2.2.2015-6У недељу, 11. септембра 2022. године, Матицу српску посетили су учесници Шестог међународног књижевног фестивала „Про Поет 2022” који се одржава у Инђији. Ове године на фестивалу учествује двадесетак држава. Госте је примила и са историјатом „Летописа Матице српске” и Матице српске упознала Светлана Милашиновић, секретар Уредништва „Летописа Матице српске”.

 2.2.2015-6У среду 7. септембра 2022. године у 19 сати пред пуном Свечаном салом Матице српске одржана је промоција измењеног и допуњеног издања „Речника српских говора Војводине“, који су 2019. године заједно објавили Матица српска и Тиски цвет. Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је затим најавио укључење дугогодишњег руководиоца овог пројекта проф. др Драгољуба Петровића преко видео-бима. Проф. др Драгољуб Петровић је поздравио све присутне и пожелео успешну и лепу промоцију. Мр Дејан Милорадов је прочитао кратко и веома емотивно професорово писмо упућено Матичарима. Проф. др Мато Пижурица је евоцирао успомену на прву промоцију прве свеске „Речника српских говора Војводине“ и истакао важност овог лексикографског подухвата. Потом је мр Дејан Милорадов дао хронолошки пресек рада на речнику и осврнуо се на дуготрајност оваквих пројеката и њихов утицај на животе свих сарадника. Мр Ивана Ћелић је појаснила методологију рада на речнику и систематизовала све оно што корисник може пронаћи у овом лексикографском делу. Публика је у сали имала прилике да чује три аутентична аудио-снимка информатора из Лаћарка, Дероња и Ара(д)ца, као и да види цртеже и фотографије предмета и обичаја који су дефинисани у речнику. На крају се проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, захвалила свима који су учествовали у промоцији и помогли да се организује и постави изложба старих предмета и традиционалне хране, коју су посетиоци имали прилике да виде након промоције и да пробају сва ова јела. Сваки предмет и свако јело поред свог имена носило је и значење из речника. Изложба старих предмета може се погледати до 20. септембра у фоајеу Матице српске. У том периоду се комплет „Речника српских говора Војводине“ може купити у Матици српској по промотивној цени. Представљање је медијски испраћено.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

 2.2.2015-6Дана 1. септембра 2022. године Матицу српску је посетио мср Милош Растовић, координатор за културу у Српском народном савезу у Питсбургу, САД и уредник Американског Србобрана. Госта су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар др Милан Мицић. Том приликом је господин Растовић уручио дигитализовани запис свих бројева Американског Србобрана од оснивања до данас, а тај запис ће бити уступљен Библиотеци Матице српске. На састанку су вођени разговори о сарадњи Матице српске и Српског народног савеза, као и о Матичиној сарадњи са српском дијаспором широм света.

Зборник Матице српске за природне науке (Matica Srpska Journal for Natural Sciences) је часопис у којем се публикују научни радови из свих области природних наука. Часопис излази редовно два пута годишње, од 1951. године на српском, а од 1993. године на енглеском језику под именом Matica srpska Proceedings for Natural Sciences (Зборник Матице српске за природне науке). Од 2013. године часопис носи назив Matica Srpska Journal for Natural Sciences (резиме чланка објављује се и на српском језику). Досадашњи главни и одговорни уредници: др Милош Јовановић (1951), академик Бранислав Букуров (1952–1969), др Лазар Стојковић (1970–1976), др Слободан Глумац (1977–1996), академик Рудолф Кастори (1996–2012), др Ивана Максимовић (2013–). Часопис има домаће уредништво и међународни савет уредништва. Размењује се са 63 институције из 23 земље у свету. Уврштен је у категорију водећих научних националних часописа и налази се у отвореном приступу на интернет страници Матице српске, Српског цитатног индекса, у бази AGRIS – FAO, EBSCO и CABI.  Сваки рад има ISSN и DOI број а од 2021. се осим DOAJ (Directory of Open Access Journals) портала депонују и подаци о ORCID идентификаторима аутора.

Зборник Матице српске за природне науке доступан је у режиму отвореног приступа на сајту часописа: [http://www.maticasrpska.org.rs/category/katalog-izdanja/naucni-casopisi/zbornik-matice-srpske-za-prirodne-nauke/]. ISSN број 0352-4906. Приступ у библиотекама у Републици Србији: [http://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/5845250#full]

 Главни и одговорни уредник:

Проф. др Ивана МАКСИМОВИЋ, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Србија
e-mail: ivanam@polj.uns.ac.rs

Уредништво:

Проф. др Горан АНАЧКОВ, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Катедра за ботанику, Нови Сад, Србија;
Проф. др Славка ГАЈИН, секретар Уредништва, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Катедра за микробиологију, Нови Сад, Србија;
Проф. др Дарко КАПОР, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за физику, Катедра за теоријску физику, Нови Сад, Србија;
Академик Рудолф КАСТОРИ, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, Департман за ратарство и повртарство, Нови Сад, Србија;
Проф. др Милан МАТАВУЉ, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Катедра за микробиологију, Нови Сад, Србија;
Проф. др Ливија ЦВЕТИЋАНИН, Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Катедра за техничку механику, Нови Сад, Србија
Проф. др Слободан ЋУРЧИЋ, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад, Србија;
Проф. др Марија ШКРИЊАР, Универзитет у Новом Саду, Технолошки факултет, Катедра за инжењерство конзервисане хране, Нови Сад, Србија.

