов одржати предавање “Моћ задужбинарства – стварање бољег друштва”, а у среду 28. маја у 19 часова у Барокној сали Градске куће др Милан Мицић ће говорити о колонистима на простору Баната.

У Москви је 22. и 23. априла 2025. године одржан међународни научни скуп под називом „Узајамне везе руске и српске културе у огледалу историје школства XVIII и почетка XX века: личности, идеје, пракса, институције“, организован поводом 300. годишњице просветитељске мисије Максима Суворова на српском подручју.

Скуп су организовали Институт славистике Руске академије наука, Матица српска и Руско историјско друштво, а окупио је бројне стручњаке и научнике из области историје, славистике, језика, књижевности и културологије. Учесници су разматрали кључне моменте у развоју образовања у српским и руским земљама, са посебним акцентом на идејне и институционалне утицаје, као и на личности које су допринеле културним и просветним везама два народа. Поздравне речи су одржали Константин Владимирович Никифоров, директор Института за славистику РАН, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Руслан Гагкујев, председник Управног одбора Руског историјског друштва. Своја излагања су представили и истраживачи из Србије: проф. др Ненад Нинковић, доц. др Наташа Танчић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Вања Станишић, др Милена Зорић Латовљев, проф. др Исидора Бјелаковић, др Ана Мацановић, др Владислав Пузовић и др Ружица Љовушкина.

Скуп је потврдио значај историјског дијалога и сарадње у области културе и образовања, као и актуелност теме у савременим истраживањима културне и образовне размене између Србије и Русије.

У понедељак, 28. априла 2025. године, у сали за седнице Матице српске свечано су уручене „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе“, престижна признања која се додељују појединцима и институцијама за изузетан допринос очувању, проучавању и унапређивању српског језика и језичке културе.

Повеља је додељена проф. др Вељку Брборићу за укупни допринос неговању српског језика и српске језичке културе. Академија наука и умјетности Републике Српске добила је признање за посвећеност проучавању и заштити српског језика и ћириличког писма и неговање српске језичке културе. У име Академије награду је примио проф. др Срето Танасић, редовни члан АНУРС-а.

Повеља је постхумно додељена Радославу Петковићу за неговање српског језика и његових изражајних могућности, а награду је примила проф. др Владислава Гордић Петковић.

Такође, постхумно је награђен и проф. др Зоран Ђерић за неговање српског језика и његових изражајних могућности, а признање је у његово име примио господин Зоран Суботички.

О награђенима су говорили чланови жирија: проф. др Драган Станић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Срето Танасић, који су истакли значај доследног неговања српског језика као кључног елемента културног и националног идентитета. Награђени су се пригодним говорима обратили присутнима. Програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Овом свечаношћу Матица српска наставља своју мисију у афирмацији и очувању језичке културе као темељног дела српског духовног простора. Цела свечаност је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

„Темишварски зборник” је периодична публикација која је покренута 1991. године са циљем да се истражи и представи историја и култура српског народа у Румунији, као и да се осветли значај и утицај српско-румунске везе кроз време.

Ове године из штампе је изашао шеснаести број „Темишварског зборника” у којем су у сталној рубрици „Чланци” објављени прилози: Снежане Мишић, Наташе Марјановић, Octavia Nedelcu и Божидара Панића. Рубрика „Прилози и грађа” доноси текстове Милана Дујмова, Дејана Попова и Зорана Маркова. У рубрика „Сведочанства” можете прочитати текстове Јована Касаша, Стевана Бугарског и Живка Милина.

Уредништво је радило у саставу: господин Стеван Бугарски (главни уредник), академик Иван Алексејевич Чарота (Белорусија), проф. др Ђорђе Ђурић, др Бранка Кулић, др Весна Марјановић, др Душан Ј. Попов, проф. др Миља Радан.

Лектуру је радила Александра Николић, коректуру мср Љиљана Дражић и регистре Владимир Николић. Белешке о ауторима написао је Бранислав Карановић, преводе на румунски и енглески урадио је Дејан Попов, док је технички уредник била Вукица Туцаков.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру пројекта „Матица српска: у сусрет публици“, у четвртак 24. априла у Културној станици Свилара отворена је изложба „Отисак за два века Летописа“ и одржан разговор са аутором поставке, др Данилом Вуксановићем. Овим догађајем наставља се успешна сарадња Матице српске и Мреже културних станица, започета 2024. године уз подршку Града Новог Сада.

Изложба је део програма обележавања великог јубилеја – 200 година од оснивања Летописа Матице српске, најдуговечнијег књижевног часописа у свету. У разговору који је са аутором водила др Јелена Веселинов, управницом послова Матице српске публика је имала прилику да сазна више о значају културног наслеђа, улози уметности у његовом очувању, као и о уметничкој интерпретацији и оживљавању наслеђа које баштини Матица српска.

Изложба представља графичке радове настале на основу визуелних елемената из историје Летописа, попут насловних страна, вињета, илустрација и иницијала. Аутор је позвао графичаре да кроз различите технике, инспирисани факсимилима старих бројева, створе нове уметничке отиске. Уметници који су својим делима дали допринос изложби и донирали 10 отисака својих графика Матици српској поводом јубилеја су: Горан Кнежевић, Снежана Петровић, Јелена Средановић, Милан Игњатовић, Александар Лека Младеновић, Вида Стефановић, Зоран Тодовић, Сајака Кавамура, Сања Жигић, Никола Илић, Вишња Николић, Владо Њаради, Угљеша Цолић и Данило Вуксановић.

Изложба ће бити отворена до 6. маја 2025. године, а улаз је слободан.