Књига „Луткарски симулакруми” аутора Зорана Ђерића, је дуго чекана и изузетно важна театролошка студија о луткарској сцени у Србији, Југославији и Европи. Осим што се аутор бави драгоценим историјским подацима, као и анализом и поређењем досадашњих приказа, он даје оригинални и свеобухватни студиј једног богатог а истовремено недовољно подржаног позоришног стваралаштва.

Сви ови аспекти луткарског позоришта квалитетне, аналитичне и свеобухватне грађе која сведочи о готово једном веку истрајног рада луткара, писаца, глумаца редитеља, драматурга и целе плејаде заљубљеника у луткарско позориште за децу, али и за одрасле.

Ова књига сведочи, од самих почетака луткарства у Србији, Југославији и Европи, о преданом раду појединаца који су успевали да се изборе за луткарску сцену. У XX веку који је био изузетно комплексан друштвено-историјски период и често не наклоњен уметности, нарочито луткарској уметности, ови појединци – оснивачи луткарских друштава, секција и позоришта, представљени су јавности захваљујући књизи аутора Зорана Ђерића „Луткарски симулакруми”.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXIV–1 за 2021. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ своје радове објавили су: Орсат Лигорио, Радмило Маројевић, Нада Арсенијевић, Жарко Бошњаковић, Светлана Ћирковић, Миљана Чопа, Радослава Трнавац, Ана Халас Поповић, Јулија Шапич. У рубрици „Критике и прикази“ објављени су радови Јасмине Грковић-Мејџор, Едите Андрић, Миливоја Алановића, Маријане Ђукић, Татјане Трајковић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Објављен је Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 69-2/2021. У жељи да се обележи шездесет година интензивног проучавања славеносрпског језика у србистици, Уредништво Зборника Матице српске за књижевност и језик одлучило је да ову свеску посвети славеносрпској епоси и њеним релацијама са књижевним језицима тог времена међу Србима, са књижевношћу, са научном и публицистичком продукцијом, са културно-историјским и друштвено-политичким контекстом и школством. Данас, након шездесет година интензивнијег проучавања овог књижевног језика, слика се у великој мери изменила и ова свеска Зборника представља врсту синтетичког осврта на славеносрпску епоху како би се она још једном сагледала из различитих аспеката: књижевнојезичког, књижевноисторијског, историјског. Овај број су приредили: проф. др Ана Кречмер, проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић.

У овој свесци своје радове објавили су: др Ана Кречмер, др Ирена Цветковић Теофиловић, др Јелена Стошић, др Александар Милановић, др Ана Мацановић, др Исидора Бјелаковић, др Милена Зорић, др Душан Иванић, др Драгана Грбић, др Персида Лазаревић ди Ђакомо, др Радослав Ераковић, др Моника Фин, др Ненад Нинковић, др Горан Весин, др Радомир Поповић и Александра Гагић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 508, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Верољуба Вукашиновића, Бориса Лазића, Славице Гароња, Радована Влаховића, Драгице Стојановић, Паље Бохуша и Ђуан Маргарит. Рубрика „Есеји” доноси текст Радивоја Микића о Андреју Јелићу Мариокову и Душана Пајина о Иви Андрићу. Тема рубрике „Сведочанства” су српска ћирилица о којој пише Миро Вуксановић, те „Дневник” Марије Башкирцеве који разматра Бошко Ломовић. Рубрика „Поводи” посвећена је Ивану В. Лалићу кроз темат који је приредио Александар Јовановић Темат садржи једанаест текстова о једанаест песама овог песника, а потписују их: Милош Ковачевић, Александар Милановић, Александар Јовановић, Светлана Шеатовић, Драган Стојановић, Милосав Тешић, Горан Радоњић, Радивоје Микић, Слађана Јаћимовић, Бојан Марковић и Марко М. Радуловић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју пишу: Предраг Петровић, Нина Стокић, Ђорђе Деспић, Милица Миленковић, Валентина Чизмар и Виолета Митровић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У четвртак, 16. септембра 2021. године, Матицу српску посетили су учесници 51. Скупа слависта, у организацији Међународног славистичког центра (Филолошки факултет, Београд). Реч је о младим славистима који похађају Семинар српског језика, књижевности и културе.