Међународни савет уредништва:

Academician Atanas Ivanov ATANASOV, Bulgarian Academy of Sciences, Sofia, Bulgaria;
Prof. Dr. Bettina EICHLER-LÖBERMANN, University of Rostock, Faculty of Agricultural and Environmental Sciences, Rostock, Germany;
Prof. Dr. Erdei LÁSZLÓ, University of Szeged, Department of Physiology Plant, Szeged, Hungary;
Prof. Dr. Aleh Ivanovich RODZKIN, International Sakharov Environmenatal University, Minsk, Belarus;
Prof. Dr. Kalliopi ROUBELAKIS-ANGELAKIS, University of Crete, Department of Biology, Heraklion, Crete, Greece;
Academician Stanko STOJILKOVIĆ, National Institute of Child Health and Human Development: Bethesda, Marylend, United States of America;
Dr. Accursio VENEZIA, Ministry of Agricultural, Food and Forestry Policies, The Research Centre for Vegetable and Ornamental Crops, Pontecagnano, Italy;
Prof. Dr. Zed RENGEL, University of Western Australia, School of Earth and Environment, Perth, Australia.

Стручни сарадник Одељења за природне науке:

Владимир М. Николић
e-mail: vnikolic@maticasrpska.org.rs

 Уређивачка политика
 Упутство за ауторе
 Рецензентски лист
 Образац за ауторе
 
Правилник о категоризацији часописа
 Категоризација научних часописа

Архива:

број 142, година 2022.
број 141, година 2021.
број 140, година 2021.
број 139, година 2020.
број 138, година 2020.
број 137, година 2019.
број 136, година 2019.
број 135, година 2018.
број 134, година 2018.
број 133, година 2017.
број 132, година 2017.
број 131, година 2016.
број 130, година 2016.
број 129, година 2015.
број 128, година 2015.
број 127, година 2014.
број 126, година 2014.
број 125, година 2013.
број 124, година 2013.
број 123, година 2012.
број 122, година 2012.
број 121, година 2011.
број 120, година 2011.
број 119, година 2010.
број 118, година 2010.
број 117, година 2009.
број 116, година 2009.
број 115, година 2008.
број 114, година 2007.
број 113, година 2007.
број 112, година 2007.
број 111, година 2006.
број 110, година 2006.
број 109, година 2005.
број 108, година 2005.
број 107, година 2004.
број 106, година 2004.
број 105, година 2003.
број 104, година 2003.
број 103, година 2002.
број 102, година 2002.
број 101, година 2001.
број 100, година 2001.
број 099, година 2000.
број 098, година 2000.
број 097, година 1999.
број 096, година 1999.

 2.2.2015-6Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 510, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Рајка Петрова Нога, Александра Гаталице, Раше Перића, Слободана Војичића, Милице Бакрач, Радомана Кањевца, Мише Пасујевића, Ирене Плаовић, Наде Хаџи Перић, Анастасије Јемељанове и Омера Сејфетина. Рубрика „Есеји” доноси текстове Емилије Поповић о Тодору Манојловићу, Весне Гајић о Викентију Ракићу, те Александре Жежељ Коцић о Драгану Лакићевићу. Теме рубрике „Сведочанства” су стваралаштво Васка Попе кроз два текста Јована Делића, европски језици о којима пише Драгољуб Петровић, Милош Црњански којем се у свом тексту посветио Зоран Аврамовић, те текст Ролана Барта о настанку „Рјечника” који је са француског превео Ранко Рисојевић. Рубрика „Поводи” посвећена је Јоакиму Вујићу кроз прилоге Исидоре Поповић и Наде Савковић, Предрагу Пиперу кроз прилог Ивана Негришорца и Стевану Тонтићу кроз текст Славка Гордића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Владан Бајчета, Горана Раичевић, Велимир Младеновић, Сања Перић, Милан Радоичић, Маријана Јелисавчић, Дамјан Ћулафић и Милена Кулић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6Матицу српску је у четвртак, 14. јула 2022, посетио др Небојша Нешковић, генерални секретар Светске академије уметности и науке и председник Српске подружнице Римског клуба у Београду. Господин Нешковић је том приликом представио резултате вишегодишњег рада на пројектима који окупљају истраживаче из иностранства и Србије а у вези су са учешћем у решавању проблема одрживог раста и свестраног развоја Србије и позвао Матицу српску да се као, најстарије књижевно, научно и културно друштво српског народа, представи стручној јавности на предстојећој међународној конференцији планираној од 19. до 22. септембра у Београду, посвећеној обележавању 2022. године као године основних наука за одрживи развој.

У салону Матице Српске разговарало се о темама којима би се Матица српска могла представити стручној јавности и у склопу тих планова о организовању изложбе, од стране Матице српске, као пратећег програма Конференције. Састанку су присуствовале и проф. др Весна Вучинић Нешковић као и мср Александра Јовановић, архивски саветник и стручни сарадник у Матици српској.

 2.2.2015-6У организацији Отаџбинског покрета из Новог Сада и Матице српске у Свечаној сали Матице српске 8. јула је одржано предавање „Теслина доктрина о научно-технолошком развоју и самоодрживост савременог друштва”. Предавање је одржао др Бранимир Јовановић, некадашњи директор, данас помоћник директора Музеја Николе Тесле у Београду. Поздравну реч и увод о аутору и теми дали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Драгомир Лалић, председник Отаџбинског покрета. Др Бранимир Јовановић је говорио о Теслином животу, одласку из родног краја, животу у Америци, а посебан осврт дао је његовом научном раду.

Предавање је снимљено и доступно је на YouTube каналу Матице српске.