2.2.2015-6У организацији Заједничког већа општина Вуковар одржан је Сајам издаваштва Срба у Републици Хрватској у Српском дому 16. и 17. маја 2024. године. Представљена су најзначајнија издања Матице српске на пољу историографије и књижевности. Мисију и издавачку делатност Матице српске представили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.
На Сајму издаваштва Срба у Републици Хрватској своја издања представили су и Српско културно друштво „Просвјета“, Културно-научни центар „Милутин Миланковић“, Српски културни центар, Установа у култури Српски дома, Српско народно вијеће, Заједничко веће општина Вуковар.

 2.2.2015-6Дана 15. 5. у оквиру Музичких вечери Матице српске публика је имала прилику да чује извођаче Маријану Савов Стојановић за клавиром и Растка Поповића, виолисту. Ови уметници су као дуо започели сарадњу 2013. године, а баве се истраживањем и интерпретацијом репертоара за виолу и клавир, оживљавајући помало запостављена дела оригинално написана за ова два инструмента. Више година изводе концерте у оквиру оригиналне програмске серије под називом Између Баха и Брамса. Дуо изводи и програме у којима истражује франкофону и руску музику за виолу и клавир, укључујући како оригинална дела тако и аранжмане и транскрипције за овај састав.

Растко Поповић је завршио дипломске, специјалистичке и докторске академске студије виоле на Факултету музичке уметности, Универзитета уметности у Београду у класи проф. Дејана Млађеновића. Мастер студије виоле је завршио у Норвешкој на Универзитету у Ставангеру. Школовање је завршио са највишим оценама. Похађао је бројне мајсторске курсеве виоле, камерне и ране музике код реномираних уметника. Освојио је бројне награде на националним и међународним такмичењима, покретач је пројекта „Сам свој сопствени рингишпил“ посвећеног електричној виоли, а од 2011. године ради на Факултету музичке уметности у Београду где је тренутно у звању ванредног професора на Катедри за гудачке инструменте.

Маријана Савов Стојановић рођена је у Београду, где је завршила основну музичку школу у класи проф. Јелице Веселиновић и средњу музичку школу у класи проф. Милене Митић. Дипломирала је на Факултету музичке уметности, Универзитета уметности у Београду, у класи проф. Игора Ласка. По завршетку студија одлази у Америку, где магистрира на Универзитету Џорџије у класи проф. Евгенија Ривкина. За време студија у Америци радила је и као професор клавира и корепетирор. Током школовања била је награђивана више пута на такмичењима ученика и студената музике. Наступала је на концертима у земљи и иностранству – као солиста и у камерним ансамблима. Од 2003. године ангажована је у Музичкој школи „Јосип Славенски“ у Београду као професор-корепетитор.

Овај дуо је до сада свирао у Великој сали и Музичкој галерији Коларчеве задужбине, Галерији Српске академије наука и уметности, Свечаној сали Скупштине града Београда, Великој сали Студентског културног центра у Београду, Народној библиотеци Србије, и у бројним другим установама од значаја, а у Свечаној сали Матице српске представили су програм под називом „Романса – елегија – сећање – соната“. У оквиру овог концерта је премијерно изведена транскрипција Растка Поповића за виолу и клавир Глинкине композиције „Шева“, која је оригинално писана за мушки глас и клавир. Чули смо и изузетно ретко извођену сонату Антона Рубинштајна оп. 49. као и друга дела, мајсторски и надахнуто одсвирана од стране очигледних виртуоза, од којих можемо очекивати још оригиналних аранжмана и потпуну реафирмацију виоле на музичкој сцени наше земље. Уколико нисте били међу бројном публиком, концерт можете одгледати у видео-архиви на Youtube каналу Матице српске.

