У Свечаној сали Матице српске, у петак, 24. децембра, одржана је свечаност Дан добротвора Матице српске, на којој су уручене захвалнице добротворима и доброчинитељима за 2020. и 2021. годину. Председник Матице српске проф. др Драган Станић је том приликом покрајинској секретарки за културу, информисање и односе са верским заједницама госпођи Драгани Милошевић уручио Споменицу Матице српске, у знак добре сарадње и снажне подршке, коју Покрајинска влада и Покрајински секретаријат пружају најстаријој српској књижевној, културној и научној институцији. Уз пригодан програм у коме су учествовали Максим Мудринић, гајдаш и др Исидора Поповић, добротворима и дародавцима су се захвалили и захвалнице уручили председник проф. др Драган Станић и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Поводом 60 година од оснивања Рукописног одељења Матице српске (1961–2021) у фоајеу овог здања, председник Матице српске проф. др Драган Станић отворио је изложбу „Од Србско-народне сбирке до данас“ ауторке мср Александре Јовановић, стручног сарадника Рукописног одељења Матице српске. О поставци су говорилe управник Рукописног одељења Матице српске проф. др Зорица Хаџић и ауторка.

У четвртак, 23. децембра 2021. године, Матицу српску посетила је делегација Теслине научне фондације из Филаделфије: Никола Лончар, председник, Зоран Ђуловић, председник за Србију, и Марко Лопушина, почасни директор. Госте је примио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Том приликом професору Станићу за вишегодишњи патриотски рад уручен је Орден Николе Тесле, захвалница и значка.

Зборник Матице српске за ликовне уметности задржао је концепцију научног часописа за теме из области ликовних уметности.

Током 2021. године Уредништво Зборника Матице српске за ликовне уметности, чији састав је прихваћен на седници Управног одбора Матице српске одржаној 5. октобра 2020. радило је у следећем саставу:

ВЛАДИМИР СИМИЋ, главни и одговорни уредник (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), МИОДРАГ МАРКОВИЋ (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), БРАНИСЛАВ ТОДИЋ (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), ИДИЈА МЕРЕНИК (Универзитет у Београду – Филозофски факултет)
ИГОР БОРОЗАН (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), ДАНИЦА ПОПОВИЋ (Балканолошки институт САНУ), ДРАГАН ДАМЈАНОВИЋ (Универзитет у Загребу – Филозофски факултет), ALINA PAYNE (Harvard University, USA), TÜLAY ARTAN (Sabancı University, Istanbul), ANA ШВЕРКО (Институт за повијест умјетности, Сплит), ИВАН ДРПИЋ (University of Pennsylvania, USA), BISSERA PENTCHEVA (Stanford University, USA), FRIEDRICH POLLEROß (University of Vienna), IVÁN SZÁNTÓ (Eötvös Loránd University, Budapest)

Урађен је нови УДК број и добијени су ДОИ бројеви.

Садржај свеске бр. 49 чине: чланци, расправе, прилози (16 радова) и прикази (6 радова), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Географски региста, списак рецензената и Упутство за ауторе.

У рубрици ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИ објављени су радови Бранке Ч. Вранешевић, Драгане С. Павловић, Ангелине Р. Милосављевић, Александре П. Кучековић, Милене Г. Врбашки, Ане Д. Костић, Вука Ф. Даутовића, Вање В. Стојковић, Јоване Д. Миловановић Гордане С. Крстић Фај, Огњена Д. Минића, Тадиеа Б. Стефановића, Марије С. Клименко, Манојла M. Маравића, Соње Р. Јанков, И Милене Б. Јокановић. У рубрици ПРИКАЗИ објављени су радови Максимилијана Г. Дорословачког, Ana F. Šeparović, Саше М. Брајовић, Николе М. Ивановића, Весне С. Гајић и Игора Б. Борозана.

Комплетан PDF свих Зборника налази се на линку и у Репозиторијуму Народне библиотеке Србије.

