У оквиру Едиције „Документ” Рукописног одељења Матица српска је објавила књигу Урош Предић Писма породици Милутиновић коју је приредила Јана Богдановић.

У књизи се налазе писма Уроша Предића писана члановима породице Милутиновић у периоду од 1905. до 1951. године. Урош Предић писао је Славки Милутиновић, Николи Милутиновићу (секретар Матице српске и уредник Летописа Матице српске) и Кости Милутиновићу (универзитетски професор).

„Занимљиви су посебно и крокији-медаљони у којима он описује своје савременике: пријатеља Богдана Дунђерског, критичара Богдана Поповића, као и свог земљака и ‘парњака’ Пају Јовановића… Оно што смо већ сазнали из књиге Сликарево перо – да је Предић био човек широких интересовања – доказује се и у овој књизи, у којој приређивач Јана Богдановић посебно истиче Предићеве излете у поезију и преводилаштво. Али, оно што највише може да плени читаоце – без обзира на образовање и посебна интересовања – јесте сликарев живи дух који не гасне ни у позној старости, подгреван чини се оном стваралачком животворном ватром без које нема ниједне велике уметности.” (Из рецензије дописног члана САНУ проф. др Горане Раичевић.)

„У писмима Уроша Предића пронаћи ћемо како није волео исхитрено сврставање у медиј који за њега није био примаран (баш у случају писане речи). Међутим, у овим писмима приметићемо колико опрезно сликар анализира захтеве који су пред њега постављени, у непогрешивом и поштеном приступу према сваком поступку и послу подједнако, у вечито одмереном тону испуњеног присним речима и искреним мислима.” (Из рецензије др Данила Вуксановића.)

Књига има 188 страна, подељена је на 4 целине назначене именима чланова породице Милутиновић којима је Урош Предић слао писма, додатком у ком се налазе стихови познатог сликара као и прилозима и именским регистром.

Штампање ове књиге омогућили су Град Нови Сад – Градска управа за културу, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Фондација Миле Драгић.

У среду 22. 10. у вечерњим сатима, одржан је концерт виолисткиње Душице Половине и пијанисте Мирослава Поповића, дуа који је својом виртуозношћу и искреном емоцијом освојио бројну публику.

Душица Половина (виoлa), дoктoр умeтнoсти, рeдoвни прoфeсoр, рoђeнa je у Нoвoм Сaду, гдe je joш кao студeнт, 1986. гoдинe, oдржaлa први сoлистички кoнцeрт у Студиjу M. Пoслe зaвршeних oснoвних студиja виoлe нa Aкaдeмиjи умeтнoсти у Нoвoм Сaду у клaси прoфeсoрa Лaслa Хoрвaтa, усaвршaвaла се нa мaгистaрским и дoктoрским умeтничким студиjaмa нa Фaкултeту музичкe умeтнoсти у Бeoгрaду, првo у клaси прoфeсoрa Пeтрa Ивaнoвићa, a зaтим пoд мeнтoрствoм прoфeсoрa Дejaнa Mлaђeнoвићa. Упoрeдo сe усaвршaвaлa нa мajстoрским курсeвимa, штo je дoвeлo дo рeдoвнe кoцeртнe aктивнoсти нa сoлистичкoм плaну. Сoлистичкe кoнцeртe je oдржaлa у Нoвoм Сaду, Бeoгрaду, Сoмбoру, Субoтици, Зрeњaнину, Срeмскoj Mитрoвици, Вaљeву, Шaпцу, Бaчкoj Toпoли, Нoвoм Кнeжeвцу, Кoтoру и Хeрцeг Нoвoм, рaдeћи нa aфирмaциjи виoлe кao сoлистичкoг инструмeнтa. Њена свeстрaнa oриjeнтaциja oглeдa сe у усмeрeнoсти нa кaмeрну музику и oркeстaрскo свирaњe. Прeкo двaдeсeт гoдинa Душицa Пoлoвинa билa je вoђa дeoницe виoлa у кaмeрним, oпeрским и симфoниjским oркeстримa. У пeриoду oд 1999. гoдинe дo дaнaс у њеној клaси диплoмирaлo je прeкo тридeсeт студeнaтa. Њихoвo дeлoвaњe зaпaжeнo je у вoдeћим кaмeрним, oпeрским и симфoнијским oркeстримa кao и у музичким шкoлaмa у Србиjи. Oд 2006. дo 2012. гoдинe Душицa Пoлoвинa билa је шeф Кaтeдрe зa гудaчкe инструмeнтe нa Aкaдeмиjи умeтнoсти у Нoвoм Сaду.