 2.2.2015-6У среду, 16. маја 2024. године, у Матици српској одржано је осаманесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Историја и мит у родољубивој поезији Ђуре Јакшића” одржао је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Др Милан Мицић је истакао неке од специфичних етапа у родољубивој поезији Ђуре Јакшића повезаних са историјским догађајима од знатне важности за српски народ, као што су Револуција 1848/1849. године, херцеговачки устанци од 50-их до 70-их година 19. века, или ратови Србије с Турском 1876‒1878. Он је нарочито указао на дискрепанцу између националних романтичарских хтења и реалних могућности, која је видљива у Јакшићевим песмама, а одсликава и осећања оновременог српског друштва.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Кикинда, Општина Нова Црња, „Максмимовић градња” из Зрењанина.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У четвртак, 9. маја 2024. године, у оквиру програма „Молијерови дани“, у организацији Француског института у Србији, у посети Матици српској био Андреј Макин. Том приликом одржан је разговор о његовој књизи „Стари календар једне љубави“ у издању Лагуне. Упућујући поздравне речи на овом књижевном сусрету, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, подсетио је да је Макин рођењем Рус, с извесним уделом француског порекла, али да је осетио снажан изазов другачијег и другог у културолошком, па и књижевно-поетичком смислу. Одговарајући на речи гостопримства, Макин је рекао да се у Србији не осећа као да је у иностранству. „Као што и добро знате, постоји велика културолошка сличност између Русије и Србије, али такође и између Србије и Француске, тако да осећам дуплу блискост“ – рекао је Макин. Разговор о роману „Стари календар једне љубави“ на француском језику водио је Велимир Младеновић, представљајући овог писца, изузетно популарног и код читалаца и код критике која га назива руским Прустом или француским Чеховом, овенчаног многим наградама, између осталог и Гонкуровом, који је „највише Рус од свих француских писаца“, члан Француске академије, аутор 20 романа под својим именом, а четири под именом Габриел Осмонд и један позоришни комад.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

 2.2.2015-6Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Живорада Недељковића, Бориса Лазића, Милана Мицића, Зорана Суботичког, Момчила Бакрача, те преводи поезије Збигњева Херберта и неколико аутора из богатог корпуса бугарске књижевности (Левена Филчева, Иван Гранитски, Константин Константинов, Иван Есенски, Христо Славов). Рубрика „Есеји” доноси текстове Јасне Стојановић о шпанској књижевници Анђели Граупери и Дуње Вујовић о Скендеру Куленовићу. Тема рубрике „Сведочанства” су награда Матице српске „Младен Лесковац” кроз текст Душана Иванића и беседу лауреата Славка Гордића, поезија Живорада Недељковића о којој пише Драган Хамовић, рецепција бугарске књижевности у Србији виђена оком Бранка Ристића и роман „Очинство” Бориса Лазића којим се бави Александар Новаковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Платону о којем пишу Вук Трнавац и Весна Гајић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Наташа Катић, Саша Шмуља, Милан Радоичић, Љиљана Пешикан-Љуштановић, Тихана Тица, Јелена Огњеновић и Марија Ђурић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6У четвртак, 16. маја 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција песничке књиге Игора Мировића „У лавиринту“ (Лагуна, 2024). О књизи су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Селимир Радуловић, главни и одговорни уредник „Летописа Матице српске“ и доц. др Јелена Марићевић Балаћ, члан уредништва „Летописа Матице српске“. Промоцији су присуствовали бројни чланови Матице српске, сарадници, представници градских и покрајинских власти, Епархије Бачке и културних институција. Аутор је прочитао избор из песама књиге „У лавиринту“.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6Министар информисања и телекомуникација господин Дејан Ристић посетио је Матицу српску у среду 15. маја 2024. године. Госта су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и управник послова Матице српске др Јелена Веселинов. На састанку је било речи о обележавању важних јубилеја Матице српске, 200 година „Летописа Матице српске“, 200 година Матице српске, а потом је разговарано о редовној делатности и богатим активностима Матице српске. Разматране су потребе за унапређењем информационо-комуникационих технологија најстарије књижевне, културне и научне институције српског народа и видови могуће сарадње, чиме је започето заједничко деловање Министарства информисања и телекомуникација и Матице српске.