Током 2021. године Уредништво Зборника Матице српске за сценске уметности и музику, чији састав је прихваћен на седници Управног одбора Матице српске одржаној 5. октобра 2020. радило је у следећем саставу:
др Катарина Томашевић, главни и одговорни уредник, проф. др Живко Поповић, заменик главног и одговорног уредника, проф. др Мирјана Веселиновић Хофман, проф. др Зоран Ђерић, проф. др Каталин Каич, др Зоран Максимовић, проф. др Ивана Перковић, проф. др Ира Проданов Крајишник, др Александра Васић, научни сарадник МИСАНУ, проф. др Јернеј Вајс (Словенија), проф. др Јадвига Сопчак (Пољска)

Садржај свеске бр. 65 чине: студије, чланци, расправе (8 радова); сећања, грађа, прилози (1 рад); прикази (4 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, списак рецензената, Упутство за ауторе и списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објавили су радови: Иване Б. Перковић, Јасне Д. Танасијевић, коаутзорски рад Наташе Д. Марјановићи Монике Ј. Новаковић, Др Александра Н. Васића, Горана Т. Гаврића, Иване М. Мараш, Љубице M. Ристовски и Ницеа Ј. Фрацилеа. У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ, објављен је рад Свјетлане Р. Огњеновић, а у трећој рубрици објављени су ПРИКАЗИ Стефана З. Савића, Љубице M. Ристовски 2 приказа), Зорана Максимовића и Иване Медић.

Комплетан PDF свих Зборника налази се на линку.

У понедељак, 20. децембра, у Свечаној сали Матице српске, у организацији Одељења за књижевност и језик, одржан је научни скуп „Ђорђе Натошевић у свом и нашем времену“. Скуп је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Поздравну реч присутнима упутио је и проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност. Радни део скупа састојао се од две сесије, у оквиру којих је представљено 15 радова из неколико научних дисциплина, пре свега историје, књижевности, педагогије и историје језика. Своје радове на скупу изложили су: Горан Васин, Ненад Нинковић, Светлана Лазић, Александра Илић Рајковић, Зорослав Спевак, Милена Зорић, Зоран Милошевић, Иван Негришорац, Душан Иванић, Јован Делић, Татјана Јовићевић, Гордана Ђилас, Александар Милановић, Зорица Хаџић и Исидора Бјелаковић.

Учесници скупа су сагледали стваралаштво и живот Ђорђа Натошевића из најразличитијих аспеката – његов педагошки рад, историјски контекст у којем је стасавао и радио, његово дело са историјско-књижевне перспективе, али и из домена језика којим се служио. У току следеће године биће објављен зборник радова са овог скупа. На скупу је изложена и електронска изложба „Ђорђе Натошевић – одабране архивалије из збирке Рукописног одељења Матице српске“ (аутор: виши архивиста мср Александра Јовановић).

Реализацију овог догађаја помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 17. децембра 2021. године, у Амбасади Републике Србије у Јапану одржан је културни догађај „Јован Дучић – грађанин света“. Програм је организован поводом обележавања 150 година од рођења песника, дипломате и академика Јована Дучића. Програм су отворили амбасадор Републике Србије госпођа Александра Ковач и амбасадор Босне и Херцеговине господин Синиша Берјан. Поздравне речи одржали су и проф. др Горан Милашиновић, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском, господин Мирко Ћурић, градоначелник Требиња, и госпођа Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине у Требињу.

У програму је учествовала и Матица српска са два предавања о Јовану Дучићу. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, у онлине укључењу одржао је предавање под насловом о поезији Јована Дучића и доминантним темама у њој.

Проф. др Горана Раичевић, члан Одбора Одељења за књижевност и језик, одржала је предавање о лику и делу Јована Дучића, наглашавајући да су осећања попут туге и среће у његовом делу проистекла из њега самог.

Овим програмом Матица српска је заокружила обележавање годишњице рођења српског песника, које је започела научно-стручним скупом који је одржан у октобру 2021. године у Новом Саду и Требињу.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 508, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Слободана Мандића, Зорана Костића, Славомира Гвозденовића, Драгомира Дујмова, Јадранке Миленковић, Јоана Бабе и Леополда Лахоле. Рубрика „Есеји” доноси текстове Богољуба Шијаковића о егзистенцијалној топографији наде и Дејана Ајдачића о романима Јурија Виничука и Новака Килибарде. Теме рубрике „Сведочанства” су прозна размишљања Славка Гордића и Весне Берић Ђукић. Рубрика „Поводи” посвећена је Јовану Дучићу кроз текстове Ивана Негришорца и Мира Вуксановића, Александру Блоку о којем пише Радмило Маројевић и Марселу Прусту коме се у свом тексту посветио Душан Пајин. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју пишу: Анђелко Анушић, Владислава Гордић Петковић, Јана Алексић, Ненад Станојевић, Јелена Марићевић Балаћ, Милуника Митровић, Владимир Б. Перић и Зорица Младеновић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У петак, 17. децембра 2021. године, у Матици српској, у организацији Матичиног Крајишког одбора, одржан је научни скуп „Колонизација војвођанских области (1921–1941)”.