Госте је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а мр Драган Тубић их је упознао са историјом и делатношћу Матице српске. Учесницима су подељени пригодни поклони, а присутне је поздравио и господин Бошко Сувајџић, заменик управника Међународног славистичког центра. Овом посетом настављена је дугогодишња сарадња Матице српске и Међународног славистичког центра.

Дана 15. септембра 2021. године Матицу српску посетили су представници Теслине научне фондације, господа Никола Лончар, Зоран Буловић и Марко Лопушуина. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Разговарало се о могућностима сарадње, а том приликом Фондација је поклонила Матици српској рељеф са ликом Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића и Милеве Марић Ајнштајн.

У издању Матице српске изашао је први том Лексикона писаца српске књижевности (А–Б). Овај пројекат својеврстан је наставак Лексикона писаца Југославије, који је излазио у периоду од 1972. до 1997. године. У Лексикону писаца српске књижевности налазе се ствараоци Срби и припадници других нација који у целини или делом припадају традицијском низу српске књижевности од њених почетака до почетка XXI века. Посебна пажња била је посвећена томе да се корпус српске књижевности сагледа што целовитије, да обухвати писце из дијаспоре, као и српске писце који стварају у целом региону, али и оне писце који представљају заједничку баштину и заузимају значајно место у више националних традицијских токова. Реализацији ове намере допринео је проширени и обновљени Уређивачки одбор Лексикона. Уредница Лексикона писаца српске књижевности је Љиљана Пешикан Љуштановић.

У издању Матице српске и Удружења грађана Суматра објављен је зборник радова „Дани Милоша Црњанског“ (Путописи Милоша Црњанског)“. Зборник радова проистекао је из програма манифестације „Дани Милоша Црњанског“, која је одржана у просторијама Матице српске и Српског народног позоришта 27. и 28. новембра 2020. године. Зборник се састоји из више целина. Објављена су саопштења са округлог стола о путописима Милоша Црњанског. На округлом столу су учествовали и радове објавили: Владимир Гвозден, Драган Проле, Мирјана Бојанић Ћирковић, Небојша Лазић, Јелена Марићевић Балаћ, Слађана Јаћимовић, Часлав Николић, Горан Радоњић и Слободан Владушић. Прошлогодишњу манифестацију је отворило Песничко уздарје на коме су учествовали млади песници, чије су песме објављене у зборнику: Милош Марков, Стефан Басарић, Бранислав Чурчов, Милена Кулић, Урош Павлов. Црњански као инспирација послужио је Зорану Ђерићу да напише Сенке М. Цр. чији је одломак објављен у зборнику.

Уредник зборника је проф. др Слободан Владушић. Штампање ове публикације омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

У среду, 8. септембра, у Свечаној сали Матице српске одржан је први програм манифестације Дани Мирослава Чангаловића. Двојезичну монографију „Мирослав Чангаловић певач–глумац“ објавили су Матица српска, Српско народно позориште и Завичајно удружење „Гламочко коло“. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О монографији су говорили проф. др Зоран Ђерић, господин Перица Милутин, проф. др Ира Проданов, проф. др Агота Виткаи Кучера и аутор Немања Совтић. Програм је водио глумац Српског народног позоришта Григорије Јакишић, а у музичком делу програма учествовали су Тамаш Киш и Ђовани Курели. Промоцији монографије у Матици српској присуствовали су чланови породице Мирослава Чангаловића.

Монографија о Мирославу Чангаловићу део је шире иницијативе за афирмацију уметничког наслеђа овог истинског великана музичке сцене. Иницијатива је потекла из Завичајног удружења „Гламочко коло“ у Новом Саду, а прихваћена је и реализована у Матици српској и Српском народном позоришту. Прве „Дане Мирослава Чангаловића“ Српско народно позориште уприличило је 2020. године, и то с намером да ова манифестација постане традиционална. Нови Сад се на тај начин потврђује као једно средиште културе сећања на Мирослава Чангаловића, поред Београда, у којем је овај прослављени оперски уметник најдуже живео и радио.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.