Мирослав Поповић (клавир), такође је доктор уметности, који је највише звање стекао 2025. на одсеку за клавир, на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Наташе Митровић. Почеци његовог музичког образовања сежу до новосадске Музичке школе „Исидор Бајић”, где је био у класи проф. Иване Брановачки. Дипломирао је 2008. године код Владимира Огаркова, гостујућег професора из Русије, на Академији уметности у Новом Саду. Радио је на идејном пројекту и остварењу студентског фестивала А Фест Aкадемије уметности у Новом Саду 2007. и 2009. године. Његове композиције, као и аранжмани за стандардне и нестандардне музичке саставе, јавно су извођени, а неки од њих налазе се у нотним издањима (за Музички конзерваторијум у Женеви) и на компакт-диску (Pavane Records, Белгија). Добитник је Награде „Невена Поповић” београдског Факултета музичке уметности, за најзначајније уметничко остварење у 2022. години. На загребачком Међународном натјецању младих глазбеника јуна 2023. године један је од лауреата (награда grand prix ex-aequo) и добитник посебног признања за извођење Прве свеске прелида Клода Дебисија. Од 2008. до 2022. године радио је као професор клавира и корепетитор у Музичкој школи „Петар Коњовић” у Сомбору, и његови ученици освојили су награде на неколико домаћих такмичења. Од 2022. године запослен је на новосадској Академији уметности као стручни сарадник корепетитор на гудачкој катедри.

На репертоару овог врсног дуа, у Свечаној сали Матице српске, нашли су се Дмитриј Бортњански, Карл Дитер фон Дитерсдорф, Константин Димитреску, Волфганг Амадеус Моцарт, Михаил Иванович Глинка, Јохан Свендсен и Жорж Енеску. Концерт је протекао у ведром и веселом расположењу, са много извођачког полета, који је публика осетила и богато наградила аплаузима. На упорно инсистирање и овације присутних Половина и Поповић вратили су се на сцену, и на бис извели „Сељачку игру” Димитрескуа, завршавајући концерт у истој раздраганој атмосфери која је владала током читавог наступа.

Концерт „Времеплов за виолу и клавир” део је пројекта „Музичке вечери Матице српске” који финансира Градска управа за културу Града Новог Сада.

Обавештавају се корисници Рукописног одељења Матице српске да читаоница неће радити у периоду од 27. октобра (понедељак) до 3. новембра 2025. (понедељак) због радова који ће се изводити у Одељењу.

Хвала на разумевању

Управа Матице српске

У Матици српској, у среду, 22. октобра, представљен је историјат и савремена функција бугарског књижевног часописа дугог, континуираног трајања „Читалиште”.

У склопу обележавања јубилеја „Два века Летописа Матице српске”, најстаријег живог књижевног часописа у Европи и свету који континуирано излази од 1824. године, успостављен је тренд повезивања „Летописа” са сличним књижевним феноменима у Европи и свету. Овом приликом Матица српска угостила је представнике и сараднике бугарског књижевног часописа „Читалиште” који излази од 1870. године. Госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О историјату, књижевном животу, трајању и функцији часописа „Читалиште” говорио је др Бојан Ангелов, књижевник, председник Савеза бугарских писаца и главни уредник овог часописа. Своју поезију потом су казивали сарадници часописа: Иван Есенски, књижевник и преводилац, Венко Ефтимов, песник и драмски писац, Атанас Звездинов, песник и преводилац, др Бојан Ангелов, књижевник, и проф. др Бранко Ристић, књижевник и преводилац, који је био задужен и за превод казивања гостију из Бугарске.

Промоцији је присуствовао и Селимир Радуловић, главни уредник „Летописа Матице српске”, а том приликом размењене у идеје о сарадњи и пригодни поклони између двају уредника.

Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Под окриљем Одељења за ликовне уметности Матице српске, дана 21. 10. 2025, одржан је целодневни научни скуп „Урош Предић – уметност између живота и сећања“ на коме је представљено деветнаест реферата у шест сесија. Поздравне речи упутили су председник Матице српске проф. др Драган Станић, секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске проф. др Владимир Симић и председник Организационог одбора скупа проф. др Игор Борозан.

Комплексно Предићево дело, али и његов специфичан темперамент, у овим излагањима осветљени су уз помоћ великог броја приватних докумената, преписке, музејске документације, фотографија и, наравно, кроз анализу самих слика, скица и цртежа. Осим из перспективе историје уметности, о Урошу Предићу говорило се и са аспекта права, етнологије, књижевности и историје, а може се рећи да су сви стручњаци његовом делу пришли интердисциплинарно, међусобно се преплићући и допуњујући. Ово окупљање посведочило је и о сталној међуинституционалној сарадњи српских музеја и културних установа, који размењују вредан и редак материјал у циљу научне сарадње и едукације јавности.

На скупу су се могли чути следећи стручњаци: др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, проф. др Саша Брајовић, проф. др Мирјана Стефановић, проф. др Весна Елез, Јелена Секуловић, музејски саветник, проф. др Александра Кучековић, проф. др Игор Борозан, проф. др Миланка Тодић, мср Мирјана Брмбота, мср Милица Цицмил, проф. Чедомир Васић, Златан Стојадиновић, стручни сарадник Аустријске академије наука, др Снежана Мишић, мср Софија Мереник, Јелена Межински Миловановић, музејски саветник, Оливера Скоко, музејски саветник, мср Исидора Савић и Драгана Љубеновић, кустос.

