Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 512, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Матије Бећковића, Славка Гордића, Владимира Кецмановића, Милана Мицића, Луне Градиншћак, Олене Планчак Сакач, Сунчице Радуловић Торбице, Војислава Милутина и Малгожете Лебде. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о Матији Бећковићу, Момчила Голијанина „Чекајући праведног судију” и превод текста Ашила Мбембеа „Деклонизација знања и преиспитивање архиве”. Теме рубрике „Сведочанства” су беседа „Писац и завичај” Мира Вуксановића изговорена у ЦАНУ у Подгорици у јуну 2023. године, два преведена текста: Герда Моргенталера о Освалду Шпенглеру и Шантал Делсол о модејализацији и метаморфози хуманизма, као и текст Миле Медиговић Стефановић о књизи „Ходочашће у Содому” Јовице Аћина. Рубрика „Разговор” посвећена је Герду Моргенталеру са којим је разговарао Никола Павловић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марија Јефтимијевић Михајловић, Милена Кулић, Милица Ћуковић, Александра Пауновић, Јелена Зеленовић, Наташа Катић и Милан Громовић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига Милована Видаковића „Млади Товија“. Књига представља резултат рада на пројекту „Религиозни епови српских предромантичара“, а приредили су је проф. др Радослав Ераковић и проф. емеритус Сава Дамјанов. Ова књига представља велики допринос савременом проучавању књижевног и културног наслеђа, насталог на размеђи 18. и 19. века. Религиозни еп „Млади Товија“ приређен је на основу првог издања дела, штампаног 1825. године у чувеној будимској универзитетској „књигопечатњи“. Инсистирање приређивача на књижевноисторијској и аутопоетичкој релевантности овог песничког остварења, омогућило им је да констатују како је песнички опус Милована Видаковића, сасвим у духу епохе којој је припадао, настао на размеђи две тада доминантне стилске формације у српској књижевности: „анахроног“ предромантизма и „модерног“ хердеровског романтизма.

Рукопис садржи следећа поглавља: Предговор (Радослав Ераковић, „Приповедачки светови Милована Видаковића“), О Миловану Видаковићу (Сава Дамјанов, „Ониричка фантастика и пројекције сакралног у религиозним спевовима Милована Видаковића“), Хронологија живота и рада, Селективна библиографија, Речник мање познатих речи и израза, Општа начела приређивања, Посебна напомена приређивача.

Штампање књиге омогућило је Министарство културе Републике Србије.

Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (бр. 68), који садржи оригиналне научне радове из театрологије, музикологије и етномyзикологије.

Уредништво је 68. свеску Зборника Матице српске за сценске уметности и музику закључило 29. априла 2023. године, а радило је у следећем саставу: др Живко Поповић, главни и одговорни уредник, др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника, др Мирјана Веселиновић Хофман, др Зоран Ђерић, др Каталин Каич, др Зоран Максимовић (секретар Одељења Матице српске за сценске уметности и музику ), др Ивана Перковић, др Ира Продановић Крајишник, др Катарина Томашевић, др Јернеј Вајс (Словенија), др Јадвига Сопчак (Пољска).

Садржај свеске бр. 68 чине студије, чланци, расправе (7 радова), сећања, грађа, прилози (1 рад), прикази (4 рада), In Memoriam (1 рад), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и Списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објављени су радови Петра Б. Грујичића, Немање В. Савковића, коауторски рад Милана П. Миловановића, Саше Б. Спасојевића, Николе П. Зекића и Давида Д. Покрајца; затим радови Александра С. Митревског, Дине Д. Војводић Николић, Маријане В. Прпа Финк и Сање Б. Ранковић. У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ објављен је рад Милене М. Лесковац, док су ПРИКАЗЕ објавили Стефан З. Савић, Љубица М. Ристовски, Петар Б. Грујичић и Живко Д. Поповић. У рубрици IN MEMORIAM објављено је сећање Борислава Ј. Хложана на Светозара Сашу Ковачевића, истакнутог српског композитора.

Зборник је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а може се погледати и на следећем линку.

