2.2.2015-6Матицу српску је 30. јула 2021. године посетио др Андреј Кузњецов професор Универзитета из Нижњег Новгорода. Госта је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Приликом сусрета разговарало се о наставку сарадње, а Библиотеци Матице српске уручена је монографија „Нижњи Новгород 1221–2021“.

Поводом усвајања Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон), којим су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика (или других језика, зависно од тумачења Закона, односно намере предлагача Закона), као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманистичких наука (лингвистике, науке о књижевности, социологије, филозофије, класичних наука, права, теологије).

На скупу су разматрани различити проблеми и ризици које носи употреба „родно осетљивог језика“, али и друге неповољне и изразито забрињавајуће одредбе садржане у Закону.

Закључке са скупа можете прочитати у приложеном документу:

 Закључци са скупа „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења”

 2.2.2015-6У уторак 6. јула 2021. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2020. годину. Жири у саставу проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, др Драган Богетић, научни саветник, проф. др Смиља Марјановић Душанић и др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник, једногласно је донео одлуку да награду додели др Јелени Илић Мандић, научном сараднику Историјског института Београд, за књигу „Банатска војна крајина (1764‒1800)” (Историјски институт Београд, 2020).

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитници. О одлуци жирија говорила је проф. др Мира Радојевић, а о књизи проф. др Бранко Бешлин. На крају програма присутнима се обратила и добитница. Програм је водила Светлана Милашиновић, стручни сарадник Матице српске.

Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У среду, 7. јула 2021. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање пројекта „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ и промоција издања објављених у оквиру пројекта. Пројекат се реализује у оквиру рада Одељења за књижевност и језик Матице српске, а руководилац пројекта је проф. др Александар Петровић. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Након тога, присутни су имали прилику да погледају видео обраћање проф. др Светислава Костића, дугогодишњег професора индијских језика на Карловом универзитету у Прагу. Др Александра Стевановић, преводилац и сарадник на пројекту, говорила је о важности проучавања индијске културе и историје, као и о сопственом истраживању ових тема. Проф. др Александар Петровић, руководилац пројекта, говорио је о постигнутим резултатима и идеји пројекта „Српско-индијске везе у култури кроз историју“.

Промовисане су књиге Од Наланде до Хиландара (проф. др Александар Петровић), Записи о Индији (приредио, предговор написао и са француског језика превео проф. др Александар Петровић, са енглеског превела, коментаре и поговор написала др Александра П. Стевановић, редактура и превод санскритских термина Мирјана Петровић), Мануов законик (са санскрта превео проф. др Светислав Костић), Артхашастра (са санскрта превео проф. др Светислав Костић) и Камашастра (са санскрта превео проф. др Светислав Костић). Матица српска, заједно са сарадницима на пројекту, преузела је на себе важан задатак да организује превођење са санскртског оригинала и објављивање неких од фундаменталних текстова индијске културе и историје. Сви ови текстови, сваки на свој начин, јасно пратећи духовну (дхарма), материјалну (артха) и чулну (кама) сферу људског живљења, првенствено настоје да представе и пруже поуку у областима које, по индијским древним мислиоцима, представљају три основна задатка која би сваки појединац требало да оствари током свог живота.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6Матицу српску су, у среду, 7. јула посетиле чланице Кола српских сестара. У духу традиције, окачен је Ивањдански венчић на Матицу српску и положено цвеће крај бисте Марије Трандафил у холу Матице српске. Гошће је дочекала мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Разговарано је о активностима Кола српских сестара и резултатима досадашње сарадње са Матицом српском, као и будућим програмима. Председница Кола госпођа Светлана Прокић је изразила задовољство поводном укључивања Матице српске у активности Кола у протеклој години и изразила жељу да се тако настави и убудуће.

 2.2.2015-6У Свечаној сали Матице српске у суботу, 3. јула 2021. године, одржан је скуп „Положај српскога језика у савременом друштву (изазови, проблеми, решења)“ у организацији Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика. Округли сто је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истакавши важност преиспитивања положаја српског језика у нашем друштву. Након тога, присутнима се обратио Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински Господин др Иринеј.

 2.2.2015-6Поводом усвајања Закона о родној равноправности, којим су угрожене уставне слободе грађана и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су велики скуп истакнутих стручњака у области српског језика и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Руководећи се науком и објективним чињеницама, на Скупу су разматрани различити проблеми у погледу структуре и употребе тзв. родно осетљивог језика, али и других неповољних аспеката које прописује Закон.