Учесници ће своје реферате развити у научне радове који ће бити окупљени у тематски зборник, опипљиви и трајни резултат овог скупа. Уз капиталну монографију о Урошу Предићу из пера уредника скупа проф. др Игора Борозана, која је у припреми за штампу, планирани зборник биће драгоцени прилог проучавању Уроша Предића као личности, сликара, добротвора, али и проучавању рецепције свеприсутног и увек актуелног Предићевог дела у домаћој јавности.

Реализацију овог научног скупа финансијски је омогућио Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

У суботу, 18. октобра 2025. године, са почетком у 10 часова, у Културној станици Баштинар–Млин у Перлезу одржан је округли сто „Матица српска у Перлезу“. У два панела изложено је осам предавања из којих је публика била у прилици да сазна занимљиве чињенице из историјата и деловање Матице српске, као и детаље из прошлости Перлеза. Најпре су присутне поздравили Зоран Стојачић, оснивач и председник удружења „Баштинар“ и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Потом је у оквиру првог панела мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу Матице српске говорио о оснивању и раду ове наше најстарије књижевне, културне и научне институције. Др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, излагала је о Матичиним задужбинарима кроз приче о људима и залогу за будућност. Др Светлана Милашиновић, стручни сараднник на пословима у Одељењу за књижевност и језик, представила је књижевни живот око Матице српске у 19. веку, а др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења, говорила је о женама у Матици српској. У оквиру другог панела предавања су одржали др Саша Јашин, свештеник и историчар из Темишвара („Српска аристократија у Румунији“), др Золтан Чемере, историчар из Кикинде („Перлез и околина у светлу средњевековних историјских извора“), др Милан Мицић („Перлез – центар житне трговине на житном путу Банат – Јадранско море“) и Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине („Истраживања Јована Ердељановића у Банату – грађа из Перлеза“). Потом је уследила краћа дискусија после које су учесници округлог стола у пратњи домаћина обишли православну цркву Успења Богородице, чији иконостас је радио чувени сликар и стипендиста из фондова Матице српске – Урош Предић.

Sorry, this entry is only available in Serbian.

У уторак, 21. октобра 2025. године у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске представљене су прва и друга књига под насловом „Двадесете“, аутора Чедомира Вишњића, политиколога из Загреба и дугогодишњег истакнутог руководиоца загребачке „Просвјете“. Поздравну реч упутио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и присутне укратко упознао с представљеним делом и аутором. Потом је реч узео проф. др Чедомир Антић, редовни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, који је оценио књиге „Двадесете“ као новост у српској и балканској политикологији. Оне у једном широком приказу описују друштвену историју током кључне деценије прве половине XX века у стилу тоталне историје структуралиста. Антић је истакао да аутор поседује огромно познавање извора, ширину ерудиције и способност истраживања друштвених токова. Мр Мухарем Баздуљ, филолог и новинар, оценио је аутора као методолошки најбољег историчара своје генерације, који је пишући ово дело истражио много изворне документације. Баздуљ истиче да је ова публикација омогућила увид у живот и епску трагедију српске заједнице у Хрватској која је често имала велики утицај, али је маргинално обрађена и уз то неоправдано оклеветана. Чедомир Вишњић је говорио о мотивима настанка и истраживачким изазовима током писања представљених књига. Он је у њима покушао да пружи шансу првој Југославији против које су изричито били комунисти и усташе у Хрватској. Истакао је и значај три богата фонда у Хрватском државном архиву које је користио приликом писања. Настојао је да осветли судбину Српске православне цркве у животу Срба у Хрватској и судбину истакнутијих људи међу којима посебно место заузимају браћа Прибићевићи. „Двадесете“ су подељене на прву, у којој се обрађују хрватско-српски односи, и на другу књигу, која се бави односом Срба из Србије са тзв. пречанима. Вишњић је нарочито истакао 1925. годину као преломну за политику Срба у Хрватској, а двадесете године потенцирао као корен многих каснијих историјских догађања.

Реализацију представљања ових књига финансијски је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада.

У петак, 17. октобра 2025. године у 12 часова, у Сали за седнице Матице српске представљена је књига „Срби и аристократија на територији данашње Румуније“, аутора др Саше Јашина, свештеника и историчара, који се налази на челу издавачке делатности Савеза Срба у Румунији. Овај догађај одржан је као резултат успешне вишегодишње сарадње између Матице српске и Савеза Срба у Румунији. Поздравну реч присутнима упутио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Потом је проф. др Владан Гавриловић, професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду, говорио о српском племству у Аустријској монархији. Др Милан Мицић је присутне детаљније упознао с биографијом аутора и садржајем саме књиге, а др Јашин је говорио о својим истраживањима која су претходила писању, као и о доприносу представљеног дела познавању наше прошлости.

Реализацију представљања ове књиге финансијски је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.