У четвртак, 10. августа 2023. године, у манастиру Соколица посвећеном Светом великомученику Георгију, код Сокоца на Равној Романији, одржан је научни скуп „Хајдуци у српској историји и памћењу“. Скуп је одржан у организацији Крајишког одбора Матице српске и Општине Соколац на основу раније потписаног уговора о сарадњи између Матице српске и поменуте општине.

Поздравне речи приликом отварања скупа присутнима упутили су Милован Бјелица, начелник Општине Соколац, и проф. др Јован Делић, потпредседник Матице српске. Радни део скупа састојао се од три сесије у оквиру којих је 10 учесника представило своје текстове, а прочитана су и два саопштења оправдано одсутних аутора. Били су заступљени радови из неколико научних дисциплина, пре свега из историје, али и књижевне и културне историје. Обрађиване су теме које се тичу активности хајдука у Угарској од 15. до 18. века, током Великог бечког рата (1683–1699), у Славонији и Срему током 18. века, у Мачви за време Првог и Другог српског устанка, на тромеђи Босне, Лике и Далмације и у Банату после Првог светског рата. Било је речи и о Бају Пивљанину у „Горском вијенцу“, устаницима Милановићима из Босне, хајдуцима из Старе Херцеговине и онима из српских народних песама, значају хајдука у очувању националне свести и хајдучији код Срба у образовном систему БиХ 1958–1974. године. Циљеви скупа, као и будућег зборника радова, су да се излагањем стручних прегледних и синтетичких чланака анализира и опише феномен хајдука и хајдучије у српској историји, традицији и памћењу.

Своје радове на скупу изложили су: др Будимир Алексић, проф. др Бошко Бранковић, проф. др Јован Делић, др Драженко Ђуровић, др Жарко Лековић, Вељко Максић, проф. др Ференц Немет, др Радован Пилиповић, мр Нада Трифковић и др Раденко Шћекић, а прочитана су саопштења др Милана Мицића и др Радомира Ј. Поповића. Чланови Организационог одбора били су: проф. др Драган Станић, председник, др Милан Мицић, проф. др Драга Мастиловић, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић и господин Марко Шука.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је, на позив др Маријана Гешпера, председника Матице словачке, учествовао на 5. конгресу матица и других институција словенских народа од 3. до 5. августа у Мартину у Словачкој. Том приликом председник Станић се договорио са председником Гешпером о даљој сарадњи Матице српске и Матице словачке, посебно поводом обележавања 200. годишњице оснивања Летописа Матице српске. О Летопису и његовом деловању у српској култури председник Матице српске је говорио и на званичном радном делу конгреса, а разговарао је и са више других представника словенских организација о могућој сарадњи.

Матицу српску су, у петак, 7. јула посетиле чланице Кола српских сестара Епархије бачке. У духу традиције, окачен је Ивањдански венчић на Матицу српску и положено цвеће крај бисте Марије Трандафил у холу Матице српске. Гошће је дочекала мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Разговарано је о активностима Кола српских сестара Епархије бачке и резултатима досадашње сарадње са Матицом српском, као и будућим програмима. Представнице Кола су изразила задовољство поводном укључивања Матице српске у активности Кола у протеклој години и изразиле жељу да се тако настави и убудуће. Након посете Матици српској чланице Кола су Ивањдански венчић поставиле и на Градску кућу, Српско народно позориште и Градску библиотеку у Новом Саду.

У среду, 5. јула 2023. године, у Матици српској одржана су два нова предавања на тему вештачке интелигенције. Присутне госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Прво предавање „Вештачка интелигенција у медицини и фармакологији” одржао је др Иван Танасијевић са Института за вештачку интелигенцију Србије. Др Танасијевић предочио је актуелне примене вештачке интелигенције и машинског учења у фармакологији, медицини и другим сродним областима. Посебно се осврнуо на тренутно доступна решења на пољу компјутерског дизајна протеина, као и на импликације које она могу имати у виду будућности медицине, превасходно у погледу персонализоване медицине – креирање лекова за специфичне комплексне болести.