 2.2.2015-6Рад округлог стола реализован је у три сесије. У првој сесији, чији су модератори били проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС, и проф. др Александар Милановић, изложени су радови проф. др Срете Танасића, дописног члана АНУРС, академика Предрага Пипера, проф. др Јелице Стојановић, проф. др Драгољуба Петровића, проф. др Софије Милорадовић, проф. др Рајне Драгићевић, проф. др Весне Ломпар, проф. др Вељка Брборића, проф. др Јованке Радић, проф. др Раде Стијовић, проф. др Миланке Бабић, проф. др Јордане Марковић, проф. др Зорице Никитовић и проф. др Милана Ајџановића. У другој сесији изложени су радови др Владана Јовановића, др Марине Спасојевић, др Наташе Вуловић, др Ане Мацановић, проф. др Марине Јањић, проф. др Ане Јањушевић Оливери, проф. др Сање Ђуровић, проф. др Александра Милановића, проф. др Виктора Савића и проф. др Исидоре Бјелаковић. У трећој сесији, чији су модератори били проф. др Драган Станић и проф. др Виктор Савић, изложени су радови проф. др Драгана Станића, проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ, проф. др Ксеније Марицки Гађански, проф. др Александра Јовановића, проф. др Петра Пијановића, проф. др Бошка Сувајџића, проф. др Валентине Питулић, проф. др Слободана Антонића, проф. др Богољуба Шијаковића, проф. др Часлава Копривице, проф. др Драга Перовића, проф. др Бранислава Ристивојевића и адвоката Миленка Радића.

Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У четвртак, 1. јула 2021. године у Матици српској представљена је књига „Од рата до оптације ЛОВРА (1914‒1924)” др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске. Књигу су објавили Удружење за одржавање традиције и културе Ловре и Српско позориште у Мађарској.

Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Љубомир Алексов, уредник књиге, указао је на специфичности српског села Ловре на Чепелском острву код Будимпеште, попут очувања српског језика јер становници и данас говоре без акцента српски језик, као и снагу села у настојању да се одржи српска култура и традиција, те на познате потомке села који су постали значајни српски интелектуалци, грађани. Рецензенти књиге проф. др Ференц Немет и проф. др Ненад Нинковић истакли су да књига приказује десет година микроисторије српског села Ловре, током историјског периода (од Првог светског рата до завршетка оптације) који је био турбулентан и кључан не само за становнике Ловре већ и целокупан српски народ у Мађарској. Кроз књигу, читалац се упознаје и са аграрном реформом, током миграције становника Ловре после рата, али и положајем српске заједнице у Мађарском у периоду од 1914. до 1924. године.

 2.2.2015-6На крају програма, бројној публици, обратио се др Мицић читајући делове откривених писама становника Ловре током Првог светског рата, и спискове имовине које су носили приликом сеобе после рата у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је публику увео у животе и интиму обичних људи из тог периода и на трен креирао мост између прошлости и садашњости.

Реализацију програма помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6Из штампе је изашао Зборник Матице српске за славистику, св. 99 за 2021. годину. Сарадници у овој свесци Зборника Матице српске за славистику су др Марија Александрова, др Олга Волчек, др Јелена Гаљцова, мср Ана Давлетшина, др Виктор Дмитријев, мср Лијана Дмитријева, др Андреј Дудчик, Дарко Илин, др Корнелија Ичин, мср Јана Јекнић, др Леон Којен, др Александра Корда Петровић, мср Марија Кувекаловић, мср Дарја Луговска, др Александар Луњков, др Алексеј Малинов, др Александров Марков, др Јелена Марићевић Балаћ, др Алина Маслова, др Валериј Мерлин, др Наташа Миланов, др Михал Миљчарек, др Марија Митровић, др Татјана Мочалова, мср Мерима Омерагић, др Олга Соколова, др Наталија Тарасова, др Јекарерина Черепанова, др Сергеј Фокин, мср Вадим Шкољников.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

 2.2.2015-6Из штампе је изашао Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 69-1/2021. У рубрици „Студије и чланци“ објављени су радови др Горана Максимовића, др Драгољуба Перића, др Лидије Делић, др Душка Певуље, Ђорђа Перића, др Данијеле Васић, др Надије Реброње, др Предрага Петровића, др Дејана Ајдачића, Ивана Негришорца, др Раде Станаревић, др Јелене Младеновић и др Јасмине Дражић. За рубрику „Оцене и прикази“ писали су др Владислава Рибникар, др Ифигенија Радуловић, др Милош Тимотијевић, др Александра Јовановић, др Недељка Бјелановић, др Нада Савковић, др Јасмина Дражић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Нада Савковић, др Дејан Милутиновић и др Милан Алексић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.