 2.2.2015-6Дана 8. маја у Свечаној сали Матице српске, промовисан је компакт диск „Јосип Славенски, Мирјана Живковић“ ауторке др Јасмине Јанковић. Кроз плодно преплитање музичке виртуозности и научног излагања, обогаћеног анегдотама, публици су приближени лик и дело Славенског, као и Мирјане Живковић, композиторке која је учествовала у оснивању његовог легата. Др Јасмина Јанковић је као своје госте, на нашу велику част, позвала Академика Ивана Јевтића, секретара уметничких одељења Српске Академије наука и уметности, као и чланове породица композитора – госпођу Марину Бојић, ћерку Милана Kашанина, и Мају Жуил. Млади, награђивани, баритон Марко Ђурђевић, моћним гласом учествовао је у неколико изведених композиција.

 2.2.2015-6Академик, композитор Иван Јевтић, у уводној речи истакао је да се Јасмина „бори за српску музику донкихотовски, што је данас веома тешко – доћи до сале, доћи до публике, али она истрајава“. Њену континуирану борбу за „српску ствар“ г-дин Јевтић прати и у њој саучествује још од париских дана, јер су у овом граду обоје провели многе године усавршавања. Подстакавши и остале са нашег културног простора да се оспособе извести музику која диже морал и људски дух, Академик Јевтић је изјавио: „Ја, као српски композитор, поздрављам посебно Јасминину активност на пољу очувања српске културне и музичке баштине“.

 2.2.2015-6Др Јaсмина Јанковић је пијаниста, доктор књижевних наука, редовни професор Академије лепих уметности у пензији, аутор пројекта „Српска клавирска музика“. Иза себе има две магистратуре клавира, једну у Београду а другу на Конзерваторијуму „Чајковски“ у Москви, као и докторат из русистике, са универзитета у Београду. Своје клавирско умеће усавршавала је на Сорбони и у бројним мајсторким школама широм Европе. Од 1998. године има звање Истакнутог уметника, а од 2004. интензивно се бави истраживањем српске музичке баштине. Посвећена је и научном истраживању ратних страдања музичких уметника. Њена уметничко-извођачка каријера обухвата више стотина концерата у земљи и иностранству, а од бројних награда које су јој додељене издвојићемо: Орден Карађорђеве звезде трећег степена- за нарочите заслуге у области клавирске музике (2024); Посебну награду УМУС-а-за комплетно музичко-истраживачки опус (2022); Златни беочуг (2021), за трајни допринос култури Београда, као и награду Матице српске (1996.).

 2.2.2015-6О Јосипу Штолцеру, касније Славенском, његовом необичном путу од пекарског ђака до музичког генија, о његовим свесловенским идејама, преласку у православну веру, као и о Мирјани Живковић, професорки хармонске анализе и прегаоцу у очувању дела Славенског, Јасмина је надахнуто говорила. Истакла је да јој је управо њена драга а сада покојна професорка сугерисала која дела Славенског треба снимити, због чега јој је и посветила компакт диск, обухвативши њиме и неке од композиција госпође Живковић. У мајсторском извођењу пред публиком су се нашле добро познате композиције: „Јесење ноћи“, „На те мислим“ (оригинални назив – „Заљубљене мисли“), „У механи“, „Звездана ноћ“, и други староградски бисери о којима смо сазнали занимљиве појединости. Поред песама изведених на клавиру и уз баритон, неке композиције послушали смо са самог компакт диска, уз богату фото документацију у slide show формату.

Било је то једно веома емотивно и драгоцено окупљање, један диван концерт, који можете увек послушати на Youtube каналу Матице српске, а за чију поруку ћемо бити слободни да узмемо речи присутног Академика Јевтића: „…остати на свом путу, остати Срби, са својим делима, са својом литературом, сликарством и музиком.“

Рукописи који конкуришу за Едицију „Прва књига Матице српске“ примају се до 25. маја 2024. године.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима. Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига” (за Милену Кулић), Матице српске 1, 21000 Нови Сад. Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање. Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске до краја августа. Све додатне информације можете добити од стручног сарадника Одељења за књижевност и језик путем мејл адресе milena.kulic@maticasrpska.org.rs. Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.