Поздравну реч присутнима упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Радни део скупа састојао се од четири сесије у оквиру којих је представљено 18 радова из неколико научних дисциплина, пре свега из историје, али и фолклористике, музеологије, књижевне и културне историје. Циљеви скупа, као и будућег зборника радова, су да се излагањем прегледних и синтетичких чланака анализира и опише међуратна колонизација војвођанских простора и јасније сагледају сложени процеси који су пратили овај значајан историјски догађај. Своје радове на скупу изложили су: проф. др Горан Васин, проф. др Бошко Бранковић, проф. др Слободан Бјелица, др Предраг Вајагић, проф. др Саша Марковић, др Гојко Маловић, др Милан Мицић, др Мара Шовљаков, Зоран Вељановић, доц. др Растислав Стојсављевић, Душан Гутеша, проф. др Ференц Немет, проф. др Мирча Маран, Јарослав Микловиц, Анђелко Анушић, мср Срђан Сивчев, мср Димитрије Михајловић и Богдан Шекарић. Чланови Организационог одбора били су: проф. др Драган Станић, председник, проф. др Душан Иванић, др Милан Мицић, проф. др Мира Радојевић.

Учесници скупа су искористили прилику да у паузи свог рада у Музеју Војводине посете изложбу „Стрма равница – сто година од колонизације Војводине 1921. године“.

Реализацију овог догађаја помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 16. децембра 2021. године у 12 часова, у Матици српској одржана је свечана академија поводом обележавања стогодишњице колонизације војвођанских области (1921–1941). Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Пригодну беседу одржао је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и њој указао на значај сеоба и колонизације између два светска рата. Др Мицић је истакао да су колонисти у војвођанским областима били добровољци српске војске пореклом, пре свега, из Аустроугарске, потом оптанти који су се определили да живот наставе у својој националној држави, као и Срби из Баната. Ови људи су својом огромном енергијом помогли да се створи Југославија, а потом су стварали око 200 насеља у којима су услови за живот били изузетно тешки, али су ова села шредстављала симболе нове државе и промена које су уследиле.

У уметничком делу програма учествовала је женска певачка група „Вретено“ из Банатског Карађорђева и Александрова, два највећа колонистичка насеља у Краљевини Југославији. Девојке из ове групе извеле су три музичке нумере с подручја Купреса, Босанске крајине и Лике. Програм је водила и стихове („Молитва заспалом Господу“ А. Чарнојевића, одломак из друге књиге „Сеоба“ М. Црњанског, „Пјесна на инсурекцију Сербијанов“ Д. Обрадовића) казивала др Исидора Поповић. Током рецитовања последње песме на чувене Доситејеве стихове композицију на дувачким инструментима извели су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Пожаревца што су присутни могли да прате преко видео бима.

Реализацију ове свечаности помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 14. децембара 2021. године у Матици српској одржано је последње предавање из циклуса предавања „Српски деспоти у Срему”. Предавање „Иконе Милице Деспине Бранковић” одржала је проф. др Јелена Ердељан, са Филозофског факултета у Београду, Одсек за историју уметности. Присутне госте и публику поздравила је др Светлана Милашиновић, секретар редакције „Летописа Матице српске”.

Проф. др Ердељан је отворила предавање разматрањем питања породице Бранковић као ктирора, а посебно жена из династије Бранковић, истакнутих ктиторки које су спајале различите културне и политичке ентитете и биле заслужне за преношење српске традиције у друге средине. Посебан осврт проф. Ердељан дала је на две иконе Милице Деспине Бранковић: „Свети Симеон и „Свети Сава” (1522) и „Скидање с крста” (1522).

Реализацију програма помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.