Друго предавање „Изазови вештачке интелигенцијe из перспективе православне биоетике” одржао је протонамесник Драган Поповић из Задужбине „Петар Мандић”. Протонамесник Поповић је из перспективе православне биоетике, утемељене на патристичком, антрополошком учењу Православне цркве, истакао суштинске разлике између интелигенције човека, створеног од Бога као Његова икона, а затим и „интелигенције” машине, створене од човека као средство остваривања бољег живота, те се осврнуо па питање правне регулативе даље употребе вештачке интелигенције.

Следећа предавања о вештачкој интелигенцији одржаће се 6. септембра 2023. године.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 3. јула 2023. године, у фоајеу Матице српске свечано је отворена изложба слика косовскометохијске уметнице Милене Цветковић „Вечно забитје“. Поздравне речи упутио је председник Матице српске проф. др Драган Станић, указавши на уметничку и културолошку вредност изложених дела у савременом часу, те означивши идентитетски важним рад Косовскометохијског одбора, под чијим је окриљем изложба и приређена.

Изложбу је отворио мр Данило Вуксановић речима да је заједнички именитељ овог започетог циклуса слика истраживање и тајна властитог идеолошког исходишта уметнице, потреба да се уметношћу обухвати свет.

Изложба је за посетиоце и публику отворена до 28. јула 2023. године.

У петак, 30. јуна 2023. године, у Матици српској одржан је научни скуп „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”. Скуп је резултат истоименог научноистраживачког пројекта који се спроводи у оквиру Одељења за природне науке Матице српске, а чији је руководилац проф. др Ђорђе Јовановић.

Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске истакавши значај истраживања у области животне средине у циљу унапређења квалитета живота.

Научни скуп реализован је у две сесије. У првој сесији су своје радове и резултате истраживања представили: проф. др Ђорђе Јовановић, др Драгана Видојевић, проф. др Бранислав Јованчићевић, др Ана Марјановић Јеромела, проф. др Маријана Ачански и мр Ђура Вујић; док су у другој сесији то учинили: др Марина Соковић, проф. др Јован Филиповић, доц. др Никола Вуксановић, др Мирјана Крањац, проф. др Гојко Рикаловић и проф. др Дејан Молнар.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 3. јула 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност уручења „Бранкове награде Матице српске“ за школску 2021/22. годину за дипломске, семинарске и мастер радове. Награђене је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Записник са састанка Жирија прочитала је проф. др Наташа Половина, а о награђеним радовима је говорио проф. др Војислав Јелић. Жири је радио у саставу: проф. др Војислав Јелић (председник), проф. др Сања Париповић Крчмар, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Владимир Гвозден и проф. др Наташа Половина. Награде је уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Добитници „Бранкове награде“ за 2021/22. годину су:

Прва награда – Настас Јакшић за рад „Аристотелова хамартија кроз призму Софокловог Едипа, Антигоне и Електре“ (Одељење за класичне науке, Филозофски факултет Београд). Рад је написан под менторством проф. др Дарка Тодоровића.

Две друге награде:
Јана Петровић за рад „Пригодна поезија Динка Златарића“ (Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Филолошки факултет, Београд). Рад је написан под менторством проф. др Славка Петаковића.
Маша Петровић за рад „Приповетка Пут Алије Ђерзелеза као матична ћелија приповедног опуса Иве Андрића“ (Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Филолошки факултет Београд). Рад је написан под менторством проф. др Предрага Петровића.

Три треће награде:
Горан Миловановић за рад „Херменеутика ликова Ивана Галеба и Стивена Дедалуса (у Портрету уметника у младости Џејмса Џојса и Прољећима Ивана Галеба Владана Деснице) (Одсек за компаративну књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад). Рад је написан под менторством проф. др Павла Ботића.
Милан Врљановић за рад „Књига о Јудити“ (Одељење за класичне науке, Филозофски факултет, Београд). Рад је написан под менторством проф. др Ил Аккада.
Милош Михаиловић за рад „Мотив смрти у Спомену на Руварца Лазе Костића и Гаврану Едгара Алана Поа“ (Одсек за српску књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад). Рад је написан под менторством проф. др Радослава Ераковића.

Поводом 100-годишњице смрти песника Бранка Радичевића и у његов спомен Матица српска је установила награду за студенте филозофских и филолошких факултета под именом „Бранкова награда“. Од тада Матица српска сваке године традиционално додељује ову награду. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.